Empfohlen
Weitere ähnliche Inhalte
Was ist angesagt?
Was ist angesagt? (20)
Ähnlich wie I filozofija je nauka
Ähnlich wie I filozofija je nauka (14)
I filozofija je nauka
- 1. I filozofija je nauka
- 2. Da bi nešto bilo nauka • - treba da ima: svoj predmet istraživanja svoju metodu neke objektivne rezultate.
- 3. Predmet filozofije • Šta je predmet filozofije objasnićemo preko jedne metafore. • Pogledajmo jedan brod...
- 4. Izgled i pravac broda • Pitanjima: “Od čega je brod napravljen?”, “Kakav mu je oblik?”, “Koje sile deluju na njega?”, bave se matematika, fizika, hemija itd. • Filozofija se bavi drugačijim pitanjima: “Kuda brod ide?” “Kuda bi brod trebalo da ide?”
- 5. Frensis Bekon, Novi organon Jedna čuvena filozofska knjiga ima jedrenjak na svojim koricama.
- 6. Metoda filozofije • Kada kažemo “kuda brod ide” mislimo na sve one izbore koje možemo napraviti u životu i mišljenju, izbore koji nisu odmah prepoznatljivi. • Zbog toga su metode filozofije refleksija i argumentacija. • U filozofiji se vraćamo na neku svoju misao, da bi utvrdili da li je njen “pravac” dobar.
- 7. Refleksija • Refleksija u fizici i u fillozofiji
- 8. Rezultati • Ako upotrebimo metodu filozofije, vremenom uočavamo da o mišljenju i ljudima znamo više, a o tome kuda treba da idemo bolje. • Filozofija, kao i nauka, polazi od toga da postoji jedna istina o njenom predmetu. Razgovorom i argumentacijom hoćemo da joj se približimo. (Ako hoćemo da negde stignemo ili da nešto uradimo, nije svejedno kojim ćemo putem ići.)
- 9. Primer • Ako hoćemo da odemo iz Evrope u Ameriku, treba da idemo na zapad. (Doduše, Kristifor Kolumbo, na slici, išao je na zapad iako je hteo da stigne u Indiju.)
- 10. Ali, u odnosu na druge nauke postoje i razlike... • Druge nauke opisuju predmete koji se uvek kreću na isti način. • Na primer, Galilejeva tela koja slobodno padaju.
- 11. Filozofija ...opisuje ljude koja se mogu kretati na uvek drugačiji način i u raznim pravcima.
- 12. Cilj filozofije • Dobro je što postoji ta raznovrsnost pravaca. Cilj je da se ti pravci upoznaju i da se o njima razmišlja... kako se ne bismo sudarali...
- 13. ILI • Ili zalutali... ili se našli u ćorsokaku...
- 14. Sloboda • To se može reći i ovako: dok druge nauke opisuju tela koja su vezana zakonima, • Filozofija se bavi ljudima kao slobodnim bićima koja mogu da biraju svoj put.
- 15. Takva bića su i naučnici • Pošto su naučnici koji stvaraju nauku takođe slobodna bića, oni biraju neke bazične pravce kretanja. Zbog toga i oni koriste i imaju neku filozofiju.
- 16. U svakoj nauci ima filozofije • To znači da u svakoj nauci filozofija ima svoj deo. • Naučnik bira svoje ciljeve i svoja osnovna uverenja. • Na primer, bira da li će misliti da je sve jednoznačno određeno, kao što je mislio Anštajn...
- 17. Determinizam ili slučajnost • Ili da nije, kao što misle kvantni fizičari, na primer, Nils Bor.
- 18. Nauka i sloboda • Svaki naučnik, dakle, ima puno slobode, jer je nauka poduhvat u kome svi znaju da mnoge stvari ne znaju, odnosno, da ne postoje konačne ili apsolutne istine. • Sloboda je od najveće koristi za nauku.
- 19. Da rezimiramo: Filozofija je, dakle, nauka, zato što: - kao i nauka, polazi od pretpostavke da je istina jedna i ima svoj predmet i metodu. - ima svoju specifičnost (njen predmet je čovek koji je slobodan) Osim toga, - filozofija je deo svake nauke, jer su svi naučnici slobodna bića.
- 20. Filozofija je kao bicikl Sredstvo putem koga se možemo kretati brže u dobro izabranom pravcu.
- 21. Ali, • i sredstvo pomoću koga možemo ispitivati nove, lude ideje!
- 22. Hvala na saradnji! • Kratka istorija filozofije nalazi se na www.filozofijainfo.com