4. Разговором сами постављамо правила за
данашњу родитељски састанак . Правила се
записују и каче на видно место за све. Она нам
требају јер регулишу начин рада , као и
међусобне односе. Правила треба да буду јасна,
једноставна за примену, конкретна и позитивно
одређена. Важе и за учеснике и за водитеље.
6. „Слободно се крећите по учионици на начин
на који Вам одговара. Кад кажем : Сад!,
ухватите се за руку са најближом особом до
себе. Затим ћете , тако у паровима ,
наставити шетњу. Кад поново узвикнем
:Сад!, прићи ћете најближем пару до себе и
тако формирати четворке.“
10. Шта Вама конкретно говори оцена из књижице о
учениковим знањима, способностима,
вештинама?
11. У току учења усмерава ученика на одређене циљеве,
садржаје и исходе, што га подстиче да планира наредне
кораке у учењу, а тиме да поступно предузима све
активнију и конструктивнију улогу у сопстевном развоју.
Пошто садржи низ исказа , зато се и зове ОПИСНА (
ДЕСКРИПТИВНА) ОЦЕНА.
У формативном оцењивању саопштавање информација
ученику има две главне компоненте - једну у којој се
говори о оном шта је ученик постигао и другу у којој се
говори о ономе шта и како ученик треба да постигне у
наредном кораку.
Најкраће речено : Формативно оцењивање – УЧЕЊЕ ЗА
УЧЕЊЕ !
12. • Праћење рада и понашање ученика ван часа;
• Праћење рада ученика у допунском или
додатном раду и слободним активностима;
• Праћење уредности ученикових радова;
• Прикупљање података о интересовањима
ученика, условима у којима ученик живи и
ради,
13. Описна оцена састоји се из усменог или
писаног извештаја о напредовању ученика ,
о успеху који је постигао и о следећим
корацима у процесу учења.
14. Информације које садржи описна оцена треба
да су јасне, речене на начин разумљив
ученицима и родитељима.
У описној оцени прво треба навести оно што је
ученик постигао ; чак и када је то постигнуће
скромно , о њему треба говорити позитивно.
Описне оцене треба јасно да спецификују
следеће кораке или развојне потребе.
Могу укључивати позитивне коментаре о
понашању и залагању у циљу јачања
мотивације и самопоштовања ученика.
15. Ученик је показао напредак у савладавању писменог
сабирања вишецифрених бројева. Научио је да правилно
записује сабирке у диктираним задацима . Увек води
рачуна о положају јединица , десетица и стотина. На
контролном задатку је имао 20 задатака, успешно је
решио 16. Све грешке су биле на задацима који су имали
релативно дуге низове сабирака и захтевали прелаз не
само преко прве, већ и преко друге или треће десетице.
Следећи корак је да ученик вежба сабирање низова
једноцифрених бројева који захтевају прелазак преко
три или четири десетице. При вежбању водити рачуна
о брзини рада и броју тачно сабраних низова бројева.
16. 1.Шта мислите шта све наставник прати
вреднује (оцењује) код ученика?
2.Зашто се за ученике 1. и 2. разреда предлаже
само описно оцењивање?
3.Наведите добре стране описног оцењивања.
4.Наведите лоше стране описног оцењивања.
17. усмене провере постигнућа;
писмене провере постигнућа ;
активности и његових резултата рада: изложба
радова, модели, цртежи, учешћа дискусији, писања
домаћих задатака, учешћа у различитим облицима
групног рада, збирке одабраних ученикових
продуката рада – портфолија;
примене знања, самосталности, показаних вештина
у коришћењу материјала, прибора, као и примене
мера заштите и безбедности према себи, другима и
околини, у складу са програмом предмета.
18. Не класификује ученике (опире се стереотипној и
крутој подели ученика на одличне, врло добре…).
Описно оцењивање не вреднује ученика , већ
пружа конкретне информације о ефикасности
учениковог ангажовања и о квалитету исхода тог
ангажовања.
На основу информација о оствареном напредовању
сугерише следеће кораке, дефинише циљеве даљег
учења и развоја (поуздан водич и подршка
ученицима у кретању кроз школски програм).
На млађим узрастима описно оцењивање помаже
ученицима да непосредне циљеве учења повежу
како са залагањем и вежбањем , тако и са
критеријумима на основу којих се препознаје и
вреднује успех.
19. У процесу оцењивања обухвата се ученик у целини,
све компоненте његовог развоја и његове личности;
Вреднује се квалитет стечених знања, умења и
навика, разумевање и могућност примене стечених
знања у конкретним ситуацијама, као и способности,
однос према раду, мотивација, упорност, истрајност
...
Учитељ свакодневно вреднује и оцењује активности
ученика ,указује на јаке стране, даје му подстицаје,
мотивише га на учење, указује му зашто и како треба
да учи, али скреће му пажњу и на слабе стране и даје
препоруке како да их отклони.
20. Описно оцењивање може превазићи недостатке
бројчаног оцењивања јер је представљање
ученикових резултата детаљније,прегледније,
садржајније и информативније и усаглашено је
са унапред постављеним критеријумима. Оно
вреднује развој ученика на основу процеса
праћења и бележења. Пажња се усмерава на
сваки аспект развоја, а не само на
трансформисање знања у оцену и квантитативни
приказ постигнућа ученика.
21. Ученик који остварује веома значајан напредак у
савладавању програма предмета и у потпуности
самостално испуњавања захтеве који су
утврђени на основном и средњем нивоу, као и
већину захтева са напредног нивоа посебних
стандарда постигнућа, односно захтева који су
одређени индивидуалним образовним планом и
прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома
висок степен ангажовања, добија оцену одличан
(5);
22. Ученик који остварује значајан напредак у
савладавању програма предмета и у потпуности,
самостално, испуњавања захтеве који су
утврђени на основном и средњем нивоу, као и
део захтева са напредног нивоа посебних
стандарда постигнућа уз мању помоћ
наставника, односно захтева који су одређени
индивидуалним образовним планом и
прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок
степен ангажовања, добија оцену врло добар (4);
23. Ученик који остварује напредак у савладавању
програма предмета и у потпуности, самостално
испуњавања захтеве који су утврђени на
основном и већи део на средњем нивоу посебних
стандарда постигнућа, односно захтева који су
одређени индивидуалним образовним планом и
прилагођеним стандардима постигнућа, уз
ангажовање ученика, добија оцену добар (3);
24. Ученик који остварује минималан напредак у
савладавању програма предмета и испуњавања
уз помоћ наставника захтеве који су утврђени у
већем делу основног нивоа постигнућа, односно
захтеве који су одређени индивидуалним
образовним планом и прилагођеним
стандардима постигнућа и ангажовање ученика,
добија оцену довољан (2);
25. Ученик који не остварује минималан напредак у
савладавању програма предмета и ни уз помоћ
наставника не испуњавања захтеве који су
утврђени на основном нивоу постигнућа, добија
оцену недовољан (1).
26. Сумативно оцењивање је прављење биланса
у завршној фази учења или школовања. У
оптицају су различити модели сумативног
оцењивања :
Периодично оцењивање исхода учења
(тромесечно оцењивање);
Повезивање оцена из појединих предмета,
извођење опште завршне оцене (крај
полугодишта, крај школске године);
Најкраће речено : Сумативно оцењивање –
УЧЕЊЕ ЗА ОЦЕНУ !
30. Односе се на ученика и дефинишу
знања , умења, ставове и вредности
које ученик треба да поседује након
одређеног нивоа образовања;
Српски језик
1.разред –
исходи учења
31. Исходи показују шта се учи, а
стандарди постигнућа показују
колико је учење успешно.
32. У фази извештавања наставник све
расположиве податке о успеху, исходима
учења и развојним потребама ученика
анализира, тумачи и повезује у јединствену
слику о напредовању и развоју ученика.
Праћење
напредовања
ученика
33. Зашто је извештавање потребно
1.родитељима?
2.ученицима?
3.Како оцењивање помаже ученицима да се
боље ангажују у настави?
4.Како оцењивање помаже родитељима да
прате учење и напредовање деце?
34. Ученицима је потребна
подршка у виду:
• Указивања на оно што су
успешно урадили у
претходној фази рада;
• Информација шта још
треба да уче или да
употпуне и утврде;
• Сугестија о могућим
начинима рада у следећој
фази учења;
• Позитивних коментара
када покажу напредак у
учењу;
Родитељима је потребно:
• Указивање на опште
напредовање њихове деце,
укључујући мотивацију и
социјални развој;
• Указивање на напредовање
у односу на разна
очекивана постигнућа и
исходе;
• Давати специфичне
информације о
активностима у којима је
ученику потребна помоћ и
охрабривање;
• Пружити информације о
следећим корацима учења;
38. Оцењивање за развој ученика – приручник за
наставнике, Ненад Хавелка, Емина Хебиб,
Александар Бауцал, Београд, август 2003.
Како стварати пријатну атмосферу за учење-
ризница игара, Неца Јовић и драган Кувељић,
Креативни центар
Правилник о оцењивању ученика у основном
образовању и васпитању
39. Презентацију и родитељски састанак
осмислила
Биљана Вуловић- Основна школа “Свети
Сава”, Баре
Исходе и табеле праћења урадила и
осмислила
Наташа Белић – Основна школа “Рада
Шубакић”, Гружа