SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 23
Појам и врсте материјала




Планета на којој живимо располаже огромним
природним богатствима. Материјали узети из природе
се много користе као сировине од којих се праве
различити производи. Они материјали који се могу
наћи у природи и као такви се употребљавају или
обрађују називају се природни материјали.
Применом одређених хемијских и технолошких
поступака створени су потпуно нови материјали, које
називамо вештачким материјалима: пластичне масе,
папир, стакло, гума и слично.
Дрво је материјал природног порекла.
Прерада почиње сечом шумских стабала.
Дрвеће може да се сече у свако доба
године, али се то најчешће ради у јесен
зато што тада дрво садржи најмање
влаге.
За сечу дрвета користе се моторне тестере,
секире и специјалне машине за сечу
харвестери. Кад се дрво исече, стабло се
чисти од грана и сече у трупце, делове
стабла у одређене дужине. Из шуме се
исечено дрво транспортује до шумског
складишта.
За транспорт се користе она средства која су најпогоднија
за терен где се налази шума. То могу бити животињске
запреге, трактори, сплавови (вода) и жичаре. Од
складишта до места прераде, пилане, дрво се
транспортује железницом, водом или специјалним
камионима шлеперима. Допремљено дрво се сортира
према својствима и употребљивости.
Резањем балвана у пиланама добијају се греде, даске и
летве. Греде, даске и летве слажу се једна на другу у
више редова са размаком, да би се избегла деформација
дрвета и тако се приступа сушењу. Дрво се суши
природним путем или загрејаним ваздухом у
специјално изграђеним сушарама.
Даљом прерадом дрвета добијају се
полупроизводи:
 фурнир
 шперплоча
 панел плоче
 иверица
 лесонит плоче
Производи се посебним машинама љушћењем
(кружно или попречно), сечењем или резањем
трупаца. Фурнир је танак лист дрвета којим се
облаже мање квалитетно дрво и користи се за
израду других полупроизвода од дрвета.
Добија се лепљењем и пресовањем
непарног броја слојева фурнира
који се слажу један преко другог
унакрсно да би се повећала
чврстоћа.Употребљава
се
у
индустрији намештаја, столарије
и др. Шперплоча је полупроизвод
од дрвета који ћеш највише
користити у реализацији својих
пројеката у кабинету за техничко
и информатичко образовање.
Прави се од танких и уских летвица, најчешће
од меких и лаких врста дрвета које су
међисобно слепљене. С обе стране тако
састављене плоче налепљен је дебљи фурнир
или таља шперплоча. Панел плоча погодна је
за израду намештаја, не витопери се и чврста
је.
Прави се од одпадног дрвета које
се меша са специјалним
лепком, а затим пресује на
одређену дебљину. Оплемљена
иверица облаже се фурниром
или пластичним фолијама с
имитацијом шара квалитетног
дрвета. Употребљава се за
израду намештаја, облагање
зидова, рекламне паное и др.
Прави се од врло ситних отпадака дрвета који се
мешају с вештачким смолама, а затим се та
маса пресује на дебљине од 3,5 mm до 6 mm.
С предње стране је глатка, а са задње стране
храпава. Употребљава се за затварање
полеђине ормана, кухињских елемената и др.
Први материјал погодан за
писање и преношење порука
који је донекле сличан
данашњем папиру користио
се пре од прилике седам
хиљада године у Египту и
звао
се папирус.
После
папируса,
један
од
најстаријих материјала за
писање био је пергамент.
Папир какав данас познајемо
појавио се у Кини око 105.
године нове ере.
Папир је један од најважнијих проналазака
човечанства, без њега неби било књига,
новина, новца, картонских кутија.
Папир се  прво  правио  ручно  од  бамбусове  трске, 
конопље  и  старих  рибарских  мрежа.  На 
европском  тлу  папир  је  почео  да  се  употребљава 
тек  око  1100.  године.  Средином  XV  века  Немац 
Јохан  Гутемберг  изумео  је  прву  штампарску 
машину  и  захваљујући  њему  папир  је  почео 
масовно да се употребљава.
Папир се добија прерадом:
 дрвета
 текстила
 житарица
 старог папира
У  зависности  од  које  врсте  материјала  се  добија 
папир зависи и сам поступак производње.  Папир 
се најчешће добија од дрвета. За добијање папира 
од  дрвета  постоје  два  поступка:  механички  и 
хемијски.
Папир се дели према намени и према граматури.
Према намени :
 новински
 штампарски
 писаћи
 амбалажни
 декоративни
 специјални папир
Према грамажи:
 обичан папир
 картон
 лепенка
Разликујемо две врсте картона:
 сиви
 бели
Лепенка се  добија  машинским  лепљењем  више 
слојева 
папира. 
Може 
бити двослојна,
трослојна, петослојна,  у  зависности  од  тога 
колико је папира залепљено један преко другог.
Сакупите стари папир у одложите у контејнере
за папир, јер се папир може поново
употребити за производњу нових производа.
На тај начин смањићеш сечу шума и уклонити
смеће.
Текстил је  еластичан  који  је  састављен  од 
влакана.  Влакна могу бити:
 животињског порекла (вуна, свила и длака)
 биљног порекла (памук, лан, јута и конопља)
 вештачка (целулозна и синтетичка)
 минерална ( азбест)
Кожа може бити природна и вештачка.
Природна  кожа  добија  се  од  животињске  коже 
технолошким 
поступком 
који 
се 
назива штављење.
Вештачка  кожа  се  добија  из  пластичних 
материјала и текстила (еко кожа и скај).
Вештачки материјали који  се  производе  у 
хемијској  индустрији.  Пластика  се  добија  од 
природних материјала (угаљ, нафта, со, смола, 
целулоза,  кречњак)  разним  хемијским 
процесима.
Према  отпорности  на  загревање  пластични 
материјали деле се на:
 термопластични
 термостабилни
Хвала на пажњи

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

ŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno staništeŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno staništeIvana Damnjanović
 
Tehnologija obrade i prerade koze
Tehnologija obrade i prerade kozeTehnologija obrade i prerade koze
Tehnologija obrade i prerade kozeAna Todorovic
 
Оrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnji
Оrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnjiОrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnji
Оrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnjiAna Todorovic
 
Материјали
МатеријалиМатеријали
Материјалиdvucen
 
Vrste i svojstva materijala
Vrste i svojstva materijalaVrste i svojstva materijala
Vrste i svojstva materijalaAna Todorovic
 
Особине материјала
Особине материјалаОсобине материјала
Особине материјалаdvucen
 
техничка средства у пољопривреди
техничка средства у пољопривредитехничка средства у пољопривреди
техничка средства у пољопривредиDarijanikola
 
основни принципи рада машина и механизама
основни принципи рада машина и механизамаосновни принципи рада машина и механизама
основни принципи рада машина и механизамаOŠ"Petar Petrović Njegoš"
 
Ocene g.tartalja
Ocene g.tartaljaOcene g.tartalja
Ocene g.tartaljasaculatac
 
Podela i vrste gradj.materijala
Podela i vrste gradj.materijalaPodela i vrste gradj.materijala
Podela i vrste gradj.materijalaAna Todorovic
 
Reciklaza i zastita zivotne sredine
Reciklaza i zastita zivotne sredineReciklaza i zastita zivotne sredine
Reciklaza i zastita zivotne sredineVojka Lazarevic
 
Tehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaTehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaAna Todorovic
 
Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacija
Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacijaRoditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacija
Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacijaOsnovna škola "Sveti Sava"
 
Пољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnja
Пољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnjaПољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnja
Пољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnjaДушан Тадић
 

Was ist angesagt? (20)

ŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno staništeŽIvotna sredina i životno stanište
ŽIvotna sredina i životno stanište
 
Tehnologija obrade i prerade koze
Tehnologija obrade i prerade kozeTehnologija obrade i prerade koze
Tehnologija obrade i prerade koze
 
Оrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnji
Оrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnjiОrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnji
Оrganizacija rada u poljoprivrednoj proizvodnji
 
Материјали
МатеријалиМатеријали
Материјали
 
Vrste i svojstva materijala
Vrste i svojstva materijalaVrste i svojstva materijala
Vrste i svojstva materijala
 
Особине материјала
Особине материјалаОсобине материјала
Особине материјала
 
техничка средства у пољопривреди
техничка средства у пољопривредитехничка средства у пољопривреди
техничка средства у пољопривреди
 
Кратке народне умотворине
 Кратке народне умотворине  Кратке народне умотворине
Кратке народне умотворине
 
основни принципи рада машина и механизама
основни принципи рада машина и механизамаосновни принципи рада машина и механизама
основни принципи рада машина и механизама
 
Reciklaža papira
Reciklaža papiraReciklaža papira
Reciklaža papira
 
Gradjevinski materijali
Gradjevinski materijaliGradjevinski materijali
Gradjevinski materijali
 
Ocene g.tartalja
Ocene g.tartaljaOcene g.tartalja
Ocene g.tartalja
 
Adaptacije i životne forme
Adaptacije i životne formeAdaptacije i životne forme
Adaptacije i životne forme
 
Podela i vrste gradj.materijala
Podela i vrste gradj.materijalaPodela i vrste gradj.materijala
Podela i vrste gradj.materijala
 
Reciklaza i zastita zivotne sredine
Reciklaza i zastita zivotne sredineReciklaza i zastita zivotne sredine
Reciklaza i zastita zivotne sredine
 
Tehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaTehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drveta
 
Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacija
Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacijaRoditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacija
Roditeljski sastanak Podrška učenicima prezentacija
 
Пољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnja
Пољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnjaПољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnja
Пољопривредна производња - Poljoprivredna proizvodnja
 
Moje telo - Valeri Stanojević
Moje telo - Valeri StanojevićMoje telo - Valeri Stanojević
Moje telo - Valeri Stanojević
 
Divlje zivotinje-II
Divlje zivotinje-IIDivlje zivotinje-II
Divlje zivotinje-II
 

Mehr von Jelena Popara

Mehr von Jelena Popara (9)

Asocijacija1
Asocijacija1Asocijacija1
Asocijacija1
 
Asocijacija1
Asocijacija1Asocijacija1
Asocijacija1
 
Bojana i Ognjen
Bojana i OgnjenBojana i Ognjen
Bojana i Ognjen
 
Hari Poter početak i kraj
Hari Poter početak i krajHari Poter početak i kraj
Hari Poter početak i kraj
 
Mатеријали
MатеријалиMатеријали
Mатеријали
 
Prezentacija za cas
Prezentacija za cas Prezentacija za cas
Prezentacija za cas
 
Bezbednost na internetu
Bezbednost na internetuBezbednost na internetu
Bezbednost na internetu
 
Bezbednost na internetu 3
Bezbednost na internetu 3Bezbednost na internetu 3
Bezbednost na internetu 3
 
Bezbednost na internetu 2
Bezbednost na internetu 2Bezbednost na internetu 2
Bezbednost na internetu 2
 

Појам и врсте материјала

  • 1. Појам и врсте материјала
  • 2.   Планета на којој живимо располаже огромним природним богатствима. Материјали узети из природе се много користе као сировине од којих се праве различити производи. Они материјали који се могу наћи у природи и као такви се употребљавају или обрађују називају се природни материјали. Применом одређених хемијских и технолошких поступака створени су потпуно нови материјали, које називамо вештачким материјалима: пластичне масе, папир, стакло, гума и слично.
  • 3. Дрво је материјал природног порекла. Прерада почиње сечом шумских стабала. Дрвеће може да се сече у свако доба године, али се то најчешће ради у јесен зато што тада дрво садржи најмање влаге. За сечу дрвета користе се моторне тестере, секире и специјалне машине за сечу харвестери. Кад се дрво исече, стабло се чисти од грана и сече у трупце, делове стабла у одређене дужине. Из шуме се исечено дрво транспортује до шумског складишта.
  • 4. За транспорт се користе она средства која су најпогоднија за терен где се налази шума. То могу бити животињске запреге, трактори, сплавови (вода) и жичаре. Од складишта до места прераде, пилане, дрво се транспортује железницом, водом или специјалним камионима шлеперима. Допремљено дрво се сортира према својствима и употребљивости. Резањем балвана у пиланама добијају се греде, даске и летве. Греде, даске и летве слажу се једна на другу у више редова са размаком, да би се избегла деформација дрвета и тако се приступа сушењу. Дрво се суши природним путем или загрејаним ваздухом у специјално изграђеним сушарама.
  • 5. Даљом прерадом дрвета добијају се полупроизводи:  фурнир  шперплоча  панел плоче  иверица  лесонит плоче
  • 6. Производи се посебним машинама љушћењем (кружно или попречно), сечењем или резањем трупаца. Фурнир је танак лист дрвета којим се облаже мање квалитетно дрво и користи се за израду других полупроизвода од дрвета.
  • 7. Добија се лепљењем и пресовањем непарног броја слојева фурнира који се слажу један преко другог унакрсно да би се повећала чврстоћа.Употребљава се у индустрији намештаја, столарије и др. Шперплоча је полупроизвод од дрвета који ћеш највише користити у реализацији својих пројеката у кабинету за техничко и информатичко образовање.
  • 8. Прави се од танких и уских летвица, најчешће од меких и лаких врста дрвета које су међисобно слепљене. С обе стране тако састављене плоче налепљен је дебљи фурнир или таља шперплоча. Панел плоча погодна је за израду намештаја, не витопери се и чврста је.
  • 9. Прави се од одпадног дрвета које се меша са специјалним лепком, а затим пресује на одређену дебљину. Оплемљена иверица облаже се фурниром или пластичним фолијама с имитацијом шара квалитетног дрвета. Употребљава се за израду намештаја, облагање зидова, рекламне паное и др.
  • 10. Прави се од врло ситних отпадака дрвета који се мешају с вештачким смолама, а затим се та маса пресује на дебљине од 3,5 mm до 6 mm. С предње стране је глатка, а са задње стране храпава. Употребљава се за затварање полеђине ормана, кухињских елемената и др.
  • 11. Први материјал погодан за писање и преношење порука који је донекле сличан данашњем папиру користио се пре од прилике седам хиљада године у Египту и звао се папирус. После папируса, један од најстаријих материјала за писање био је пергамент. Папир какав данас познајемо појавио се у Кини око 105. године нове ере.
  • 12. Папир је један од најважнијих проналазака човечанства, без њега неби било књига, новина, новца, картонских кутија.
  • 13. Папир се  прво  правио  ручно  од  бамбусове  трске,  конопље  и  старих  рибарских  мрежа.  На  европском  тлу  папир  је  почео  да  се  употребљава  тек  око  1100.  године.  Средином  XV  века  Немац  Јохан  Гутемберг  изумео  је  прву  штампарску  машину  и  захваљујући  њему  папир  је  почео  масовно да се употребљава. Папир се добија прерадом:  дрвета  текстила  житарица  старог папира
  • 14. У  зависности  од  које  врсте  материјала  се  добија  папир зависи и сам поступак производње.  Папир  се најчешће добија од дрвета. За добијање папира  од  дрвета  постоје  два  поступка:  механички  и  хемијски. Папир се дели према намени и према граматури. Према намени :  новински  штампарски  писаћи  амбалажни  декоративни  специјални папир
  • 15. Према грамажи:  обичан папир  картон  лепенка Разликујемо две врсте картона:  сиви  бели Лепенка се  добија  машинским  лепљењем  више  слојева  папира.  Може  бити двослојна, трослојна, петослојна,  у  зависности  од  тога  колико је папира залепљено један преко другог.
  • 16. Сакупите стари папир у одложите у контејнере за папир, јер се папир може поново употребити за производњу нових производа. На тај начин смањићеш сечу шума и уклонити смеће.
  • 17. Текстил је  еластичан  који  је  састављен  од  влакана.  Влакна могу бити:  животињског порекла (вуна, свила и длака)  биљног порекла (памук, лан, јута и конопља)  вештачка (целулозна и синтетичка)  минерална ( азбест)
  • 18.
  • 19. Кожа може бити природна и вештачка. Природна  кожа  добија  се  од  животињске  коже  технолошким  поступком  који  се  назива штављење. Вештачка  кожа  се  добија  из  пластичних  материјала и текстила (еко кожа и скај).
  • 20.
  • 21. Вештачки материјали који  се  производе  у  хемијској  индустрији.  Пластика  се  добија  од  природних материјала (угаљ, нафта, со, смола,  целулоза,  кречњак)  разним  хемијским  процесима. Према  отпорности  на  загревање  пластични  материјали деле се на:  термопластични  термостабилни
  • 22.