1. ВРСТЕ СУДОВА
У прегледу теорија суда навели смо да разлика у
његовој интерпретацији произилази из разлика у
смислу и карактеру тврдње коју износи.
Тако везу између појмова у суду можемо
разумети као везу субјекта и предиката, као
приписивање неке особине субјекту.
Ту везу можемо разумети и као неку другу
релацију између два појма, који отуда нису
више субјект и предикат.
Али исто тако, и као да утврђивање
постојања или непостојања нечега.
2. Врсте судова (подела простих судова)
1.Предикативни судови
-Овај камен није тежак.
-Стева је лажов.
2.Релациони судови
-Јована је Петрова сестра.
-Јована је млађа од Петра.
- Сава је поплавила обалу.
3.Егзистенцијални судови
-Има да те нема.
-Има комараца.
-Нема уља.
4.Судови именовања
-Ово је моја школа.
5.Безлични
(имперсоналиа)
-Грми.
-Сева.
.
3. Врсте судова (подела у предикативној
теорији)
ПРЕДИКАТИВНИ СУДОВИ
Пас је верна животиња.
Ова презентација није разумљива..
Овакав суд анализирамо кроз субјекат, предикат и
копулу која их повезује (је, није).
Суд описује случај када неком субјекту приписујемо
или одричемо извесну особину (логички
предикат). Логички то значи да садржај
предиката придружујемо садржају субјекта, и
притом обим субјекта укључујемо у обим
предиката. Наравно, могућа је и варијанта
одрицања, па се класе из обима два појма
искључују.
4. С обзиром на природу копуле, по квалитету су:
1.1. АфирмативниАфирмативни (потврдни),(потврдни),
нпр. “Дан је топао”нпр. “Дан је топао”
2. Негативни2. Негативни (одречни),
нпр. “Ветар није хладан”
Кант овој подели додаје лимитативне, нпр.
“Душа је бесмртна”, где је копула
афирмативна а предикат негативан.
Четворострука подела предикативних судова
(Аристотел)
5. Четворострука подела предикативних
судова (Аристотел)
С обзиром на присуство квантификатора уз субјект, по
квантитету:
Могу да се односе само на једну ствар (класу са једним
чланом), на неке ствари (бар једног члана или део
неке класе), или на сваког члана класе (без изузетка).
1. Сингуларни (појединачни):
Тај уџбеник је застарео.
2. Партикуларни (посебни):
Неки глумци добро певају.
3. Универзални (општи).
Сви песници су осетљиви.
6. Предикативни судови према модалитету
Постоје разлике у начину на који се тврдња односи
према стању ствари које изиче.
1.Судови који су асерторички, тј. који говоре о неком
предмету напросто као о нечему што јесте или није
случај, користе форму изјавне реченице.
Много смо јаки. Време је ветровито. Он је лажов.
2. Али, има и таквих да о нечему говоре с помаком у
односу на реалност, кроз вероватноћу или могућност –
проблематички.
Можда ћемо ојачати.
Могуће је да буде ветровито.
Вероватно лаже.
7. Предикативни судови према модалитету
3. Када тврдимо нужност неког стања ствари које не може
бити другачије него што јесте, реч је о аподиктичким
судовима. Ова врста суда карактеристична је за тврдње
закона у наукама, чак и када се модалне речи (мора,
нужно) у њима експлицитно не појављују.
У вакууму, два тела различите масе морају падати с
истим убрзањем.
2+2 је (нужно) 4.
Све што је смртно има крај.
8. Подела предикативних судова по релацији
(Теофраст)
1. Прости предикативни судови С-П структуре називају
се категоричким јер се у њима приписивање врши
без икаквог додатног услова, напросто онако како то
изриче копула:
Јелка је професор српског језика.
2. Судови који ово повезивање појмова изводе под
неким условом, претпоставком, који морају бити
испуњени да би остатак тврдње био прихваћен,
називају се хипотетички судови (импликација и
еквиваленција).
Ако учим, знаћу. Ако штедим, имаћу.
Ако је Марко старији од Јанка, онда је Јанко
млађи од Марка.
9. 3. Када субјекту приписујемо везу са два предиката
или предикату везу са два субјекта, на начин да је
то спојиво или се узајамно искључује, говоримо о
(инклузивним и ексклузивним) дисјунктивним
судовима.
Ова је новчаница права или лажна.
4 је квадрат броја 2 или (-2).
10. 3. Када субјекту приписујемо везу са два предиката
или предикату везу са два субјекта, на начин да је
то спојиво или се узајамно искључује, говоримо о
(инклузивним и ексклузивним) дисјунктивним
судовима.
Ова је новчаница права или лажна.
4 је квадрат броја 2 или (-2).
