Prezentacija za pancevo 7, 2015

1. ОЦЕНА КВАЛИТЕТА И
УПОТРЕБЉИВОСТИ СИЛАЖЕ

2. • Технологија силирања хранива је данас
постала опште позната и прихваћена код
многих произвођача, али и поред тога често
се праве грешке које у значајној мери утичу
на квалитет силаже;
• Силажа лошег квалитета не утиче само на
добијање слабијих производних резултата,
већ може да доведе до различитих
здравствених поремећаја код животиња.

3. • Пре почетка коришћења силаже неопходно је да
се на одговарајући начин процени или прецизно
утвди квалитет силиране масе, како би се на
основу тога знало да ли припремљена силажа
уопште може да се користи за исхрану, и којој
количини.

4. • Основно је правило да је квалитет силаже
утолико бољи уколико су својства почетног
материјала мање измењена;

5. • Оцена квалитета се доноси на основу
органолептичких особина и резултата
хемијских и микробиолошких анализа, а у
задње време и неких физичких параметара.

6. Органолептичке особине силаже
• Ове особине се прате чулима вида, мириса и
додира.
• Веома су субјективне, па је утолико важније
искуство, али и непристрастност, у циљу
добијања што реалније оцене квалитета
силаже.

7. • При органолептичкој оцени квалитета силаже
најпре је неопходно утврдити одсуство или
присуство плесни у унутрашњости силаже,
као и степен загађености силаже земљом или
неком другом примесом.

8. • Такође, утврђује се евентуално присуство
страних тела, као што су жице, папирни или
пластични џакови, делови фолије, канап,
грање, трње и др.

9. • Ређе се у силажи налазе делови или цели лешеви
глодара, који представљају одличну средину за
развој клостридијума ботулизма.
• Одатле његови токсини прелазе у силажу, и доводе
до тешких тровања животиња са најчешће смртним
завршетком.

10. • Структура силаже је такође веома
важан показатељ њеног квалитета.
• У квалитетној силажи структура је
сачувана тако да се лако распознају
поједини биљни делови, односно зрна,
делови листа и стабљике.
• У лошој силажи структура је јако
промењена, а при додиру рукама осећа
се слузавост и улепљеност.

11. • Мирис силаже се најбоље процењује уз њено
предходно трљање прстима или између
дланова, чиме се сви присутни мириси
појачавају.

12. • Мирис квалитетне силаже после неколико
минута нестаје са руку, док мирис лоше
силаже, са доста бутерне киселине, остаје
дуго.

13. • Квалитетна силажа треба да има благо
накисео и пријатно ароматичан мирис, који
подсећа на мирис туршије или мирис
ускислог теста.

14. • Силажа од провенутог материјала или
сенажа имају знатно слабије изражен мирис у
односу на силажу природно влажног
материјала, и њихов мирис више подсећа на
мирис сена.

15. • Оштар кисео мирис указује на знатније
присуство сирћетне киселине, што може
утицати на битније смањење конзумирања
силаже.
• Тежак и оштар мирис на ужежен бутер указује
на присуство бутерне киселине.
• Уколико се ради о мањим количинама ове
киселине, а што се прецизно може утврдити
само хемијским анализама, силажа се може
опрезно користити у исхрани стоке.

16. • Повећана ароматичност у односу на
нормалну јавља се у силажама где је
ферментација текла на вишим
температурама, и карактеристична је за
карамелисану силажу.
• Мирис овакве силаже подсећа на мирис
свеже испеченог раженог хлеба.
• Оваква силажа има мању сварљивост
протеина, и мало или нимало каротина.

17. • Боја силаже је доста различита, и зависи пре свега
од врсте силираног материјала.
• За квалитетну силажу целе биљке кукуруза
карактеристична је жутозелена боја, а за силажу
влажног зрна или клипа кукуруза жута.

18. • Силаже луцерке и
трава треба да имају
маслинасто зелену
боју, док је боја
силаже од глава и
лишћа шећерне
репе мрка.

19. • Одступање од ових боја указује да је у
току силирања било већих или мањих
неправилности.
• Прекиселе силаже имају бледозелену,
а често и жутозелену боју, док тамнија
боја силаже указује на високу
температуру при силирању.

20. Лабораторијска оцена квалитета
силаже
• У овом случају потребна је услуга
одговарајућих хемијских лабораторија, које се
налазе при комбинатима, институтима или
факултетима.
• Хемијске анализе захтевају одговарајуће
трошкове, као и потребно време, али дају
далеко тачнију оцену квалитета силаже, него
што је случај код процене органолептичких
особина.

21. • Влажност силаже је важан показатељ, пре
свега због утврђивања њене хранљиве
вредности, а такође може да послужи и за
тумачење других особина.

22. • Киселост силаже, или
стручније речено пХ
вредност, јесте
основни параметар на
основу кога се може
донети низ закључака
о квалитету силаже.
• Киселост врло
добре до добре
силаже треба да је
између 3,8 и 4,2.

23. • Силажа са пХ мање
од 3,8 конзумира се
слабије, и у мањим
количинама.
• Силажа са пХ око
2,5 сматра се
прекиселом, и
животиње одбијају
да је конзумирају.

24. • Уколико је пХ силаже
5,0 и више, ради се о
недовољно преврелој
силажи, која је углавном
сумњивог квалитета.
• Изузетак у овом случају
су силаже од провенуте
луцерке и трава, које
имају високе пХ
вредности, али су и
поред тога доброг
квалитета.

25. • Количина млечне киселине указује на обим
врења у силираној маси и његово богатсво у
шећерима.
• Млечна киселина као производ активности
млечних бактерија представља јако
бактерицидно средство које врло брзо
зауставља активност штетних
микроорганизама, а после неколико недеља
од силирања зауставља чак и саме млечне
бактерије.

26. • Уколико се из било ког разлога не награди
довољно млечне киселине, постепено постају
све активнији бутерни клостридијуми, који троше
не само шећере, већ и награђену млечну
киселину, па се добија лоша силажа са доста
бутерне киселине.

27. • Сирћетна киселина
настаје углавном на
почетку врења, и у
присуству ваздуха.
• У мањој мери је
касније стварају
неки сојеви млечних
бактерија, као и
бутерне бактерије.

28. • Присуство пропионске киселине у силажи
указује на непожељне процесе разлагања
беланчевинастих материја у силажи.
• При нормалним условима врења налази се
само у траговима у силажи.

29. • Уколико је њена количина 0,01 - 0,2 % суве
материје то је већ знак почетка разлагања
протеина, док у врло лошим силажама њена
количина може да износи и преко 1,5 %.

30. • Бутерне киселине у доброј силажи по правилу и
нема, или је њена количина мања од 0,05 %.
• Бутерна киселина настаје углавном у накнадном
врењу, а због недовољно награђење млечне
киселине и присуства земље у силираној маси.

31. • У мањим количинама бутерна киселина није
опасна по животиње, јер ње и иначе увек има
у бурагу.
• Међутим, присуство већих количина бутерне
киселине у силажи је у директној вези са
појавом бројних штетних материја, који су
скупа производ непожељних промена
беланчевинастих материја.
• Силажу са више од 0,10 - 0,15 % бутерне
киселине треба опрезно уводити у оброк, и
давати је у мањим количинама.

32. • Амонијачни и растворљиви азот указују
слично пропионској киселини на степен
непожељних процеса разлагања протеина у
силираној маси.

33. • У травним силажама прихватљива је
количина од око 10 % амонијачног
азота у односу на укупни, у луцеркиним
силажама 10-15% а у кукурузној силажи
7 - 10 %.
• Количина растворљивог азота не би
требала да прелази 60 % у односу на
укупни азот.

34. • За утврђивање квалитета силаже није
потребно познавати само количину појединих
органских киселина као продуката
ферментације, већ и њихов релативни
однос.
• Управо он на најбољи начин карактерише
успех ферментације.
• Млечне киселине, на пример, може бити и
мало у силажи, али она увек треба да
преовладава у односу на сирћетну и
бутерну.

35. • Сви наведени параметри могу се појединачно
оцењивати, а њихов збир се користи за
сврставање у одговарајућу класу квалитета
силаже, према различитим методама.
• Међутим, оцена хемијских особина је
углавном доступна само великим
произвођачима или научно-истраживачким
институцијама, те се у другим случајевима
пре почетка коришћења силаже треба
руководити бар реалним оценама
органолептичких особина.

36. Луцеркина
силажа,
30-35%
Луцеркина
силажа,
45-55%
Травна
силажа,
25-35%
Кукурузна
силажа,
25-35%
Кукурузна
силажа,
35-45%
Силажа
цереалија,
35-40%
пХ 4,3-4,5 4,7-5,0 4,3-4,7 3,8 3,7-4,2 3,7-4,5
Млечна
киселина,
%СМ
7-8 2-4 6-10 4,9 4-7 4-7
Сирћетна
кислеина,
%СМ
2-3 0,5-2,0 1-3 1,4 1-3 1-3
Бутерна
киселина,
%СМ
<0,5 0 <0,5 0,25 0 0
NH4N/TN,
%
10-15 8-12 5-7 5-10
Препоруке за параметре квалитета силаже од различитог биљног материјала

37. • Наведене оцене указују само на
квалитет врења у силираној маси.
• Друга важна компонента квалитета је
хранљива вредност силаже, која се
може утврдити хемијским анализама.
• У овом случају се испитује количина
протеина и енергетских материја, као и
појединих витамина, минерала, па и
штетних састојака.

38. • Основно правило је да све силаже са
измењеном бојом, мирисом и укусом
треба пажљиво и постепено уводити у
оброк, и давати је у мањим количинама.
• Лоше силаже је боље уопште не
користити него изазвати здравствене
поремећаје и пад производње.

39. Физички параметри квалитета
сена и силаже
• За конзумирање је важан и степен
уситњености силираног материјала.

40. • У случају када краве конзумирају оброк
са довољном количином влакана (NDF-
а), а кабасти део оброка је превише
уситњен, долази до сличних
поремећаја, као и у случају када нема
довољно влакана у оброку;
• Одговарајућа величина честица
кабасте хране у оброку је неопходна за
нормално функционисање бурага;

41. • Сувише уситњена кабаста хранива утичу на
скраћење времена жвакања и преживања,
смањујући на тај начин количину излучене
пљувачке и количину NaHCO3 којадоспева у
румен.

42. • На тај начин, долази до снижавања pH
вредности бурага;
• Када pH вредност садржаја бурага падне
испод 6,0, редукује се пораст
целулолитичких бактерија;
• Истовремено, повећава се број бактерија
које производе пропионску киселину,
сужава се однос сирћетне и пропионске
киселине и долази до смањења садржаја
масти у млеку.

43. • Познавање
дистрибуције
дужине одсечака
кабастих хранива
је значајније него
познавање
просечне дужине
одсечака;

44. • У ту сврху је на Pennsilvania State University развијен
једноставан метод и практична опрема ( израђен од
поливинил хлорида и шпер плоче) за детерминисање
расподеле одсечака кабастих хранива и комплетних
оброка у фармским условима.

45. • Уређај се састоји од
рама (од шпер плоче),
два сита (израђена од
поливинил-хлорида)
са промером отвора:
горњег сита од 19 мм,
и доњег сита од 8 мм;
испод доњег сита се
налази плоча без
отвора (од шпер
плоче);

46. • На тај начин одвајају се 3 фракције честица:
оне које су промера већег од 19 мм, затим
фракција честица величине између 8 и 19 мм,
и фракција честица хране ситнијих од 8 мм;
• Запремина узорка хране је око 1,4 л, а
просејавање се врши ручно.

47. Величина
одсечака
Силажа целе
биљке кукуруза
Сенажа
Комплетни
оброк
> 19 мм
2 – 4 % ако није
једино кабасто
храниво
10 – 15 % за
сенажу у сило
торњу
6 – 10 % или
више
5 – 10 % ако је
једино кабасто
храниво
15 – 25 % за
сенажу у сило
тренчу
3- 6 % уколико
је обезбеђен
довољан
садржај NDF-a
из кабасте хране
и укупног N-a
8 – 19 мм 40 -50 % 30 – 40 % 30 – 50 %
< 8 мм 40 -50 % 40 – 50 % 40 – 60 %
Оптимална дистрибуција честица кабастих
хранива и комплетног оброка (Heinrichs,
1996)

48. • Постоји и новија-модификована верзија
наведеног сепаратора са 3 сита (3. сито је
метално, са квадратним отворима 1,18×1,18 мм,
и по дијагонали 1,67 мм);
• Потреба за увођењем 3. сита јавила се из
разлога што је доказано да се управо честице
хране које су мање од промера отвора на
последњем ситу брзо разлажу у бурагу, или брзо
пролазе кроз бураг;
• Овај тип сепаратора је нарочито погодан за
оптимализацију степена уситњености
комплетних оброка (TMR).

49. Оптимална дистрибуција честица кабастих хранива и
комплетног оброка (Heinrichs at Kononoff, 2002).
Величина
одсечака
Силажа целе
биљке
кукуруза
Сенажа Комплетни оброк
> 19 мм 3 – 8 % 10 – 20 % 2 – 8 %
8 – 19 мм 45 -65 % 45 – 75 % 30 – 50 %
1,67-8 мм 30 - 40 % 20 – 30 % 30 – 50 %
< 1,67 мм < 5 % < 5 % ≤ 20 %

50. Сепаратор са три сита