Interaktivni softver PTICE

 Kada je pokazivač miša ovakav, možeš da klikneš. BUDI PAŽLJIV!
 Kada klikneš na Silvija on će ti pružiti neke dodatne ili zanimljive
informacije.
 Kada klikneš na ovu strelicu vraćaš se nazad.
 Kada klikneš na ovu strelicu ideš napred.
 Kada klikneš na Mozgića on će te odvesti do pitanje za razmišljanje.
Odgovor je tačan. Odgovor nije tačan.
Klikni na strelicu

 Ptice su, pored gmizavaca,
vodozemaca i sisara jedan od
četiri razreda koji čine klasu
kopnenih kičmenjaka
(tetrapoda).
 Nauka koja se bavi
proučavanjem ptica naziva se
ornitologija.
 Kao organe za kretanje imaju
krila.
 Kao telesni pokrivač imaju
perje koje podmazuju lojnom
trtičnom žlezdom.
 Menjanje telesnog pokrivača
zove se mitarenje.
 Polažu jaja.
Nastavi daljeVrati se nazad.

KIVI
Novi
Zeland
NOJAfrika
EMUAustralija KAZUARAustralija
PINGVIN
Antarktik

Planerni let Propelerni let
Klikni na Silvija

 Rožna tvorevina kože
(keratin).
 Pokriva telo ptice.
 Imaju ga samo ptice.
 Postoje dva tipa perja :
1. paperje
2. konturno perje
 Uloge perja:
1. Pomaže pri letenju
2. Čuvanje stalne telesne
temperature
3. Pronalaženje partnera
4. Zaštitna obojenost
Konturno
pero
Paperje

Perna
zastavica
Perna
drška
(GRANA)
Isperci
(GRANČICE)
Kukice

 Ovakvo perje imaju npr. ptice grabljivi kojima je u lovu vrlo važno
da budu dobro sakrivene od plena.

 Koštana vilica sa
rožnim navlakama.
 Ptice nemaju zube.
 Oblik i veličina
kljuna zavisi od
načina ishrane.
 Kljun služi za
pribavljanje hrane,
pravljenje gnezda.

Razmisli... Kakvu građu kljuna ima flamingo ako
znaš da se on hrani filtrirajući čestice iz vode.
Klikni na sličicu iznad za koju smatraš da
prikazuje krađu kljuna flaminga.
mreža
slamka
cedka
koplje

Vrati se nazad i pokušaj ponovo.
mreža
slamka
cedka
koplje

Kljun flaminga poput cedke izdvaja (filtrira) sitne
organizme iz vode (plankton) koji mu služe kao
hrana.
mreža
slamka
cedka
koplje

Insekti Žabe, ribe, zmije Kidanje mesa
? ? ?

Krupna semena i
plodovi
Sitna semena Nektar? ? ?

LOBANJA
KIČMENICA
KIČMENICA
KRILA
NOGE
RAMENSKI
POJAS
KARLIČNI
POJAS
REBRA
GRUDNA KOST
(KOBILICA)
VILICA

 Ptice imaju odličan vid, zato i mi često za onoga ko dobro vidi
da ima ‘oko sokolovo’.
 Ne samo orlovi, i druge ptice grabljivice imaju sjajan vid.
 Među njima u SOVE!
 Vid sove ušare je oko 35 puta oštriji od vida čoveka. Ova ptica
može noću da vidi miša u pokretu sa razdaljine od preko 1 km!
Video-sova okreće
glavu za skoro 360

USTA JEDNJAK
VOLJKA
PREDŽELUDAC
MIŠIĆNI ŽELUDAC (BUBAC)
CREVO
OTVOR KLOAKE
KLJUN
ŽDRELO

DUŠNIK
VAZDUŠNE
KESE
VAZDUŠNE
KESE
PLUĆA
NOSNI OTVORI

 Povećavaju zapreminu
pluća.
 Dodatno smanjuju
težinu tela.
 Omogućavaju lakše
održavanje ptica na
visini.

 Ptice ispuštaju zvuke koji se stvaraju u
posebnom organu na dušniku.
 Posebno dobro razvijen kod pevačica.
 Razvijenije kod mužjaka.
SIRINKS

 Pevanje je način komunikacije tj.
sporazumevanja ptica.
 Ptice komuniciraju iz različitih razloga:
 da bi imresionirale i privukle partnera
suprotnog pola,
 označavanje teritorijalnih granica,
 prepoznavanje članova porodice,
 oglašavanje uzbune tj, prisustva
predatora (neprijatelja),
 prenošenje informacija o hrani.
Klikni na Silvija

 Najkrupnija i najčešća od naših senica, jedina koja ima crnu prugu sredinom
grudi i trbuha. Česta u svim tipovima šuma, po parkovima i voćnjacima.
Stanarica. 13-15 cm.
Klikni na zvučnik kako bi čuo
pesmu velike senice.

 Odozgo i grudi sivi, trbuh poprečno prugast.
Poznaje se po glasu (zvonko “ku-ku”), držanju i silueti na grani i u letu.
Nastanjuje šume, parkove, poljoprivredne predele sa grmljem i
drvećem, močvare. Selica. 32-36 cm
Klikni na zvučnik kako bi čuo
pesmu obične kukavice.

 Najčešći i verovatno najupadljiviji od naših detlića, sa jarkocrvenim
podrepkom i potiljkom. Šume na svim nadmorskim visinama, parkovi, stari
voćnjaci. Stanarica. 23-36 cm
Klikni na zvučnik kako bi čuo zvuk koji
proizvodi deliki detlić dok kucka u drvo

Česta crna ptica žutog kljuna, ženka smeđa. Sve šume i šibljaci na svim
nadmorskim visinama. Stanarica, 24-29 cm veličine.
Klikni na zvučnik kako bi
čuo pesmu kosa.

 Crveno lice i žuta pruga na krilu čini da ovu vrstu ne možete pomešati ni sa
kojom drugom. Ivice šuma, parkovi, voćnjaci, sela; u jesen se često hrani na
glavicama čička. Stanarica, tokom jeseni i zime u velikim jatima. 12-14 cm
čuo pesmu štiglića.

Karakteristučna siva forma sa dve pruge na krilu i belim nadrepkom podseća na
pravog divljeg goluba, danas retku i ugroženu pticu klisura i planinskih litica.
Bez obzira na obojenost, golubovi naseljenih mesta predstavljaju mešance
divljih i raznih rasa domaćih golubova, i upravo to ukrštanje ugrožava pravog
divljeg goluba, čija je brojnost u osetnom padu. Stanarica. 30-35 cm.
čuo pesmu goluba.

 Kada kažemo slavuj, mislimo na ovu neuglednu smeđu pticu koju,
mimo glasa, odaje izrazito riđi nadrepak .Rubovi listopadnih šuma i
šikara, parkovi sa dosta žbunja. Selica. 15-17 cm.
čuo pesmu slavuja.

 Srce iz 4 dela (2 pretkomore-leva i desna, 2 komore-
leva i desna).
 Cirkulacija podeljena na dve polovine:
 Desna polovina-krv bogata ugljen-dioksidom
 Leva polovina-krv bogata kiseonikom
 Nema mešanja krvi.
 Održavanje stalne telesne temperature (40˚do
43˚C)
Krv bogata ugljen-dioksidom
Krv bogata kiseonikom
D.K. L.K.
D.P. L.P.
KAPILARI
PLUĆA
KAPILARI
DRUGIH
ORGANA
Klikni na Silvija

 Prosečan broj otkucaja srca u minutu u mirovanju kod:
 Domaće kokoši je 245
 Vrane 345
 Vrapca 460
 Kolibrija (rubinastogrli) 615!
 Poređenja radi, naše ljudsko srce otkuca 60-80 puta u
minuti!

 Ptice imaju proces unutrašnjeg oplođenja tj. oplođenje se dešava unutar
tela.
 Ptice imaju amniotsko jaje-stvaraju ga polni organi ženke (jajnik i jajovod)
nakon unutrašnjeg oplođenja (unutar tela).
 Ovo jaje ima čvrstu krečnjačku ljusku.
 Ptica greje jaje toplotom svog tela kako bi se u jajetu razvilo mladunče.
Klikni na Silvija

 Nikada ne biste ni pomislili da je najmanja ptica na svetu u srodstvu sa
najvećom pticom.
 Najmanja ptica na svetu je pčelinji kolibri sa Kube, veličine svega 5 cm,
i jajetom veličine graška.
 Najveća ptica na svetu je Noj iz Afrike, visine 2,74m, sa jejetom težine
1,5 kg.

AMNION
ŽUMANCE
EMBRION
LJUSKA
Ugljen-dioksid
kiseonik
Klikni na Silvija

Embrion pileta
Embrion čoveka
Verovali ili ne,
izgledaju gotovo
identično!

Pilići
(TRKUŠE)
Goluždravci
(ČUČAVCI)
Rađaju se bez perja
Roditelji ih hrane
Rađaju se sa perjem
Mogu sami da se
hrane

ŽENKAMUŽJAK
Klikni na Silvija

Video-ples mužjaka
rajske ptice

 Ptice žive na svim kontinentima.
 Mnoge žive u velikim grupama-
JATA.
 Zavisno od načina života delimo ih
na: stanarice, skitnice i selice.
 Selidba ptica najpre zavisi od
ponude hrane na području
gnežđenja.
 Većina evropskih ptica zimuje u
Africi, a manji deo na jugu Azije.
 Za pronalaženje puta značajni su:
Sunce, druge zvezde, Zemljin
magnetizam, smer vetrova,
Mesec, reljef (položaj reka i
planina)…
Klikni na Silvija

ĆUK
GALEB
FAZAN
GRLICA
VELIKA
SENICA
SVRAKA
PLAVA
SENICA
ČAVKA
VRABAC
SIVA
VRANA
DIVLJA
PATKA
VELIKI
DETLIĆ
CRVENDAĆ
ORAO
MIŠAR

SEOSKA
LASTA
BELA
RODA
CRVENOKLJUN
I LABUD
SLAVUJ
KUKAVICA
KOS
ČIOPA
ČVORAK
GRADSKA
LASTA

 Najduži put migracije prevale arktičke čigre koje na putu
do zimovališta i nazad prelete i do 34.000km.
Područje gnežđenja (crveno)
područje zimovanja (plavo)
migracijske rute (zeleno)

Mnoge ptice hrane se insketima ili njihovim
larvama.
Ptice oprašuju cveće ili raznose semena i plodove
biljaka.
Ptice grabljivice hrane se glodarima i na taj način
regulišu njihovu brojnost.
Ptice su hrana za druge životinje (npr. zmije,
lasice, lisice).
Lešinari su čistači prirode, jer se hrane leševima
uginulih životinja.
Jaja i meso ptica čovek koristi u ishrani.
Perje ptica koristi se za punjenje jorgana,
jastuka, jakni i sl.
Klikni na Silvija

Biljke.. Velike opasnice... 
Dosetile se kako da privuku
životinje i time obezbede sebi
opstanak.
Veliki broj biljaka proizvodi sladak
sok nektar, koji je izuzetno
ukusan, i životinje ne mogu da
mu odole.
Pa, tako ni ptice.
Mnoge ptice jedu nektar ili polen, a
kada dođu na cvet one ga i
oprašuju.
Ovakav odnos u kome i biljka i
životinja imaju korist naziva se
simbioza.
Video-kolibri
oprašuje cvet

 Ptice su klasa kopnenih kičmenjaka (tetrapoda).
 Kao organe za kretanje imaju krila-izmenjene prednje
ekstremitete.
 Većina ptica može da leti, ali postoje i neke ptice neletačice
(kao što su na primer pingvin, noj, kivi, emu)
 Kao telesni pokrivač imaju perje.
 Perje je rožna tvorevina kože koja ima više uloga, a neke od njih
su i grejanje tela, privlačenje partnera, pomoć pri letenju ili
kamuflaža.
 U procesu koji se naziva mitarenje ptice menjaju perje.
 Ptice su jedine životinje koje imaju perje.
Vrati se na sadržaj
Nastavi dalje

 Ptice imaju kljun koji predstavlja koštanu vilicu sa
rožnim navlakama.
 Kljun služi za pribavljanje hrane, pravljenje gnezda i
može biti vrlo raznovrsnog oblika.
 S obzirom da ptice nemaju zube, u varenju im pomaže
voljka (deo jednjaka u kome se natapa hrana) i
želudac sa kamenčićima koji sitne hranu.
 Kosti ptica su šuplje, ispunjene vazduhom, što ptice
čini lakšima.
 U građi skeleta važna je i kost kobilica za koju se
vezuju mišići koji pokreću krila.

 Ptice imaju, kao i sisari, četvorodelno srce i stalnu
telesnu temperaturu.
 Ptice dišu uz pomoć pluća, koja imaju proširenja
(vazdušne kese) koja dodatno čine pticu lakšom.
 Za ptice je karakteristična njihova pesma, koja ima
brojne uloge, a između ostalog i da mužjak privuče
žensku, da se oglasi uzbuna itd.
 Ptice se razmnožavaju polno, mužjaci i ženke se
razlikuju, pri čemu su mužjaci uglavnom lepo obojeni i
imaju karakterističan ritual privlačenja ženke-pesma
i ples.
 Ptice polažu jaja, na kojima leže kako bi ih grejala.

 Kada dođe hladniji period godine, i kada hrana nije
dostupna, ptice selice se sele u druge krajeve da prezime,
a ptice stanarice ostaju na svom uobičajenom mestu
boravka.
 Ptice su veoma značajne u prirodi jer se hrane nekim
štetočinama, one su hrana za brojne životinje, oprašuju
biljke, čovek ih gaji iz različitih razloga i dr.
Klikni na Silvija
Vrati se na sadržaj
Vrati se na prethodnu
stranu

Oboji se od hrane
Vrati se na sadržaj Nastavi dalje

Rio
Kojot i trkačica
Pokahontas
Mala sirena
Knjiga o
džungli
Aladin

 Kolibrići su najmanje ptice na
svetu.
 Žive na Američkom kontinentu.
 Ova vrsta veličine je od 5-9 cm.
 Hrane se cvetnim nektarom.
 Jaje ove vrste veličine je oko 13
mm.
Klikni na zvučnik da
čuješ kako se ova
ptica oglašava

 Albatrosi su okeanske ptice.
 Najveći deo života provedu
jedreći nad hladnih subpolarnim
okeanima južne polu-
lopte.
 Celog života živi sa
istom ženkom.

 Lešinari su ptice iz grupe strvinara i osnovna
hrana ovih ptica je uginula životinja.
 Karakteristika većeg broja vrsta je ogoljena glava
i vrat, dok je ostatak tela pokriven perjem.
 Lešinari su veoma temeljni u svom poslu i u roku
od pola sata od uginule životinje ostane samo
skelet, a nekada čak ni to.

Ptice se
razmnožavaju
polno, i imaju
amniotsko jaje.
Noj. Visok
je preko
2.5 metra.

1. Rožne pločice ili
koštani oklop
GMIZAVCI PTICE
1
2. Trodelno srce
2
3. Stalna telesna
temepratura
3
4. Amniotsko jaje
4
5.Perje
5
6. Unutrašnje oplođenje
6
7. Krila
7
8. Promenljiva telesna
temperatura
8
9.Šuplje kosti
9
10. Kobilica (greben na
grudnoj kosti)
1
0
Klikni kućicu sa nazivom osobine i saznaj odgovor.

kivi
pingvin
noj
senica
Klikni na sliku da saznaš odgovor.

1. Oplođenje kod ptica je unutrašnje. Т N
2. Ptice u ustima imaju zube. Т N
3. Srce ptica je četvorodelno. Т N
4. Crevo ptica se završava analnim otvorom. Т N
5. Telesna temperatura ptica zavisi od temperature u spoljašnoj
sredini. Т N
6. Zadnji ekstremiteti kod ptica preobraženi su u krila. Т N
7. Vazdušne kese olakšavaju telo i disanje ptica. Т N
8. U crevu ptica nalaze se kamenčići. Т N
9. Velika grupa ptica na jednom mestu zove se krdo. Т N
10. Organi za disanje od ptica su pluća. Т N
Klikni na T ili N da saznaš odgovor.

 Koje tri osobine su karakteristične samo za ptice?
 Perje
 Kljun
 Šuplje kosti?
Klikni na upitnik da saznaš odgovor.

1 2 3 Vrana________
Poskok ________
Кokoška________
Pingvin________
Slepić________
Belouška________
Labud________
Kolibri________
3
3
3
1
3
1
1
3Srce
gmizavaca Srce riba
Srce ptica i
sisara
Za svaku vrstu klikni na broj srca od 1-3.

 Ja sam ptica.
 Selica sam.
 Imam prelepu pesmu.
 Ako i ti lepo pevaš, kažu ti: ’Pevaš kao... ’’
Slavuj
?Klikni na upitnik kako bi saznao odgovor.

AMNION
LJUSKA
ŽUMANCE
1
ЕMBRION
2
4
3
Klikni na broj da saznaš odgovor.

kobilica
šuplje
kosti
perje krila
vazdušne
kese
Klikni na sliku kako bi saznao odgovor.

Proces odbacivanja stare
kože kod gmizavaca (koja je
istrošena ili je tesna).
Proces odbacivanja
viška perja kod ptica.

Ribe
Vodozemci i
gmizavci
Ptice i sisari1 2 3

Ptice
Gmizavce
Vodozemce
Sisare
Kosti ptica imaju
šupljine koje se
pune vazduhom.

 Vazdušne kese
 Kobilica
 Perje
 Kljun
 Voljka
Proširenja pluća kod ptica u koja ulazi dodatna količina
vazduha.
Greben (proširenje) na grudnoj kosti kod ptica.
Rožna tvorevina kože koja prekriva telo ptica.
Koštani izraštaj lobanje prekriven rožnom navlakom.
Proširenje jednjaka u kome se natapa hrana.

Ptice imaju/nemaju zibe.
Zbog toga se hrana natapa u proširenju želuca /
jednjaka koji se zove voljka.
U mišićnom / žlezdanom želucu postoje
kamenčići i pesak za usitnjavanje hrane.
Nesvarena hrana izbacuje se kroz analni otvor /
otvor kloake u spoljašnju sredinu.

1
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
K O B I L I C A
P E R J E
S E O B A
O R N I T O L O G I J A
V A Z D U Š N E K E S E
B U B A C
Š U P LJ E K O S T I
P L A N E R N I
V O LJ K A
M I T A R E NJ E
S K E L E T
P A P E R J E
S I M B I O Z A
K LJ U N

 Pred tobom je test kojim ćeš proveriti svoje znanje.
 Na svako pitanje ima samo jedan tačan odgovor.
 Klikneš na odgovor a), b) ili c) za koji misliš da je
tačan.
 Na papiru sabiraj svoje tačne i netačne
odgovore kako bi na kraju video koju ocenu od 1-5
bi dobio za pokazano znanje.

 Telo pingvina prekriva:
 A. Dlaka
 B. Perje
 V. Rožna krljušt

 Perje ptica ima ulogu u:
 A. Privlačenju partnera
 B. Održavanju toplote tela
 V. Tačno je i pod A i pod B

 Kada nastupi nepovoljan period u godini
ptice selice odlaze u druge krajeve zbog:
 A. Hladnoće
 B. Nedostatka hrane
 V. Zbog partnera za razmnožavanje

 Ptice nemaju zube, te se njihova hrana
natapa u voljci koja predstavlja
proširenje:
 A. Jednjaka
 B. Želuca
 V. Creva

 Srce vrane ima:
 A. 3 dela
 B. 4 dela
 V. 5 delova

 Šuplje kosti, vazdušne kese, kobilica su
prilagođenosti ptica za:
 A. Plivanje
 B. Trčanje
 V. Letenje

 Čime se neka ptica hrani možemo da
zaključimo na osnovu građe:
 A. Perja
 B. Kljuna
 V. Krila

 Ptice:
 A. Polažu jaje koje nema omotače
 B. Rađaju žive mlade
 V. Polažu jaje sa više omotača koji štite
embrion

Stalna telesna temepratura koja ne zavisi od
uslova u spoljašnjoj sredini,
karakteristična je za:
A. Ptice i gmizavce
B. Ptice i vodozemce
V. Ptice i sisare

 Na slici je predstavljeno:
A. Krdo
B. Stado
V. Jato

 Hrana za embrion u ptičijem jajetu nalazi
se u:
 A. Belancetu
 B. Žumancetu
 V. Ljusci

Broj tačnih odgovora:
0-3 ocena 1 
4-5 ocena 2
6-7 ocena 3
8-9 ocena 4
10-11 ocena 5 
Ova ocena se ne unosi
u dnevnik, samo je
okvirna i pokazuje ti
koliko si do sada
naučio. Ukoliko želiš
da ona bude veća,
potrudićeš se malo
više i dobiti veću
ocenu.

 90 puta u sekundi
 Kolibri

 Mužjaci rajskih ptica
 Novi Zeland

 150 kg, 2.5 m
 Arički noj

 5 cm, 2g
 Bumbarski kolibrić

 Afrički sivi papagaj
povezuje reči sa
značenjem i
formuliše
jednostavne
rečenice.

 Arheopteriks
 Živeo u doba dinosaurusa (jura, pre 150 miliona
godina)

 Sivi soko
 Na plen se obrušava brzinom od 350 km/h

Najduži ikada zabeležen let
domaće kokoši bio je oko 200 m.

To je njegov prosečan broj
otkucaja srca u minuti dok miruje.

Sova ušara može okrenuti glavu za
gotovo 360 stepeni.

Crni detlić kljunom udari u koru
drveta 12.000 puta na dan.

Šarena kreja dnevno pojede i do
80.000 semenki.

Neke jedinke crvene are naučile su
da izgovaraju i do 800 reči.

Snežna kokoš pravi gnezda na
Himalajima na visini od 5000 m.

Kolibrizamahne krilima 80 puta u
sekundi.

Otkrićeš ime vrste i
njen prirodni izgled
Otrkićeš veličinu
vrste
Otkrićeš gde
vrsta živi
Otkrićeš čime se
vrsta hrani

Visok je do 40 cm i
dugačak do pola
metra. Težina se
kreće od 2 do 5 kg.
Naseljava samo dva
ostrva Novog
Zelanda.
Hrani se glistama i
insektima, koje lovi
noću.

Visok je 63 cm i
težak 0,680 kg, sa
kljunom dužine 23 cm.
Nastanjuje Južnu
Ameriku (npr. Boliviju,
Peru, Brazil,
Argentinu...).
Hrani se uglavnom
voćem, ali i
insketima, žabama,
malim reptilima...

Visok je od 110-150
cm i 2-4 kg težak.
Hrani se filtrirajući iz
vode sitne insekte,
crve, plankton, alge.
Prisutan je u delovima
Afrike, Azije i Južne
Evrope, a postoje i
čileanska i karibska
vrsta.

125 do 170 cm
dugački, visina na tlu
može biti preko 1,2
m, težine od 9-12
kg.
Nalaze se u
celoj Evropi, u Rusiji,
na istok sve
do Kamčatke, a i na
severu Afrike.
Hrani se vodenom
vegetacijom, lišćem,
stabljikama,
korenjem, a
povremeno žabe,
punoglavci, puževi...

Dužina od repa do
glave je od 70-90
cm, a raspon krila
između 2 i 2.4 m.
Rasprostranjen je od
severne Evrope, prema
istočnom i delu južne
Evrope, pa preko
Rusije do Kamčatke i
Japana.
Hrani se manjim
pticama, ali i
zečevima, lisicama,
zmijama, ribama.

Dužina mu je između
16 i 18 cm, a raspon
krila mu je 27 cm.
Težina je između 34 i
46 grama.
Nastanjuje velika
područja Evrope, Azije
i zapadnih delova
severne Afrike.
Hrani se ribama,
vodenim insektima i
njihovim larvama,
račićima i
punoglavcima.

Veličine su od 30 do
80 cm, od veličine
goluba, pa do veličine
orla.
Žive gotovo u celom
svetu, a najveći broj
vrsta je u umerenim i
hladnim zonama obe
Zemljine polulopte.
Svaštojedi su, ali
preovladava
životinjska hrana
poput riba, mekušaca,
boljkokožaca.

Dužina joj je od 48-
52 cm.
Nastanjuje delove
zapadne i centralne
Evrope i istok Azije.
Ishrana im je
raznovrsna,
svaštojedi su i jedu
gotovo sve čega se
dokopaju.

Oko 122 cm visine i
težine od 22-45 kg,
što ga čini najvišim i
najtežim od svih
pripadnika ove grupe.
Nastanjuje južni pol
(Antarktik).
Hrani se pretežno
ribama, rakovima,
glavonošcima.

Dužina tela kreće se
od 10-24 cm, a
težina od 10-60g.
Raprostranjene su
širom sveta, na svim
kontinentima, sem
Antarktika.
Uglavnom se hrane
insektima.

 Jedna stara japanska legenda govori da će onome ko napravi
hiljadi origami ždralova zakačenih na 1 nit, ždral ispuniti
jednu želju.
Klikni na link i nauči kako napraviti origami ždrala!
Kako napraviti
origami ždrala

 Taunsend, Dž. 2006. Neverovatne ptice.
Stylos, Novi Sad;
 Simić, D. i Puzović, S. 2008. Ptice Srbije i
područja od međunarodnog značaja. LOA-Liga
za ornitološku akciju Srbije, Beograd;
 Internet

Interaktivni softver PTICE

Empfohlen

Empfohlen

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Was ist angesagt? (20)

Ähnlich wie Interaktivni softver PTICE

Ähnlich wie Interaktivni softver PTICE (20)

Mehr von Ena Horvat

Mehr von Ena Horvat (20)

Interaktivni softver PTICE

Hinweis der Redaktion