Пожега мој град

1. Пожега
• Пожега је један мали град на западу Србије.Спада у Златиборски
округ.Има 13 153 становника.Пожешка котлина обухвата делове
Косјерића,Ариља,Ужица,Лучана и Чачка.Она такође припада
Овчарско-кабларској клисури.Пожега се пре звала Ужичка
Пожега.Тако је могла да се разликује од Словенске Пожеге.

2. Географија Пожеге
• У граду се налазе:Народна библиотека Пожега,Културни центар
Пожега,Гимназија Свети Сава и Туристичка организација
Пожега.Пожега је једна од нај важнијих саобраћајних чворишта у
овом делу Србије.Њега чине железничке пруге Београд-Бар и
Пожега-Сталаћ,постојећи магистрални путеви М-21 и М-22
планирани ауто-путеви МП-763 Београд-Пожега-Бољаре-Јужни
Јадран и Е-761 Пожега-Котроман-Вишеград-Сарајево. Овакав
саобраћајни положај доприноси да Пожега буде на раскршћу два
појаса интензивног развоја, дуж Западне Мораве и дуж потеза
Београд-Бар. Овде се налази Железничка станица Пожега у
оквиру које је смештен Железнички музеј узаног колосека.

3. Демографија
• У насељу Пожега живи 10.515 пунолетних становника, а просечна
старост становништва износи 37,8 година (36,8 код мушкараца и
38,7 код жена). У насељу има 4.197 домаћинстава, а просечан
број чланова по домаћинству је 3,15.Ово насеље је великим
делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у
последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

4. Историја и предања
• Плодна земља и реке у овој котлини утицале су да се на овом
месту људи рано населе. Испитивања показују да су на месту
данашње Пожеге постојала насеља 2.600 година пре нове ере. У
општини Пожега, о постојању насеља постоје археолошке
материјалне ископине и докази о постојању неолитских насеља,
илирски гробни налази, праисторијска хумка, некропола под
хумкама, античка насеља, античке некрополе као и римско
насеље. Од 7. века нове ере ове крајеве насељавају Словени.

5. • Константин Порфирогенит, византијски владар и историчар из 10. века,
наводи „настањене градове“ у Рашкој. Поред осталих помиње Дресник
и Мегиретус. За први се претпоставља да се налазио на месту
данашње Дрежничке градине, између Пожеге и Ужица. Ни утврђење
Мегиретус није локализовано. На основу недовољно веродостојних
података налазио се између Ђетиње и Рзава, недалеко од Пожеге.
Крајем 12. века територија око Пожеге и Ужица улази у састав
Немањине средњовековне државе, што документује повеља
манастира Студенице из 1196. године.Ништа се поуздано не зна о
Пожеги, али се на данашњој области града помињу имена Стефана
Дечанског у чије је доба Пожега са околином, била у поседу Војина од
Vsciza, који се помиње у дубровачким записима. После смрти Стефана
Душана 1335. године, област Пожеге под управом држи великаш
Војислав Војиновић, а после њега Никола Алтомановић. Помиње се у
средњем веку као веће насељено место и седиште шире области бана
Милутина који се помиње у народном епосу поводом битке на
Велбужду 1330. године.Стефан Лазаревић, 1405. године, поклања
манастиру Милешеви пет села у жупи Моравици (два Гугља, Расну,
Шенгољ и Рупељево – пет данашњих пожешких села).

6. • У област коју је обухватала Пожега, 1463. године долазе Турци и у
њиховим списима Пожега се јавља као насељено место. 1516. године
Пожега је била зијамет (феудално добро), Мустафе, војводе. У њој
преовлађује хришћански живаљ, иако се у пописним књигама
(дефтерима) јављају и муслимани. (101 хришћански дом, 22 куће
неожењених Срба, 2 куће удовица и 13 домова муслимана.) У пописном
дефтеру из 1559/60 уписана је нахија Пожега која се налази у кадилуку
Чачак. Међутим не помиње се насеље Пожега. У 16. веку у овом месту
основана је дубровачка колонија. Пожега се јавља у трговачким књигама
Дубровника. Више података о Пожеги налазимо у Путопису Евлије
Челебије из 1663. године. Челебија долази у варошицу на Скрапежу преко
Рудника и Чачка. Он каже да је ово место, „лепа касаба, врло развијена и
красна“, мирно и сигурно. Сем тога, у варошици се налази 10 џамија, 3
медресе (средње школе), 6 нижих школа и 4 текије (муслиманска капела).
Такође је констатовао да су сва села на ободу пожешке котлине насељена
српским становништвом. Претпоставља се да је назив Пожега настао по
старом предању због јаке врућине и жеге. Овде се налази ОШ „Емилија
Остојић” Пожега, као и ОШ „Петар Лековић”.

7. • За време устанка у Србији 1941. у току Другог светског рата, Пожега је била
средиште четничких снага на слободној територији у западној Србији,
касније прозваној Ужичка република. Ослобађањем Пожеге, Ариља и
Ивањице снаге ЈВУО су под својом влашћу држали све варошице у долини
Моравице.