Public Finance

1. Poslovne finansije
Hazbije Destani

2. Finansiranje poslovanja preduzeća
• Finansiranje u širem smislu – pribavljanje sredstava
za tekuće poslovanje.
• Finansiranje u užem smislu – pribavljanje sredstava
za nova ulaganja.
• Osnovna klasifikacija izvora sredstava za finansiranje:
– Sopstveni izvori
– Pozajmljeni izvori.

3. Pravila finansiranja
Pravila komponovanja strukture finansiranja i s druge strane
sredstava firme.
Ona određuju:
a) Strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku
rasploživosti, što čini tzv. “vertikalna pravila finansiranja”,
b) Odnose pojedinih delova sredstava posmatranih po roku
imobilizacije i pojedinih delova izvora sredstava posmatranih
po roku raspoloživosti, što čini tzv. “horizontalna pravila
finansiranja”

4. Vertikalna pravila finansiranja
Vertikalna pravila finansiranja – polaze od pretpostavke
da se kroz strukturu izvora sredstava obezbeđuje sigurnost
poverioca, rentabilnost uloženih sredstava i nezavisnost firme kao
dužnika.
Razlikujemo:
1) Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu;
(finansijski leveridž)
2) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu;
(u formi preporuke)
3) Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu
(uslovljeno je strukturom imovine).

5. Horizontalna pravila finansiranja
Horizontalna pravila finansiranja – polaze od
pretpostavke da se kroz relacije pojedinih delova sredstava
obezbedi likvidnost preduzeća.
Razlikujemo:
1) Zlatno bankarsko pravilo finansiranja
(podudarnost aktivnih i pasivnih kreditnih poslova banaka,
radi održavanja likvidnosti poslovanja)
2) Zlatna bilansna pravila finansiranja
Bilansno pravilo u užem smislu – zahteva da stalna imovina bude
finansirana iz dugoročnih izvora, a obrtna imovina iz kratkoročnih
izvora.
Bilansno pravilo u širem smislu – zahteva da pored stalne imovine
i deo obrtne imovine bude finansiran iz dugoročnih izvora.
3) Ostala pravila finansiranja
(a) Pravilo finansiranja 1 : 1 (“acid test), i
(b) Pravilo finansiranja 2 : 1 (“current ratio”).

6. Oblici
finansiranja
preduzeća
Finansiranje obrtnog kapitala Investiciono finansiranje
Spontani
izvori
Eksterni izvori
Trgovački
kredit
Bankarski
kredit
Nebankarski
kreditiAkumulirani
rashodi
Faktoring
Forfeting
Komerciljalni
papiri
Emisija akcija
Emisija obveznica
Bank. krediti
Liznig opreme

7. Oblici
finansiranja
preduzeća
Finansiranje obrtnog kapitala Investiciono finansiranje
Spontani
izvori
Eksterni izvori
Trgovački
kredit
Bankarski
kredit
Nebankarski
kreditiAkumulirani
rashodi
Faktoring
Forfeting
Komerciljalni
papiri

8. Polazni princip je da se privremeno potreban obtni kapital
finansira iz kratkoročnih izvora, a permanentno potreban
obtrni kapital iz dugoročnih izvora – bankarsko pravilo u
širem smislu.
Kratkoročni bankarski zajmovi se odobravaju za
povremene zalihe, za viškove potreživanja od kupaca, a
takvi krediti bili bi samolikvidirajući, tj. bili bi otplaćeni
kada zalihe i viškovi potraživanja prestanu da postoje.
Finansiranje obrtnog kapitala

9. Spontani izvori
Prema spontanosti nastanka izvora finansiranja
proizlazi podela na spontane izvore i ugovorene izvore
finansiranja, poput kratkoročnih bankarskih kredita.
Obaveze prema dobavljačima i akumulirani rashodi su
spontani izvori finansiranja jer nastaju iz svakodnevnih
transakcija firme.

10. Trgovački
kredit
Obaveze prema dobavljačima – trgovački kredit od
dobavljača
- kratkoročni način finansiranja, uobičajen za sva
preduzeća.
- neformalan, jednostavan i jeftin način finansiranja.
- odloženo plaćanje robe, nakon isporuke.
- Bitno je ispitati prednosti trgovačkog kredita naspram
trškova, a trošak ovog kredita je nekorišćenje mogućeg
gotovinskog popusta.
- Dobavljač mnogo manje kritično gleda na ponekad
zakasnelo plaćanje nego bankar.

11. Akumulirani
rashodi
Akumulirani rashodi – još uvek neizmirene obaveze u
pogledu isplate plata, poreza, kamata, dividendi.
- Ova stavka se povećava i smanjuje shodno aktivnostima
firme.
- Besplatan način finansiranja za firmu.
- Ali nije nezavisan izvor finansiranja jer država traži
polaćanje poreza na vreme, a plate je moguće odložiti na
štetu radnika.

12. Eksterni izvori
Bankarski
kredit
Najpovoljniji oblik ovog finansiranja su kreditne linije
(revolving lines of credit), po kojima firma povlači onoliko
sredstava kratkoročnog kredita koliko joj je potrebno, ali do
dogovorenog limita.
Prednosti:
- relativno duži rok trajanja i sigurnost kompanije u
pogledu korišćenja kredita
- fleksibilno usklađivanje korišćenog kredita prema
potrebama
- plaćanje kamate na iskorišćen izvos kredita, a ne
na ceo iznos do limita.

13. Uslovi za dobijanje bankarskih kredita za obrtna
sredstva:
• kompanija mora da bude kreditno sposobna
• dostavljanje dokumentacije iz koje se to vidi
• vrši se analiza finansijskih pokazatelja poslovanja, uz
analizu kreditne istorije firme, ukoliko je stari klijent
banke
• Za banku je potrebno da oceni da li je kredit za banku
prihvatljiv sa aspketa kreditnog rizika ili ne.

14. 6c’s of credit – 6 K kredita
K – Karakter – spremnost i želja da se vrati dug
K – Kapacitet zaduženja – procena sposobnosti da se
pozajmljeno vraća iz tekućeg dohotka u periodu
otplate kredita
K – Kapital – neto imovina dužnika, kao rezerva
solventnosti
K – Kolateral – realno pokriće
K – Kondicija – makroekonomski ili sektorski ekonomski
uslovi
K – Kontrola

15. Nebankarski
krediti
Faktoring
Potraživanje od kupaca se prodaje posredničkoj
organizaciji – faktoru.
Faktoring organizacija plaća 80% potraživanja odmah, a
20% nakon naplate potraživanja, zadržavajući 3%
vrednosti potraživanja kao proviziju (cena kreditiranja).

16. Nebankarski
krediti
Forfeting
Banka forfeter preuzima od svog klijenta potraživanje koje
ima prema trećem licu, uz prenos instrumenata za naplatu
(npr. menica).
Banka klijentu isplaćuje nominalnu vrednost potraživanja,
uz odbitak kamate koja zavisi od rizika za banku, boniteta
dužnika i troškova koje banka ima prilikom naplate
potraživanja.

17. Faktoring vs. Forfeting
1. Potraživanje preuzima
faktoring firma
2. Rizik preuzima faktoring
firma
3. Radi se o kratkoročnim
potraživanjima
4. Kamata koja se naplaćuje je
niža
5. Rizik naplate potraživanja je
manji
1. Potraživanje preuzima
forfeting banka
2. Rizik preuzima forfeting
banaka
3. Radi se o dugoročnim
potraživanjima
4. Kamata koja se naplaćuje je
viša
5. Rizik naplate potraživanja je
veći

18. Nebankarski
krediti
Komerciljalni
papiri
Kratkoročne prenosive HoV
Rok dospeća 1 - 6 meseci
Kupuju ih oni koji imaju slobodna kratkoročna sredstva
Obično se drže do dospeća, usled kratkih rokova
Visina kamatne stope koju plaća emitent papira zavisi od
kreditnog rejtinga emitenta, pri čemu se polazi od neke
referentne kamatne stope, kao što je to LIBOR, te se
dodaje marža.

19. Oblici
finansiranja
preduzeća
Finansiranje obrtnog kapitala Investiciono finansiranje
Emisija akcija
Emisija obveznica
Bank. krediti
Liznig opreme

20. Emisija akcija
Akcijski kapital je stalan, permanentan izvor finansiranja, pa se koristi
za dugoročna ulaganja.
Obične akcije donose vlasnička i upravljačka prava srazmerno
učešću u ukupnoj strukturi akcionarske kompanije.
Daju dve vrste prinosa za akcionare:
1) Dividenda
2) Kapitalna dobit – u vidu porasta tržišne vrednosti akcija.
U slučaju bankrotstva korporacije holderi običnih akcija se poslednji
izmiruju iz likvidacione mase, i to kada se isplate obaveze prema
zaposlenima, državi, kreditorima, holderima obveznica i
preferencijalnih akcija.

21. Preferencijalne akcije
Nemaju upravljačka prava (nonvoting shares)
Imaju fiksnu dividendu, slično kao obveznice
Imaju prioriret naplate u odnosu na obične akcije

22. PRISTUP TRŽIŠTU KAPITALA
Kod ocene da li kompanije mogu dobiti listing, berze kapitala imaju
sledeće osnovne kriterijume:
- visina aktive kompanije
- visina godišnjih prihoda
- visina godišnjih profita
- a postoje i konkretni kriterijumi samih berzi.
Da bi kompanija bila na listing berze mora da bude akcionarsko
društvo, a potom ona odlučuje da li želi da bude
“zatvorena” (private company) ili
“otvorena” kompanija (public company).

23. Ukoliko kompanija želi da proda svoje akcije na primarnom tržištu, bira između:
a) IPO – prodaja akcija širokoj javnosti
b) Ponude akcija postojećim akcionarima na bazi preče kupovine
c) Direktnog plasmana – prodaje direktno institucionalnim investitorima, na bazi
prethodnog dogovora
IPO (Initial public offering) – prva javna prodaja akcija širokoj javnosti.
Za IPO se opredeljuju uglavnom male, brzorastuće kompanije kojima je
potreban dodatni kapital kako bi nastavile poslovni rast.

24. IPO
1. Pribaviti saglasnost postojećih akcionara
2. Pronaći investicionu banku koja će preuzeti rizik za ponudu (underwrite)
3. Registracija kod SEC – Komsije za hartije od vrednosti, a bitan segment je
PROSPEKT (daje informacije o emisiji, emitentu, menadžmentu kompanije,
finansijskoj poziciji). Pre nego se dobije odobrenje komisije, investitorima se
daje preliminarna verzija prospekta – red herring
4. ROAD SHOW od strane investicione banke i direktora kompanije – serije
prezentacija potencijalnim investitorima. Ispituje se tražnja i postavlja okvir za
cenu akcija

25. IPOs

26. Uloga investicione banke

27. Emisija obveznica
Obveznica je instrument kreditnih odnosa – dugovna HoV
To je ugovor na osnovu kojeg investitori pozajmljuju novac kompaniji koja se
obavezuje da će holderima obveznice plaćati kamatu u sukcesivnim rokovima i
isplatiti nominalnu vrednost o roku dospeća.
Vlasnici obveznica su kreditori kompanije – nemaju vlasnička niti upravljačka
prava, i ne učestvuju u raspodeli dobiti.
Finansiranje emitovanjem obveznica je jeftinije od emitovanja akcija, a glavni
razlog je u pogledu rizika koji holderi obveznica imaju, a koji je manji u odnosu
na akcionare, te je njihov prinos niži.
- kamate na obveznice se plaćaju pre dividendi
- imaju pripritet isplate u slučaju likvidacije kompanije.

28. Rejting skale S&P, Moody i Fitch
Standard & Poor Moody Fitch Definicije
AAA Aaa AAA Prima (maksimalna sigurnost)
AA+ Aa1 AA+ Visok stepen, visok kvalitet
AA Aa2 AA
AA- Aa3 AA-
A+ A1 A+ Gornji srednji stepen
A A2 A
A- A3 A-
BBB+ Baa1 BBB+ Donji srednji stepen
BBB Baa2 BBB
BBB- Baa3 BBB-
BB+ Ba1 BB+ Neinvesticioni stepen
BB Ba2 BB Spekulativan stepen
BB- Ba3 BB-
B+ B1 B+ Visoko spekulativan stepen
B B2 B
B- B3 B-
CCC+ Caa1 CCC Znatan rizik
CCC Caa2 - Opasno stanje
CCC- Caa3 -
- Ca - Vanredno spekulativan stepen
- C - Možda nesposobnost plaćanja
- - DDD Nesposobnost plaćanja (default)
- - DD
D
Rejting pokazuje sposobnost emitetnta da vrati glavnicu uvećanu za kamatu. Vezuje se za
određenu seriju obveznica, a ne kompaniju u celini.

29. Bankarski krediti
Glavna svrha investicionih bankarskih zajmova je finansiranje ulaganja
fiksnog kapitala.
Kod ocene kreditne sposobnosti dužnika naglasak je na formiranju novčanih
tokova u periodu otplate zajma.
Investicioni krediti mogu biti:
Srednjeročni – 1 do 3 godine
Dugoročni – 3 do 10 godina, 20 godina
Ročnost kredita bi trebalo da se poklapa sa vremenom na koje kupljena
realna aktiva može da bude ekonomski efikasno korišćena.

30. Datum Ostatak duga
(polugodišnje)
Kamata
(polugodišnja)
Otplata
(polugodišnja)
Anuiteti
(polugodišnji)
20.000 1.000 - 1.000
1. godina 20.000 1.000 - 1.000
6 meseci 17.500 1.000 2.500 3.500
2. godina 15.000 875 2.500 3.375
6 meseci 12.500 750 2.500 3.250
3. godina 10.000 625 2.500 3.125
6 meseci 7.500 500 2.500 3.000
4. godina 5.000 375 2.500 2.875
6 meseci 2.500 250 2.500 2.750
5. godina - 125 2.500 2.625
Primer otplate kredita:
Iznos kredita: 20.000 EUR
Grace period: 12 meseci
Rok otplate: 5 godina
Kamatna stopa: 10% na godišnjem nivou
Plaćanje anuiteta: polugodišnje
Grace (grejs) period je period u kojem korisnik kredita nema obavezu da otplaćuje
glavnicu kredita, već samo plaća kamatu na zajam.

31. Kamata stope mogu biti fiksne ili fleksibilne (varijabilne).
- fiksne – isti nivo u periodu trajanja otplate kredita
- fleksibilne – menjaju se u toku trajanja kreditnog
aranžmana, a zansivaju se na odabranoj referentnoj kamatnoj stopi, na
koju se dodaje kamatna marža, koja oslikava specifičan kreditni rizik
kompanije dužnika

32. Lizing opreme
• Lizing ugovor po kojem jedna ugovorna strana stavlja na raspolaganje
drugoj ugovornoj strani neku aktivu na određeni vremenski period, uz
plaćanje rente.
• Korišćenje aktive (automobila, mašina i sl.) bez kupovine.
• Plaća se fiksna obavezna davaocu lizinga, koji u slučaju neplaćanja uzima
nazad aktivu koja je predmet lizinga.
• Kad istekne lizing ugovor postoje 3 opcije:
1. Vraćanje aktive davaocu
2. Produženje lizinga
3. Kupovina aktive, čime se postaje njen vlasnik.