О карактеру Милошеве владавине, сукобу са српским првацима и бунама против њега, Сретењском уставу, Турском уставу, влади Михаила, изгнанствима Милоша и Михаила.

1. www.casistorije.tk

2. Карактер власти књаза Милоша
- Док је Карађорђе државне интересе издизао изнад
личних, књаз Милош је личне потребе поистовећивао са
државним. Владао је чврстом руком, као турски
феудалац.
- Имао је монопол у трговини, па је постао најбогатији
балкански владар. Заводио је кулук; није увео устав и
законе; прогонио је, кажњавао и убијао политичке
противнике; његова реч је био највиши закон.
- Српска интелигенција (Вук Караџић и др.) и народни
прваци (Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић) су
се противили Милошевој самовољи и тражили су измене
и доношење устава.

3. - Од низа народних буна против кнеза Милоша,
најпознатија је била Милетина буна 1835., коју су
водили народни прваци, будући уставобранитељи.
После ове буне Милош је пристао на доношење устава.
- Први српски устав је проглашен 15. фебруара 1835., на
Сретење, па је назван Сретењски устав. Због
противљења Аустрије и Русије стављен је ван снаге.
- У споразуму Русије и Порте донет је Турски устав 1838,
којим је Милош морао да дели власт са Саветом у који
су ушли уставобранитељски прваци, а које он није могао
да смени.

4. Милошев конак у Београду

5. - Због ограничења своје власти новим уставом, књаз
Милош је 1839. отишао у изгнанство, а власт је наследио
син Михаило. Пошто је покушао да влада
апсолутистички на исти начин као и отац, сукобио се са
уставобранитељима. Зато је и Михаило 1842. морао у
изгнанство, а на власт су дошли уставобранитељи и
књаз Александар Карађорђевић.
- Да би биље разумели овај период погледајте
едукативни филм Кнежевина Србија на сајту.

6. Кључне белешке:
- Књаз Милош Обреновић 1815-1839.
- Владао самовољно; неда политичка и трговачка права
- Буне против Милоша
- Сретењски устав 1835; Турски устав 1838.
- књаз Михаило 1839-1842; сукоб са уставобранитељима

7. Кључне речи: самовлашће, монопол у трговини,
опозиција, Крагујевац, сељачке буне, млада српска
интелигенција (Вук Стефановић Караџић,Сима
Милутиновић Сарајлија, Милетина буна (1835), Тома
Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Милета
Радојковић, Стојан и Алекса Симић, Милутин
Гарашанин, уставни режим, уставобранитељи,
Димитрије Давидовић, Сретењски устав (1835),
Народна скупштина, кнез, Савет, Порта, Русија, Турски
устав (1838), абдикација 1839, изгнанство, кнез Милан
Обреновић (1839), кнез Михаило Обреновић (1839–
1842).