1. ПОЈАМ
Формирање појма
Садржај и обим појма
Језички и логички термин

2. Дефиниције појма
• Појам је основна логичка јединица рационалног
мишљења. Њиме обухватамо битне особине
објекта мишљења у класи или скупу таквих
објеката.
• Појам је мисао о суштини онога о чему
мислимо. Суштина је својство или скуп
својстава који чине да нешто буде такво какво
јесте и да се разликује од свега што није. Са
уклањањем суштинске карактеристике и сама
ствар нестаје или постаје нешто друго.

3. Формирање појмова
1. Искуственим путем:
Различите представе стечене искуством
могу потенцијално да уђу у појам о неком
предмету, али не сви њихови елементи.
Тада појам представља истоветне
елементе искустава различитих људи,
стечених под различитим околностима,
које константно везујемо за одређени
симбол.

4. Пример:
Без обзира на то што је свако од нас у свом
животу видео најразличитије врсте књига, и
што се оне пишу и објављују на
најразличитије начине у различитим епохама
и културама, појам који везујемо за реч
„књига" свуда укључује у себе да је то дужи
повезани текст намењен читању (мин. 49 стр.
према UNESCO-вом стандараду)

5. Формирање појмова
2. Неискуственим путем (чистим мишљењем)
Тада појмове формирамо посредним
логичким путем, дедукцијом или мисаоном
синтезом елемената из садржаја других
појмова. И овде долази до изражаја
различитост и истоветост у избору својстава
која улазе у дати појам.
Нпр. појам Бога се разликује од религије до религије,
али свуда подразумева врховно биће или највиши
облик постојања, које није предмет чулног опажања и
које својим својствима негира оно што искуственим
путем уочавамо на коначним егзистенцијама.

6. Појмовно мишљење не мора бити у директној
спрези са искуством. Оно може креирати
појмове за које сматрамо да се не односе ни
на какву реалност.
Пример: небиће, празанина, имагинарни број,
дух из Аладинове лампе и сл.
Али, овакви појмови настају обично на основу
онога што знамо о нашој реалности, па их
тако можемо анализирати преко заједничких
карактеристика које имају са свим осталим
појмовима.

7. Методе образовања појмова
1. упоређивање (уочавање сличности и
разлика на предметима мишљења)
2. идентификација (препознавање
карактеристика које одликују појединца и
врсту према истим карактеристикама) и
диференцијација (према разликама)
3. анализа (рашчлањавање конкретних
предмета на елементе, својства и односе) и
синтеза (спајање изолованих елемената у
нове појмовне целине)
4. апстракција (занемаривање небитних
особина за појединца или класу) и
генерализација (одлике добијене
апстракцијом проширују се на све случајеве
исте врсте)

8. Методе образовања појмова
Иако су побројане засебно, све наведене
методе делују симултано и омогућују
једна другу.
Не заборавимо да су појмови мисаоне
класе за сличне објекте и својства
стварности, без обзира да ли
одређујемо трајна битна својства
појединачног предмета мишљења или
врсте сродних ствари.

9. Садржај појма
Скуп карактеристика тј. битних особина и
односа које мора поседовати сваки
појединачни објекат мишљења на кога
се појам односи.
Карактеристике или одредбе појма мењају се са
стицањем сазнања и заправо приказују шта мислимо
о нечему. Отуда се појмови могу различито
дефинисати. Пример: „Кисеоник“ - гас без боје, укуса и
мириса, слабо растворљив у води, критична
температура 118,8°Ц, спаја се са свим елементима,
осим са племенитим гасовима, радијумом и хлором,
атомска тежина 16, молекуларна тежина 32, редни број у
периодном систему 8.

10. Садржај појма
Садржај може бити :
имплицитни (само битне ознаке, друге се из
њих могу извести) и
експлицитни (све битне ознаке).
Пример: садржај појма човек довољно одређује да је
то живо биће са својством умног мишљења
(имплицирано је да има и ниже интелектуалне
способности које нису само за њега карактеристичне,
и да употребљава симболички језик без ког се умност
не може ни развити ни испољити).

11. Садржај појма
Садржај не сме бити скуп приватних асоцијација, јер
тада не бисмо могли да размењујемо мисли, да се
узајамно разумемо и развијамо знања. Наравно,
разлике у познавању садржаја појма постоје и често
доводе до вербалних неспоразума и препирки, које
се отклањају прецизном дефиницијом (садржаја)
појма.
Други извор збрке у мишљењу јесте променљива
природа појма, тј. нашег (објективног) знања које је у
садржају присутно. Отуда је корисно обавестити се о
историји појма (различитим значењима исте речи),
јер она сведочи о развијању нашег поимања
стварности, а и променама саме стварности.

12. Садржај појма
• Пример:
• Појам скупштине у сталешком друштву носи
другачији садржај (заступања интересних група) од
истог појма у модерном демократском друштву
(представљања целине нације у највишој власти).
• У говору понекад замењујемо термине космос и
универзум, мислећи да је у питању исти садржај.
Космос је, међутим, свемирски поредак у коме не
владају јединствени закони, док је у универзуму
садржано модерно научно тумачење да је свеукупна
физикална стварност уређена по идентичним
законима.

13. Обим појма – досег и логичке класе
О обиму можемо говорити у смислу досега и опсега појма.
Досег појма је скуп предмета мишљења који поседују
битне карактеристике из садржаја појма. Пошто се
појмови изражавају вербалним симболима, досег је скуп
објеката, својстава или стања стварности на које
примењујемо исту реч (конфузију могу увести хомоними).
Досегом одређујемо однос појма према мишљеној
стварности.
Досег појма човек: сви конкретни људи који су живели, живе и
живеће (вјеков’ма), на које примењујемо реч “човек” јер
задовољавају карактеристике из садржаја (зато понекад кажемо “тај
није човек, он је животиња”).

14. Типови логичких класа
Иако се у досегу појма увек налази класа или скуп
одговарајућих објеката на које мислимо, те класе
нису истоврсне. Разликујемо 4 типа логичких класа:
а) празне класе (без чланова који би задовољили
садржај, попут “људи тешких две тоне”),
б) класе с једним чланом (само једна појединачна
егзистенција задовољава садржај, нпр. Црњански,
Жича, обично означена личним именом),
в) пребројиве (коначно велике) класе (колико год да је
чланова, пребројавање је могуће у принципу, нпр.
“звезда у нашој галаксији”, “длака на глави”...),
г) непребројиве (бесконачно велике) класе (такође у
принципу, нпр. “електромагнетно дејство”).

15. Обим појма - опсег
Опсег појма је скуп нижих, тзв. врсних
појмова које обухвата виши или родни
појам. Овде је у питању релација међу
самим појмовима, а не појма и
ванпојмовне стварности.
Опсег појма
• „алкални метали“ чине: литијум, натријум,
калијум, рубидијум, цезијум и францијум;
• „четвороугаоник" обухвата правилне и
неправилне четвороугаонике (квадрат, ромб, с
једне, и правоугаоник, ромбоид, трапез,
трапезоид и делтоид, с друге стране).

16. Обим појма - досег
Прелазак опсега у досег:
• Квадрат у свом опсегу има све ниже
појмове, на пример: квадрат чија је
страница 2 цм, па 3 цм итд.
• Кад исцрпимо листу нижих појмова,
долазимо до појмова о појединачним
егзистенцијама (“квадрат странице 2 цм у
мојој свесци за математику из седмог
основне”), а не о врсти, тако да на крају
стижемо до досега.

17. Обим појма - досег
• Тако је досег скуп појединачних
објеката/стања у стварности који
поседују битне карактеристике садржаја
појма, и они чине подручје примене датог
појма (и њему одговарајућег језичког
термина). Овај скуп може бити и празна
класа (тј. да нема ничега у стварности што
је мишљено тим појмом или означено
његовим одговарајућим термином).

18. Мишљење и језик
Појмови не постоје као чисте мисли, независно од
језичких термина којима су изражени.
Један појам се испољава као спремност људи
да при појави извесног језичког симбола
доживљавају одговарајуће мисаоне процесе.
• Пример: кад читамо или слушамо нечији говор, ми
схватамо значење речи које су употребљене. Када сами
говоримо или пишемо ми, захваљујући познавању
појмова, правилно употребљавамо одговарајуће речи.
Знати један појам значи и знати како да у разним
ситуацијама прикладно употребимо одређени
језички знак за њега.

19. Појам и реч: логички и језички термин
Терминус (лат. – завршетак, крај, граница) има два нама
занимљива значења: а) научни или стручни назив, име
за одређени појам; б) у логици, саставни део суда
(логички субјекат и предикат називају се терминима).
• Да не бисмо мешали ова два плана, наглашаваћемо кад
говоримо о логичком а кад о језичком термину. Али како
су појмови као облици мишљења трајно везани за
одређене језичке термине, ова разлика је веома условна
и омогућује замењивање дотичних израза.
Обиму и садржају појма одговарају денотација и
конотација језичког термина, и као што ће се
видети, они се често у потпуности подударају.

20. Конотација (садржај појма) и
денотација (обим појма)
Конотација је скуп карактеристика
означених предмета који чини
значење датог термина (садржај
појма).
• Пример: Конотацију термина
„троугао" чини замисао
геометријске слике у којој три
странице заклапају три угла.
Денотација је подручје предмета
означених датим термином
(обим појма).
• Пример: У денотацију термина
„троугао" спадају сваки
равнострани, равнокраки и
разнострани троугао.
Димензије знака
Конотација:
геометријска
слика у којој
три странице
заклапају три
угла.
Денотација: било који
равнострани, равнокраки
и разнострани троугао

21. Разлике језичког знака и појма
1. Појам је одређен карактером предмета на који
се односи, док је језички знак произвољан.
•
Пример: Појам о Сунцу мора одговарати
одликама Сунца као реалног објекта ако
хоћемо да нам мисли буду истините и да нас
ваљано оријентишу.
2. Садржај појмова не може се произвољно
мењати, већ промене настају једино под
утицајем нових услова и нових сазнања.

22. Разлике језичког знака и појма
3. Један исти појам може бити повезан с
различитим терминима (на разним језицима, у
разним епохама, у оквирима разних идеологија).
Пример: појам оца изражава се у енглеском
језику речју „the father", у француском „le pere", у
латинском „pater", итд.
• Често један исти језички термин служи за
изражавање најразличитијих појмова (на пример,
„модерно", „демократија").
4. Један појам захтева употребу већег броја
језичких термина (“хлороводонична киселина”).