Kako, gde i kada je nastao život na Zemlji, šta je evolucija, koje dokaze ona ima o zajedničkom poreklu živih bića, šta su fosili, a šta živi fosili.

1. Poreklo života na Zemlji. Dokazi
evolucije.

2. Šta nas uči evoluciona biologija?
• Kakvi su uslovi vladali na Zemlji pre više miliona ili milijardi
godina
• Kako je nastao život na Zemlji
• Kako sve žive i izumrle vrste imaju zajedničkog pretka i na
osnovu čega to znamo
• Kako su izgledali naši preci i preci drugih živih bića

3. Biodiverzitet planete Zemlje
• Danas ovu raznovrsnost čini preko 2 miliona vrsta.
• Ova raznovrsnost nije nastala odjednom.
• Živi svet se menjao tj. evoluirao tokom više miliona i milijardi
godina.

4. Život na Zemlji-nastanak
• Kada?
• Nastao pre oko 3.5 milijardi godina
• Gde?
• U praokeanu.
• Kako?
• Nastankom prvih ćelija (praćelije/pračestice) neživih
molekula.
Nastanak prvih ćelija-nastanak života na Zemlji.

6. Život na Zemlji-razvoj
• Kako?
• Prve ćelije imale su svoj nasledni materijal-
gene.
• Ove ćelije su rasle, umnožavale se tj. delile
prostom deobom, i imale svoje potomstvo
koje je nasledilo njihove gene.

7. Život na Zemlji-razvoj
• Od praćelija prvo su nastali jednoćelijski
organizmi-BAKTERIJE.
• Posle mnogo vrema nakon njih nastali su i
predstavnici CARSTVA PROTISTA-jednoćelijskih
organizama (jednoćelijske biljke i životinje).
• Takođe, ovi jednoćelijski organizmi posle
određenog perioda vremena, nakon deobe se
više ne razdvajaju, nego ostaju zajedno-nastaju
VIŠEĆELIJSKI ORGANIZMI.

8. BAKTERIJA
ŽIVOTINJSKA
ĆELIJA BILJNA ĆELIJA

9. • Svi živi organizmi tj. sve vrste koje danas žive
na Planeti nastali su POSTEPENIM
PROMENAMA vrsta koje su živele pre njih u
prošlosti.

10. • Proces postepenih i dugotrajnih promena osobina
živih bića tokom vremena naziva se EVOLUCIJA.

11. • Vrste koje danas žive na Planeti potiču od
zajedničkog pretka.
• Osobine ovih predaka su se tokom vremena
menjale-neke nove osobine su nastajale, dok su se
neke osobine gubile/nestajele.
• Tako su nastajale nove vrste.

12. • Međutim, i pored velike
raznovrsnosti živog sveta, živi
svet ima zajedničko poreklo.
• Kako to znamo?
• Živi svet ima zajedničke
osobine-one nam ukazuju na
postojanje zajedničkog
pretka.
• Što su organizmi srodniji,
imaju više zajedničkih
osobina.

13. Zajedničko poreklo živih bića-STABLO
ŽIVOTA
• Redosled živih bića od PRAŽIVOTINJA, sve do
KIČMENJAKA, nije slučajan.
• On oslikava postepene promene živih bića-tj.
oslikava tok evolucije.
• Grane stabla-grupe živih bića koje su nastajale
tokom evolucije (promenama) od zajedničkog
pretka.
• Osnova stabla-zajednički predak živih bića.

15. • Pitanje za razmišljanje......
• Gledajući stablo života, na osnovu čega znamo
koja živa bića su srodnija? Npr. da li su srodniji
robe i vodozemci ili ribe i ptice?
• Na osnovu blizine grana i broja zajedničkih
osobina.
Zajedničko poreklo živih bića-STABLO
ŽIVOTA

16. Primeri postepenih promena osobina-
evolucije

17. Primer br. 1
• Bičari i sunđeri

18. Primer broj 2
• Ribe i vodozemci
Tiktaalik-predak kopnenih kičmenjaka

19. • Ribe i vodozemci
Primer broj 2

20. • Promene koje su se desile.
• Peraja riboliki ekstreimiteti
• Riblji mehur primitivna pluća
• Oči sa strane oči na gornjem delu lobanje
• Leđno peraje gubitak leđnog peraja
• Nepokretna glava pokretna glava-vrat
Primer broj 2
Zaključak-evolucija podrazumeva postepene
promene osobina kod živih bića. Neke osobine
nastaju, neke osobine se gube.

21. • Amfibijske ribe (Mudskipper)
Ribe sposobne da žive izvan vode određeni period.
Mangrova šume u Africi, Aziji, Australiji.
Koriste grudna peraja za kretanje na kopnu.
Dišu preko kože i sluzokože usta.
Na kopnu mogu da prežive i do tri ipo dana.
Primer broj 2

22. Primer broj 3
• Gmizavci i ptice
Archeopteryx-praptica

23. Primer broj 3

24. Primer broj 4
• Ekstremiteti kičmenjaka

25. • Ekstremiteti sisara

26. Primer broj 5
• Evolucija konja

27. Evolucija konja-postepene promene

28. Primer broj 6
• Građa embriona kičmenjaka

29. Dokazi evolucije.
• Na osnovu čega evolucija dokazuje da vrste
imaju zajedničkog pretka u bližoj ili daljoj
prošlosti?
• Na osnovu FOSILA.
• Lat. fossilis-iskopan

30. Fosili
• Okamenjeni ostaci živih bića koji su nekada
živeli na Zemlji.
• Paleontologija-paleontolog
• Gde pronalazimo fosile?
• Stene (Zemljina kora)
• Ledeni glečeri
• Naslage mulja
• Fosilizirana smola drveta
(ćilibar)

31. Fosili
• Šta sve može biti fosil?
• Kosti i zubi kičmenjaka
• Listovi i grane
• Semena i šišarke
• Čvrst skelet beskičmenjaka
• Rožne tborevine (rogovi, kljove)
• Ostaci celog tela (insketi u ćilibaru)

32. Fosili
• Pitanje za razmišljanje.......
• Na osnovu čega znamo koliko su stari fosili?
• Na osnovu starosti stena u kojima su nađeni.
• Koji fosil je stariji, onaj nađen u dublje ili plićem sloju Zemljine
kore?
• Onaj koji je nađen u dubljem sloju kore.

33. Fosili
• Mnoge vrste nisu ‘’ostavile’’ fosile.
• Iz tog razloga poznajemo vrlo mali deo živog
sveta koji je nekada živeo na Planeti.

34. Živi fosili
• Limulus
• Triops

35. Živi fosili
• Ginko
• Celekant (latimerija)