Prezentacija za pancevo 9.1, 2015

1. БАЛАНСИРАЊЕ ОБРОКА
ЗА ПРЕЖИВАРЕ

2. • Различите врсте
домаћих и гајених
животиња имају
различите захтеве у
хранљивим
материјама, како би
задовољиле
потребе за :
одржавање, пораст,
репродукцију,
лактацију и рад.

3. • Оброк мора да буде тако састављен да
обезбеђује оптималну заступљеност
хранљивих материја за очекивану
производњу, а то искључује давање
било код његовог дела по вољи;
• То значи да компоненте оброка морају
да буду веома прецизно
избалансиране.

4. Шта се све нормира у оброку за краве ?
• Сува материја;
• Протеини
(разградиви и
неразградиви);
• Угљени хидрати
(АДФ, НДФ, скроб);
• Минерали (калцијум,
фосфор, натријум,
микроелементи
• Витамини (А, Д и Е)

5. Оброк састављен према нормативима за краву масе
650 кг просечне дневне производње 18 кг млека са
3,8% млечне масти
Храниво Количина,
кг/дан
Сува
материја,
кг/дан
Сирови
протеин,
кг/дан
Енергија,
МЈ/дан
Калцијум,
г/дан
Фосфор,
г/дан
Сено луцерке 12,4 10,54 1736 48,73 156,24 27,28
Кукуруз у
зрну
6,3 5,48 504 48,26 1,26 18,90
Дикалцијум-
фосфат
0,04 0,04 0 0 10,60 8,20
Укупно 16,06 2240 96,99 168,10 54,38
Потребно 15,63 2218 97,07 82,4 53,2

6. Могућност конзумирања
• Осим хранљивој вредности хранива и оброка у
целини, велика пажња се поклања вољном
конзумирању суве материје из поједниних
хранива или оброка;

7. • Уобичајен начин
изражавања
конзумирања хране је
преко суве материје
(СМ) оброка;
• Конзумирање СМ је у
високој позитивној
корелацији са
производњом млека;
• Удео СМ представља
„заједнички именитељ”
на који могу да се
доведу сва хранива;

8. • Конзумирање се изражава у кг СМ на 100 кг
телесне масе говеда, односно % од телесне
масе (ТМ) грла;
• Код већине крава у лактацији
конзумирање СМ износи 2-3% од ТМ;

9. • Конзумирање СМ из кабасте хране не
треба да буде испод 2% ТМ;
• На сваки кг произведеног млека
краве треба да конзумирају најмање
0,50 кг СМ;
• Конзумирање мање од тога може да
доведе до губитка у кондицији, услед
чега се код крава могу јавити
метаболички поремећаји.

10. • Што је храна квалитетнија то крава
више може да је конзумира;
• Неквалитетна кабаста храна се споро
разлаже у бурагу, што умањује
могућност конзумирања;
• Евидентно је да неквалитетна кабаста
храна не само што има малу хранљиву
вредност већ истовремено смањује
конзумирање оброка;

11. • Недостатак довољних количина
квалитетне кабасте хране је данас
вероватно највећи проблем који се јавља
у исхрани крава.

12. • Вољно конзумирање
силаже зависи пре
свега од квалитета
ферментације,
сварљивости и
киселости силаже,
садржаја суве
материје, количине
хранљивих материја у
оброку и типа оброка.

13. • При томе, силирање има мање ефеката на
конзумирање и коришћење у говеда у односу на
овце.

14. • Мада силирање има низ предности у односу на друге
поступке конзервисања, а пре свега у односу на
сушење у циљу спремања сена, запажено је мање
конзумирање силаже у односу на зелену масу од које
се силажа добија.

15. • Један од објашњивих разлога за смањено
конзумирање силаже јесте њена киселост;
• Велика киселост силаже негативно утиче на
конзумирање;
• Прекиселу силажу животиње јако дуго жваћу,
како би присутне киселине неутралисале
базном пљувачком, те се смањује и
конзумирање, а силажу са дна сило-објекта,
где је и највећа концентрација киселина,
уопште и не конзумирају.

16. Упоредна вредност зелене луцерке и силаже луцерке у
производњи млека (Зеремски, 1977)
Показатељ Зелена
луцерка
Силажа
луцерке
Конзумирано, кг/100 кг тежине
крава
12,30 9,15
Намужено млеко, кг 19,65 16,56
% масти 3,09 3,06
4 % кориговано млеко, кг 16,42 14,18

17. • На конзумирање силаже битно утиче и њена
сварљивост;
• Уколико је већа сварљивост, у принципу је
већа и могућност конзумирања силаже;

18. • Могућност
максималног
конзумирања је
ограничена
капацитетом бурага, и
износи у просеку 2,2 %
суве материје силаже
на 100 кг телесне масе,
односно око 10 кг суве
материје из силаже
доброг квалитета по
грлу дневно.

19. • У пракси крава добија мање силаже, јер
би максимално конзумирање силаже
ограничило производни капацитет краве;

20. • Са друге стране, млечне краве не би требало
да добијају мање од 1,5 % суве материје из
кабасте хране, где се укључује и силажа, јер би
иначе дошло до поремећаја у функционисању
бурага;

21. • На количину конзумирања утиче вољно и сам
произвођач, који регулише количину силаже у
оброку, као и састав оброка.

22. • Са повећањем концентрације суве материје у
силажи, повећава се и могућност
конзумирања суве материје, што је нарочито
важно за високопроизводна грла.

23. • Таква грла не могу да конзумирају довољно
хранљивих материја из зелених и сочних
хранива, а самим тим не могу у потпуности да
испоље свој генетски потенцијал.

24. • Са друге стране, ни сено није најпогоднија
форма за конзумирање великих количина,
између осталог због брзине конзумирања;
• Најпогодније решење у таквим случајевима јесте
сенажа.

25. • Још раније је екпериментално утврђено да се
конзумирање силиране сточне хране
повећава до нивоа суве материје у њој од око
40%;

26. • После тога нема битнијих промена, што је још један
од разлога да се провењавање вишегодишњих
лептирњача не врши до већих вредности, јер то
отежава сабијање биљне масе и повећава укупне
губитке.

27. • Предпоставља се да је један од разлога већа
палатабилност силажа са већим садржајем
влаге, као и лакше конзумирање.

28. Оптималан однос кабастог и концентратног
дела у оброцима на бази силаже
• Силажа се може
користити као
искључива волуминозна
компонента у оброцима
за краве у лактацији;
• Постоје литературни
подаци који указују на
могућност високе
производње млека при
исхрани искључиво
квалитетном силажом.

29. • Резултати бројних огледа су показали да
замена дела силаже мањим количинама сена
повољно утиче на повећано конзумирање
суве материје, праћено и нешто већом
производњом млека;
• Такође, замена дела силаже различитим
корењачама, или репиним резанцима (свежи,
суви или силирани) доводи до повећања
конзумирања суве материје и производности.

30. • Укључивање ових хранива у оброк доводи до
повећања његове енергетске вредности, као и
повећања сварљивости органске материје, а посебно
у случају коришћења корењача и резанаца, који се
према ефекту искоришћавања готово изједначују са
концентратима.

31. • Употреба концентрата уз силирану храну
повољно делује на млечност, а и неопходна
је за високо млечна грла да би њихов
генетски потенцијал могао максимално да се
искористи;
• Сматра се да сваки килограм датог
концентрата уз давање силаже по вољи
смањује конзумирање суве материје из
силаже, али и других кабастих хранива за 0,6
- 1,0 кг.

32. • За високу производњу млека потребно
је да у сувој материји оброка на бази
силаже концентрат учествује са
најмање 30 %, а за кукурузну силажу
осредњег квалитета са око 25 % суве
материје и 40 %;
• Даље повећање количине концентрата
утиче на постепен раст производње
млека, али до границе од око 60 %.

33. • То је максимална количина концентрата на
које организам млечних крава реагује
позитивно;
• Након тога, а посебно због недовољне
количине сирове целулозе, неопходне за
нормалан процес преживања и буражне
ферментације, долази пре свега до опадања
заступљености млечне масти, која може да
износи само 1,5 - 2,0 %, затим до смањења
лучења млека, индигестија, ацидозе и др.

34. • Доња граница
заступљености
целулозе за
нормалан процес
преживања млечних
крава износи 10 - 15
% од суве материје.

35. • У пракси однос кабасте
и концентроване хране
у оброцима диктира
цена концентрованих
хранива;
• Такође, заступљеност
концентрата у оброку
зависи и од
производности самих
грла.

36. • Грла са малом производњом млека могу
своје потребе, како за одржавање, тако и за
производњу, да подмире искључиво из
квалитетне кабасте хране;
• Насупрот томе, високо производна грла
морају да добијају и одговарајуће количине
концентрата, јер због недовољне
концентрације енергије не могу своје потребе
да задовоље само из волуминозне хране.

37. Силажа у исхрани говеда

38. Исхрана крава у току производног
циклуса
• Производни циклус краве треба да траје 365,
и састоји се из почетка, средине и краја
лактације, као и периода засушености;
• Прва три периода би требало да трају 305
дана а период засушености 60 дана;
• Сваки од ових периода се одликује
специфичним захтевима;

39. Почетак лактације
• Након тељења
могућност конзумирања
хране је смањена;
• Током првих 10 - 15
дана лактације оброк се
постепено повећава;
• У почетку се крава
храни слично као и у
периоду непосредно
пред тељење, односно
даје јој се само сено и
мала количина
концентрата (до 3,5 кг).

40. • После тог времена у оброк се
постепено уводи зелена храна или
силажа, а количина концентрата се
повећава за 0,5 до 1,0 кг на дан, све док
се не постигне жељена количина;
• Увођење силажа у оброк мора да буде
постепено, у трајању од око две
недеље, да би се микрофлора бурага
адаптирала на нову храну.

41. Средина лактације
• У овом периоду долази до постепеног
смањења производње млека;
• Ово је период у коме производња
млека директно зависи од исхране;
• Због физичких ограничења у погледу
могућности конзумирања хране, што је
већа производња млека то мора бити и
већа концентрација оброка.

42. • Тек при садржају суве
материје у сенажи
луцерке од 45 - 50 %
постиже се исто
конзумирање суве
материје као и при
коришћењу сена
луцерке;
• За разлику од луцерке,
код кукурузне силаже
конзумирање се
повећава до садржаја
суве материје од 35 %.

43. • Већина аутора је установила да се
додавањем сена у оброке на бази силаже
повећава и количина произведеног млека;
• Прецизно објашњење за то не постоји, али се
сматра да додавање сена има повољан
утицај преко садржаја целулозе, и повећаног
удела протеина и минералних материја,
нарочито у случају оброка са кукурузном
силажом.

44. • Због тога се препоручује да се у случају коришћења
силаже као основне кабасте компоненте оброка даје
2 - 3 кг квалитетног сена по крави у току лактације;
• Краве већих телесних маса могу да конзумирају веће
количине суве материје из силаже.

45. • Такође, краве у првој лактацији конзумирају
за око 3 - 5 кг суве материје мање од грла
које су у другој и наредним лактацијама.

46. Период засушења
• У овом периоду се врши прекид лактације,
како би се у паузи од 6 - 8 недеља грло
максимално припремило за тељење и
наредну лактацију;
• У току периода засушености храна се користи
најефикасније за пораст плода;
• Коришћење силаже у исхрани млечних крава
треба да буде праћено употребом
одговарајучих количина сена, концентрата и
минералних додатака.

47. • Посебан проблем је да исхрана кукурузном
силажом по вољи, при крају лактације и у
периоду засушености, може да доведе до
појаве гојазности, која може да узрокује
метаболичке поремећаје;
• Због тога се мора стално пратити стање и по
потреби прилагођавати оброк стању које
влада у стаду и код појединих крава.

48. • Сочну храну (траву, зелену масу са ораница,
силаже, репу, сирови резанце) треба
смањити на 1-2 недеље пред тељење, или
потпуно искључити, што зависи од стања
вимена, а исто се односи и на концентрате;

49. • Насупрот томе, треба повећати количине
сена;
• На 24 сата пред тељење треба ограничити
чак и количину сена.

50. • После тељења, даје се топао напој воде и
мекиња, а затим мања количина сена;

51. Организација исхране крава у
различитим условима (фармама) ?
а) Свака крава се
индивидуално храни
зависно од
производности (за
мале фарме и
везани систем);

52. б) Све краве добијају исти основни оброк, а у
измузишту (или у стаји, на лежишту) добијају
допунску количину концентрата зависно од
производности (за веће фарме);

53. в) Краве су груписане (зависно од
производности и фазе лактације) и
добијају исти оброк (за велике фарме)

54. Пример за исхрану крава у просечним
производним условима Србије
• На мањим фармама и са мањим бројем грла
исхрана се може организовати одвојеним
давањем основног и допунског оброка;

55. • Основни оброк се састоји претежно од
кабасте хране а допунски искључиво од
концентрата;

56. • У том случају, све краве добијају исти основни
део оброка у складу са најнижом производњом у
групи (стаји) а свака крава добија индивидуално
концентрат у складу са њеном млечношћу;

57. • У овом моделу исхране користе се
концентрати са 12%, 15% и 18% сирових
протеина, који теоретски треба да задовоље
производњу од 2; 2,5 и 3 кг млека за сваки кг
концентрата.

58. • За 1 кг млека треба 500 г
концентрата са 12% протеина;
• За 1 кг млека треба 400 г
концентрата са 15% протеина;
• за 1 кг млека треба 333 г
концентрата са 18% протеина.

59. Пример основног оброка за најнижу
производњу млека у групи од 15 кг
Храниво Количина, кг
Силажа кукуруза 20
Сено луцерке 4,5
Зрно кукуруза 2,7
Зрно јечма 1,0
Сунцокретова сачма 0,35
Сточна со 0,06
Моноамонијум-фосфат 0,025
Витамин.мин. премикс 0,130

60. Потпуна смеша за краве музаре са 12% сирових
протеина (1 кг концентрата за 2 кг млека)
Ханиво Учешће у смеши, %
Кукуруз 28,152
Пшеничне мекиње 61,239
Сунцокретова сачма 6,850
Сточна креда 2,057
Сточна со 0,702
Премикс за музаре 1,000

61. Потпуна смеша за краве музаре са 15% сирових
протеина (1 кг концентрата за 2,5 кг млека)
Ханиво Учешће у смеши, %
Кукуруз 59,50
Сточно брашно 10,00
Сојина сачма 4,00
Сунцокретова сачма 20,00
Крмни квасац 1,50
Дикалцијум-фосфат 1,60
Сточна креда 1,10
Сточна со 1,00
Премикс за музаре 1,00
Мин-А-Зел плус 0,30

62. Потпуна смеша за краве музаре са 18% сирових
протеина (1 кг концентрата за 3 кг млека)
Ханиво Учешће у смеши, %
Кукуруз 53,70
Сточно брашно 10,00
Сојина сачма 15,00
Сунцокретова сачма 15,00
Крмни квасац 1,50
Дикалцијум-фосфат 1,70
Сточна креда 1,00
Сточна со 0,80
Премикс за музаре 1,00
Мин-А-Зел плус 0,30

63. Оброци са ливадским сеном
10 кг млека 20 кг млека 30 кг млека
Храниво, кг Кабаста 68%:
концентрована 32%
Кабаста 55%:
концентрована 45%
Кабаста 40%:
концентрована 60%
Сено лошије 10,0 - - 10,0 - - 9,0 - -
Сено просечно - 10,0 - - 10,0 - - 9,0 -
Сено добро - - 10,0 - - 10,0 - - 9,0
Мекиње
пшеничне
0,5 0,5 0,5 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0
Сачма
сунцокрета
0,9 0,7 0,2 2,5 2,2 1,7 - - -
Сачма соје - - - - - - 4,2 4,0 3,6
Зрно кукуруза 3,0 3,0 2,8 5,4 5,2 5,1 7,6 7,5 7,3

64. Оброци за музне краве састављени од
конзервисане хране
Производња млека, кг
Храниво, кг
10 12 14 16 18 20
Сено ливадско 4 4 4 3,5 3,5 3,5
Силажа биљке кукуруза 30 30 30 25 25 25
Концентрат за краве∗ 0,5 1,5 2,5 4,5 5,5 6,5
∗Смеша концентрата: прекрупа зрна кукуруза 70,5%,
сачма сунцокрета 28%, сточна со 0,5%,
минерално-витамински премикс за краве 1%

65. Оброци за музне краве састављени од
конзервисане хране∗
Производња млека,
кгХраниво, кг
10 12 14 16 18 20
Сено луцерке 2 2 2 2 2 3
Силажа биљке
кукуруза
30 30 30 30 30 30
Зрно кукуруза
∗Уз ове оброке треба давати још око 50 г сточне соли
и 120 г минерално-витаминског премикса

66. Оброк за засушене краве и краве после
телења у летњем периоду
Исхрана пред
телење (дана)
Исхрана у
породилишту
Хранива (кг)
60-20 20-0 0-10
Сено луцерке 2,0 0 6,0
Слама пшенична - 1 -
Силажа биљке кукуруза 10,0 10,0 10,0
Суви резанац шећерне репе 1,0 1,0 1,0
Зелена храна * * -
Силирани клип кукуруза 2 2 2
Смеша концентрата
(18% УП)
2 5 5
*Као зелена храна користе се: уљана репица, озима зелена
мешавина и луцерка у количинама од 15-20 кг.

67. Оброк за засушене краве и краве
после телења у зимском периоду
Исхрана пред
партус (дана)
Исхрана у
породилиштуХранива (кг)
60-20 20-0 0-10
Сено луцерке 3,0 4,0 5,0
Силажа биљке
кукуруза
25,0 20,0 15,0
Сачма соје - - 1,5
Смеша
концентрата
(18% УП)
2,5 4,0 5,5

68. • Последњих година у
свету се доста
популарише и
коришћење комплетног
оброка у коме су путем
одговарајућих миксера
(покретних, као што су
микс-приколице или
непокретних)
измешане кабаста и
концентрована храна;

69. • Тако направљена смеша се кравама даје да
је конзумирају по вољи;

70. • У недостатку миксера мешање се може
обавити и ручно у јаслама, али се тако тешко
постиже сасвим хомогена мешавина;

71. Најчешће грешке у исхрани крава
1. квалитет хранива није задовољавајући,
2. оброци су неизбалансирани у погледу
заступљености хранљивих материја,
3. концентрована храна се даје у превеликим
количинама,
4. не поштује се редослед давања хранива,
5. при увођењу нових хранива животиње немају
период прилагођавања (који би требао да
траје минимално недељу дана), услед чега
долази до индигестија и других проблема са
варењем хране.

72. Однос кабасте и концентроване хране
• Концентрована
храна не би смела
да чини више од
60% СМ оброка;
• При томе се не
препоручује
давање веће
количине од 3,5 кг
концентрата при
једном храњењу.

73. • Влажнији или сувљи оброци ограничавају
конзумирање;
• Ако се силажа даје у већој количини треба
очекивати пад конзумирања суве материје
од 0,02% за сваки проценат повећања
удела влаге у укупном оброку изнад 50%;
• То је зато што се влажнија храна дуже
ферментише и повећава киселост течног
садржаја бурага.

74. Основни принципи исхране крава
• Исхрана кабастом храном може бити по
вољи, приближно по вољи или
ограничено (оброчно);
• Исхрана концентратима мора бити само
ограничено.

75. • Краве се хране онолико пута колико се пута
музу;
• Водити рачуна о броју и времену храњења;

76. • Већи број храњења
омогућава стабилнију
ферментацију, боље
конзумирање, мањи
растур и боље
коришћење;
• Препоручује се да се
грлима најпре даје
кабаста храна, па
затим концентрована;

77. Шта је обавезно пратити у току
производног циклуса?
а) производња млека (групно или још боље
индивидуално);
б) састава млека, односно садржаја масти и
протеина (ако постоји могућност за то);
в) промене у телесној кондицији крава;
г) начина на који краве узимају, жваћу и
преживају храну;
д) изгледа фецеса.

78. • У следећим данима,
уколико је тељење
протекло нормално,
а стање вимена
задовољавајуће,
постепено се
повећава количина
сена, сочне хране
(силаже) и
концентрата до
потпуног
нормализовања
исхране.

79. илажа у исхрани телади

80. • За телад се не препоручује коришћење
силиране хране пре навршених 3-4 месеца,
јер због недовољно развијених преджелудаца
може доћи до дигестивних проблема.

81. Силажа у исхрани јуница

82. • С обзиром да од рођења па до тељења јунице прође
две године, а да у том периоду нема никаквих других
прихода (осим вредности стајњака), онда је
неопходно да се исхрана јуница у периоду
одгајивања заснива на што јефтинијим хранивима,
лети на паши или зеленој храни са ораница, а зими
на конзервисаној храни: сену и силажи.

83. • Интензитет исхране јуница треба да је такав
да омогући просечне дневне прирасте
највише од 750 г, што значи да мора бити
контролисан и не сме се претворити у тов;

84. • У том случају
постиже се
оптимална
приплодна
кондиција, па се са
13-15 месеци
старости, односно,
када се постигне око
60% тежине одрасле
краве, обавља прва
оплодња.

85. • За правилно одгајање будућих приплодних
грла најбољи је боравак у испустима и
слободно држање;

86. • У оквиру тога постоји и могућност самоисхране
говеда силажом, директно у сило-објекту;
• Како би се ограничило бирање, гажење и
контаминирање силаже, између животиња и силаже
се поставља ограда у виду чешља, кроз коју
животиње могу да провуку само главу.

87. Оброци за јунице различитог узраста
Узраст јуница, месеци
Храниво 6-12 12-18 18-24
Последња два
месеца
бременитости
Сено луцерке, кг 2-3 1,5-2,5 1,5-2,0 2-3
Силажа кукуруза, кг 10-12 13-15 18-20 20-22
Смеша концентрата, кг 1,5-2,0 1,0-1,5 0,5-1,0 3-4
Суви резанац шећерне
репе, кг
- 0-0,5 0,5-1,0 До 1

88. Зимски и летњи оброци за јунице на бази
кукурузне силаже (до 2 месеца пред тељење)
До 1 године 1-2 године
Храниво
Зимска Летња Зимска Летња
Смеша концентрата,
кг
2 2 1,5 1,5
Сено луцерке, кг 1 - 2 -
Силажа кукуруза, кг 7 3 13 8
Зелена луцерка, кг - 10 - 15

89. Силажа у тову јунади

90. • Тов јунади се може у потпуности заснивати
на квалитетној силажи;
• За тов јунади најзначајнија је, свакако,
силажа целе биљке кукуруза;

91. • Зависно од интензитета това и висине дневних
прираста, овом силажом се може покрити већи или
мањи део потреба.
• У оброке товне јунади силажа се укључује постепено,
уз повећавање дневне количине;

92. • Јунад старости 5 - 6 месеци може да
конзумира око 5 кг силаже, са 8 - 12 месеци
10 - 13 кг, а од 12 - 15 месеци 15 - 22 кг
силаже.

93. • Тов јунади се може заснивати, зависно од узраста, на
силажи целе биљке кукуруза (3-12 кг/дан), силираном
влажном зрну или клипу кукуруза (3-7 кг/дан) и
одговарајућих допунских протеинских смеша (1-1,8
кг/дан).

94. • Поред силаже целе биљке кукуруза, у тову јунади се
често користе и силаже од различитих споредних
производа пољопривреде и прехрамбене индустрије
као што су: главе и лишће шећерне репе, џибре,
комине, пивски троп, репини резанци, и то у
количинама од 10 - 30 кг дневно;

95. • Главни циљ коме се тежи је максимална
рентабилност това, а то се управо постиже
употребом јефтиних хранива у типу различитих
споредних производа, у сировом или конзервисаном
стању.

96. • Тов јунади кукурузном силажом представља
полуконцентратни тип това, у коме се могу
остварити веома високи прирасти;
• У земљама где се због климатских услова
или других разлога не може гајити силажни
кукуруз, тов јунади може да се заснива и на
травним силажама.
• Код нас, у равничарским деловима земље,
јунад се могу товити на оброцима са
кукурузном силажом, а у брдским реонима и
травном силажом;

97. • Што се тиче силажа легуминоза, оне се мање
ефикасно користе у тову, него у производњи млека;
• Осим тога, ова врста хранива је свакако и скупља у
односу на кукурузну силажу.

98. • За тов јунади инересантне су “сложене”
силаже, које поред волуминозног дела
садрже у већем проценту неко
концентровано храниво као извор
енергије;
• “Сложене” силаже могу са неким другим
додацима да представљају и комплетан
оброк за товне животиње.

99. Примери оброка за јунад на бази силаже у
различитим фазама това
ОброкХраниво
I II III IV V
Оброци за телесну масу од 200 кг и просечан дневни прираст од 1000 г
Кукурузна силажа, кг 10,00 7,5 5,0 2,0 -
Силажа глава и лишћа
шећерне репе, кг
- 3,5 7,0 10,0 14,0
Сено, кг - 0,5 0,5 0,5 1,0
Концентрат, кг 1,5 1,6 1,7 1,9 2,0
Оброци за телесну масу од 350 кг и просечан дневни прираст од 1000 г
Кукурузна силажа, кг 20,00 15,0 10,0 5,0 -
Силажа глава и лишћа
шећерне репе, кг
- 6,0 13,0 20,0 26,0
Сено, кг - 0,5 0,5 0,5 1,0
Концентрат, кг 1,5 1,7 2,2 2,7 3,0
Оброци за телесну масу од 500 кг и просечан дневни прираст од 1000 г
Кукурузна силажа, кг 22,00 16,5 11,0 5,5 -
Силажа глава и лишћа
шећерне репе, кг
- 8,0 16,0 24,0 32,0
Сено, кг - 0,5 0,5 0,5 1,0
Концентрат, кг 1,5 1,8 2,3 2,8 3,0