Preduzetnik Magazine je online magazin namenjen postojecim i potencijalnim preduzetnicima.

1. 14 Efikasnost i efektivnost 20 Etička obuka srpskog tržišta
Preduzetnik
?
magazin za preduzetnike
11 Uzor
i za velike
17 Najćešće greške
brendinga
BESPLATAN PRIMERAK
KO JE
PREDUZETNIK?
mart 2009 - broj 01
www.preduzetnik.com

2. ПОЧЕТНИ НАГРАДНИ ФОНД
12.000.000
ДИНАРА
Пласирајте своје знање.
ПРИЈАВЕ ТИМОВА ДО 31. МАРТА 2009. НА
www.inovacija.org
01 РЕАЛИЗОВАНЕ ИНОВАЦИЈЕ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ
НТИ2009 НТИ2009 02 ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ
НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 03 ИНОВАТИВНЕ ИДЕЈЕ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 Н
НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 04 ПОТЕНЦИЈАЛИ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009
НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 05 ИНОВАТИВНЕ ОПШТИНЕ НТИ200

3. MART2009
SADRŽAJ
7 PREDUZETNIŠTVO
KO JE PREDUZETNIK?
Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka
budućnosti i predviđa događaje, pre-
poznaje prilike koje drugi propuštaju,
svestan je neizvesnosti i rizika koje sa
sobom nose promene. Preduzetnik stvara,
inovira i zapošljava. Preduzetnik je
nosilac preduzetništva, pokretačke snage
preduzeća i razvoja privrede.
11 14
INTERVJU MENADŽMENT
UZOR I ZA VELIKE EFIKASNOST I EFEKTIVNOST
Igor Ćujić otvaranjem perionice ostvaruje svoj dečački Koncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu prvi
san inspirisan filmom Kum i zapošljava gluvoneme osobe, put je objasnio Peter F. Drucker u svojoj knjizi The Effec-
potvrđujući da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod tive Executive. Prema Druckeru, efikasnost znači raditi
ruku“. stvari na pravi način, a efektivnost znači raditi prave
stvari.
17 20
MARKETING POSLOVNA ETIKA
NAJČEŠĆE GREŠKE ETIČKA OBUKA SRPSKOG
BRENDINGA TRŽIŠTA
Brenda Bence se već 25 godina bavi korporativnim brend- Suština etičke obuke srpskog tržišta je da se među
ingom. Uz njeno odobrenje, preveli smo tekst Top 10 pokretačima poslovnih aktivnosti, naročito među
Branding Mistakes Entrepreneurs Make, koji je objavila preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edu-
u časopisu Američke privredne komore na Tajlandu i na kativnim ustanovama razvije svest o postojanju određenih
svom blogu. moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne
aktivnosti i druge poslovne radnje na tržištu.
Preduzetnik.com • Mart2009 •

4. REČ
UREDNIKA
PREDUZETNIŠTVO KAO
NAČIN ŽIVOTA
S
vaki put kada odgledam film Gradski kauboji (1991), a gledao sam ga nekoliko puta, shvatim kako se radi o jednom
od najboljih vanvremenskih filmova, koji na veoma jednostavan način govori o našim životima. Glavni lik u filmu je
Mič, koga glumi legendarni Bili Kristal. Mič je upao u krizu “srednjih godina“ i zajedno sa dvojicom svojih prijatelja
odlazi na odmor (mi u Srbiji bismo to nazvali seoskim turizmom) kako bi “pronašao sebe”. Na jednom račnu upoznaje
starog kauboja, Kurlija, koga u filmu glumi Džek Palans. Njih dvojica se u početku nisu dopala jedan drugom, ali ih je
zajednički zadatak zbližio. U jednom od razgovora, Kurli priča o tome kako svaki čovek mora da otkrije suštinu života,
a kada ga je Mič upitao da li on zna šta je suština života, Kurli je odgovorio da je suština života u jednoj stvari, držeći
uspravno svoj kažiprst. Mič je iznenađeno zapitao da li to znači da je suština života u Kurlijevom kažiprstu, na čega se
Kurli samo nasmešio.
Ostatak filma je metafora života. Kurli, stari kauboj umire, a Mič, gradski kauboj, prolazi kroz avanture i
iskušenja, da bi na kraju filma shvatio suštinu svog života. Ja vam je neću otkriti, ali onima koji film nisu pogledali
toplo ga preporučujem, naročito dok je napolju još uvek hladno i kada se polako spremate za polet i susret proleću.
Poput Miča u filmu Gradski kauboji, pravi preduzetnici kada spoznaju suštinu svog života žive na način koji
možemo nazvati preduzetnički način života. Možda niste primetili, koristio sam u prethodnoj rečenici sintagmu pravi
preduzetnici. Zašto “pravi“, da ne postoje drugačiji, veštački preduzetnici? Na žalost u Srbiji postoje i pod kapom Za-
kona o privrednim društvima služe se ovim pojmom.
Nastavak na sledećoj strani
4 • Preduzetnik.com • Mart2009

5. REČ UREDNIKA
“ Svaku istinu koju spoznamo
moramo dati svetu, a ne zadržati je
samo za sebe.
- Elizabet Kedi Stenton,
autorka dokumenta “The Declaration of Sentiments”
Ideja da se pokrene magazin Preduzetnik nastala je kao izraz potrebe da se svim pravim preduzetnicima (koris-
tim se ovom sintagmom samo još ovaj put) pruži podrška i da se da doprinos razvoju preduzetničkog duha u Srbiji. Pred
vama je prvi broj magazina Preduzetnik, namenjenog postojećim i potencijalnim preduzetnicima, koji su shvatili da je
u savremenim uslovima poslovanja, a koje karakterišu pre svega promene i nepredvidivost, znanje ključna sposobnost
za postizanje i očuvanje konkurentske prednosti.
Prvi broj magazina započinjemo sa pet tekstova podeljenih u rubrike Preduzetništvo, Intervju/Priče iz života,
Menadžment, Marketing i Poslovna etika. Tekstovi su rezultat praćenja savremene teorije iz pojedinih oblasti, ali i
praktičnog iskustva autora tekstova.
Otvoreni smo za saradnju sa svim pojedincima i organizacijama kojima je cilj isti kao i cilj ovog magazina, a to je
stvaranje preduzetničkog društva u Srbiji, jer je preduzetništvo katalizator privrednog razvoja, a preduzetnici nosioci
preduzetništva.
Nadam se da ćete pronaći nešto za sebe u magazinu Preduzetnik. Sve vaše komentare na prvi broj magazina i
predloge za buduće brojeve možete slati na email kontakt@preduzetnik.com.
Goran Sečujski
autor i urednik magazina
SARADNIK
Preduzetnik
Radenko Marić
Magazin za preduzetnike
LEKTURA
Novi Sad, Mart 2009
Mirjana Brković
IZDAVAČ
KONTAKT
Goran Sečujski
Novi Sad, Stevana Milovanova 6/14
Tel: 021/472-99-49
UREDNIK
Mob: 063/835-45-37
Goran Sečujski
Email: kontakt@preduzetnik.com
Web: www.preduzetnik.com
Preduzetnik.com • Mart2009 •

6. ZANIMLJIVOSTI
(SAD)
SRBIJA SVET 17.(-) Q-Cells (Nemačka)
NAJBOLJA PEDESET 18.(-) First Solar (SAD)
19.(22) IBM (SAD)
TEHNOLOŠKA NAJINOVATIVNIJIH 20.(-) Zappos (SAD)
21.(10) Nintendo (Japan)
INOVACIJA KOMPANIJA U 22.(14) Disney (SAD)
23.(-) Crispin Porter+Bogusky (SAD)
NTI2009 SVETU 24.(-) TBWA/Worldwide (SAD)
25.(-) New England Sports Ven-
tures (SAD)
C P
ilj organizovanja Takmičenja oznati američki časopis FAST 26.(-) DSN(Holandija)
za najbolju tehnološku ino- COMPANY napravio je i ove godine 27.(6) Nike (SAD)
vaciju NTI2009 jeste promovisanje listu najinovativnijih kompanija širom 28.(-) NPR (SAD)
preduzetničke klime u Srbiji i pomoć sveta. Među kompanijama, na listi se 29.(-) Barbarian Group (SAD)
potencijalnim i postojećim high-tech našao i tim američkog predsednika 30.(-) W.L. Gore Associates
preduzetnicima, koji su spremni i Baraka Obame, a na listi najino- (SAD)
sposobni da sopstvene ideje i inven- vativnijih delatnosti (industrija po 31. (-) Busboy Productions (SAD)
cije pretoče u tržišno valorizovane američkoj klasifikaciji), našle su se i 32.(-) Skidmore, Owings Merrill
inovacije. dve države - Kina i Indija. (SAD)
Učešće na Takmičenju, osim Kako se može pročitati na internet 33.(32) Wal-Mart (SAD)
mogućnosti dobijanja finansijske sajtu ovog časopisa www.fastcom- 34.(41) Microsoft (SAD)
pomoći, u vidu novčanih nagrada, pany.com, i pored svetske ekonomske 35.(-) Ubisoft (Francuska)
svim takmičarima obezbeđuje stručnu krize i uspora- 36.(-) Vestas (Danska)
pomoć u vidu besplatne edukaci- vanja privred- 37.(-) Chevron Energy Solutions
je kroz treninge ili konsalting,u nih aktivnosti (SAD)
određenom opsegu i po odabranim u celom svetu, ova lista pokazuje da 38.(-) CAA (SAD)
temama zavisno od takmičarske kat- postoji moć i potencijal inovativnih 39.(-) L-3 Communications (SAD)
egorije kojoj pripadaju. Ovogodišnje ideja i njihove kreativne realizacije. 40.(-) Weta Digital (N.Zeland)
Takmičenje podeljeno je u pet U sledećoj listi prikazane su kom- 41.(-) Lego (Danska)
kategorija: REALIZOVANE INOVACIJE, panije sa pozicijom na listi iz prošle 42.(-) Emirates (UAE)
ENERGETSKA EFIKASNOST, INOVATIVNE godine i zemljom porekla: 43.(-) Genzime (SAD)
IDEJE, POTENCIJALI i INOVATIVNE 1.(-) tim predsednika Obame (SAD) 44.(-) Etsy (SAD)
OPŠTINE. 2.(1) Google (SAD) 45.(-) BYD (Kina)
Takmičenje se održava na teritoriji 3.(-) Hulu (SAD) 46.(-) Warner Music Group (SAD)
Republike Srbije i na teritoriji Repub- 4.(2) Apple (SAD) 47.(-) Aravind Eye Care System
like Srpske. 5.(37) Cisco Systems (SAD) (Indija)
Prijavljivanje zainteresovanih za 6. (34) Intel (SAD) 48.(39) Toyota (Japan)
učešće na Takmičenju je počelo 20. 7.(-) Pure Digital Technologies 49.() Pelamis Wave Power
februara 2009., a prijava ideja, in- (SAD) (Škotska)
vencija i inovacija počinje 01. marta 8.(-) WuXi PharmaTech (Kina) 50.(-) Raser Technologies (SAD).
2009. i trajaće do 31. marta 2009. 9.(9) Amazon (SAD)
godine, na sajtu www.inovacija.org. 10.(5) Ideo (SAD) Izvor: www.fastcompany.com
Ove godine početni nagradni fond 11.(4) General Electric (SAD)
iznosi čak 12.000.000 dinara! 12.(18) Hewlett-Packard (SAD)
13.(7) Nokia (Finska)
Izvor: www.inovacija.org 14.(-) Gilead Sciences (SAD)
15.(3) Facebook (SAD)
16.(-) NextEra Energy Resources
• Preduzetnik.com • Mart2009

7. PREDUZETNIŠTVO
KO JE
PREDUZETNIK?
Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, prepoznaje
prilike koje drugi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom
nose promene. Preduzetnik stvara, inovira i zapošljava. Preduzetnik je nosilac
preduzetništva, pokretačke snage preduzeća i razvoja privrede.
Autor: Goran Sečujski
P
oslednjih nekoliko godina preduzetništvo predstavlja jednu od najaktuelnijih tema u Srbiji
kojom se bave mnogi, od naučnih radnika i novinara do vladinih zvaničnika. Razloge popular-
nosti preduzetništva možemo tražiti u problemima sa kojima je suočena domaća privreda, a
čije rešenje se vidi u podsticanju razvoja preduzetništva.
U savremenoj ekonomskoj teoriji, preduzetništvo dobija ulogu četvrtog faktora proizvodnje
(pored radne snage, zemlje i kapitala) i zajedno sa preduzetnikom, kao njegovim nosiocem, post-
aje osnovna pokretačka snaga preduzeća i razvoja privrede. Da bismo razumeli ko je preduzetnik i
šta je preduzetništvo, moramo prodreti duboko u život preduzetnika, jer preduzetništvo, zapravo,
predstavlja način života.
Preduzetnik.com • Mart2009 • 7

8. PREDUZETNIŠTVO
PREDUZETNIK - DEFINICIJA I školama i fakultetima navode se tri pridružuju i srednje škole, promovišući
grupe veština koje preduzetnik treba tako preduzetništvo i među mlađim
KARAKTERISTIKE
da poseduje kako bi bio uspešan u on- generacijama. Ne treba zanemariti
A
ome što radi. ni brojne seminare, treninge, obuke
ktuelni Zakon o privrednim
Prva grupa veština su tzv. tehničke i predavanja koji se organizuju širom
društvima prepoznaje dva pravna
veštine. Ovde se ubrajaju veštine Srbije, a koji za cilj imaju pružanje
oblika organizovanja poslovanja
usmene komunikacije, uspostavljanja bazičnih znanja o preduzetništvu i up-
– privredna društva i preduzetnike.
kontakata, pisanja i slušanja, zatim ravljanju preduzećima onima koji žele
Prema ovom Zakonu, preduzetnik je
praćenje i poznavanje okruženja, da započnu samostalan posao.
„fizičko lice koje je registrovano i koje
PRIVATNIK I PREDUZETNIK
radi sticanja dobiti u vidu zanimanja
obavlja sve zakonom dozvoljene de-
latnosti, uključujući umetničke i stare Pitanjem korišćenja pojma preduzetnik u Zakonu o privrednim društvima
zanate i poslove domaće radinosti“ bavio se Saša Radulović u tekstu pod nazivom Privatnik i preduzetnik,
(Zakon o privrednim društvima, član objavljenom na blogu internet sajta B92. Zaključak je ovog blogera da
48, stav 1). Ovo pravno određenje po- bi u navedenom zakonu umesto pojma preduzetnik, trebalo da se koristi
jma preduzetnik slično je onom koje pojam privatnik. Isti autor pravi razliku između privatnika i preduzetnika,
pronalazimo u relevantnim propisima smatrajući pod privatnikom osobu koja započinje posao u delatnosti za koju
u SAD-u, a koji za objašnjenje pojma već postoji tržište, pri čemu svoj posao obavlja kvalitetnije i jeftinije i na
preduzetnik koriste dva opisa: samo- lokaciji koja je bolja od većine konkurenata. S druge strane, preduzetnik je
zaposleni pojedinci i vlasnici biznisa. čovek „koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje… U osnovi tih ideja je
Prihvatanje definicije preduzetni- čvrsto verovanje u postojanje tržišne prilike koja je neiskorišćena.“
ka iz navedenog zakona, daje pravo U osnovi razlika između privatnika i preduzetnika nalazi se promena,
svakom ko otvori radnju (radionicu, odnosno strast da se preduzme nešto novo. Preduzetnik traga za potrebom
kancelariju, biro, servis, agenciju, koja je zanemarena ili nije adekvatno zadovoljena. Preduzetnik traga za
studio, pansion, apoteku, ordinaciju i neiskorišćenim prilikama, a promene su nešto sa čim on/ona mora da živi.
sl.) da se naziva preduzetnikom (ime
pod kojim posluje radnja registruje se
poznavanje tehnologije, sposobnost za U vremenu u kojem živimo, a
uz dodatak naziva „preduzetnik“ ili
organizovanje posla i za rad u timov- koje se popularno naziva „era znan-
„pr.“). Ali da li je svako ko otvori rad-
ima. ja“, najdragocenija imovina postaje
nju, odnosno započne privatan biznis,
Menadžerske veštine su druga grupa znanje. Kada su promene i neizves-
istovremeno i preduzetnik?
veština u koju spadaju veština plani- nost jedino izvesni, znanje sa svojim
Za ekonomiste, preduzetnik je
ranja i postavljanja ciljeva, veština neograničenim potencijalnom rasta
osoba koja kombinujući raspoložive
donošenja odluka, poznavanje market- postaje jedini siguran izvor trajne
resurse na različite načine stvara veću
inga, finansija i računovodstva, sposob- konkurentske prednosti preduzetnika.
vrednost, ali i koja uvodi promene,
nost kontrole, pregovaranja, sposob- Uspešan preduzetnik je osoba koja
inovacije i nov poredak. Za psihologe,
nost da se započne poslovni poduhvat od ideje stvori uspešan biznis, koja ni
preduzetnik je osoba koja se vodi
i upravljanje rastom preduzeća, kao i od čega stvori nešto, pridržavajući se
određenim silama – potrebom da nešto
upravljanje ljudskim resursima. pri tome osnovnih principa poslovne
postigne ili stekne, da eksperimentiše
Nadalje, veština unutrašnje kon- etike. Uspešni preduzetnici su sebi
ili da pobegne od autoriteta drugih.
trole (samodisciplina), preuzimanje postavili cilj da budu među najbolji-
Za poslovne ljude, preduzetnik je
rizika, inovativnost, orijentisanost na ma u delatnosti kojom se bave; oni su
pretnja, agresivna konkurencija, ali i
promene i sposobnost njihovim uprav- sebi postavili „velike“ ciljeve, u čijoj
saveznik, neko ko stvara vrednost za
ljanjem, istrajnost i vizionarsko lid- realizaciji ispoljavaju tvrdoglavu istra-
nekog drugog, neko ko pronalazi bolje
erstvo, samo su neke od veština koje jnost.
načine da iskoristi raspoložive resurse
čine treću grupu veština koje treba Biti uspešan i među najboljima u
i neko ko stvara poslove onima koji će
da poseduje jedan preduzetnik – lične određenoj delatnosti zahteva per-
biti zadovoljni što ih obavljaju.
preduzetničke veštine (sposobnosti). manentno usavršavanje znanja. Ovo
Dilema da li se neko rađa sa pre-
Na osnovu pobrojanih veština, može je imperativ koji nameću promene,
dispozicijama da postane preduzetnik
se zaključiti da se preduzetnici stvara- bile one progresivne ili regresivne.
(talenat) ili se preduzetništvo može
ju, odnosno učenjem se preduzetništvo Brze i nepredvidive promene koje
naučiti (kroz aktivno učenje i rad) već
može naučiti kao i bilo koja druga pro- karakterišu savremene uslove po-
dugo „muči“ naučnike i druge koji se
fesija. U prilog ovom zaključku je i slovanja znače veliku neizvesnost, što
bave ovom temom. Sve uspešne pre-
činjenica da i u Srbiji preduzetništvo čini okosnicu rizika, kome su, prema
duzetnike karakterišu naporan rad, is-
sve više zauzima značajno mesto u opšteprihvaćenom shvatanju (gotovo
trajnost, odlučnost i fleksibilnost kao
programima studiranja na državnim poput aksioma), skloni preduzetnici.
odgovor na probleme. S druge strane,
i privatnim fakultetima i visokim Prema savremenom shvatanju,
u literaturi namenjenoj budućim pre-
školama, a ovom trendu se aktivno preduzetnik rizikuje, ali u granicama
duzetnicima koji se školuju na visokim
• Preduzetnik.com • Mart2009

9. PREDUZETNIŠTVO
razumnog. Preduzetnik ima viziju, bi stimulisala najkvalitetnije ljude u ma u preduzećima ima srednji nivo
usmeren je ka budućnosti i predviđa preduzeću, a koji uspevaju da pret- menadžmenta.
događaje, prepoznaje prilike koje dru- vore svoje ideje u dodatu vrednost za
gi propuštaju, svestan je neizvesnosti preduzeće u kojem rade. Ovi ljudi se PREDUZETNIŠTVO
i rizika koje sa sobom nose promene. nazivaju intrapreduzetnicima, odnos-
P
Iskustvo preduzetnika ispunjeno je en- no preduzetnicima unutar preduzeća. reduzetništvo je dinamičan pro-
tuzijazmom, frustracijama, strahovima Zadatak intrapreduzetnika je ces stvaranja uvećane vrednosti
i napornim radom. Visok je procenat da prepoznaju potencijalnu vred- za određen proizvod ili uslugu.
neuspešnih preduzetničkih poduhvata, nost u poslovnoj ideji i da tu ideju Vrednost stvaraju pojedinci (pre-
a razlozi su mnogi, od slabe prodaje, uspešno realizuju unutar preduzeća, duzetnici) koji preuzimaju rizik koji se
preko jake konkurencije i nedostatka pribavljajući mu tako novu (uvećanu) odnosi na imovinu, vreme i/ili karije-
finansijskih sredstava, pa do nedostat- vrednost. Neke od karakteristika intra- ru. Proizvodi (usluge) koji ovi pojedin-
ka menadžerskih sposobnosti. Za pre- preduzetnika lidera su: razumevanje ci stvaraju mogu, ali ne moraju biti
duzetnika, rizik (finansijski, psihološki okruženja, postojanje vizije, fleksibil- novi ili jedinstveni, ali moraju imati
i društveni) može biti shvaćen kao nost, ohrabrivanje timskog rada i ot- vrednost nadahnutu preduzetničkim
pretnja, ali i kao šansa za uspešnu re- vorene diskusije (dijaloga), izgradnja naporom, kroz sticanje i alokaciju
alizaciju definisanog cilja. koalicije sa onima koji ga podržavaju, neophodnih veština i resursa.
Zato mnogi postavljaju pitanje upornost i dr. Za preduzetništvo se vezuje pre-
šta je to što pokreće jednu osobu da Preduzetnička kultura u poznavanje i korišćenje prilika, uprkos
živi ovakvim životom. Pored ekonom- preduzećima omogućava nepresta- ograničenim raspoloživim resursima.
skih motiva (materijalno bogatstvo), no traganje za novim poduhvatima i Preduzetništvo je dinamičan proces,
preduzetnika pokreću i drugi motivi i njome se prožima celo preduzeće. Za jer preduzetnik najbolje kontroliše
interesi: porodična tradicija, želja za uspostavljanje preduzetničke kulture svoju sudbinu kada aktivno traga za
samoaktuelizacijom, ugledom, moći, (klime) u velikim preduzećima savetu- prilikama, umesto da čeka da se pri-
slavom i drugi; preduzetnik uživa u je se: praćenje razvoja tehnologije i
postavljanju ciljeva, njihovoj real- ohrabrenje njihove
primene; ohrabrivan- Iako su mnogi pojedinci inovativni, malo
izaciji sopstvenim naporima, rešavanju
je i podržavanje je onih koji svoje ideje komercijalizuju.
problema i u rezultatima svog rada.
novih ideja, ali i Uprkos recesijama, inflacijama, visokim
Sumirajući prethodno, ali i dostupnu
literaturu i iskustvo u radu sa privat- principa pokušaj-i- kamatnim stopama, lošoj infrastrukturi,
nicima i preduzetnicima, sledeće greška; prihvatanje
ekonomskoj neizvesnosti i visokom procen-
četiri karakteristike se posebno (nekažnjavanje)
n e u s p e h a ; tu neuspeha, milioni preduzetničkih poduh-
ističu u definisanju preduzetnika: (1)
i vata realizovani su u svetu. Iako je svaki
kreativnost, shvaćena kao sposobnost raspoloživost
pristupačnost resur- od ovih poduhvata rezultat jedinstvenih i
stvaranja nečeg novog što ima vred-
sa (npr. finansijska složenih preduzetničkih procesa kroz koje
nost (za potrošače), (2) posvećenost,
u smislu vremena i napornog rada, sredstva); uvođenje prolazi pojedinac, ipak možemo govoriti
(3) svesno preuzimanje rizika – finan- multidisciplinarnih
o određenim zajedničkim karakteristi-
sijskog, psihološkog i društvenog i (4) timova; dugoročna
(prih- kama uspešnih preduzetnika: posvećenost
samostalnost, praćena ličnim zado- orijentacija
vatanje činjenice da poslu, orijentacija na ciljeve i šanse,
voljstvom.
se uspeh ostvaruje davanje inicijative, potreba za velikim
u dužem roku); do- dostignućima, istrajnost, svest o svojim
INTRAPREDUZETNICI
brovoljnost (niko ne dobrim i lošim osobinama, verovanje u
K
može biti prisiljen
ada se govori o preduzetnicima sebe (kreator svoje sudbine), prihvatanje
da se ponaša
i preduzetništvu, obično se misli
p r e d u z e t n i č k i ) ; razumnog rizika, odlučnost, pogled u
na pojedince koji pokreću mala
odgovarajući sistem budućnost, odgovornost i dr.
inovativna preduzeća. Brze promene
nagrađivanja; posto-
i turbulentnost okruženja predstavl-
janje tzv. sponzora i šampiona (po- lika pojavi. Iako se za preduzetništvo
jaju snažan izazov za sva preduzeća,
jedinci koji su zaposleni u preduzeću i preduzetnike, kao njegove nos-
a posebno za velika.
i predlažu preduzetničke ideje, iden- ioce, vezuje preuzimanje rizika,
Jedan od nedostataka velikih
tifikuju tržište za određen proizvod ili preduzetništvo je, zapravo, kontinu-
preduzeća, a koji se smatra prednošću
uslugu, pronalaze resurse za podršku alan ili kontinuiran planski proces. To
malih (i srednjih) preduzeća jeste
novim poduhvatima); podrška od znači da preduzetnik mora biti dobro
fleksibilnost. Da bi se prilagodili iz-
strane top menadžmenta.
menjenim uslovima poslovanja, ve- informisan o potrebama potrošača
Inače, ključnu ulogu u pronalaženju i o konkurenciji, odnosno o mikro- i
likim preduzećima preporučuje se
intrapreduzetnika među zaposleni- makrookruženju u kojem posluje, kako
stvaranje preduzetničke klime, koja
Preduzetnik.com • Mart2009 • 9

10. PREDUZETNIŠTVO
bi se smanjila neizvesnost, a rizik od skih, pravnih, političkih, tehnoloških, armija nezaposlenih građana Srbije.
neuspeha sveo na minimum. Savreme- socioloških, ekoloških i etičkih uslova Započinjanje samostalnog posla samo
no shvatanje preduzetništva polazi od u kojima posluju preduzeća, a koji iz razloga gubitka prethodnog posla
tzv. holističkog (sveobuhvatnog) pris- utiču na postojanje slobode za razvoj ne vodi u preduzetništvo. Svi oni koji
tupa, koji prihvata činjenicu da živimo preduzetništva. započinju samostalan posao samo da
u vremenu konstantnih promena i da Uloga preduzetništva u privred- bi nešto radili i preživeli od prvog do
se u vezi sa tim preduzetnici moraju nom razvoju je mnogo veća od dopri- prvog u mesecu bez aktivne (privatne
konstantno menjati, odnosno inovira- nosa porastu bruto društvenog proiz- i državne) podrške kroz pružanje neo-
ti (novi procesi, novi proizvodi, nove voda i dohotka po glavi stanovnika. phodnog znanja nikada neće postati
usluge, nova znanja, nove strategije, Preduzetništvo podrazumeva podsti- preduzetnici. Oni će biti i ostati privat-
nove ideje i sl.). canje i uvođenje promena u strukturu nici, bez jasne poslovne budućnosti.
Za preduzetništvo su veoma važni privrede i društva. Ove promene rezul-
liderstvo i vizija, kako pojedinca tako tiraju porastom društvenog proizvoda, ***
i posvećenih timo-
va. Preduzetnici Preduzetništvo
DEVET MITOVA O PREDUZETNICIMA I PREDUZETNIŠTVU
imaju viziju oko je način života.
koje pokušavaju da Kada se jedna
1. Preduzetništvo je samo za mlađe generacije. POGREŠNO
okupe druge ljude osoba odluči da
2. Uspešni preduzetnici su samo oni koji imaju najkreativniju i najoriginal-
i da ih inspirišu preuzme sud-
niju ideju. POGREŠNO
svojim ličnim prim- binu u svoje ruke,
3. Većinu preduzetnika motiviše novac ili pohlepa. POGREŠNO
erom, energijom, kada traga za
4. Većina preduzetnika, naročito u visokotehnološkim delatnostima, posedu-
posvećenošću i neiskorišćenim
je doktorsku diplomu. POGREŠNO
odlučnošću. Lider- prilikama i kada
5. Preduzetnici se razlikuju od ostalih ljudi još od rođenja. POGREŠNO
stvo ne mora im- teži da te iste pri-
6. Da bi preduzetnik bio uspešan, mora da ima diplomu poslovne škole.
plicitno da znači like iskoristi na
POGREŠNO
da preduzetnici najbolji način,
7. Većina preduzetnika su milioneri. POGREŠNO
imaju formalnu a da se pri tome
8. Ne možete uspeti kao preduzetnik, ukoliko nema ko da vas finansira.
vlast, naročito rukovodi postav-
POGREŠNO
kada se govori o ljenim ciljevima
9. Preduzetnici su srećniji od onih koji rade za druge. TAČNO
tzv. korporativnom – dobit i blagostan-
preduzetništvu (in- je (zadovoljstvo),
(Svih devet mitova su rezultat sprovedenih obimnih istraživanja;
trapreduzetnici- onda se može reći
prilagođeno prema prof. Laura L. Hollis, JD Clinical Professor of Business
ma), gde su važni da ova osoba živi
Administration, Izvor: www.slideshare.com)
motivisani pojedin- preduzetničkim
ci da reše probleme načinom života.
prepoznajući prilike, poistovećujući odnosno većim materijalnim bogatst- Sloboda i kreativnost karakteristični
se istovremeno sa uspehom preduzeća vom i blagostanjem građana. su za život preduzetnika. Preduzetnik
u kojem rade. Problemi poput visoke stope ne- je u potpunosti posvećen poslu, ali
U jednom tekstu u martovskom iz- zaposlenosti i nekonkurentnosti srp- preduzetnik nije radoholičar. Osećaj
danju časopisa Entrepreneur iz 2003. ske privrede ne mogu se rešiti u nezavisnosti nagoni ga da se stalno
godine, autor teksta J. Kurlantz- kratkom vremenskom roku; oni su bori, sa sobom i sa konkurencijom, ali
ick navodi sledeće liderske sposob- strukturnog karaktera i polaganje on je zadovoljan, jer voli ono što radi
nosti koje su potrebne da bi zaživela nade u preduzetništvo kao pokretača i ceni svoju samostalnost. Preduzetnik
preduzetnička vizija: budite sposobni privrednog razvoja na način na koji je lider, rukovodilac, ali i timski igrač,
da komunicirate sa velikim brojem se to radi u Srbiji, neće nas izbaviti a u savremenim uslovima poslovanja,
ljudi, budite spremni da donosite ne- iz navedenih problema. Podrška raz- on je i društveno odgovoran.
popularne odluke, budite odlučni u voju preduzetništva koja je u Srbiji Preduzetnici stvaraju, inoviraju i
naporima da vašu poruku svi shvate i na snazi poslednjih desetak godina zapošljavaju. Oni su ključni za uspeh
kreirajte i implementirajte kvalitetne usmerena je ka otvaranju većeg broja svake ekonomije.|
sisteme i metode koji će opstajati. preduzeća i radnji kako bi se zaposlila
Smatra se da je glavna pretpostav-
O AUTORU
ka za razvoj preduzetništva postojan-
Goran Sečujski je zaposlen na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u
je sloboda, pre svega u ekonomskom
Novom Sadu. Radio je više od pet godina u bankarskom sektoru. Bavi se
smislu – slobodan izbor predmeta po-
konsultantskim poslovima iz oblasti marketinga, menadžmenta, izrađuje
slovanja, oblika organizovanja, po-
biznis i marketing planove. Održao je nekoliko kratkih predavanja na temu
slovnih partnera, sloboda raspolaganja
franšizinga i preduzetništva, piše stručne radove. Prošle godine bio je inici-
ostvarenom dobiti, itd. Uopšteno, može
jator i koordinator Globalne nedelje preduzetništva u Srbiji.
se govoriti o ispunjenosti ekonom-
10 • Preduzetnik.com • Mart2009

11. INTERVJU
UZOR I ZA VELIKE
Igor Ćujić otvaranjem per-
ionice ostvaruje svoj dečački
san inspirisan filmom Kum i
zapošljava gluvoneme osobe,
potvrđujući da humanost i
biznis mogu da idu „ruku pod
ruku“.
I
ako je razgovor koji je povod za
pisanje ovog teksta obavljen pre
više od godinu dana (oktobar 2007)
njegova poruka, čini mi se, danas ima
mnogo veći značaj. Nalazimo se, pre-
ma nekim ekonomskim analitičarima,
u najvećoj ekonomskoj krizi u posled-
njih 80 godina. Ova kriza pogodila je
mnoga naša domaćinstva i preduzeća,
ostavljajući nas u nedoumici kako da
se ponašamo u uslovima potpune neiz-
vesnosti i ne baš sjajnih predviđanja za
naredne mesece (a možda i godine).
Upravo sam u napred navedenom
razgovoru prepoznao snagu i ogro-
man potencijal koji ima individualno
preduzetništvo u borbi protiv posledi-
ca ekonomske krize, kao i snagu volje
i upornosti da se istraje u ispunjenju
jednog sna, istovremeno pomažući
onima koji su, nažalost, lišeni mnogih
životnih radosti.
Ovo je kratka priča o poslovnoj
strani života Igora Ćujića, vlasnika
„Perionice Una“ iz Novog Sada, u ko-
joj osobe sa invaliditetom čine 90% od
ukupnog broja zaposlenih.
Preduzetnik.com • Mart2009 • 11

12. INTERVJU
ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM „Kada bih mogao ponovo da biram, opet bih izabrao ovu
delatnost. Dugo sam maštao da imam svoju perionicu“, kaže
K
Igor, koji je gledajući kultni film Kum primetio da se u filmu
ada se u proleće 2005. godine pojavio u filijali Nacio-
često spominju perionice (engl. laundry) i od tada počinje
nalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu, sa nam-
da mašta o svojoj perionici. „Tokom 2000. i 2001. godine
erom da zaposli gluvoneme osobe, Igor je imao osećaj
živeo sam i radio u Budimpešti. Svraćao sam u perionice u
da su ga službenici posmatrali kao da je „pao s Marsa“. Za-
Budimpešti i svaki put bih se setio filma Kum. Videvši kako
pravo, ljudi su bili iznenađeni njegovom odlukom da zaposli
u Budimpešti rade perionice, doneo sam konačnu odluku
isključivo gluvoneme osobe, ali je tek kasnije shvatio zbog
da se počnem baviti ovim poslom kada se vratim u Srbiju“,
čega – ne javljaju se tako često preduzeća, a pogotovo rad-
nastavlja Igor, ne krijući svoju sreću dok se priseća dana
nje koje žele da zaposle osobe sa invaliditetom.
kada je „Perionica Una“ bila još ideja.
Ne ulazeći u motive za donošenje ovakve odluke,
Period koji je usledio nakon boravka u Budimpešti Igor
Igor kaže da je rad sa gluvonemim osobama pravo zado-
smatra najlepšim delom svog života. „Upoznajem Milanu,
voljstvo. „Za određene kategorije osoba sa invaliditetom,
moju sadašnju suprugu. Iz naše ljubavi rađa se Una, naša
postoje poslovi koje oni ne mogu da rade. Tamo gde nema
kćerka. Nedugo zatim krećem u realizaciju svoje poslovne
ograničenja, njihovi fizički nedostaci nisu nikakva prepre-
ideje.“
ka za njihovo zapošljavanje. Štaviše, najveće mi je zado-
Uz veliku podršku supruge, majke i tasta, kao i nekoliko
voljstvo kada vidim da su moji zaposleni srećni što rade,
prijatelja i poznanika 1. novembra 2004. godine zvanično
što mogu da se posvete poslu. Zato mi bude jako teško kada
je registrovana „Perionica Una“. „Perionici sam dao naziv
ponekad isplata zarade kasni po 3-4 dana, što uglavnom
po našoj kćerki Uni“, kaže Igor. U vreme kada je registrovao
zavisi od naplate naših usluga“, kaže Igor.
perionicu, Igor je bio zaposlen na radnom mestu portira u
Jedan od najvećih problema sa kojima se danas suočavaju
Pozorištu mladih u Novom Sadu. Punih pet meseci od ot-
poslodavci jeste lojalnost zaposlenih. Mnogi faktori utiču
varanja perionice Igor je obavljao dva posla. „Radno vreme
na odluku zaposlenih da ostanu u preduzeću, odnosno da
u Pozorištu počinjalo mi je u 22h, da bih u 7h narednog
potraže novog poslodavca. „Moje koleginice cene svoj
dana otišao u perionicu i počinjao posao pranja, peglanja,
posao. Njihova lojalnost i odgovornost nemaju cenu. Ništa
razvoženja čistog i dovoženja prljavog veša. Na poslovima
mi ne bi vredele najskuplje veš mašine i ostala oprema da
pranja imao sam pomoć nekoliko žena koje sam plaćao na
nemam zaposlene kojima mogu poveriti posao. Naravno,
sat. Dnevno sam spavao od 2 do 3 sata, a bilo je dana i
problemi u poslu se pojave s vremena na vreme, što je sas-
bez sna“, priseća se Igor. Potpuno iznemogao od umora,
tavni deo svakog posla. Početak je bio dosta težak“, nastav-
Igor pet meseci nakon otvaranja perionice napušta posao
lja Igor. U prvoj godini poslovanja Igor je morao da donese
portira i u potpunosti se posvećuje sopstvenom biznisu, o
jednu tešku odluku – zbog čestih grešaka u radu, a nakon
kome je godinama maštao.
više obavljenih razgovora i na kraju i opomena koje nisu
donele nikakvu promenu, otpustio je dve bivše koleginice.
IZAZOVI SOPSTVENOG BIZNISA
Ne odustavši od zapošljavanja gluvonemih osoba, istog
dana odlazi u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje
P
i upošljava dve gluvoneme osobe, u skladu sa propisima i osao je Igora u znatnoj meri promenio. „Igor pre pet
obavezama koje je preuzeo na sebe kao poslodavac. godina i danas, dve su potpuno različite osobe. Uoz-
„Imam velike planove kada je u pitanju moja radnja. biljio sam se“, ističe Igor. Rođeni Zemunac, kuvar po
Ovde pre svega mislim na uvođenje novih usluga koje ću struci, bavio se različitim poslovima, trenirao je džudo, vo-
ponuditi našim postojećim i potencijalnim klijentima, kao leo je izlaske... Ne stidi se kada kaže da ga je ulica naučila
i širenje mreže novih perionica u Novom Sadu. U svakom životu: „Neko uči na visokim školama, ja sam učio u praksi.
slučaju, ne odustajem od zapošljavanja osoba sa invalidite- Najvažniju lekciju koju sam naučio, a koja se ne uči ni u
tom“, odlučan je Igor. jednoj našoj školi, jeste kako se snaći u životu. Vođenje
Kao što je slučaj sa većinom početnika u poslu, kada je samostalnog posla zahteva snalažljivog čoveka.“
vlasnik „čovek za sve“ i Igora pronalazimo na poslovima Na pitanje da li bi nekome preporučio započinjanje sa-
nabavke i prodaje, pregovaranja, pranja veša i peglanja, mostalnog posla u poređenju sa radom za nekog drugog,
prevoženja i popravki veš mašina, itd. „Ali način na koji Igor odgovara potvrdno: „Svako ko zna šta želi, treba da
moje koleginice obavljaju poslove pranja i peglanja veša, započne samostalan posao. Imati svoj biznis pruža ti slo-
doveden je do savršenstva, gotovo umetnosti“, uz osmeh bodu, mogućnost da se iskažeš, da pokušaš da uspeš u
kaže Igor. realizaciji svojih ideja i snova, da radiš sa ljudima, da ih
zapošljavaš, da slušaš njihove predloge, da se usavršavaš.
OD KUMA DO PERIONICE Mislim da je od svega najlepše kada se osvrneš i kažeš sebi
– ’da, to je to’. Ali, da bi se moglo govoriti o rezultatima,
P
tj. uspehu, mora proći 3-5 godina.“
ravi preduzetnici prepoznaju priliku na svakom ko-
Dok je radio u obezbeđenju jedan od najvećih problema
raku, oni prate znakove pored puta. Ukoliko je pri
bila je neredovna isplata zarade. „Često sam morao da
tome ta prepoznata prilika istovremeno i dugo gajena
se krbam sa vlasnikom da mi isplati ono što sam zaradio.
želja, dobijamo pravu kombinaciju za postizanje ličnog
Kad sam pomislio da sam se rešio ovog problema otvaran-
zadovoljstva.
12 • Preduzetnik.com • Mart2009

13. INTERVJU
jem perionice, eto ti istog problema“, kaže Igor. Nadalje Jedan od najvećih izazova koje sa sobom nosi sopstveni
objašnjava da je u Srbiji najveća prepreka započinjanju biznis jeste usklađivanje poslovnog i porodičnog života. O
samostalnog posla kako obezbediti redovne prilive od svoje tome ima sledeće mišljenje: „Moja je velika sreća što mi
delatnosti. „Nalazimo se u začaranom krugu – meni duguje u poslu pomažu moja supruga i majka. Sa njima sam svak-
moj kupac, ja dugujem mom dobavljaču, moj dobavljač og dana, međutim, oseti se praznina koju može popuniti
njegovom dobavljaču, itd. Rekao bih nigde početka, a samo vreme provedeno sa porodicom. Na poslu smo ipak svi
nigde ni kraja. Vrlo je važno uspostaviti i održati pover- kolege.“ Igor žali što mu svakodnevna žurba i obaveze na
enje, a ono se stiče poštovanjem i pridržavanjem onoga što poslu i oko posla ne ostavljaju mnogo vremena da se pos-
je dogovoreno“, dodao je naš sagovornik. veti porodici, a posebno svojoj kćerki. „Kćerka i supruga
Konkurencija Igorovoj perionici sve je brojnija i sve jača, me ispunjavaju. Samo onaj čovek koji ima skladan emo-
čega je on svestan. „Konkurencija se mora poštovati. Nara- tivan život može se u potpunosti posvetiti poslu, odnos-
vno da određena količina straha postoji, ali to je ono pozi- no karijeri. Meni moja porodica predstavlja izvor snažne
tivno što me tera da smišljam nove usluge koje bih ponudio pokretačke energije“, zaključuje Igor.
kako bih ’ostao u igri’. Sa većinom svojih konkurenata se
lično poznajem; tačno znamo gde je ko prisutan – u kojem FILOZOFIJA
restoranu, hotelu ili slično. Svako se bori na svoj način za
T
deo tržišta“, ističe Igor. Na pitanje na koji način dolazi do okom celog razgovora, Igor je ponavljao rečenicu:
poslova, Igor kaže da je ključ uspeha u poverenju. „Ako „Biće to dobro.“ Pozitivan i optimističan, mlad, pun
sam poštovanjem svojih obaveza, odnosno uspostavljanjem energije i snažne volje, koja se osetila gotovo iz
adekvatnog odnosa između kvaliteta usluge i cene, stekao svake njegove rečenice kada smo razgovarali o planovima,
poverenje i dobavljača i korisnika svojih usluga, ne plašim Igor je ostavio utisak samouverene osobe koja zna šta želi.
se da li će biti posla, jer posao onda sam po sebi dolazi, po Rukovodeći se filozofijom da radi ono što voli i poštuje sebe
preporuci. A posla će biti, jer će ljudi imati sve manje vre- i druge, Igor uspeva da svoj biznis iz godine u godinu sve
mena za pranje, peglanje i šivenje, a restoranima i hote- više širi.
lima se ne isplati pranje u sopstvenoj režiji. Radim za svoju Proširujući asortiman svoje ponude i otvaranjem novih
porodicu i svoje zaposlene, realan sam u zahtevima i ne perionica, Igor stvara priliku za one koji traže posao i time
želim da se obogatim preko noći“, zadovoljno kaže Igor. direktno utiče na pokretanje privrednih aktivnosti u svojoj
Osim problema sa naplatom potraživanja, kao prepreke lokalnoj sredini. Zapošljavajući osobe sa invaliditetom, osim
za započinjanje samostalnog posla Igor navodi neefikasnost toga što doprinosi jačanju svesti o potrebi za društveno od-
državnih organa i preveliku zahtevnost banaka kada su u govornim poslovanjem u Srbiji, Igor potvrđuje da humanost
pitanju krediti. „Čekam pola sata i duže u poreskoj upravi, i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“. Zbog toga „Perionica
a onda kada dođem na red ili mi kažu kako nešto ne mogu Una“ treba da bude uzor i za velika preduzeća.
da urade ili me šalju na drugi šalter. Mi prosto volimo da Biće to dobro, Igore.|
komplikujemo stvari. Kredit nikada nisam uzimao, ali ću iz-
gleda morati da se zadužim kako bih kupio bolji automobil - Razgovor vodio Goran Sečujski -
koji mi služi za prevoz robe. Bio sam u banci da se raspitam
za uslove kreditiranja, ali sam izgubio volju kada su mi dali
spisak potrebne dokumentacije“, žali se Igor.
Veoma pohvalno govori o saradnji sa zaposlenima u Na-
cionalnoj službi za zapošljavanje, filijala Novi Sad, sa ko-
jima je često u kontaktu zbog brojnih obaveza koje ima
kada se zapošljavaju osobe sa invaliditetom.
PREDUZETNIK: Koje osobine je po tebi važno da neko poseduje da bi bio preduzetnik?
IGOR ĆUJIĆ: Po meni je jako važna upornost, pogotovo u Srbiji. Započeti i voditi posao nije nimalo lako, mnogo je
stresa, pa je potrebno dosta hrabrosti da se započne svoj biznis. O mnogim odricanjima da i ne govorim. Preduzetnik
takođe treba da poseduje harizmu, neku unutrašnju energiju koja će pokrenuti sve oko njega da rade. Naravno, rad,
rad i samo rad – neko ko nema radne navike, neka i ne započinje svoj biznis.
PREDUZETNIK: Šta bi istakao kao pozitivno u odnosu države prema privredi?
IGOR ĆUJIĆ: Podrška onima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i uvođenje poreza na dodatu vrednost.
PREDUZETNIK: Mogu li uspešni preduzetnici doprineti da se u Srbiji živi bolje?
IGOR ĆUJIĆ: Ako izuzmem sve probleme sa kojima se susrećemo svakodnevno, recimo kada bi se rešio problem
naplate potraživanja, moglo bi da se govori o boljem životu, jer tada bi i vlasnici biznisa i njihovi zaposleni mogli
računati na relativno sigurne prilive. Ali kako je stvarnost drugačija i pošto problema u privredi ima mnogo, nažalost,
ne vidim da će se u Srbiji živeti bolje u narednih 15 godina.
Preduzetnik.com • Mart2009 • 1

14. MENADŽMENT
Koncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu prvi put je
objasnio Peter F. Drucker u svojoj knjizi The Effective Execu-
tive. Prema Druckeru, efikasnost znači raditi stvari na pravi
način, a efektivnost znači raditi prave stvari.
EFIKASNOST I
EFEKTIVNOST
Autor: Goran Sečujski
S
igurno ste se bar jednom za- knjizi The Effective Executive. Prema
pitali koji je od dva koncepta u ovom autoru, efikasnost znači raditi
menadžmentu važniji – efikasnost stvari na pravi način („the ability to do
ili efektivnost, odnosno da li postoji things right“), a efektivnost znači ra-
određen redosled u njihovom posti- diti prave stvari („get the right things
zanju? Ukoliko niste sigurni u odgovor done“).
na navedeno pitanje, pokušaću da Efikasno je ono preduzeće koje svo-
vam pomognem ovim tekstom tako je definisane ciljeve ostvaruje uz naj-
što ću objasniti četiri moguće situaci- manje korišćenje raspoloživih resursa
je, odnosno kombinacije efikasnosti (ljudskih, finansijskih, materijalnih,
i efektivnosti i dati primer mogućih informacionih i drugih), što znači da
pokazatelja merljivosti efikasnosti i se efikasnost zasniva na načelu maksi-
efektivnosti. malne racionalnosti.
Osvrnimo se, za početak, na pojmov- Odluke menadžmenta preduzeća
no diferenciranje ova dva koncepta, proveravaju se na tržištu. Preduzeća
prema preovladavajućem teorijskom koja poznaju svoje potrošače, njihove
shvatanju u nauci o menadžmentu. potrebe, želje i preferencije, moći
će mudrije da alociraju ograničene
resurse u razvoju novih ponuda. Po-
DEFINISANJE EFIKASNOSTI
nuda preduzeća mora imati vrednost
I EFEKTIVNOSTI za potrošača, u protivnom potrošači
se orijentišu na konkurentsku ponudu
K
(proizvode ili usluge). U tom smislu,
oncepte efikasnosti i efek-
efektivno je ono preduzeće koje po-
tivnosti u menadžmentu, u formi
sluje na atraktivnim tržištima i koje
prihvaćenoj u vodećoj literaturi
potrošačima nudi proizvode koji su u
o menadžmentu, prvi put je objasnio
skladu sa njihovim potrebama, željama
Peter F. Drucker 1966. godine u svojoj
i preferencijama. Drugim rečima,
14 • Preduzetnik.com • Mart2009

15. MENADŽMENT
efektivnost podrazumeva izbor pravog očekivati ukoliko je, s jedne strane, binacija efikasnosti i efektivnosti, pri
područja rada, odnosno izbor pravih cena koštanja po jedinici proizvo- čemu se istovremeno ostvaruje visoka
ciljeva (raditi prave stvari). da, zbog neracionalnog korišćenja produktivnost rada.
raspoloživih resursa, veća od proseka Iz navedenih kombinacija efikasnos-
u grani kojoj pripada vaše preduzeće, ti i efektivnosti može se zaključiti da
KOMBINACIJE EFIKASNOSTI I
a s druge strane, ne postoji tražnja za oba koncepta predstavljaju važna mer-
EFEKTIVNOSTI
vašim proizvodima. ila uspešnosti poslovanja preduzeća
Racionalno korišćenje resursa (organizacije) i da se međusobno
P
ri analizi mogućih kombinacija (prosečni troškovi po jedinici niži su prožimaju. Međutim, efektivnost je
efikasnosti i efektivnosti, poći od proseka u grani delatnosti kojoj ključ uspeha svakog preduzeća, jer
ću od dve dimenzije – prva je pripada vaše preduzeće) u proizvodnji ukoliko proizvodite proizvod po ceni
iskorišćenost resursa za postizanje proizvoda koje malo ko želi da kupi, koja je najniža u grani delatnosti kojoj
definisanih ciljeva, a druga je atrak- podrazumeva kombinaciju efikasnosti i pripada vaše preduzeće, ali za koji ne
tivnost tržišta (izbor ciljeva). neefektivnosti, što vaše preduzeće po- postoji potreba na tržištu, opstanak
Ako se u vašem preduzeću neracio- lako vodi u propast, jer ne ostvarujete vašeg preduzeća je ugrožen. Dru-
nalno raspolaže resursima, ali poslu- maksimalan profit. gim rečima, ukoliko ste potrošačima
jete na atraktivnom tržištu (preduzeće Rast i razvoj preduzeća moguć je ponudili proizvod koji je u skladu sa
radi prave stvari), vaše je preduzeće samo ukoliko vaše preduzeće ostvar- njihovim potrebama (atraktivnost
neefikasno, ali efektivno. U uslovima uje profit, odnosno ukoliko raciona- tržišta), tek tada se možete posve-
ovakve kombinacije efikasnosti i efek- lno upotrebljava raspoložive resurse titi smanjenju troškova po jedinici
tivnosti, opstajete na tržištu (ali ne i (efikasnost) i posluje na atraktivnim proizvoda racionalnim korišćenjem
dugoročno posmatrano). tržištima (efektivnost). Ovo je, da- raspoloživih resursa.
Brzu propast preduzeća možete kle, za vaše preduzeće idealna kom-
Preduzetnik.com • Mart2009 • 1

16. MENADŽMENT
MERENJE EFIKASNOSTI I EFEK- S druge strane, neki od pokazatelja voj preduzeća. Globalna ekonomska
neefektivnosti su: česte reklamacije, kriza, koja je za izvesno vreme stavi-
TIVNOSTI
pad tržišnog učešća, procenat od uk- la u drugi plan donedavno „goruće“
P
upnih aktivnosti koje nisu u funkciji probleme poput globalnog zagrevan-
retpostavimo da ste vlasnik
zadovoljstva potrošača (npr. muzika ja i rasta cena energenata, dodatno
(vlasnica) ugostiteljskog objekta
koja iritira potrošače), itd. otežava menadžerima napred naveden
(restorana) i da ste odlučili da
Da bi efikasnost i efektivnost bili zadatak. Od savremenog menadžera
preispitate da li ste i koliko efikasni i
merljivi, potrebno je definisati stan- se zahteva da bude kreativan i inova-
efektivni u obavljanju svoje osnovne
darde koji će poslužiti kao osnova tivan, što su, prema nekim autorima
delatnosti.
kontrole na relaciji planirano-ostva- menadžmenta, ključne sposobnosti za
Sledeći pokazatelji mogu poslužiti
reno. Standardi se definišu na osnovu ostvarenje konkurentske prednosti.
kao merilo efikasnosti vašeg restorana:
poznavanja potreba potrošača, sopst- Suština načela maksimalne racio-
trošak po obroku (npr. dnevni meni),
venih jakih strana i slabosti i pozna- nalnosti, na kojem se (načelu) temelji
trošak po obroku koji je ispod defini-
vanja konkurencije, kao i poznavanja ekonomska uspešnost preduzeća,
sanog standarda kvaliteta, procenat
standarda u određenim delatnostima polazi od zahteva da se minimalnim
vremena (npr. u jednom mesecu) kada
koje nisu vaša osnovna delatnost (npr. ulaganjima ostvare maksimalni rezul-
ste ostali bez potrebnih zaliha namir-
tehnikom benčmarkinga istražujete tati. Pored ovog osnovnog ekonomskog
nica, vreme potrebno za pripremu
mogućnost uvođenja bežičnog inter- principa reprodukcije, za ekonomsku
jednog obroka, vreme koje potrošač
neta). uspešnost preduzeća od presudne je
čeka da ga zaposleni (konobar) usluži,
Uzroke neefikasnog i neefektivnog važnosti usklađenost njegove ponude
troškovi isporuke u slučaju dostave
poslovanja treba locirati i eliminisati (proizvodi i usluge) sa potrebama i
hrane, itd.
ili umanjiti njihov uticaj na rezultate željama potrošača. Drugim rečima,
Efektivnost se može izraziti
poslovanja. ekonomska uspešnost preduzeća po-
sledećim pokazateljima: da li obrok
drazumeva njegovo efikasno i efek-
OSAM SAVETA ZA EFEKTIVNOST MENADŽERA tivno funkcionisanje.
Determinante okruženja koje utiču
na poslovanje vašeg preduzeća (eko-
Sledećih osam saveta za postizanje veće efektivnosti menadžera definisano
nomska kriza, hiperkonkurencija,
je na osnovu teksta Petera F. Druckera What Makes an Effective Executive
visoke cene energenata, nestabil-
(prevod naslova: Šta čini efektivnog menadžera?), objavljenom u časopisu
nost deviznog kursa, visoke kamatne
Harvard Business Review juna 2004. godine, u kojem on objašnjava osam
stope, promenljivi zahtevi potrošača i
praksi koje su sledili svi efektivni menadžeri koje je upoznao tokom svoje
dr.) samo potvrđuju potrebu da kon-
konsultantske karijere:
tinuelno preispitujete da li je i koliko
1. Postavljajte pitanje: „Šta treba da se radi?“
vaše preduzeće efikasno i efektivno.
2. Postavljajte pitanje: „Šta je dobro za preduzeće?“
U prilog navedenom ide i upozorenje
3. Razvijajte akcione planove.
preduzećima iskazano u poznatoj fra-
4. Preuzmite odgovornost za svoje odluke.
zi – „sve se menja, samo su promene
5. Preuzmite odgovornost za komunikaciju (sa nadređenima i podređenima,
konstantne“.
zaposlenima, spoljnim okruženjem).
Koncepti efikasnosti i efektivnosti
6. Fokusirajte se na prilike, a ne na probleme.
su možda jednostavni za razumevan-
7. Vodite produktivne sastanke.
je, ali njihovo postizanje i održavanje
8. Mislite i govorite „mi“, umesto „ja“.
u praksi zahteva mnoga znanja i
veštine.|
Inače, o efektivnosti možemo govoriti na tri nivoa. Na prvom (mikro) nivou
radi se o efektivnosti pojedinca (npr. efektivnost menadžera), na drugom
nivou govorimo o efektivnosti organizacije i na trećem (makro) nivou gov-
orimo o efektivnosti države (npr. privredni sistem).
koji spremate odgovara zahtevima
ZAKLJUČAK
potrošača, koliko su pojedine faze u
pripremi obroka (npr. vreme kuvanja)
S
loženost okruženja i dinamičnost
u funkciji zadovoljstva potrošača, da
promena svih segmenata mikro
li je kvalitet namirnica koje nabavl-
i makrookruženja savremenog
jate od vaših dobavljača u skladu sa
preduzeća, postavljaju pred nje-
standardima kvaliteta obroka koje pri-
gov menadžment složene zahteve na
premate (odnosno, da li su skladu sa
putu ostvarenja njegovog glavnog za-
zahtevima potrošača), da li je restoran
datka – opstanak, odnosno rast i raz-
pristupačan u slučaju kiše ili snega itd.
1 • Preduzetnik.com • Mart2009

17. MARKETING
NAJČEŠĆE GREŠKE
BRENDINGA
KOJE ČINE PREDUZETNICI
K
ada vaše preduzeće raste i kada se razvija, svaka Autor: Brenda Bence
greška koju napravite ima svoju cenu, pa zbog čega
ići tim težim i skupljim putem? Zbog čega učenjem ne
biste izbegli moguće greške?
Kao preduzetnica i kao neko ko se bavi korporativnim brend-
ingom već 25 godina, imala sam prilike da vidim velik broj
grešaka u brendingu i marketingu. Radeći kao instruktor za
direktore i trener za preduzetnike iz oblasti marketinga,
a i sama čineći greške, razvila sam listu najčešćih grešaka
brendinga, ali i najvećih uspeha u brendingu.
Brenda Bence se već 25 godina bavi korpo-
rativnim brendingom. Uz njeno odobrenje,
Sledi lista od 10 najčešćih grešaka brendinga koje čine pre-
preveli smo tekst Top 10 Branding Mistakes
duzetnici.
1
Entrepreneurs Make, koji je objavila u
PREVIŠE STE KREATIVNI PRI DAVANJU NAZIVA časopisu Američke privredne komore na Taj-
PREDUZEĆU
landu i na svom blogu.
Davanje zanimljivih naziva preduzeću može biti
zabavno, ali ukoliko vaš ciljni segment iz naziva
preduzeća ne može da zaključi ko ste vi i šta je
vaš cilj, može jednostavno da vas ignoriše. Potencijalni
potrošači neće gubiti vreme pokušavajući da shvate šta je
vaš biznis. Zato „olakšajte“ posao ljudima da shvate čime
se bavite. Da li biste radije trošili novac na objašnjavanje
čime se bavite ili jednostavno želite da za vas to čini na-
ziv vašeg preduzeća? Zašto budžet za marketing ne biste
iskoristili za detaljnije istraživanje kako da vas potrošači
razlikuju u odnosu na konkurenciju? Dobar naziv preduzeća
može vam uveliko olakšati posao.
Preduzetnik.com • Mart2009 • 17

18. MARKETING
2 4
ZABORAVLJATE DA STE VI NE PRIZNAJETE DA POTRE- NE ČINITE DOVOLJNO DA
BREND BA ZA VAŠIM PROIZVODOM ODABERETE CILJNI SEG-
Bez obzira šta prodajete ILI USLUGOM STVARNO MENT
i da li vam se to sviđa ili POSTOJI Veće tržište znači i veći
ne, kao preduzetnik vi Mnogi preduzetnici svo- biznis, zar ne? Da, ali nije
ste ključna osoba za vaš biznis. Sve je proizvode ili usluge plasiraju na obavezno uvek tako. Ne možete sva-
što radite reprezentuje brend vašeg tržište kao da žele da ih se otarase. kome biti osoba za sve. Nećete zado-
preduzeća. Poznavala sam vlasnika Oni se pravdaju da nemaju dovoljno voljiti ciljno tržište ako mu ne ponu-
jednog preduzeća koji je izgubio je- sredstava za marketing istraživanje i dite vrednost različitu u poređenju
dan međunarodni posao, jer je na zato čekaju da vide šta „prolazi“ na sa konkurencijom. Ako je vaša ciljna
sastanak došao osećajući se na alko- tržištu, a šta ne. Ono što oni ne sh- grupa ženska populacija starosti od
hol. Njegovi potencijalni partneri su vataju jeste da troše mnogo više nov- 18 godina i više, nije isto ponuditi
se zabrinuli da li on možda ima prob- ca na stvaranje proizvoda koje neće proizvod osobi koja ima 18 godina
lem sa alkoholom, što je bilo dovolj- moći da prodaju, nego što bi potrošili i osobi koja ima 50 godina, jer se
no da prekinu dalje pregovore. Ali vi na marketing istraživanje. Zato, bu- one razlikuju u potrebama. Dakle,
ne morate da uradite nešto tako eks- dite kreativni – ne treba da sprovodite podelite (segmentirajte) tržište i tar-
tremno da biste narušili imidž bren- skupa marketing istraživanja. Ako, getirajte ga (odredite ciljne grupe).
da vašeg preduzeća. Ponašajte se u na primer, prodajete novu igračku, Budite određeniji. Saznajte šta će
skladu sa brendom vašeg preduzeća, idite do obližnje igraonice za decu privući vaše ciljno tržište i prema
jer to je sigurno dobro i za vas i za i posmatrajte ih kako se igraju. Ako tome promovišite proizvod i uslugu.
vaše preduzeće. nudite novu uslugu, pozovite neko-
liko ljudi koji reprezentuju vaš ciljni
segment tržišta, ponudite im uslugu
i pitajte ih za mišljenje. Istražite da
li je vaš proizvod tržišno prihvatljiv.
To će vam uštedeti dosta novca i
vremena posmatrano dugoročno, a
imidž brenda će ostati netaknut.
7
NISTE KONZISTENTNI ČLANOVI TIMA KOJE STE
NISTE REALNI KADA JE U PI-
U KOMUNIKACIJI SA ODABRALI NE ODRAŽAVAJU
TANJU VAŠA KONKURENCIJA
Pojedini vlasnici biznisa TRŽIŠTEM VAŠ BREND
čine grešku kada veruju Ako se DNK iz vlasi vaše Početnici u biznisu su
da njihov proizvod nema kose razlikuje od DNK iz zbog skromnog obima po-
konkurenciju. Ovo nikada ne može nokta na vašem prstu, vi ste vero- slovanja i veličine preduzeća srećni
biti tačno! Čak i kada ne postoji vatno mutant. Isto je i sa načinom što neko hoće da radi za njih. To
proizvod ili usluga koji direktno na koji komunicirate sa ciljnim nije tačno! Kao što vi predstavljate
konkuriše vašoj ponudi, potrošači tržištem. Uspešno pozicioniranje vaš brend, to isto čine i vaši zapo-
uvek mogu pronaći na tržištu alter- podrazumeva „smeštanje“ u svest sleni. Vodite računa da zapošljavate
nativnu ponudu koja će zadovoljiti potrošača (proizvoda i/ili preduzeća, ljude čiji su karakter i ponašanje u
njihovu potrebu. Zbog toga morate prim. prev.) i njegovu konzistentnu skladu sa onim što želite da saopštite
dobro da upoznate vašu direktnu i komunikaciju kroz sve aktivnosti vašoj ciljnoj grupi. To znači da birate
indirektnu konkurenciju i da budete preduzeća. Ako ste pozicionirani na najbolje moguće ljude za vaš tim i da
realni u procenama. Po čemu će se jedan način, ali internet sajt vašeg platite ako je potrebno i malo više za
razlikovati vaš proizvod ili usluga od preduzeća ili brošura šalju drugu njihovo angažovanje. Vratiće vam se
konkurentskih i na koji način ćete poruku, vaš brend će se pomutiti i višestruko.
zadovoljiti potrebe potrošača? Kada stvoriće se utisak da ne stojite iza
znate odgovor na ovo pitanje, gra- onoga što radite. Brend je razumljiv
dite brend na ovim razlikama. ciljnom segmentu samo ako je celok-
upan materijal (ambalaža, brošura,
TV spot, intenet sajt, prim. prev.)
konzistentan sa onim što želite da
predstavlja vaš brend.
1 • Preduzetnik.com • Mart2009

19. ZABORAVLJATE DA IMIDŽ BRENDA PORAZUMEVA I VAŠE ZAPOSLENE,
NE SAMO POTROŠAČE
Da li se prema vašim zaposlenima ophodite isto kao i prema
potrošačima? Ako imate loš odnos prema zaposlenima, informacija
o tome se širi, što može negativno da utiče na vaš brend. Budite
dosledni u održavanju dobrih odnosa sa zaposlenima, jer će na kraju najbolji
želeti da rade sa vama. Ako se o vašem preduzeću na osnovu toga počnu širiti
dobre informacije, to je cilj koji želite da postignete kada je reč o brendu.
9
VAŠI POSTUPCI NISU U SKLADU SA ONIM ŠTO PREDSTAVLJA VAŠ
BREND
Kao što morate odlučiti koje ciljne segmente želite da zadovoljite,
isto tako morate odlučiti šta treba da predstavlja vaš brend. Evo
i primera: Moja prva nedelja u privatnom biznisu. Bila sam veo-
ma nervozna. Napustila sam dobro plaćen posao u velikoj korporaciji i, kao
početnik, bila sam zabrinuta da li ću imati dovoljno posla. Ubrzo sam primila
dva telefonska poziva – jedan od velike kompanije iz Tajlanda, odakle su me
zamolili da održim trening iz oblasti ljudskih resursa i drugi poziv u kojem su
me zamolili da odradim posao vezan za prodaju. Istina je, zahvaljujući mom
opštem menadžerskom iskustvu, mogla sam oba posla da uradim veoma do-
bro. Naravno, dopala mi se mogućnost da u prvoj nedelji kao vlasnica biznisa
mogu da radim za dve velike kompanije. Međutim, znala sam da moram da
se pridžavam određenih principa. Brending i marketing su moje dve strasti
– to radim najbolje i iza toga stojim. Zato sam podigla telefonsku slušalicu,
duboko udahnula i rekla „ne“ i jednoj i drugoj kompaniji. Užasavajuće, zar
ne? Na kraju, ispostavilo se da sam donela dobru odluku. Na moju sreću,
naredne nedelje telefon u mojoj kancelariji zazvonio je i tada sam dobila
Brenda Bence je predsednica
ponudu za posao vezan za brending i marketing. Prihvatila sam ga. Od tada
Brand Development Associates
do danas, zadržala sam se samo u ove dve oblasti.
(BDA) International, Ltd. Nakon
10
što je diplomirala na Harvard
NE ČINITE NIŠTA DA ZAVOLITE SVOJ POSAO
Business School, Brenda je
Kao preduzetnik, hranićete se, spavaćete i disaćete za-
radila na razvoju nekih od mega
jedno sa svojim biznisom još dugo, dugo. Ukoliko ne volite
brendova kao što su Procter
to što radite, vrlo brzo ćete „sagoreti“ na poslu. Zbog toga
Gamble i Bristol-Myers Squibb
nemojte raditi nešto samo zato što to već dugo radite.
na četiri kontinenta. Danas
Bićete nesrećni i i nezadovoljni. Pre nekoliko godina, bila sam instruktor
jednoj gospođi koja je želela da stvori nov brend zasnovan na njenom ra- Brenda predaje, trenira i radi
nijem iskustvu, a ne na stvarnoj želji, tj. strasti. Kada sam je upitala šta
kao instruktor iz oblasti razvoja
zapravo voli da radi, odgovorila je da voli da radi poslove vezane za konje.
korporativnog i ličnog brenda.
Tokom našeg zajedničkog rada, shvatila je na kraju da može da poveže svoje
Autorka je serije knjiga How
iskustvo i svoju ljubav prema konjima. Odlučila je da na svom ranču kreira
YOU™ Are Like Shampoo. Za
program treninga o liderstvu za direktore kompanija, tako da polaznici rade
više informacija o Brendi Bence
sa konjima. Uzmite ovaj primer i pronađite način da živite svoju strast.
Bićete mnogo srećniji. posetite njenu internet prezen-
Ne budite surovi prema sebi. Svaki preduzetnik načini i pogrešne korake,
taciju:
tako je bilo i biće i nadalje. Ukoliko ste se prepoznali u nekoj od prethodnih
www.BrendaBence.com.
tačaka, ne odustajte, preduzmite sve što je neophodno i ispravite grešku.
Imajte u vidu ovih 10 grešaka kada je u pitanju brending. Ako ih ne činite,
brže ćete od vašeg biznisa izgraditi moćan brend i uživaćete u uspehu koji
ste zaslužili.|
Preduzetnik.com • Mart2009 • 19

20. POSLOVNA
ETIKA
ETIČKA OBUKA
SRPSKOG TRŽIŠTA
Suština etičke obuke srpskog tržišta je da se među pokretačima poslovnih aktivnosti, naročito
među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edukativnim ustanovama razvije
svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne aktivnosti i
druge poslovne radnje na tržištu.
Autor: Radenko Marić
20 • Preduzetnik.com • Mart2009

21. POSLOVNA ETIKA
M
oralnost i društvena odgovornost problem, s obzirom na to da mali broj prepozna da je određena poslovna
svih učesnika tržišnog ambijen- poslovnih škola imaju poslovnu etiku aktivnost sprovedena u razumnim
ta, predstavlja jedno od nezao- kao deo svog programa. Otuda, pored moralnim i pravnim granicama ili su-
bilaznih pitanja mnogih rasprava koje obrazovnog sistema koji predmetu protno da se prepozna kao „stvarno“
se danas vode među teoretičarima, a etike mora da posveti više prostora, nemoralna ili protivzakonita.
tiču se poslovne efikasnosti, društvenih najveća odgovornost za sprovođenje Najdetaljniji program etičke
posledica biznisa, učinka globalnih etičke obuke srpskog društva jeste na obuke, koji uključuje prethodno na-
promena i zapadnjačke psihologije preduzećima, vladinim institucijama, vedene stavke bitne za razumevan-
ponašanja („trka za profitom”) na medijima, pa i na samim potrošačima je (ne)moralnog ponašanja, bio bi
savremenog poslovnog čoveka. U raz- i javnosti. Kroz naredna tri kursa (pro- analitički osmišljen kurs etičkog
vijenim tržišnim privredama, shvatan- grama) etičke obuke moguće je us- učenja. Dati program trebalo bi da orga-
je moralnog poslovanja poprimilo je postaviti “moralnog srpskog poslodav- nizuju vodeća preduzeća (iz privatnog
ogromne razmere i predstavlja sas- ca”. Kao takav on će biti u mogućnosti i državnog sektora, javna preduzeća,
tavni deo, obaveznu literaturu, ne da shvati ozbiljnost problema odsustva banke, osiguravajuća društva, mediji,
samo svakog univerziteta ili visoke morala u privređivanju i da postane itd.), a bio bi namenjen svim tržišnim
škole, već i svakog poslovnog čoveka. svestan da poslovanje i etika u srpskom učesnicima, drugim preduzećima,
Na srpskom trzištu, kao klasičnom društvu više ne mogu da se posmatraju preduzetnicima, menadžerima, zapo-
primeru još uvek zakasnele tranzicije, kao odvojene kategorije. slenima, potrošačima i široj javnosti.
za moralnost se izričito ne mari. Kan- Program bi obuhvatao tri jednodnevna
tov „kategorički imperativ” da drugog kursa etičke obuke u vezi sa pitanji-
PROGRAM ETIČKE OBUKE
čoveka treba posmatrati kao cilj, a ne ma:
S
samo kao sredstvo, kod nas ne važi. 1. Razumevanja poslovne etike;
uština etičke obuke srpskog
Ovo je posebno izraženo u privatnom 2. Funkcionalnosti poslovne etike;
tržišta bila bi sledeća: među
biznisu, gde se velika većina poslova 3. Kako da znate da li vaša poslovna
pokretačima poslovnih aktivnos-
obavlja „na reč”, bez pisane potvrde, etika uopšte funkcioniše?
ti, a naročito među preduzećima,
te je stoga i mogućnost za prevaru državnim institucijama, agencijama i
Nastavak na sledećoj strani
najveća. edukativnim ustanovama, treba razviti
Upravo ta činjenica primorava nas svest o postojanju određenih moralnih
na bolju i kvalitetniju edukaciju ljudi problema vezanih za konkretne proiz-
na području poslovne etike. Danas vodne aktivnosti i druge poslovne rad-
(posebno u našem obrazovnom siste- nje na tržištu. Mora se stvoriti „klima“
mu) etička edukacija ljudi je gorući (odnosno, mora se „naučiti“) da se
O AUTORU
Radenko Marić, magistar ekonomskih nauka (naučna oblast: Etika u poslovanju). Učestvovao je u radu brojnih nev-
ladinih organizacija posvećenih razvoju kulture i obrazovanja. Po završetku studiranja radio je kao demonstrator iz
predmeta Statistika na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a nakon toga se zapošljava u “DDOR Novi Sad”. Paralelno
je, tokom 2007. radio i kao stručni saradnik na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.
Preduzetnik.com • Mart2009 • 21

22. POSLOVNA ETIKA
KURS PRVI KURS DRUGI KURS TREĆI
Prvi kurs trebalo bi da pruži Drugi kurs usmeren je na način razvi- Treći kurs objašnjava praćenje
objašnjenja o tome šta poslovna janja etičkog programa i na njegovu i garantovanje etičkog učinka,
etika znači, zašto je važna, i kako u efikasnost. izveštavanje u vezi sa njim, kao i to
preduzećima i drugim organizacijama • Na koji način preduzeće može šta da se radi kada etički program
funkcioniše. To znači da svi tržišni da neguje kulturu zasnovanu na ne funkcioniše. Pružiće sledeća
učesnici treba da se upoznaju sa od- moralnim vrednostima? objašnjenja:
govorima na sledeća pitanja: • Od čega se sastoji jedan efikasan • Kako preduzeća mogu da budu
• Šta je poslovna etika? etički program i etički kodeks? sigurna u to da ispunjavaju svoje
• Zašto se organizacije brinu o moralne obaveze i standarde?
etičkim standardima? Na kursu će učesnicima biti • Ko to treba da zna ili koga treba
• Da li je poslovna etika isto što i objašnjeno: uveriti u to?
korporativna društvena odgovor- • Kako da se u svakodnevni rad • Kako izgleda jedan uspešan
nost? preduzeća i drugih organizacija etički program?
• Da li je poslovna etika isto što i ugrade etički standardi. • Kako da se izađe na kraj sa jed-
uslužnost? • Rukovođenje etičkim programi- nim moralnim kolapsom?
ma i najbolje prakse u razvijanju i
Tokom ovog jednodnevnog kursa revidiranju politike poslovne etike. Ovaj kurs učesnicima pomaže u
učesnicima treba da budu objašnjeni: • Ključni sadržaj i optimalni razmatranju:
• Načini razmišljanja o poslovnoj format kodeksa, kao i njegova • Mogućih kriterijuma i indikatora
etici. ograničenja. za procenu etičkog učinka i efikas-
• Pritisci koji se vrše na preduzeća • Elementi jednog efikasnog pro- nosti jednog etičkog programa.
i druge učesnike na tržištu u cilju grama korporativne etike. • Mehanizama za sakupljanje i
primene visokih etičkih standarda. praćenje podataka o etičkom
• Poslovni primer jednog etičkog Program je namenjen: učinku.
programa. • Onima koji treba da stvore ili • Spoljašnjih alatki i standarda.
• Tekući problemi sa kojima se revidiraju politiku poslovne etike. • Kako Odbor za etička pitanja,
preduzeća suočavaju. • Praktičarima etike koji su odgov- koji svako srpsko preduzeće treba
• Kako identifikovati i rešiti etičke orni za implementaciju programa da uspostavi na dobrovoljnoj bazi,
dileme. poslovne etike. se može uveriti u to da njegov
• Na koji način kompanije uvode • Ostalim stručnjacima koji su etički program zaista funkcioniše?
moralne vrednosti u svoju praksu. zainteresovani za jačanje ne-finan- • Dobrih praksi za proveru i
sijskog učinka njihovog preduzeća. rešavanje moralnih kolapsa.
Radionica je namenjena:
• Svakome ko je zainteresovan da
sazna više o poslovnoj etici.
• Praktičarima etike koji žele da
dopune svoje znanje ili koji su u
tome novi.
CILJEVI ETIČKE OBUKE
• Zaposlenima, naročito
menadžerima, koji žele da
Ovakva etička obuka, kao putokaz za organizovanje naučnih i stručnih se-
saznaju kako preduzeća mogu u
meminara na temu odnosa etike i poslovanja, ima za cilj da osposobi srp-
svoju praksu da uključe moralne
sko tržište i poslovne ljude da prepoznaju određene moralne probleme,
obaveze.
da odrede šta sa njima pošto ih prepoznaju i da nauče da predvide neka
• Onima koji su odgovorni za
moralno sporna pitanja na pomolu. Jedino na taj način, stvarajući svest o
stvaranje i implementaciju etičke
postojanju izvesnih moralnih problema, preduzeća, zaposleni, potrošači i
politike.
srpska javnost mogu se podstaknuti na očuvanje i jačanje moralnosti svog
poslovanja.
Ukoliko bismo važnost morala stavili u odgovarajuću perspektivu
poslovanja, dobili bismo „moralnu jednačinu srpskog tržišta” koju bismo
mogli formulisati na sledeći način: „Ako preduzeća i ostali učesnici na
tržištu budu moralni i ako budu imali integritet i poštenje, ne mogu
nikada propasti. Ukoliko izgube svoj integritet, poštenje i moralnost, ne
mogu nikada uspeti.” Taj koncept nas obavezuje danas i tako će biti i u
budućnosti.|
22 • Preduzetnik.com • Mart2009

23. Sledeći broj magazina PREDUZETNIK
06. aprila 2009.