1. Kupusi i mahunarke

2. Kupus
• Dvogodišnja ili visegodišnja zeljasta biljka
• U toku prve godine niče “glavica” koja se
sastoji iz skraćenog stabla sa kog krece
veliki broj mesnatih listova
• Sledeće godine stablo raste i do 2m , donji
listovi su široki i obuhvataju stablo dok su
gornji duguljasti i sedeci

3. •Gajene vrste kupusa su: crveni kupus , kelj , karfiol , brokoli
, prokelj , keleraba , raštan i kai-lan

4. Lekovita svojstva
• Dokazano je da kupusom moze uspešno da se izleči čir
na zelucu i upala debelog creva
• Deluje povoljno na zaceljivanje rana , opadanje otoka i
preventivno pomaze kod prehlade i kašlja
• Novija istraživanja pokazuju da redovno korišćenje
biljaka iz familije kupusača može dovesti do smanjenja
rizika od raka , supstance odgovorne za to su
fitohemikalije
• Kupus je dragocena namirnica zbog sadrzaja tartronske
kiseline koja upsorava pretvaranje šećera i ostalih
ugljenih hidrata u masti , zato je dobar za smanjivanje
telesne težine

5. Mahunarke(Fabaceae)

6. Opste odlike
• Jedna od najbrojnijih vrsta dikotiledonih
skrivenosemenica , obuhvata oko 730 rodova sa oko
19500 vrsta.
• Rasprostranjene su po celom svetu
• Ime su dobile po svom specifičnom plodu (Mahuni) a
naziv leptirače po svom karakterističnom svetu
• U ovu familiju biljaka spadaju mnoge ekonomski
značajne biljke , takodje ima dosta lekovitih biljaka a
neke su i otrovne
• U flori Srbije zastupljeno je 39 rodova sa oko 250 vrsta,
rasprostranjenih na različitim tipovima staništa.

7. Morfologija
• Koren
• Vrste familije mahunarki se karakterišu prisustvom
specifičnih amino-kiselina i intenzivnim metabolizmom
azota.Ovako je zbog njihove simbioze sa azotofiksnim
bakterijama.Kao posledica naseljavanja ovih bakterija na
korenu se stvaraju karakteristične kvržice. Pojedini
predstavnici familije Fabaceae se seju u plodoredu jer
obogaćuju zemljište azotom. Takođe, zbog povećanog
sadržaja azota u svim delovima biljke, uključujući semena i
kotiledone, mnogi predstavnici predstavljaju izuzetno
značajne povrtarske biljke.

8. • Stablo
• U pogledu životnih oblika prisutne su jednogodišnje i
višegodišnje zeljaste biljke, žbunovi, drveće i lijane. Lijane
su predstavnici sa vitkim penjućim stablom, uz pomoć
rašljika. Drvenasti predstavnici potiču iz tropa i suptropa.
• List
• Listovi su najčešće spiralno raspoređeni, perasto ili
prstasto složeni ili tročlani. Retko dolazi do redukcije
složenih listova na jedan listić. Listići složenog lista imaju
jače ili slabije nazubljen obod, a ponekad su preobraženi u
rašljike. Zalisci su najčešće razvijeni, ostaju ili otpadaju, a
ponekad su metamorfozirani u trnove.

9. Cvet(Mahuna)
• Predstavnici familije mahunarki poseduju plod u obliku mahune.
Ona je obično zelene ili mrke boje, mada može biti i jarkih boja
poput ljubičaste. Dužina mahuna u okviru ove familije se kreće u
izuzetno širokom rasponu (od jednog milimetra do trideset
centimetara). Otvara se sa dve pukotine i sadrži samo jedno
seme ili više njih. Semena se karakterišu debelom semenjačom i
malom klicom i izuzetno malom količinom endosperma. Najveći
broj predstavnika se karakteriše semenima sa velikim mesnatim
kotiledonima, a hranljive materije koje se nalaze u njima se
sastoje od dosta proteina. Pored proteina u izgradnji mesnatih
kotiledona učestvuje i skrob ili ulje.

10. Podela
• U Familiju mahunarki spadaju 4 podfamilije
• Cercideae
• Caesalpinioideae
• Mimosoideae
• Faboideae

11. Cercideae
• Ovo je podfamilija sa kosmopolitskom rasprostranjenosti
• One nikada ne stupaju u simbiozu sa azotofiksirajućima
bakterijama
Judino drvo (Cercis siliquastrum) Bahunia forficata

12. Caesalpinioideae
• Caesalpinioideae je podfamilija u sklopu familije
mahunarki. U okviru ove podfamilije se nalaze
predstavnici žbunolikog i drvenolikog, ređe zeljastog
habitusa , azotofiksacija se dešava u nekim vrstama
Caesalpinia gilliesii Parkinsonia florida(Parkinsonia
Florida)

13. Mimosoideae
• Mimosoideae je podfamilija u sklopu familije mahunarki.
Predstavnici ove podfamilije su najčešće drvenaste i
žbunolike biljke, a retko poludrvenaste ili zeljaste. U
narodu su biljke podfamilije Mimosoideae poznate kao
mimoze.
Vachellia farnesiana Albizia julibrissin

14. Faboideae
• Faboideae je podfamilija u slopu familije mahunarki. U
okviru ove podfamilije pretežno srećemo jednogodišnje i
višegodišnje zeljaste biljke, ređe žbunove, a sasvim
retko drveće. Takođe, ova grupa obuhvata i veliki broj
zeljastih i drvenastih lijanskih predstavnika. Korenov
sistem je sa kvržičastim bakterijalnim zadebljanjima
Ononis spinosa Lathyrus nissolia Crotalaria retusa

15. Literatura
• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BF
%D1%83%D1%81
• http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B2
%D1%99%D0%B8_%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%
83%D1%81
• http://www.bionet-skola.com/w/Mahunarke
• http://www.bionet-skola.com/w/Cercideae
• http://www.bionet-skola.com/w/Caesalpinioideae
• http://www.bionet-skola.com/w/Mimosoideae
• http://www.bionet-skola.com/w/Faboideae