2. •Ирски филозоф, бискуп Беркли, своје филозофско учење
посветио је побијању атеизма. Сматрао је да сваки атеизам
почива на материјализму: "Било би непотребно износити
колико је материјална супстанција била велики пријатељ
атеистима свих времена. Сви њихови чудовишни системи
зависе од ње тако видно и нужно да ако се једном уклони тај
угаони камен читава ће се зграда морати срушити до
темеља". Он је, у складу са реченим, покушао филозофски да
оповргне материјализам.
•Материјализам се у филозофском смислу разликује од
онога што је означено свакодневном употребом те речи.
Материјализам у филозофији значи становиште да постоји
само материја (физичка супстанција) и да је све изграђено
од материје. Свест, душа итд. за материјализам представљају
само комплексно организовану материју, или скуп веома
комплексних интеракција делова материје.
3. Материја
Да бисмо схатили како Беркли побија материјализам, морамо претходно
да разумемо шта су филозофи његовог времена схватали по материјом.
Под материјом се схватала:
Res extensa, ствар која се протеже, заузима простор, и чији се квалитети
"чврстоћа, протежност, облик, кретање, мировање или број" (Лок) могу
опазити чулима. Материја представља тварну или телесну супстанцију.
Док дух мисли или опажа, сама материја не мисли, односно не опажа.
Најважније својство материје, својство које ће Беркли побијати,
представља објективност материје. Материја (физичка или телесна
супстанција) постоји чак и када је нико не опажа, и када је нико не
мисли. (Рећи ћемо да, на пример, ми мислимо да клупе и столице у овој
учионици, постоје чак и када их нико не опажа, чак и када нико не
мисли на њих. Оне постоје објективно чак и када се ми не налазимо у
учионици.)
Насупрот материји стоји дух који опажа идеје. (За основна својства идеје,
види изнад о Џону Локу, поднаслов "Идеје". Садржај овог предавања се
не може разумети ако није познат Локов појам идеје!).
4. Идеје
• Од чега зависи егзистенција идеје према Локу?
• Постоји ли бол када га нико не опажа?
•
• Идеје су, за Барклија, једини предмет људске
спознаје: "Свакоме ко прегледа предмете људског
сазнања очигледно је да су они идеје које су стварно
• а) утиснуте у чула, или
• б) такве које су
• 1) опажене проматрањем страсти и радњи духа
• 2) створене памћењем и маштом".
5. Идеје
• Најважније својство идеја, својство на
које ће се Беркли ослонити, представља
субјективност идеја.
• "Свако ће допустити да ни наше мисли,
ни страсти ни идеје не постоје без духа
[односно да] не могу постојати друкчије
него у духу који их опажа" - баш као и бол
који постоји само када га неки дух осећа,
само у духу који га осећа.
6. "Постоји такође нешто што спознаје или опажа идеје, и
што врши различите радње [на њима]. То активно биће
које опажа јесте оно што зовем умом, духом, душом или
самим собом. Тим речима не означавам ниједну од
својих идеја, већ ствар која се од њих потпуно разликује,
у којој они постоје, или што је исто, којом се опажају; јер
постојање идеје састоји се у томе да буде опажена".
Дух
7. Комплекси идеја
• Претпоставимо да држим у руци јабуку, и да је загризем. Шта ја
у ствари опажам у тој ситуацији?
• Прво, ја опажам оно што је Лок називао примарним
квалитетима, тј. чврстоћа, протежност, облик, кретање,
мировање. У случају који разматрам, имам идеје овалног
облика, кретања када јабуку приносим устима, као и идеју
мировања, када јабука мирује у мојој руци.
• Такође, опажам оно што је Лок називао секундарним
квалитетима: боје, укусе, мирисе. У нашем посебном случају,
имам идеје зеленог и белог, киселог и слатког итд.
• Осим тога, све набројане идеје се међусобно прате у
простору и времену, и тиме сачињавају један комплекс
(скуп) идеја. Ако следим Барклија, тај комплекс идеја ја
називам једним именом и схватам као једну ствар.
10. Према Барклију, међутим, материја, тј. јабука сама по себи
не постоји. Постоји само комплекс идеја у мом духу, које
означавам једним именом и схватам као једну ствар.
свест
материја
Материја не постоји
Комплексна (сложена) идеја
Ми ту идеју означавамо
једним именом
И сматрамо је једном ствари
11. За идеје смо већ констатовали да имају само субјективну
егзистенцију, тј. да њихово esse (j)est percipii, тј. да
постоје (esse) само ако их неки дух опажа, и у духу. Зато
Беркли каже да предмети постоје само ако су опажени.
Предмети, у ствари, представљају само комплексе идеја у
моме духу које називам једним именом и сматрам једном
ствари.
12. Бог
• "Идеје сензације јаче су, живље и
разговетније од идеја маште; оне такође
поседују постојаност, ред и сувислост и не
изазивају се случајно, као што се често
догађа с идејама које су последица људске
воље, већ су у правилном низу или реду".
Идеје сензације у наша чула утискује творац,
тј. Бог. Оне су јаче, имају више реда,
доследније су него идеје које је створила
наша машта, "али то није аргумент да оне
постоје изван нашег духа".
13. Природни закони
"Постављена правила или установљене
методе по којима дух од којег зависимо
изазива у нама чулне идеје, називају се
законима природе; а упознајемо их
искуством, које нас поучава да у
уређеном току ствари те и те идеје прате
такве и такве друге идеје".