First aid art srpski
•Als PPTX, PDF herunterladen•
3 gefällt mir•2,221 views
first aid at workplace
Empfohlen
Weitere ähnliche Inhalte
Was ist angesagt?
Was ist angesagt? (20)
Andere mochten auch
Andere mochten auch (20)
Ähnlich wie First aid art srpski
Ähnlich wie First aid art srpski (15)
Mehr von Sonja Lekovic
Mehr von Sonja Lekovic (20)
First aid art srpski
- 2. What is first aid? before the arrival of professionals SKUP MERA I POSTUPAKA KOJIMA SE SPAŠAVA ŽIVOT I SPREČAVA DALJE POGORŠANJE ZDRAVLJA POVREĐENIH I OBOLELIH LICA
- 3. Vrste prve pomoći samopomoć uzajamna pomoć stručna prva pomoć
- 4. Ciljevi prve pomoći da sačuva život da pospeši oporavak da spreči dalje komplikacije
- 5. Plan akcije Brza procena situacije Bezbednost i urgentnost Procena urgentnosti tretman povređenog Transport povređenog u bolnicu ili na bezbednije mesto
- 7. UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG 1. PRIMARNI (INICIJALNI) PREGLED - služi da bi se uočila stanja i povrede koje direktno ugrožavaju život i da bi se primenile mere neodložne pomoći. * Radi se neposredno nakon prilaska povređenom. * Podrazumeva brz vizuelni i površan palpatorni pregled: - Procena stanja svesti - Procena disanja - Mere neodložne pomoći (reanimacija, zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja...) - Utisak o opštem stanju unesrećenog
- 8. 2. SEKUNDARNI PREGLED – zavisi od opšteg stanja povređenog/obolelog i mehanizma eventualnog povređivanja. * Ako je generalizovani mehanizam povređivanja (npr. udar automobila, pad sa motocikla, pad sa stepenica...) radi se “brzi pregled od glave do pete”, uz traženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i znaci). * Ako je lokalni mehanizam povređivanja (npr. posekotina na oštar predmet, opekotina...) radi se “fokusirani pregled”, uz traženje podataka o samom događaju i tegobama (simptomi i znaci). UTVRĐIVANJE STANJA POVREĐENOG/OBOLELOG
- 9. Trijaža I red hitnosti (potrebna neodložna hiruška pomoć) gušenje veća krvarenja blast povrede crush povrede otvorene rane trbuha i mokraćne bešike “akutni abdomen”
- 10. PRVI RED HITNOSTI • Prividna smrt i sva stanja bez svesti • Sva stanja praćena gušenjem • Spoljašnje i unutrašnje krvarenje praćeno gubitkom veće količine krvi (iskrvavljenost) • Otvorene povrede svih telesnih duplji (glava, grudni koš, trbušne duplje) • Kraš povrede • Povrede i bolesti koje prate znaci akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, upale i povrede trbušne maramice i drugih abdominalnih organa) • Zadesna trovanja u početnoj fazi
- 11. II red hitnosti (potrebna odložena hiruška pomoć) prelomi veće povrede mekih tkiva opekotine sa zahvaćenim 10 do 40% kože teške smrzotine povrede glave bez neuroloških ispada povrede grudnog koša, kičme, šake ozračenost dozom 48 - 384 cGy
- 12. DRUGI RED HITNOSTI • Sva krvavljenja bez znakova iskrvavljenosti • Otvoreni prelomi kostiju i zglobova • Veće povrede mekih tkiva i opekotine preko 50% površine tela • Teške smrzotine • Povrede udružene sa ozračenjem (od 48 do 384 cGy)
- 13. III red hitnosti (lakše povrede) kontuzije manje povrede mekih tkiva opekotine sa zahvaćenim do 10% kože površne smrzotine ozračenost dozom do 48 cG
- 14. TREĆI RED HITNOSTI • Rane sa slabijim krvavljenjem • Opekotine do 40% opečene površine tela • Površne smrzotine • Lake povrede udružene sa ozračenjem (67 do 144 cGy
- 15. ČETVRTI RED HITNOSTI • Povrede kičmenog stuba sa oštećenom ili neoštećenom kičmenom moždinom • Zatvorene povrede karlice bez znakova iskrvavljenosti ili povrede mokraćnih organa • Zatvoreni prelomi kostiju, iščašenja i uganuća zglobova
- 16. Prići sigurno! Okolina Spasilac Žrtva Posmatrač Prići sigurno Pozvati pomoć 2 veštačka udisaja Proveriti odgovor Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. grudnog koša
- 17. DRABC Danger - opasnost Response - svesnost Airway- disajni putevi Breathing- disanje Circulation - cirkulacija
- 18. D- Danger Za vas Za druge Za povređenog
- 19. R- RESPONSE • nežno prodrmajte povređenog • da li je povređeni svestan? • da li povređeni deluje pospano ili zbunjeno? • da li je nesvestan, ali reaguje? • da li je povređeni nesvestan i bez reakcija? • ako je bez svesti, postavite povređenog u siguran položaj
- 20. UTVRĐIVANJE STANJA SVESTI • NEŽNO PROTRESITE RAMENA UNESREĆENOG I GLASNO UPITAJTE: “DA LI STE DOBRO?” Ako unesrećeni ODGOVARA na postavljeno pitanje: Ostavite ga u položaju u kojem je zatečen, pod uslovom da je okolina bezbedna. Pokušajte saznati šta se dogodilo i po potrebi potražite pomoć. Redovno proveravajte opšte stanje unesrećene osobe.
- 21. Prodrmati ramena Pitati “Da li ste dobro?” Ako ima odgovora • Ostaviti kako ste ga našli. • Naći razlog. Proveriti odgovor
- 22. NO PANIC!!!!!!!!
- 23. POZIV ZA POMOĆ 1. IME I PREZIME OSOBE KOJA POZIVA ZA POMOĆ 2. TAČNA LOKACIJA DOGAĐAJA (grad, ulica, orijentir) 3. ŠTA SE DOGODILO (kratak opis događaja) 4. BROJ POVREĐENIH , NJIHOVO STANJE I POVREDE 5. SA KOG BROJA TELEFONA SE ZOVE
- 24. The ABC of life Airway- - PROVERITE DISAJNE PUTEVE DA SU PROHODNI I ČISTI I BEZ OBSTRUKCIJA Breathing- POGLEDAJTE U GRUDI DA VIDITE DA LI SE PODIŽU I SPUŠTAJU. ZVUK DISANJA Circulation- PROVERITE PULS
- 25. Otvoriti disajni put Approach safely Check response Shout for help Otvoriti disajni put Check breathing Call 112 30 chest compressions 2 rescue breaths
- 26. Airway
- 27. U slučaju poremećene svesti zabaci glavu i oslobodi disajnini put (bez sumnje na ozledu vratne kričme!!!)
- 28. Jezik kao opstrukcija dišnog puta
- 29. Zabacivanjem glave i podizanjem brade prema gore, jezik i donja čeljust se pogurnu prema naprijed što u većini slučajeva otvori dišne putove
- 30. Zahvat se može izvesti u bilo kojem položaju Za pacijenta je najbolji ležeći položaj Istovremeno potiskuj čelo dlanom i podiži donju čeljust sve dok zubi donje čeljusti gotovo ne dodirnu zube gornje čeljusti
- 31. Podizanje donje vilice odvaja jezik od zadnje strane ždrela i otvara dišne putove
- 32. Prste treba postaviti na koštani dio brade Ako se pritisnu meka tkiva dolazi do opstrukcije dišnih putova Nikad prste ne stavljati u pacijentova usta zbog mogučeg ugriza Izbegavati potpuno zatvaranje pacijentovih usta
- 33. Ovaj postupak NE PROVODITI kod sumnje na ozljedu glave, vrata ili kičme Tada dišne putove otvaraj postupkom potiskivanja brade prema napred
- 35. ZABACIVANJE GLAVE Okrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice. Vrhove prstiju vaše ruke postavite na VRH BRADE I OTVORITE DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE Stavite ruku na čelo unesrećene osobe i nežno zabacite glavu držeći kažiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli začepiti nos u slučaju “veštačkog disanja”
- 36. PROVERA DISAJNOG PUTA VIDI! podizanje grudnog koša ČUJ! zvuk disanja nad ustima unesrećenog OSETI! strujanje vazduha na svom obrazu 10 SEKUNDI
- 37. PROVERA DISAJNOG PUTA 12-20/min. USPORENO DISANJE (BRADIPNEA) UBRZANO DISANJE (TAHIPNEA)
- 38. OSNOVNE MERE KPCR 3b Ako unesrećeni ne odgovara na poziv: • Povikati za pomoć • Okrenuti unesrećenog na leđa i otvoriti disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem brade – postaviti ruku na čelo i nežno zabaciti glavu unesrećenog unazad, a sa dva prsta postavljena ispod vrha brade, podići bradu kako bi se otvorili disajni putevi
- 39. OSNOVNE MERE KPCR 4. Održavajući disajne puteve otvorenim, proceniti disanje metodom “gledaj, slušaj, oseti” • Gledati – pokrete grudnog koša • Slušati – ispred usta unesrećenog disajni zvuk • Osećati – kretanje vazduha na svom obrazu postavljenom ispred usta unesrećenog
- 40. Proveriti disanje Approach safely Check response Shout for help Open airway Proveriti disanje Call 112 30 chest compressions 2 rescue breaths
- 41. Proveriti disanje • Gledaš, slušaš i osećaš NORMALNO disanje • Nemoj napraviti zabunu sa agonalnim disanjem
- 42. “GLEDAJ, SLUŠAJ, OSETI” kako prepoznati da je došlo do prestanka disanja i zastoja srca
- 44. Okrenite osobu u položaj na leđima (naravno uz oprez ukoliko postoji trauma) i lagano joj zabacite glavu unazad potiskujući čelo i povlačeći donju vilicu naviše. Održavajući disajni put otvorenim, proverite da li žrtva diše. Gledaj disajne pokrete grudnog koša Slušaj da li postoji disajni zvuk Oseti dah žrtve na svom obrazu
- 45. ZABACIVANJE GLAVE Okrenite unesrećenog na leđa i otvorite mu disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem donje vilice. Vrhove prstiju vaše ruke postavite na VRH BRADE I OTVORITE DISAJNE PUTEVE PODIZANJEM BRADE Stavite ruku na čelo unesrećene osobe i nežno zabacite glavu držeći kažiprst i palac slobodnim kako bi mu mogli začepiti nos u slučaju “veštačkog disanja”
- 46. A –Airway Is the airway is open and clear? Is there noisy in breathing? Are there Potential obstruction such as blood etc? If so, open and clear the airway!
- 47. B- Breathing Da li se grudi podižu i spuštaju Poslušajte zvuk disanja, ako ga ima Osetite dah na svom obrazu Ako nema disanje uradite 2 veštačka udisaja
- 48. Breathing disanje: gledaj, slušaj i osjećaj dah
- 49. Dizanje prsnog koša → normalno istovremeno s trbušnom stijenkom, obostrano simetrično Šum disanja – normalno prisutan i tih Frekvencija disanja- normalno 12-20/min Položaj traheje – normalno u središnjoj liniji
- 50. C-Circulation Postoji li puls na karotidnoj arteriji? Da li je jak? Da li je pravilan? Postoji li veliki gubitak krvi? AKO NEMA PULSA, POČETI OMAH CPR (KARDIOPILMONALNU REANIMACIJU)
- 51. ZNACI CIRKULACIJE: PULSACIJE ARTERIJA BOJA KOŽE I SLUZOKOŽE 10 SEKUNDI PROVERA CIRKULACIJE
- 52. USPOREN SRČANI RAD (BRADIKARDIJA) UBRZAN SRČANI RAD (TAHIKARDIJA) 60-100/min. PROVERA CIRKULACIJE
- 53. OSNOVNE MERE KPCR • Imati u vidu da prvih nekoliko minuta nakon cardiac arrest-a unesrećeni može plitko, jedva disati, ili praviti povremene, retke čujne udahe; ovo agonalno disanje ne treba zameniti za normalno disanje • Procena disanja metodom “gledaj, slušaj, oseti” ne treba da traje duže od 10s – ne gubiti dragoceno vreme ! • Ako imate ikakve sumnje da li je disanje prisutno i normalno ili ne, postupajte kao da nije
- 54. •
- 55. Cardio- Pulmonary Resuscitation CPR What is CPR? Steps of CPR
- 58. Spoljasnja masaza srca Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Čak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje. 1. povredjena osoba se polozi na ledja, a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti, a potom preko prve ruke postavi i drugu. 2. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno, tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti.Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu.
- 59. REANIMACIJA - masaža srca Veoma je važno da se masaža srca izvodi PRAVILNO, inače nema efekta i može doći do novih povreda. Ponovo napominjem da je pre svega važno ODMAH POZVATI HITNU POMOĆ i dati precizne informacije lekarima. Možete istovremeno i upaliti spikerfon na telefonu i zamoliti lekara da vas navodi šta da radite dok ne stigne ekipa. Nemojte paničiti i pripremite se da je pravilna masaža srca fizički jako naporna, pa je preporuka da se smenjujete sa nekim, ali bez gubljenja i sekunde u ritmu. Masaža srca se započinje samo ukoliko postoji gubitak karotidnog pulsa kod bolesnika bez svesti. Vrlo je važno da se osoba postavi u ležeći položaj na leđima i na tvrdu podlogu (ukoliko se nalazi na krevetu, prebacite ga na pod ili ispod njega postavite dasku). Masaža srca na mekoj podlozi nema nikakvog efekta.
- 60. REANIMACIJA - masaža srca Mesto kompresije je dva prsta od kraja grudne kosti, na sredini grudnog koša, između bradavica. Vrlo je važno da se odredi tačno mesto kompresije, jer od toga zavisi uspeh reanimacije. Ako je pritisak niži od tog mesta, može doći do oštećenja jetre, dok pritisak u stranu može dovesti do preloma rebara ili oštećenja organa koji su tu smešteni.
- 61. reanimacija – masaža srca Pravilan položaj ruku Na to mesto se postavi mekani deo dlana jedne ruke, a dlan druge ruke se stavi preko prve. Prsti ruku se ukrštaju da bi se sprečio pritisak prstiju na grudni koš i moguć prelom rebara i vrši se kompresija pritiskom u korenu dlana.
- 62. reanimacija – masaža srca Pravilan položaj za masažu srca Pravilan položaj tela je klečeći sa torzom nagnutim nad osobom i ispravljenim laktovima, jer je vrlo važno da se kompresija izvodi celim gornjim delom tela, a ne iz laktova. Ritam mora biti konstantan i brzinom od oko 100 otkucaja u minuti, a da biste lakše pratili ritam, zamišljajte pesmu „Stayin’ Alive“ od grupe Bee Gees – refren je adekvatna brzina ritma. Kompresija se vrši odsečnim pokretima do 5cm u dubinu kod odrasle osobe. Tokom masaže srca ne odvajati dlanove od zida grudnog koša i ne premeštati ih. Snagu kompresije treba prilagoditi uzrastu, odnosno konstituciji osobe koja se spašava.
- 63. Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca Kada je spasioc sam Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba, tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog, a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima.
- 64. Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca Kada su prisutna dva spasioca Ako ozivljavanje vrse dve osobe, jedna daje vestacko disanje, a druga vrsi spoljasnju masazu srca, i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog, a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca.
- 65. Masaža srca Rano započinjanje masaže srca povećava 2 do 3 puta mogućnost preživljavanja, čak i bez izvođenja veštačkog disanja od strane neutreniranih osoba.
- 66. 30 kompresija grudnog koša Approach safely Check response Shout for help Open airway Check breathing Call 112 30 k. Grudnog koša 2 rescue breaths
- 67. OSNOVNE MERE KPCR – kompresija grudnog koša • kleknuti sa strane unesrećenog, koga treba postaviti u položaj na leđima, na čvrstoj podlozi • postaviti koren dlana u centar grudnog koša unesrećenog, a na sredini grudne kosti • Postaviti koren dlana druge ruke preko prve i ukrstiti prste na rukama – time se izbegava primena pritiska preko rebara • Obratiti pažnju da se ne vrši pritisak na gornji deo abdomena ili donji okrajak grudne kosti
- 70. OSNOVNE MERE KPCR • Postaviti se vertikalno iznad grudnog koša unesrećenog i sa rukama ispruženim u lakatnom zglobu i ramenima tačno iznad grudne kosti praviti pritisak na središnji deo sternuma do ugibanja grudnog koša od 4-5 cm • Nakon svake kompresije, potpuno popustiti pritisak (bez odizanja ruku sa grudnog koša) • Kompresiju ponavljati ritmom od 100/min – nešto manje od 2 kompresije u sec • Vreme kompresije i dekompresije treba da bude podjednako
- 72. Postaviti koren dlana u centar grudne kosti Postaviti drugu ruku na postavljenu Ukrstiti prste Započeti kompresije grudnog koša Frekvenca 100 min-1 Dubina 4-5 cm Jednako kompresija : relaksacija Kada situacija dozvoljava obezbediti zamenu izvođača reanimacije svaka 2 min Kompresije grudnog koša
- 73. Veštačko disanje Approach safely Check response Shout for help Open airway Check breathing Call 112 30 chest compressions 2 veštačka udisaja
- 74. OSNOVNE MERE KPCR • Kombinovati kompresiju grudnog koša sa veštačkim disanjem • Nakon 30 kompresija, ponovo otvoriti disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem brade • Palcem i kažiprstom ruke koja je oslonjena na čelo unesrećenog zatvoriti nosnice • Otvoriti usta, uz i dalje podignutu bradu • Udahnuti, te svojim usnama obuhvatiti usta unesrećenog tako da što bolje naležu
- 75. OSNOVNE MERE KPCR • Snažno i ravnomerno uduvavati vazduh tokom otprilike 1 sekunde uz istovremeno iskosa posmatranje da li se odiže grudni koš • Održavajući glavu zabačenom a bradu podignutom, nakon odvajanja usana od unesrećenog posmatrati spuštanje grudnog koša tokom izlaska vazduha iz disajnih puteva
- 76. Veštačko disanje • Zatvoriti nos • Uzeti normalan udah • Postaviti usne na usta • Uduvavati dok se grudni koš ne podigne • Trajanje oko 1 sekunde • Dozvoli da grudni koš padne • Ponoviti
- 78. OSNOVNE MERE KPCR • Nakon dva spasilačka udaha, nastaviti sa kompresijom grunog koša što pre, i nastaviti sa naizmeničnom kompresijom grudnog koša i veštačkog disanja u odnosu 30:2 • Zaustaviti reanimaciju samo u slučaju da unesrećeni počne sam da diše; inače, ne prekidati reanimaciju sve do dolaska hitne medicinske pomoći ili premora spasioca
- 79. OSNOVNE MERE KPCR • Ako inicijalno veštačko disanje ne postiže adekvatno odizanje grudnog koša unesrećenog, pre sledećeg pokušaja uraditi sledeće: • • proveriti postojanje sadržaja u ustima unesrećenog • • ponovo proveriti pravilnu poziciju glave unesrećenog kako bi disajni putevi bili otvoreni • • ne pokušavati više od dva spasilačka udaha, nego se vratiti na kompresiju grudnog koša
- 80. OSNOVNE MERE KPCR • Ako ima dva spasioca, jedan vrši spoljašnju kompresju grudnog koša, a drugi veštačko disanje; radi prevencije zamora, nakon vremena od oko 2 minuta mogu zameniti uloge, ili ih smeniti drugi spasioci ako ih je više, s tim da vreme zamene bude minimalno
- 81. OSNOVNE MERE KPCR 6b KPCR samo sa spoljašnjom kompresijom grudnog koša: • ako niste uvežbani ili ne želite da dajete veštačko disanje, radite samo kompresiju grudnog koša • ako se radi samo kompresija grudnog koša, ona treba da je kontinuirana, ritmom od 100 kompresija u minutu
- 82. OSNOVNE MERE KPCR KPCR prekinuti samo ako: • pristigne kvalifikovana pomoć i preuzme dalju KPCR • unesrećeni počne normalno da diše • postanete suviše iscrpljeni
- 83. KPCR • Kompresija grudnog koša treba da ima frekvencu oko 100/min, uz ugibanje grudnog koša za 4-5cm kod odraslih, i uz potpuno vraćanje grudnog koša u prvobitni položaj u fazi dekompresije • Veštačko disanje treba da ima frekvencu ventilacija 10/min, udah da traje oko 1 sec sa tidal (disajnim) volumenom od 500-600ml (6-7 ml/kgtt)
- 84. KPCR • Tokom KPCR cilj ventilacije je održati adekvatnu oksigenaciju; međutim, optimalni tidal –volumen, frekvenca respiracija i koncentracija udahnutog kiseonika tokom veštačkog disanja nisu precizno utvrđeni • Hiperventilacija (prevelika frekvenca i/ili volumen) je ne samo nepotrebna, nego i štetna iz više razloga – povećava intratorakalni pritisak i time smanjuje povratak venskog priliva u srce i sledstveno i srčani otput, povećava se distenzija želuca, duži su prekidi u kompresiji grudnog koša
- 85. Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. Grudnog koša 2 veštačka udisaja Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 Prikačiti AED Pratiti zvučne komande
- 86. •
- 88. Uzroci gušenja: · brzo jedenje hrane bez žvakanja · veće količine alkohola (alkohol slabi reflekse gutanja i kašljanja) · gušenje zubnom protezom · smejanje za vreme jela · šetanje, igranje ili trčanje sa hranom ili nekim predmetom u ustima
- 89. Simptomi i znaci: u zavisnosti od toga da li je opstrukcija (blokada) disajnih puteva potpuna ili nepotpuna, simptomi variraju od otežanog disanja, kašljanja, piskavih zvukova pri disanju, prinudnog položaja sa rukama na vratu, sve do pomodrelosti, straha od ugušenja, iskolačenih očiju, prestanka disanja i na kraju gubitka svesti. ·
- 90. Prva pomoć kod svesne osobe koja se guši:
- 91. Žene morate obavezno pitati da li su trudne jer ovaj manevar može oštetiti fetus čak i u najranijoj fazi razvoja. Prvo što treba uraditi je podsticati osobu da intenzivno kašlje, jer je to odbrambeni mehanizam kojim se najčešće izbaci strano telo. Ukoliko osoba ne uspe da ga izbaci, obuhvatiti je jednom rukom oko struka, a dlanom druge ruke izvesti 5 snažnih udaraca u leđa između lopatica. Ukoliko ni to ne pomogne, uraditi Hajmlihov manevar: osobi sa sumnjom na strano telo u disajnom putu prići s leđa i rukama obuhvatiti struk. Jedna šaka se stisne u pesnicu i postavi na sredinu trbuha odmah ispod grudne kosti a iznad pupka, dok se drugom šakom obuhvati pesnica i brzim pokretima prema sebi i naviše pokušava se izbacivanje stranog tela iz disajnog puta. Kao posledica toga, vazduh se sabija u plućima i nastaje pritisak koji izbacuje strano telo iz dušnika. Ovaj manevar se ponavlja pet puta, a ukoliko pomenuta mera nije dovela do izbacivanja stranog tela, treba je naizmenično ponavljati sa metodom udaraca između lopatica sve dok osoba ne izbaci strano telo ili ne izgubi svest.
- 92. Prva pomoć kod osobe bez svesti koja se guši: Kod osobe bez svesti ovaj manevar se izvodi u ležećem položaju. Najbolje je kleknuti preko nogu žrtve koja je u položaju na leđima, staviti dlanove na mesto između pupka i grudne kosti i pritisnuti prema unutra i gore, tj. prema dijafragmi. Ako prvi pritisak ne uspe, može se ponoviti serija od pet pritisaka. Poželjno je kombinovati pritisak sa veštačkim disanjem.
- 93. Kod gojaznih krupnih osoba, ili kod trudnica u poodmakloj trudnoći koje su bez svesti, umesto abdominalnog izvodi se pritisak na grudni koš, tako što se klekne licem prema žrtvi i postavlja dlan jedne ruke na sredinu grudne kosti žrtve, drugom rukom se pokriva dlan i izvodi pet snažnih pritisaka, pri čemu se grudna kost ugiba za 3-5cm. Ponavljati sve dok se ne ukloni strano telo ili ne stigne stručna pomoć. Veoma je važno da pritisak na grudnu kost ne bude preterano snažan, jer može dovesti do pucanja rebara i grudne kosti sa sledstvenim komplikacijama.
- 94. Samopomoć kod gušenja: U slučaju da ste vi žrtva gušenja, a u blizini nema nikoga da vam pomogne, prvo pokušavajte sa snažnim kašljanjem da izbacite strano telo, a ukoliko vam to ne uspe, moraćete sami da izvedete abdominalni pritisak na jedan od sledeća dva načina: 1. Pesnicu jedne ruke sa palcem okrenutu ka stomaku stavite na sredinu trbuha, iznad pupka a ispod grudne kosti, obuhvatite je drugom rukom i snažno povucite nagore. Vrlo je važno da se prethodno opuste mišići stomaka da bi intervencija uspela. Ponoviti seriju od pet pritisaka.
- 95. Naslonite se stomakom na neki tvrd oslonac koji je bezbedan i bez oštrica (stolica, sudopera) i napravite nagli snažni pritisak.
- 96. STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA
- 97. STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA Algoritam za odrasle i decu stariju od 1 godine • 1 ako unesrećeni pokazuje znake blage opstrukcije disajnih puteva – podsticati ga da kašlje • 2 ako unesrećeni pokazuje znake teške opstrukcije disajnih puteva i svestan je: • • 5 udaraca po leđima između lopatica • • Heimlich-ov manevar • 3 ako je unesrećeni bez svesti ili izgubi svest - položiti ga na zemlju i započeti KPCR, prema algoritmu
- 98. STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA • BLAGA OPSTRUKCIJA – KAŠALJ • TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI SVESTAN – 5 UDARACA, HEIMLICH-OV ZAHVAT • TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI BEZ SVESTI - KPCR
- 102. bočni koma položaj
- 103. Ruku osobe u nesvesti koja je bliža vama, u ovom slučaju levu, savijte u laktu i povucite do visine glave sa dlanom okrenutim nagore.
- 104. Drugu ruku podvucite između obraza i podloge (desnu ruku ispod levog obraza) i pridržavajte je u tom položaju dok budete okretali osobu.
- 105. Slobodnom rukom savijte nogu koja je dalje od vas u kolenu tako da stopalo ostane na zemlji.
- 106. Sada prebacite savijenu nogu preko druge noge.
- 107. Nežno zabaciti glavu unazad čime će se otvoriti disajni put i olakšati disanje
- 108. U slučaju da je osoba u koma položaju duže od 30 minuta, okrenite je na suprotnu stranu, da se rastereti pritisak tela na ruku.
- 109. GLAVNI UZROCI BESVESNOG STANJA UZROK EFEKAT Povreda glave Direktno oštećenje mozga Moždani udar Nesvestica Srčani napad Šok Poremećaj u snabdevanju mozga krvlju Povreda glave Moždani udar Neke infekcije Neki tumori Kompresija mozga Nizak nivo kiseonika u krvi Trovanje (uključujući trovanje alkoholom i drogom) Nizak nivo šećera u krvi Poremećaj u hemijskom sastavu krvi koja hrani mozak Epilepsija Nenormalna telesna temperatura Ostalo
- 110. BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ Saviti ruku unesrećenog bliže vama pod uglom od 90 stepeni KORAK 1
- 111. BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ Drugu ruku unesrećenog priljubiti uz njegov obraz koji je bliže vama i držati je sve vreme KORAK 2
- 112. BOČNI RELAKSIRAJUĆI POLOŽAJ Držati ruku iz prethodnog koraka Uhvatiti svojom rukom dalju nogu unesrećene osobe u predelu potkolenog zgloba i saviti je. KORAK 3
- 115. Bočni koma položaj Neki ovaj položaj nazivaju i drenažnim položajem i koristi se u sledećim okolnostima: pacijent ima slobodan disajni put i spontano disanje, pacijent ima puls i nema ozbiljnije krvarenje, pacijent nema povredu kičme. Ovaj položaj olakšava (već prisutno) spontano disanje i omogućuje drenažu sadržaja iz usta u isto vreme smanjujući rizik za aspiraciju povraćanog sadržaja. Ovaj položaj se izvodi na sledeći način: 1. Pacijent leži na leđima 2. Ruka bliža spasiocu se savija u laktu i ramenu tako da ruka bude u abdukciji 90o i lakat u fleksiji 90o i spušta na pod. 3. Druga ruka se podigne i povuče ka spasiocu podvlačeći je između obraza i podloge. 4. Noga suprotne strane se savije u kuku i kolenu 90o i povuče prema spasiocu. 5. Pacijent se okreće prema spasiocu tako da mu oslonac tela bude na nogi a glave na ruci.
- 117. Electrical shock Don’t touch! Turn power off Call 911 Remove person from live wire Check for breathing
- 119. HEAT EXHAUSTION Move to cool place Lay victim down Elevate feet Loosen clothing Give fluids Apply cool compresses
- 120. HITSTROKE Immediately call 911 Cool the person down Monitor
- 121. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns • Burns have been described as: – First-degree burns (Superficial) • Only the skin’s outer layer (epidermis) is damaged. – Symptoms include redness, mild swelling, tenderness, and pain. – Usually heals without scarring. • What to Do: – Immerse in cold water 10 to 45 minutes or use cold, wet cloths. » Cold stops burn progression » May use other liquids – Aloe, moisturizer lotion
- 122. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns Cont. • Second-degree burns (Partial Thickness) – Epidermis and upper regions of dermis are damaged. • Symptoms include blisters, swelling, weeping of fluids, and severe pain. – What to Do: • Immerse in cold water / wet pack • Aspirin or ibuprofen • Do not break blisters • May seek medical attention
- 123. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns Cont. • Third-degree burns (Full Thickness) – Severe burns that penetrate all the skin layers, into the underlying fat and muscle. • Symptoms include: the burned area appears gray- white, cherry red, or black; there is no initial edema or pain (since nerve endings are destroyed) – What to Do: • Usually not necessary to apply cold to areas of third degree • Do not apply ointments • Apply sterile, non-stick dressings (do not use plastic) • Check ABC’s • Treat for shock • Get medical help
- 124. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns Cont. • Burn injuries can be classified as follow: – Thermal (heat) burns caused by: • Flames • Hot objects • Flammable vapor that ignites • Steam or hot liquid – What to Do: • Stop the burning – Remove victim from burn source – If open flame, smother with blanket, coat or similar item, or have the victim roll on ground. • Determine the depth (degree) of the burn
- 125. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns Cont. • Chemical burns – The result of a caustic or corrosive substance touching the skin caused by: • Acids (batteries) • Alkalis (drain cleaners- often more extensive) • Organic compounds (oil products)
- 126. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns Cont. • What to Do: – Remove the chemical by flushing the area with water • Brush dry powder chemicals from the skin before flushing • Take precautions to protect yourself from exposure to the chemical – Remove the victim’s contaminated clothing and jewelry while flushing with water – Flush for 20 minutes all chemical burns (skin, eyes) – Cover the burned area with a dry, sterile dressing – Seek medical attention
- 127. Facilities Planning & Management UW-Eau Claire Burns Cont. • Electrical Burns – A mild electrical shock can cause serious internal injuries. – There are three types of electrical injuries: • Thermal burn (flame) – Objects in direct contact with the skin are ignited by an electrical current. – Mostly caused by the flames produced by the electrical current and not by the passage of the electrical current or arc. • Arc burn (Flash) – Occurs when electricity jumps, or arcs, from one spot to another. – Mostly cause extensive superficial injuries. • True Electrical Injury (contact) – Occurs when an electric current truly passes through the body.
- 128. Electrical Burns (4 of 5)
- 129. Electrical Burns (5 of 5) • Management – If indicated, begin CPR on the patient and apply an AED. – Be prepared to defibrillate if necessary. – Give supplemental oxygen and monitor. – Treat soft-tissue injuries with dry, sterile dressings. – Provide prompt transport.
- 130. Šok i krvarenje
- 131. *ŠOK I KRVARENJE*
- 132. *ŠOK*
- 133. VAŠI POSTUPCI Preduzeti potrebne mere za očuvanje života Ako je moguće delovati na sam uzrok nastanka šoka Postaviti osobu u odgovarajući položaj i preduzeti mere nege Pozvati 94 (112)
- 134. VAŠI POSTUPCI • Prići unesrećenoj osobi i ustanoviti njeno opšte stanje držeći se algoritma (A B C) pružanja prve pomoći. • Delovati na sam uzrok ako je moguće, npr. zaustaviti spoljašnje (vidljivo) krvarenje. • Ako sumnjamo na hipovolemijski šok osobu postavljamo u ležeći položaj sa podignutim donjim ekstemitetima oko 25 cm od poda. Kod kardiogenog šoka donji ekstremiteti se ne smeju podizati!
- 135. VAŠI POSTUPCI • Upotrebite ćebe da zaštitite unesrećenu osobu od hladnoće ukoliko je postavljate u ležeći položaj na zemlju. • Olabavite ili oslobodite delove odeće koji stežu vrat, grudni koš i struk unesrećene osobe. • Kontrolišite i beležite disanje, puls i stanje svesti unesrećene osobe najmanje na svakih 10 minuta! • Budite spremni na mere resuscitacije ukoliko to postane neophodno!
- 136. ŠOK -NAPOMENE- • Unesrećenu osobu ne ostavljajte samu! Izuzetno je možete ostaviti ako ste sami samo da biste zvali pomoć. • Ne dozvolite unesrećenoj osobi da jede, pije niti da se pomera! Ako se povređeni žali na žeđ, možete mu ovlažiti usta vodom. • Stanje šoka mogu pogoršati strah i bol!!!
- 137. *KRVARENJE*
- 138. KRVARENJE Predstavlja isticanje krvi iz povređenog srca ili krvnog suda. Organizam čoveka prosečno sadrži oko 5-6 l krvi. Gubitak 1/3 (oko 1.5 l) dovodi do stanja teške iskrvavljenosti i pretećeg stanja šoka (deca i stariji veći rizik). Treba što hitnije reagovati i sprečiti naknadni gubitak krvi.
- 139. Podela krvarenja 1. ARTERIJSKO (svetlija krv, u mlazu ističe pri svakom otkucaju srca, brže nastupa iskrvavljenost) 2. VENSKO (tamnija krv, sliva se niz telo) 3. KAPILARNO (oguljena koža orošena kapima krvi) Prema vrsti krvnog suda:
- 140. • SPOLJAŠNJE ILI VIDLJIVO • UNUTRAŠNJE: - u telesne duplje (deluje gubitkom cirkulišućeg volumena i kompresijom na organe - u mišiće i tkiva - primarno unutrašnje, a sekundarno spoljašnje (na nos, usta, uši...) Podela krvarenja
- 141. • PRIMARNO - odmah nakon povrede • SEKUNDARNO – naknadno (ispadanje zavoja, pomeranje ulomaka kostiju, pucanje krvnog suda...) Podela krvarenja
- 142. Simptomi i znaci krvarenja 1. Ubrzan srčani rad 2. Slabo punjen i pipljiv puls 3. Bledilo kože i vidljivih sluzokoža 4. Ubrzano, otežano i površno disanje 5. Koža prekrivena hladnim znojem 6. Malaksalost, umor 7. Nemir, uplašenost 8. Žeđ 9. Apatija koma smrt
- 143. Metode za zaustavljanje krvarenja 1. “DIGITALNA KOMPRESIJA” - samo do postavljanja kompresivnog zavoja i ako ima više spasioca 2. KOMPRESIVNI ZAVOJ + ELEVACIJA/AUTOTRENSFUZIJA 3. PRIMENA POVESKE – SAMO U NUŽDI
- 144. • Komadom gaze ili tkanine čvrsto pritisnite mesto krvarenja. Ako je rana na ruci ili nozi, podignite ozleđeni ekstremitet i zadržite ga u eleviranom položaju. Ako je u ranu zabodeno strano telo (nož, drvo, strela) ne smete ga vaditi. Krvarenje ćete zaustaviti pritiskom na rubove rane oko stranog tela. Direktan pritisak na ranu
- 145. Pritisak na veliku arteriju • Krvarenje na ruci, nozi ili glavi može se zaustaviti pritiskom na veliku arteriju koja dovodi krv u ozleđeno područje. Za ovaj postupak potrebna je veština i tačno poznavanje mesta pritiska. Nikad se ne smeju istovremeno pritisnuti obe vratne arterije.
- 147. Kompresivni zavoj
- 148. Zaustavljanje spoljasnjeg krvarenja najbolje je izvršiti postavljanjem kompresivnog zavoja: • Na ranu staviti sterilnu gazu. • Na gazu staviti podlošku (zamotuljak zavoja ili tkanine), tačno iznad mesta krvarenja. Može poslužiti i mobilni telefon, komadić drveta, kamen... • Kružnim zavojem i “osmicama” čvrsto stegniti podlošku. • Ozleđenu ruku ili nogu treba držati u izdignutom položaju. Kompresivni zavoj
- 149. • UPOZORENJE: Kompresivni zavoj ne sme biti previše stegnut (ne sme sprečiti protok krvi u području niže od zavoja). Stoga nakon postavljanja kompresivnog zavoja proveriti puls i boju ruke niže od kompresivnog zavoja. Kompresivni zavoj ne postavljajti u području vrata!!!
- 150. Ovo je radikalan zahvat koji dovodi do potpunog prekida cirkulacije ispod mesta podvezivanja što može dovesti do odumiranja tkiva i gubitka ekstremiteta. Zato se podvezivanje sme primeniti samo u slučajevima: • Amputacijone povrede (istrgnuća ili odsecanja dela ekstremiteta) ako ne očekujemo ponovno spajanje (replantaciju) odvojenog dela tela. • Jakog nagnječenja i drobljenja dela tela kada je njegov gubitak neminovan. • Jakog krvarenja koje se ne može zaustaviti ni jednim drugim postupkom, ili za to nema dovoljno vremena (evakuacija, politrauma...) • Za podvezivanje se koriste namenski proizvedene široke gumene vrpce ili platnene vrpce s kopčom (Esmarch), ali može poslužiti i trougla marama složena na širinu od 5 cm (Garo poveska), kravata ili debelo uže. Ne koristiti tanke materijale jer se mogu useći u tkivo. Poveska se stavlja na nadlakticu ili natkolenicu. Zateže se pomoću štapića dok krvarenje ne prestane. Zabeležiti vreme stavljanja poveske. Primena poveske
- 151. Elevacija i položaj autotransfuzije - Primenjuju se kod jačih krvarenja, a nakon postavljanja kompresivnog zavoja. - Omogućava pritok dodatne količine krvi u vitalne organe (mozak, srce, pluća). - Smanjuje priliv krvi u predelu povrede te sledstveno smanjuje krvarenje.
- 152. Krvarenje iz nosa
- 153. • Zbog svoje višestruke funkcije sluznica nosa je vrlo dobro vaskularizovana. • Lokalni uzroci epistakse su idiopatski (nepoznati), traumatski (frakture, strane tela, iritacija), zapaljenski, tumorski, mikroklimatski i endokrini. • Opšti uzroci su porast krvnog pritiska (hipertenzija, uzbuđenje, porast centralnog venskog pritiska), akutne infektivne bolesti, hematološka oboljenja (leukoze, hemofilija, hemoragična dijateza i dr) i bolesti srca i krvnih sudova. • Izgled i opšte stanje bolesnika zavisiće od intenziteta krvarenja. • Uoliko je teže krvarenje, upadljivo je bledilo kože i sluznice očnih kapaka, puls je ubrzan, a nekda dolazi i do kolapsa.
- 154. Prva pomoć • Neophodno je smirivanje pacijenta. Neposredne metode zaustavljanja krvarenja su razne u zavisnosti od tipa krvarenja. • Osoba treba da sedi sa glavom nadole (položaj lakat kolena) i pritisne meki deo nosa. Može se postaviti hladan oblog u predelu zadnjeg dela vrata (nadražaj simpatikusa dovodi do vazokonctrikcije). • Ukoliko krvarenje ne prestane posle 15 min pozvati 94 (112) ili hitno otici u zdravstvenu ustanovu.
- 155. Unutašnje krvarenje • Krvarenje u unutrašnjosti tela nastaje zbog povrede ili bolesti unutrašnjih organa. • Skriveno je od pogleda pa može dugo vremena ostati neprepoznato. • Prvi simptomi se javljaju tek kada krv počne izlaziti na telesne otvore ili kad se pojave znakovi iskrvarenja.
- 156. • Krvarenje u plućima - Bolesnik iskašljava svetlu, penušavu krv. • Krvarenje u jednjaku, želucu ili duadenumu - Bolesnik povraća tamno crvenu ili crnu krv koja liči na talog od kafe. Stolica je crna. • Krvarenje u crevima - Crna stolica. • Krvarenje u završnim delovima creva - Crvena, krvava stolica. • Krvarenje u bubregu ili mokraćnoj bešici - Crvena mokraća. Unutrašnja krvarenja sa izlaskom krvi na telesne otvore:
- 157. Unutrašnja krvarenja bez izlaska krvi na telesne otvore: • Krvarenje u trbušnu duplju • Krvarenje u grudnu duplju • Krvarenje u lobanjsku duplju • Krvarenje u mišiće Pri prelomu velikih kostiju, naročito nadkolene ili nadlaktne kosti, koštani ulomci mogu povrediti krvni sud i izazvati obilno unutrašnje krvarenje. Povreda krvnog suda može nastati u trenutku preloma, ali i naknadno, nepravilnom manipulacijom i izostavljanjem imobilizacije povređenog ekstremiteta. Naročito je opasan prelom femura pri kojem povređeni može izgubiti i do 1,5 litara krvi ako se povredi femoralna arterija.
- 158. Napomena: • Pri svakom jačem udarcu u trup (npr. u saobraćajnoj nesreći) moramo posumnjati na mogućnost unutrašnjih povreda sa krvarenjem u trbušnu ili grudnu duplju, čak i kada se povređeni oseća relativno dobro i nema vidljivih povreda. Unutrašnje krvarenje može se razvijati vrlo polako, sa prvim znakovima tek nakon više sati.
- 159. Postupak: • Unutrašnje krvarenje ne može se zaustaviti metodama prve pomoći. Zato je nužan HITAN PREVOZ u bolnicu. Koštane prelome imobilisati pre transporta. Osoba ne sme ništa jesti ni piti. Samo u slučaju dugotrajnog transporta i ako nema povrede stomaka niti krvarenja iz gastrointestinalnog trakta, povređenom se mogu povremeno davati manje količine vode ili čaja.
- 160. Tretman rana
- 161. PODELA RANA A. PO DUBINI * Površne - samo je epidermis zahvaćen * Duboke B. PO TIPU * Oguljotina * Posekotina * Razderotina * Ubodna rana * Ugrizna rana * Ustrelna/Prostrelna rana NAPOMENA: ubodna rana,iako može biti neznatna po veličini ili slabo krvareća nosi veliku opasnost od infekcije jer je obično jako duboka i slabo oksigenisana !!!!
- 162. NAGNJEČENJE UBODNA RANA USTRELNA/PROSTRELNA RANA RASEKOTINA RAZDEROTINA OGULJOTINA
- 163. POSEKOTINA Pravilan rez nanesen oštrim predmetom (nož, staklo) Ivice pravilne, krvni sudovi potpuno presečeni; može obilno da krvari Pored kože i krvnih sudova, presečene mogu biti i potkožne strukture kao što su npr. tetive RAZDEROTINA Koža je grubo razderana usled delovanja neke velike sile Krvare manje od posekotina, ali je povređeno više tkiva i ima više krvnih podliva Veća je opasnost od razvoja infekcije OPIS POJEDINIH POVREDA OGULJOTINA Površinska povreda u kojoj su zguljeni gornji slojevi kože tako da je izloženo osetljivo potkožno tkivo Najčešće je prouzrokovana klizajućim padom ili silom trenja U rani se često nalaze čestice prašine i drugih materija koji mogu da izazovu infekciju KRVNI PODLIV Svaki udarac tupim predmetom može da izazove pucanje kapilara ispod kože Koža je najčešće potpuno neoštećena Mogu biti povređene dublje strukture (prelomi ,unutrašnje povrede organa)
- 164. UBODNA RANA Ubadanje na ekser, ubod iglom, ubod nožem su tipični primeri ubodnih rana Sama ulazna rana je veoma mala, ali postoji duboko unutrašnje oštećenje tkiva Mikroorganizmi se unose direktno u organizam povređene osobe, te je opasnost od infekcije veoma velika RANA OD METKA Metak ili neki drugi projektil može se zadržati u organizmu ili proći kroz njega izazivajući ozbiljne unutrašnje povrede, uz unošenje mikroorganizama u telo povređene osobe. Ulazna rana može da bude mala, bez oštećenja okolnog tkiva Ako postoji izlazna rana je često velika, sa oštećenjima okolnih tkiva i kosti OPIS POJEDINIH POVREDA
- 165. TRETMAN RANE 1. Ako postoji jako krvarenje, zaustaviti ga nekom od privremenih metoda (digitalna kompresija...) 2. Postaviti telo, odnosno povređeni deo tela u ogovarajući položaj (npr. autotransfuzija kod jakog krvarenja) 3. Pažljivo obezbediti pristup rani (skidanjem, cepanjem, prosecanjem okolne odeće,...) 4. Žaštita od naknadne kontaminacije rane (STERILNO PREVIJANJE) 5. Strano telo iz rane NE VADIMO!!!! (fiksiramo ga previjanjem okolo uz pomoć podloške - “đevreka”) 6. Borba protiv bola i šoka (IMOBILIZACIJA, ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ) 7. NA OBIMNU RANU NISTA NE STAVLJAMO (PRAŠKOVI, MASTI, KREME), NITI JE ČIME ISPIRAMO!!! Samo manje, površinske rane koje ne krvare jako smeju se ispirati vodom, ili tretirati sa drugim odgovarajućim sredstvom (3% H2O2 i fizioloski rastvor, rivanol...)
- 167. STERILNO PREVIJANJE • Smatra se da je svaka rana primarno zagađena. • Sekundarnu kontaminaciju sprečavamo postavljanjem sterilne gaze ili flastera. • Za manje rane dovoljan je flaster. Veće rane previjamo gazom. • Gaza je pamučna tkanina preklopljena u nekoliko slojeva. Štiti ranu od infekcije i istovremeno upija krv i druge sadržaje koji izlaze iz povređenog tkiva. • Debljina gaze na rani mora biti najmanje pola centimetra, a kod jakog krvarenja i znatno više, pa tada postavljamo deblji sloj. • Sterilnu gazu hvatamo za krajeve i nakon postavljanja ne pomeramo!!! • Gazu učvršćujemo se zavojem, trouglom maramom, elastičnom mrežicom ili samoljepivom trakom - leukoplastom.
- 169. POSTUPAK SA STRANIM TELOM Predmeti zabodeni u telo (nož, drvo, strela) ne smeju se vaditi. Treba ih fiksirati u zatečenom položaju da se ne bi pomerali i na taj način doveli do naknadnog krvarenja i povređivanja okolnog tkiva. To se postiže tako što se deo stranog tela koji viri iz rane poduprete sa svih strana namotajima gaze, zavoja ili vate i učvrstiti sa zavojem, trouglom maramom ili leukoplastom. Moguće krvarenje se zaustavlja pritiskom na rubove rane oko stranog tela (kompresivni zavoj).
- 170. ZAVOJI
- 171. Dressing and Bandaging (1 of 2) • All wounds require bandaging. – Sometimes splints can help control bleeding and provide firm support for dressing. – There are many different types of dressings and bandages. ©JonesandBartlettPublishers.Courtesyof MIEMSS. ©JonesandBartlettPublishers.CourtesyofMIEMSS.
- 172. POSTAVLJANJE ZAVOJA • zavoj uglavnom nije sterilni materijal (postoje specijalni tipovi) • zavoj uvek odmotavati palcem(da nam ne bi ispadao) • postavljanje zavoja se počinje i završava izvan rane (izuzev ako želimo dodatnu kompresiju zbog krvarenja) • sve ivice gaze moraju biti prekrivene • ako usled izraženog krvarenja,naknadno počne da curi krv kroz gazu,postavljamo nove slojeve gaze i zavoja na već postojeći (NIKAKO NE SKIDATI PRETHODNO POSTAVLJENI ZAVOJ!!!)
- 173. DRŽANJE ZAVOJA
- 178. TROUGLA MARAMA • DEO SVAKOG STANDARDNOG KOMPLETA ZA PRVU POMOĆ • KARAKTERIŠE JE JEDNOSTAVNOST PRIMENE I BRZINA POSTAVLJANJA • EFIKASNOST SKORO ISTOVETNA DRUGIM ZAVOJNIM MATERIJALIMA • PRIMENJIVO I PRI IMOBILIZACIJI • VELIKA MOGUĆNOST IMPROVIZACIJE
- 184. Imobilizacija • Imobilizacija je postupak kojim se povređeni deo tela stavlja u stanje nepokretnosti, tj. mirovanja. U sklopu prve pomoći sprovodi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena svrha je da spreči pogoršanje povrede i smanjiti bol u toku transporta do bolnice. Indikacije za imobilizaciju su: prelom kosti ili sumnja na prelom, iščašenje, opsežna rana ili opekotina, smrzotina, zmijski ugriz i opsežna nagnječenja mekih tkiva (kraš povrede).
- 185. Principi imobilizacije ekstremiteta • Uvek se imobilišu dva susedna zgloba i jedna trećina susedne kosti • Voditi računa da imobilisani zglobovi budu u fiziološkom položaju (smotuljak u šaku, lakat pod uglom oštrijim od 900, rame pod uglom od 900, koleno polusavijeno, stopalo pod uglom od 900 u odnosu na potkolenicu). • Izuzetak su povrede zglobova - iščašenja i zglobni prelomi, kada svaki pokušaj pomeranja u zglobu nailazi na otpor i jak bol. Ekstremitet se tada imobiliše u položaju u kojem je zatečen.
- 189. CRUSH-SINDROM
- 190. CRUSH-SINDROM - Kraš povrede su teške, zatvorene povrede mekih tkiva, najčešće delova ekstremiteta, koja su najmanje dva sata bila pritisnuta mehaničkom silom. - Najčešće se javljaju prilikom zatrpavanja ispod ruševina ili prignječenju u saobraćejnim nesrećama. - Kompresija povređenog dela tela teško remeti i zaustavlja cirkulaciju krvi odnosno priliv kiseonika. To dovodi do nakupljanja štetnih produkata metabolizma i raspadnih materija samih ćelija. Koje nakon uspostavljanja cirkulacije dovode do edema povređenog dela tela i oštećenja različitih organa (prevashodno bubrega i jetre), pojavom šoka i smrću.
- 191. CRUSH-SINDROM - Obično nakon otrpavanja nema nikakvih simptoma. (u tom periodu što hitniji transport u zdravstvenu ustanovu) - Kad se počnu razvijati simptomi (otočen, hladan bled ili modar ekstremitet, ubrzan puls,… šok) zdravstveno stanje se neprekidno pogoršava. - Prva pomoć: 1. hitno izvlačenje uz minimum pokreta i potresa 2. imobilizacija, elevacija i hladni oblozi na povređeni ekstremitet 3. nadoknada tečnosti 4. HITAN TRANSPORT!!!
- 192. BLAST POVREDE
- 193. BLAST POVREDE - Blast povrede ili “sindrom eksplozivnog talasa”, predstavlja niz različitih povreda koje nastaju prenošenjem visokog pritiska (kinetičke energije) iz centra eksplozije vazduhom, vodom ili čvrstom materijom Tako razlikujemo: VODENI VAZDUŠNI SOLIDNI (ČVRSTI) BLAST
- 194. BLAST POVREDE 1. VAZDUŠNI BLAST: - talasni pritisak se širi kroz vazduh.Najčešće nastaju povrede grudn koša i pluća(sa prelomom rebara) i oštećenje bubne opne, pa sve do traumatskih amputacija. - efekat se povećava u zatvorenom prostoru. - simptomi: gluvoća, teško disanje, krvavi ispljuvak i znaci šoka. 2. VODENI BLAST: - eksplozija mine ili torpeda. - udarni talas se širi brži i prostire se na veće udaljenosti nego vazdušni. - najčešće su povrede trbušnih organa. - simptomi: bolovi u stomaku, unutrašnje krvarenje, znaci iskrvarenja...
- 195. BLAST POVREDE 3. SOLIDNI BLAST: - udarni talas se prenosi čvrastom materijom. - ne razlikuju se od direktnih tupih udarnih povreda - nastaje pri eksploziji mine ili bombardovanju - povrede su tipa preloma, oštećenja velikih krvnih sudova,... POSTUPCI ZBRINJAVANJA SU IDENTIČNI POSTUPCIMA KOD ISTIH POVREDA , DRUGAČIJEG UZROKA NASTANKA!!!
- 197. OTROVNI UJEDI I UBODI
- 198. UJED ZMIJE • Na našem području živi oko 14 vrsta zmija, od kojih su samo dve otrovnice, poskok i šarka (riđovka). Iako je poskok nešto otrovniji od šarke, obe zmije su manje otrovne od, npr. australijskih, afričkih ili azijskih zmija otrovnica, pa je njihov ugriz retko kada smrtonosan.
- 199. • Poskok (kamenjarka, Vipera ammnodytes) je uglavnom pepeljasato sive boje i raste do jednog metra. Glava mu je srcolika, sa karakterističnim rogom na vrhu nosa. Uzduž tela nalazi se tamna vijugava linija koja ide od glave do vrha repa i karakteristična je za svaku viperu (tzv. Kainov znak). Poskok živi uglavnom u južnim, krševitim krajevima.
- 200. • Šarka (riđovka, Vipera berus) je rasprostranjena u celoj Europi. Duga je oko 60 do 80 cm i takodje ima cik-cak liniju uzduž tela, ali nema rog koji je karakterističan za poskoka. Postoje dve vrste: Vipera berus bosniensis i Vipera pseudoaspis.
- 201. Prva pomoć: Odvući unesrećenog 10-tak metara od mesta napada, da se napad ne bi ponovio. SMIRIVATI UNESREĆENOG (stres ubrzava krvotok i dovodi do brže resorpcije otrova). STROGO MIROVANJE!!! BLAGO PODVEZATI EKSTEMITET 5 – 10 cm IZNAD MESTA UJEDA! (cilj nije da se zaustavi arterijska, već venska i limfna cirkulacija) IMOBILISATI povređeni ekstremitet (položaj u nivou ili ispod nivoa srca). HITAN TRANSPORT - obavezno na nosilima bez pokretanja unesrećenog. Samo profesionalac može primeniti tehniku isisavanja otrova preko plastične folije. Laik se u to ne sme upuštati (eliminacija do 30% otrova).
- 202. * NAPOMENE * Mi ne živimo u podneblju gde žive opasni i izrazito otrovni insekti. o Ujede pauka hladiti oblozima i konsultovati lekara ako bi se pojavili neki izraženiji znaci (bule, jak bol,...). o Insekti poput osa, pčela ili stršljenova opasni su samo za ljude koji mogu dobiti alergijsku reakciju nakon njihovog uboda. Te alergijske reakcije često su vrlo opasne jer, ukoliko se pravilno i pravovremeno ne leče (POTREBNA JE MEDICINSKA POMOĆ), mogu se završiti kobno. Na mestu uboda uglavnom se javljaja otok koji boli, crvenilo, a ponekad i povišena temperatura.. Kod uboda pčele treba izvaditi žaoku. Na mesto uboda staviti led, a ukoliko do uboda dođe na usni ili u usnoj šupljini, bilo bi dobro da osoba sisa led i obrati se lekaru.
- 203. Ujedi krpelja nose izvesnu opasnost, jer krpelji mogu biti prenosioci brojnih spiroheta, najčešće Borrelie burgdorferi, koja može prouzrokovati lajmsku bolest. Krpelja ne treba iritirati hemijskim sredstvima, niti toplotom. Treba ga sto pre mehanički odstraniti hvatanjem rilice pincetom što bliže koži, bez pritiska na trbuh krpelja, gnječenja ili kidanja. Mesto uboda, posle odstranjivanja krpelja, dezinfikovati. Najbolje je to prepustiti zdravstvenom radniku! Ako se na mestu ujeda u periodu od mesec dana nakon ujeda javi crvenilo obratiti se lekaru!!! Ranu od ujeda psa, mačke ili neke divlje životinje previti sterilno i transportovati do zdravstvene ustanove (moguće BESNILO!) U principu, ujedi svaštojeda (ljudski, svinja,...) su opasniji od biljojeda (konj ,krava,...) jer sadrže bakterije patogene za čoveka te lako može doći do infekcije rane.
- 204. .
- 205. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
- 206. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI - TO SU ONI POLOŽAJI TELA KOJI NAJBOLJE ODGOVARAJU STANJU I PRIRODI POVREDA UNESREĆENOG. - OMOGUĆAVAJU OČUVANJE ZDRAVLJA UNESREĆENOG. KORISTE U BORBI PROTIV BOLA I SLEDSTVENOG ŠOKA. - OLAKŠAVAJU LAKŠI PRISTUP SPASIOCU - OMOGUĆAVAJU BEZBEDAN I ŠTO UDOBNIJI TRANSPORT. - UKOLIKO SU POVREDE TAKVE DA ONEMOGUĆAVAJU STAVLJANJE UNESREĆENOG U ODGOVARAJUĆI POLOŽAJ,ILI SE ON PROTIVI, OSTAVITI GA U “PRISILNOM POLOŽAJU” I TAKO ZBRINUTI !!!
- 207. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
- 208. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
- 209. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
- 210. POLOŽAJI TELA U PRVOJ POMOĆI
- 211. Hvala
- 218. STERNUM
- 228. 1. 2. 3. 4.
- 235. laringealna maska endotrahealni tubusi ezofagealni kombitubus
- 237. Four (4) basic rules Call for Help Calmly Take Charge Check the scene & the casualty Carefully apply FIRST AID
- 238. 3. PROCENITI BROJ I STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH - ISPITIVANJEM SAMIH POVREĐENIH/OBOLELIH ILI OČEVIDACA DOGAĐAJA “ŠTA SE DESILO?” - UTVRDITI STANJE POVREĐENIH/OBOLELIH (SIMPTOMI I ZNACI) - POZVATI 94 (112) UKOLIKO UTVRĐENO STANJE TO NALAŽE - PRUŽITI PRVU POMOĆ PREMA ALGORITMU ZBRINJAVANJA - UKOLIKO JE VIŠE POVREĐENIH/OBOLELIH IZVRŠITI TRIJAŽU I ZBRINJAVATI PREMA REDU HITNOSTI
- 239. Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. grudnog koša 2 veštačka udisaja
- 240. Bezbednost
- 242. Osnovne mere životne potpore BLS postupaka koji smo sposobni da izvedemo u skoro svim uslovima a sa ciljem spašavanja života osobe sa SZ ili premošćavanja vremena do dolaska hitne pomoći. 1. Proveriti da li okruženje i situacija ugrožavaju unesrećenog i nas kao spasioca. 2. Proveriti stanje svesti unesrećenog: žrtvu lagano potapšamo po ramenu ili po nepovređenom delu tela i razgovetno i glasno pitamo: „Da li ste dobro“. 3. Ukoliko je osoba svesna idite na 3.a. a ukoliko nije svesno na 3.b a. SVESNA: ostaviti u položaj u kome smo zatekli osim ako preti opasnost i pozvati pomoć. BEZ SVESTI: pozvati pomoć, okrenuti na leđa, potisnuti čelo i zabaciti vilicu i krenuti na 4. 4. Održavati disajni put otvorenim i proveriti disanje metodom: gledaj, slušaj, oseti. Za ovu fazu ne treba utrošiti više od 10 sekundi. 5. Ukoliko je disanje normalno 5.a a ukoliko nije 5.b a. DISANJE NORMALNO: Pacijenta postaviti u bočni koma položaj , pozvati hitnu pomoć i pratiti disanje. b. BEZ DISANJA: poslati nekog po pomoć tj. pozvati 94 i započeti spoljašnje kompresije grudnog koša, krenuti na 6. 6. Započeti spoljašnje kompresije grudnog koša i posle 30 kompresija dati 2 pozajmljena udaha (zabačena glava). Nastaviti disanje:udah 30:2. Kompresije 100/min a. Ukoliko niste obučeni ili ste nespremni za KPR sa udisajem onda možete upotrebiti samo kompresije 100-120/min (ERC 2010). 7. Nastaviti sa reanimacijom do: stizanja stručne pomoći, povratka spontanog Ovo predstavlja strogo definisan niz disanja ili prevelikog fizičkog zamora (nesposobnost nastavka KPR)
- 243. Breathing
- 244. Metoda "usta na usta" Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Lako se uci, najmanje je zamoran, moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima. 1. povredjeni se postavi na ledja. Spasilac klekne pored njegove glave, jednom rukom mu zapusi nos, a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi. 2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog. 3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.
- 245. Metoda "usta na nos" Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta spasioca, ili su povredjena. U sustini je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos. 1. povredjeni se postavi na ledja, a glava zabaci unazad. Spasilac klekne pored njegove glave, jednu ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom polozaju, prstima druge ruke mu obuhvati podbradak, a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh. 2. zatim se punim plucima udahne vazduh, usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. To je prvi deo vestackog disanja, odnosno udisaj povredjenog. 3. tada onaj koji vrsi ozivljavanje, podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha, odnosno izdisaj. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci, jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog.
- 246. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. Metoda "usta na usta i nos" Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. Identicna je prethodno opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo). Metoda pomocu ruku Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica, jaka krvarenja iz usta, trovanja ili udisanja bojnih otrova. Veoma je zamorna, pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati. 1. povredjeni se okrene potrbuske, ruke mu se saviju u laktovima, a sake podmetnu pod celo. Spasilac klekne prema glavi povredjenog, okrenut prema njemu, a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki. 2. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako), koristeci se tezinom svoga tela, spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). To je izdisaj. 3. posle toga se prestaje sa pritiskom, sake se premeste na nadlaktice povredjenog, blizu laktova, a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca, odnosno do udisanja. Laktove povredjenog treba podizati odmereno, toliko da se ne odigne grudni kos od podloge. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti, tj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja.
- 247. RIZIK ZA SPASIOCA• Sigurnost kako unesrećenog tako i spasioca tokom reanimacije treba da je od najvećeg značaja • Prenošenje infekcije sa unesrećenog na spasioca je vrlo retko, sa samo nekoliko izolovanih izveštaja o prenosu TBC-a i SARS-a; transmisija HIV-a tokom KPCR do sada nije zabeležena • Laboratorijske studije su pokazale da bi korišćenje izvesnih zaštitnika ili barijera sa valvulom propusnom u jednom smeru preveniralo oralnu transmisiju bakterija tokom ventilacije usta- na-usta • Tokom svake KPCR, a naročito u vreme epidemije visokokontagioznih oboljenja kao SARS, kompletne protektivne mere za spasioca su neophodne
- 248. DAVLJENJE • Modifikacija – 5 inicijalnih udaha, potom KPCR do dolaska pomoći; ova modifikacija samo za specijalno obučene spasioce • Davljenje se lako identifikuje, ali iza ovakvog događaja može biti trauma ili intoksikacija; zato je za spasioce – laike najbolje da se pridržavaju standardnog protokola KPCR
- 249. NEUROTRAUMA • Većina komatoznih neurotraumatizovanih pacijenata su potencijalno respiratorno isuficijentni • Kod svakog unesrećenog komatoznog sa neurotraumom uvek sumnjati na frakturu vratne kičme te postaviti imobilizaciju vrata
- 250. First aid priority Safety Consciousness Pulse & Respiration Bleeding Fractures Poisoning Shock Disposal of casualty