2. ШТА ЈЕ РЕБУС
Ријеч ребус је латинског поријекла non verbis sed rebus – не по ријечима, већ по стварима. Уствари,
ребус је загонетка представљена комбинацијом слика, слова и знакова. Из њиховог односа се добија
рјешење.
3. ИСТОРИЈАТ РЕБУСА
Тешко је одредити кад и како су настали ребуси. У старој Грчкој и Риму постојали су
новчићи с ребусима, племство је на својим грбовима и штитовима своје име
представљало ребусима, умјетници би сликајући портрете личности често поред њих
насликали неки предмет или животињу која подсјећа на име личности са умјетничког
дјела. Почетком седамнаестог вијека свештеници у Француској су за вријеме ускршњих
празника објављивали ребусе како би их разумјело и неписмено становништво.
Популарност ребуси добијају у деветнаестом вијеку. У двадесетом вијеку ребуси су се
могли наћи свуда ( - огласи, енигмарике, седмичне и дневне новине...). Данас у вријеме
савремених технологија, ребуси губе на значају.
4. РЕБУСИ У НАСТАВИ
Припремајући се за час наставник треба да осмисли како ће мотивисати ученике да учествују у активностима. Игра
је најбоље рјешење. Игра је моћно средство за подстицање развоја личности. Кроз игру дијете проширује своје
знање, обогаћује језик, јача емоционални, социјални и физички развој. Кроз васпитно – образовни систем од
предшколског до високог образовања игра се постепено губи. Игра има своје мјесто у школи као метода и
образовна техника помоћу које ученици уче. Игра је истовремено и васпитно средство кроз коју ученици развијају
осјећања, уче да поштују правила ... Између различитих игара у настави су веома значајне језичке игре. Посебна
врста језичке игре је ребус.
Ребус у настави
1. Освјежава педагошку ситуацију,
2. Наставни рад постаје интересантнији,
3. Развија интелектуалну радозналост ученика,
4. Подстиче креативност,
5. Унапређује логичко мишљење,
6. Развија способност разумијевања мисли и
појмова представљених словима, сликом и знаком,
7. Вјежба способност разумијевања уоченог ...
5. РЕБУСИ У НАСТАВИ ГЕОГРАФИЈЕ
Школе нису довољно опремљене савременим географским средствима, углавном су затворене у
учионице и врло ријетко користе образовне потенцијале, те су вјештине предавања различите од
наставника до наставника.
У недостатку савремених географских средстава ребуси у настави географије представљају право
освјежење. Учење уз помоћ ребуса није покушај да се ученици на часовима забаве и релаксирају,
већ да оно што науче буде квалитетније и трајније. Помоћу ребуса ученици ће остварити трајно
знање које је примјењиво у новим ситуацијама.
Ребусе можемо подијелити на основу наставног плана и програма на:
1. Ребусе шестог разреда,
2. Ребусе седмог разреда,
3. Ребусе осмог разреда и
4. Ребусе деветог разред.