Osobine komičke strukture u "Tvrdici" J.S.Popovića

1. ОСОБИНЕ КОМИЧКЕ
СТРУКТУРЕ У ТВРДИЦИ
“Живот јесте права комедија(...). Свет
је позориште или театар, људи су
актери.”
Ј. С. Поповић

2. СТЕРИЈИНЕ ДРАМЕ
“Жалосна позорја”
На примерима из историје
балканског народа Стерија је
указивао на човекову постојаност
у страстима, а непостојаност у
врлинама.
“Весела позорја”
Приказују се мане ондашњег човека из
свакодневнице.
Без обзира на врсту драме, порука је увек иста: ИАКО
ДОБРО НЕ ПОБЕЂУЈЕ УВЕК ЗЛО, ЗЛО ИПАК СТИЖЕ
ПРАВЕДНА КАЗНА.

3. Стварајући своје драме Стерија је објединио:
 Хорацијеву поетику: prodesse et delectare
 идеју стоичке филозофске школе: чинити добро
без обзира на несрећу
 потребу тренутка у коме је живео: сачињавао је
дела за представе и подучавао глумце
Његове су драме имале улогу да буду усвојене
и да активирају унутрашњи живот гледалаца.

4. ЗАШТО СЕ СТЕРИЈИНЕ КОМЕДИЈЕ НЕ
ЗАВРШАВАЈУ СРЕЋНО?
1.
2.
Деретић ово нарушавање конвенције везује за
Стеријину идеју о васпитању и исцелитељској функцији
смеха. Он сматра да је у Стеријиној комедији
морални,односно, дидактички моменат толико наглашен
да он постаје основни принцип његове структуре. Зато су у
већини његових комедија главни протагонисти:
заблудела личност, варалица или резонер.
Завршетак комедије чине две врсте раскринкавања:
излазак заблуделе личности из стања занесености
захваљујућин акцији лика/ликова који обављају функцију
резонера-исцелитеља;
пад маски лика/ликова варалица и осујећење њихових
планова.

5. Комедија има једну од најригиднијих књижевних структура која
се готово безначајно мењала од античких времена.
Образац комичке структуре је следећи:
ПОЧЕТАК – стање хармоније
Старац тврдица има кћерку за удају коју не жели да дâ сиромашном
младићу за супругу.
СРЕДИНА или боље ВРХУНАЦ?– стање хаоса
Протагониста (младић) стање хармоније нарушава и преображава у
ново, хаотично стање. Акцију младића ометају препреке антагонисте
(девојчин отац), које он ставља пред протагонисту не би ли га омео у
остварење планова.
КРАЈ – освешћивање
Протагониста, сам или уз помоћ саветника/савезника, успева да
надмудри антагонисту који у завршним сценама прихвата пораз, јер
схвата своју грешку.
Тек када се одигра комички анагнорсис (аууу!) или cognitio, којим се
оглашава победа произвољног заплета над постојаношћу карактера,
могућ је срећан завршетак (младић добија девојку, а старац тврдица
заузима своје место за свадбеном трпезом).

6. Стеријине комедије немају до краја развијену комичку
структуру.
 Недостаје стање хармоније (на почетку Тврдице Јања и Јуца
се препиру).
 ЗАПЛЕТ: Треба истаћи жељу главног јунака за коју би он
учинио све не би ли је остварио.
Заплет у Тврдици почива на Јањиној жељи да сачува свој
иметак. Начин на који он то чини, одређује га као тврдицу јер
открива да је он патолошки везан за тај новац.
Препреке Јањиној жељи:
1.
давање новца жени;
2.
Петрова плата, одржвање домаћинства;
3.
мираз за ћерку.
Трећа препрека је највећа претња и да би ову препреку
превазишао, Јања одлучује да Катицу уда за старог кир
Диму.


7. Ова препрека је, заправо, ЦЕНТАР ЗАПЛЕТА, о чему
сведочи и улога коју остварује Мишић.
Главни носилац заплета је Мишић, јер се око њега заплет
формира.
Кир Јања не може бити носилац заплета, јер он не може да
жели нешто што већ има, зато ће Мишић, својом жељом,
покренути радњу односно жељу и( а да се ово избаци?)
страх Јањин.
Стерија обрађује тему удаје/женидбе из интереса, а не из
љубави, дакле, Мишић жели Катицу због Јањиног новца.
Такође, Стерија гради своје “весело позорје” остављајући
нагласак управо на „ликове препреке‟ (Јања), јер његова
намера није промена лика, односно спознаја, већ да се
лик што строжије казни како би се показала погубност
одређених страсти.
УПРАВО СЕ ЗБОГ ТОГА СТЕРИЈИНЕ КОМЕДИЈЕ НЕ
ЗАВРШАВАЈУ СРЕЋНО, ЛИК НАСТАВЉА ДА ЖИВИ КАО
И ПРЕ!

8. РАЗВОЈ ДРАМСКЕ РАДЊЕ
За развој драмске радње потребни су ликови
„резонера‟ и „варалице‟,који никада не долазе у
сукоб. Ти ликови су усмерени на лик који има порок.
Заблудела
личност
Варалица
(подстрекач порока,
дела само због своје
личне користи)
Резонер
(не дела над варалицом, већ
жели да главни јунак увиди
своје грешке)
У Тврдици обе функције врши Мишић.

9. ОБЕСМИШЉАВАЊЕ ЛИКА-ПРЕПРЕКЕ


„Ликови-препреке‟ толико доминирају у Стеријиним
драмама да добијају улогу главног јунака, из тог је
разлога нарушена равнотежа класичне комичке
структуре. Међутим, у овим делима чува се и
најзначајнија тековина комичког или
комичног?или жанра комике? жанра, а то је
обесмишљавање „лика-препреке‟.
То значи да овај лик не може да се освести, јер су
његове мане разлог његовог постојања. Ако Јања
освести да је тврдичлук негативна особина, он
више неће постојати. Зато он у свему тражи
оправдање своје природе и живи у лажној представи
о сопственом идентитету.

10. • “оно сам што
поседујем”
• новац који
антропоморфизује
• трговачки
посао
• грчки
цинцар
• кир Дима му
је сличан
• однос са
другим
ликовима
(Јуца,
Катица,
Мишић,
Дима, Петар
)
Лични идентитет
За јунаков доживљај самог себе важни су
следећи фактори:
Социјални фактор
Материјални фактор

• порекло и
прошлост
јунака
• актуелна
ситуација
• систем
вредности и
специфично
понашање
одређује једно друго
•дисбаланс грчке мудрости и људске глупости
•себе сматра посебним и зато он има право да живи на тај начин

11. “Зло, кир Јања, зло; не зло него
велико зло!”
Јања је кажњен јер му је узурпирано оно поље које је
дефинишуће за његов доживљај самог себе.
Јунак прихвата да је погрешно инвестирао и да је
преварен (написаће историју како је “српско глава
преварила греческо мудрост”), али не и да је његов
тврдичлук лош. Отуда његов јунак није комичан.
ПОРУКА: Човек је непроменљив.
Јања нема кризу идентитета јер је увек био доследан
себи.