1. Poreklo ozona .
Ozon se u Chapmanovom ozonskom ciklusu, uz pomoć
ultraljubičastog zračenja sa Sunca, raspada reakcijom sa
jednoatomnim kisikom O, što se odvija uz prisustvo
katalizatora, a to su prisutni slobodni radikali u atmosferi,
od kojih su najvažniji hidroksil (OH), dušikov oksid (NO),
didušikov oksid (N2O), atomski klor (Cl) i brom (Br). [3]
Sredinom sedamdesetih godina 20. stoljeća nad
Antarktikom je u ozonskom omotaču uočeno veliko
smanjenje koncentracije ozona (ozonske rupe) s obzirom
na ranija razdoblja. Kemičari atmosfere pripisuju to
smanjenje ljudskom djelovanju, odnosno ljudskoj emisiji
klorofluorougljika (CFC, koji su poznati i pod nazivom
freoni) i halona. Najveće smanjenje (ponegdje čak do
99%) uočeno je na visinama od 14-19 km nad tlom. Kako bi
spriječila pogubno djelovanje ozonske rupe na život na
Zemlji, međunarodna zajednica ulaže velike napore da se
emisija CFC svede na minimum. [4]
2009., didušikov oksid (N2O) je kemijska tvar, koja je
najviše osiromašila ozonski omotač, zbog ljudskog
djelovanja.

2. Ozonska rupa
• .
• Ozon se u Chapmanovom ozonskom ciklusu, uz pomoć ultraljubičastog
zračenja sa Sunca, raspada reakcijom sa jednoatomnim kisikom O, što se
odvija uz prisustvo katalizatora, a to su prisutni slobodni radikali u
atmosferi, od kojih su najvažniji hidroksil (OH), dušikov oksid (NO),
didušikov oksid (N2O), atomski klor (Cl) i brom (Br). [3]
• Sredinom sedamdesetih godina 20. stoljeća nad Antarktikom je u ozonskom
omotaču uočeno veliko smanjenje koncentracije ozona (ozonske rupe) s
obzirom na ranija razdoblja. Kemičari atmosfere pripisuju to smanjenje
ljudskom djelovanju, odnosno ljudskoj emisijiklorofluorougljika (CFC, koji su
poznati i pod nazivom freoni) i halona. Najveće smanjenje (ponegdje čak do
99%) uočeno je na visinama od 14-19 km nad tlom. Kako bi spriječila
pogubno djelovanje ozonske rupe na život na Zemlji, međunarodna zajednica
ulaže velike napore da se emisija CFC svede na minimum. [4]
• 2009., didušikov oksid (N2O) je kemijska tvar, koja je najviše osiromašila
ozonski omotač, zbog ljudskog djelovanja.

3. Ultraljubicasto zracenje
I ozon
• Premda je količina ozona u atmosferi relativno
mala, njegova važnost za život na Zemlji je
ogromna. Kada se promatra njegovo djelovanje na
ljudsko zdravlje i okolinu, ultraljubičasto zračenje
se obično dijeli na UVA (400–315 nm) ili
dugovalno (crno svjetlo), UVB (315–280 nm) ili
srednjevalno i UVC (< 280 nm) ili kratkovalno
(antimikrobno).
• UVC zračenje blokira ozonski omotač i trenutno
ne predstavlja neposrednu prijetnju.

4. Ozonski omotac
• Ozonski omotač ili ozonski sloj je dio Zemljine atmosfere (
stratosfera) koji sadrži relativno visoku koncentraciju ozona
, a to je između 10 do 50 km iznad Zemljine površine.
Premda je količina ozona u atmosferi relativno mala
(maksimalne koncentracije ne prelaze 0,001 %), njegova
važnost za život na Zemlji je ogromna. To je filter za
ultraljubičasto zračenje saSunca, koje ima valnu duljinu
manju od 320 nm (UVB i UVC). Osim ozona ni jedan od
preostalih sastojaka atmosfere ne apsorbira UV zračenje u
rasponu od 240 do 290 nm. Kad bi to zračenje došlo do
Zemljine površine, oštetilo bi genetički materijal (DNK), a
fotosinteza, koja je neophodna za biljni svijet, bila bi
onemogućena.

5. Primena UV zracenja
• Crna svetlost
•
•
• Kada se moderna VISA kartica osvetli UV lampom na njoj se pojavi, inače
nevidljiva, slika ptice u letu.
• Izvor "crne svetlosti" je lampa koja emituje dugotalasno UV zračenje i vrlo
malo vidljive svetlosti. Ona se pravi kao i normalna flurescentna lampa osim
što se koristi samo jedan fosfor a obična staklena cev zameni duboko
plavim ljubičastim staklom takozvanim Vudovim staklom.
• Da bi se sprečilo falsifikovanje osetljivih dokumenata, (kreditnih kartica,
vozačkih dozvola, pasoša) ona se prave sa UV vodenim žigom koji se može
videti jedino kada se dokument obasja UV zracima. Danas najveći broj
zemalja izdaje pasoše sa mastilom i drugim zaštitnim 'šarama' koje postaju
vidljive tek pri obasjavanju UV zracima.

6. Ozon
• Озон (О3) (од грчког "οζειν" (озеин "мирис")) је
састављен од триатома
кисеоника у молекулу. Трагови озонског гаса у
ваздуху се распадне под нормалним условима у
року од неколико дана додимериц кисеоника. С
једне стране, постоји јак оксидант, што може
довести до иритације код људи и
животиња у дисајним путевима. С друге
стране, гас у озонском омотачу штити жива
бића од оштећења од
стране високог зрачења енергијеултраљубичаст
ог од сунца.

7. UV zracenje
• UV zraci spadaju u nevidljivi spektar sunčevih
zraka talasne dužine od 10 do 400 nanometara.
Zavisno od talasne dužine UV talasi se dele na: UV
vakuum (10-200
nm), UVC (200-280nm), UVB (280-315nm)
i UVA (315-400 nm).
• UVB i UVA zraci predstavljaju posebnu
opasnost jer su to najjači karcinogeni faktori
za čoveka koji direktno uzrokuju pojavu tumora
kože i melanoma. Pri tome UVB zraci su
opasniji od UVA.

8. Nastajanje ozona u
troposferi
• U troposferi se izgaranjem fosilnih goriva (drvo, ugljen, nafta) i biomase oslobađaju
ugljikov (IV) oksid, vodena para, ugljikovodici te dušikovi oksidi. Za nastajanje ozona
je potrebna sunčeva energija. Čitav niz kemijskih reakcija započinje tako da molekula
NO2 apsorbira energiju svjetla te se raspada na NO i O. Time započinje ciklus
reakcija između NO2 , NO, O3 i O2 .
• NO2 + hv ---> NO + O
O + M + O2 ---> O3 + M
NO + O3 --->NO2 + O2
• U atmosferi, gdje su prisutni samo NOX bez reaktivnih ugljikovodika, pretvorba NO2
u O3 je u ravnoteži i s povratnom reakcijom pretvorbe NO u NO2 čime se troši
nastali O3 , tako da je rezultat ciklusa određeno zagrijavanje atmosfere zbog
apsorpcije svjetla. Reaktivni ugljikovodici u zraku mogu izvesti pretvorbu NO u NO2
čak i bez prisustva O3 koji je normalno potreban za tu reakciju, zbog čega dolazi do
akumulacije ozona koji je jedan od glavnih sastojaka fotokemijskog snopa. Noviji
eksperimentalni rezultati provedeni u laboratorijskim uvjetima ukazuju na moguću
razgradnju ozona na krutim česticama (kalcit, aluminij oksid, drveni pepeo, saharski
pijesak...), no zasad je dobivene rezultate teško kvantificirati, prenijeti na
atmosferske uvjete. S druge strane, smanjenje koncentracije ozona u atmosferi nakon
vulkanskih erupcija, te u vrijeme pustinjskih oluja u saharskom području navode na tu
mogućnost.

9. Otkrice UV zracenja
• Otkriće UV zračenja tesno je povezano sa opažanjem da soli
srebra potamne kada se izlože sunčevoj svetlosti. Godine
1801. nemački istraživač Johan Riter napravio je ključno
otkriće da su nevidljivi zraci na samom kraju ljubičaste
oblasti vidljivog spektra izuzetno efikasni u zatamnjivanju
papira natopljenog srebrohloridom. Da bi naglasio njihovu
hemijsku reaktivnost nazvao ih je "deoksidujućim zracima"
naspram "toplotnih zraka" na drugom kraju vidljivog spektra.
Deoksidujućim zracima ime je ubrzo promenjeno u "hemijske
zrake" i takvo se održalo tokom 19. veka. Kasnije su hemijski
i toplotni zraci zamenjeni modernim nazivima ultraljubičasti
i infracrveni zraci.

10. Ostecenja ozonskog
omotaca
• Posljedice po cjelokupan život bile bi katastrofalne: količina UV-
B zračenja pristiglog na Zemlju bila bi dvostruko veća na srednjim
širinama sjeverne hemisfere i četverostruko veća na južnoj
hemisferi - melanomi kože, katarakti očiju i druga oboljenja
zahvatili bi milijune smatraju znanstvenici.
• Zaključak NASA-e poslije višegodišnjih promatranja tokom kojih
su vršena neprekidna mjerenja viših slojeva atmosfere je da
zapravo najveći utjecaj na gubitak ozona imaju meteorološke
pojave odnosno stabilnost zagrijanosti zraka iznad polova. Još
uvijek se ne može sa sigurnošću reći da li je glavni uzrok prirodna
varijabilnost ili promjena klime. Smanjenje ozonskog omotača
iznad Arktika iz osamdesetih godina prošlog stoljeća je pratilo i
povećanje količine nivoa hlorina tako da je uzrok najvjerojatnije
bio kemijske prirod

11. Ozonski sloj u atmosferi
štiti život na Zemlji
• Ozonski omotač zaustavlja većinu
štetnih sunčevih UV-B zraka, a
potpuno nas štiti i od smrtonosnog
UV-C zračenja.Zato je ozonski
omotač uistinu prijeko potreban štit
za održanje života na planetu Zemlji.
•

12. Ko sve ugrozava ozonski
omotac
• Najčešće uništavamo ozonski omotač ispuštajući
postojane kemikalije koje sadrže klor i brom, koji
onda sudjeluju u složenim kemijskim reakcijama
koje neminovno dovode do uništenja ozonskog
omotača. Od brojnih kemikalija koje je stvorio
čovjek najviše ozon uništavaju -kloroflorougljici
(CFC) (sredstva za hlađenje, potisni plin u
sprejevima ...), zatim nepotpunohalogenizirani
kloroflorougljici (HCFC), potom ugljik-
tetraklorid i metil-kloroform (otapala), haloni
(BFC) (aparati za gašenje požara) pesticidi i
drugi.

13. Unistavanje ozonskog
omotaca
• Уништавање озонског омотача описује две различите
али у вези појаве уочене још од касних 1970-их:
а стално опадање одоко 4% по деценији у укупном
обиму од озона у стратосфериЗемље (озонски
омотач), и много
већи пролеће пад устратосфери озона изнад Земље пола
рни региони.Другифеномен се назива озонске
рупе. Поред ових познатихстратосфере појава, постоје
и поларне Прољецетропосферских уништавање озонског
омотача догађаји.
Детаљи поларног формирања озонске рупе разликује
одсредње географске ширине проређивање, али
је најважнијипроцес
у обе је каталитички уништавање озона од атомскиххало
гена [1] Главни извор тих халогених атома
у стратосфери јепхотодиссоциатион од човека. маде хал
оцарбон хлађење(ЦФЦ, фреона, Халоне). Ова
једињења су транспортовани устратосферу након што
је емитована на површини. [2] Обе врсте уништавање
озонског омотача је примећено да се повећа као хало-

14. Ozonski omotac I
stratosfera
• Најизраженији пад озона је
у доњој стратосфери. Међутим,Озонска
рупа се најчешће не мери у смислу озон концентрацијена
овим нивоима (који су обично од неколико делова на
милион), али је смањење у
укупном колони озона, изнад тачке на површини Земље,
који се
обично изражава у Добсоновихјединица, скраћено
као "Ду". Означене колоне смањења озона уантарктичког
пролећа и почетком лета у односу на раних 1970-
их и пре него
што су приметили коришћењем инструмената као што је
укупан спектрометра озонског мапирање (томови) [6].
Смањење до 70 одсто у озонском колони посматрати
у Аустрал(Соутхерн хемисферичан) пролеће изнад
Антарктика и прво пријављено у 1985 (фарман ет
ал 1985.) Се наставља [7]Током 1990-
их,. Укупно колона озона у септембру и октобру су
наставили да буде 40-50% мања него пре озон-
холе vrednosti.

15. Raspodela ozona u stratosferi
• Debljina ozonskog omotača se razlikuje, tako je uglavnom u blizini
ekvatora manja i povećava se prema polovima. Debljina se mijenja
ovisno o godišnjim dobima i uglavnom je ozonski omotač najdeblji u
proljeće i najtanji u jesen, posebno na sjevernoj polutki. Razlog za
to su zračna strujanja, a i intenzitet Sunčevog zračenja.
• Budući da se stratosferski ozon stvara zbog Sunčevog
ultraljubičastog zračenja, normalno je očekivati da bi najviše
ozona trebalo biti utropskom pojasu, a najmanje u
polarnim regijama. Isto bi bilo normalno da je najviše ozona po
ljeti, a najmanje u zimu. Promatranja pokazuju sasvim nešto drugo,
najviše ozona ima u umjerenom pojasu na sjevernoj i južnoj polutki,
i najviše ga ima u proljeće, a najmanje u jesen.
• To se objašnjava sa prevladavajućim stratosferskim vjetrovima,
što je poznato kao Brewer-Dobsonovo strujanje zraka.
• Dragičević Desanka