kvalitet zivota kardiovaskularnih bolesnika kvalitet zivota bolesnika je novijeg datuma. Kvalitetom zivota bolesnika su se strucnjaci poceli baviti krajem proslog veka. merenje kvaliteta se vrsi upinicima.najpouzdaniji se pokazao Sf-36 upitnik.

1. Kvalitet života
kardiovaskularnih
bolesnika
Biljana Matović
br.indexa 112M/2013

3. Uvod
Kardiovaskularne bolesti (KVB):
• pogoršavaju kvalitet života,
• uzrokuju invalidnost,
• ekonomski slabe naciju,
• i skraćuju očekivanu dužinu
života.

4. Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti
• Danas u Evropi KVB su vodeći uzrok
smrti sa preko 50% učešća, dok je,
poređenja radi,smrtnost od malignih
bolesti 22%.
• Srbija se po učestalosti oboljevanja u
svetu nalazi u gornjoj polovini poretka,
od KVB.
• Svaki četvrti stanovnik u razvijenim
zemljama boluje od ishemijske bolesti
srca i životni vek mu je skraćen 7
godina

5. Šta su kardiovaskularne bolesti?
Kardiovaskularne bolesti su najčešće
aterosklerozne bolesti srca i krvnih
sudova i obuhvataju:
a) Ishemijsku bolest srca
•-stabilna angina pectoris,
•-akutni koronarni sindrom,
•-iznenadna srčana smrt,
•-srčana insuficijencija

6. b) Akutni moždani udar(akutna
insuficijencija CNS):
- ishemijski moždani udar(75%-80%),
- hemoragijski moždani udar(20%-25%).
Moždani udar je uzrok 10% ukupnog
svetskog godišnjeg mortaliteta, a
polovina preživelih su invalidi
Šta su kardiovaskularne bolesti?

7. Šta su kardiovaskularne bolesti?
c) Periferna arterijska okluzivna
bolest(ateroskleroza ekstremiteta)
sledećih stepena:
• -parestezije u ekstremitetima,
• -claudicatio intermitens,
• -bol u miru,posebno noću,
• -ulceracije i gangrene.

8. Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca
• je grupa bolesti srca koje nastaju
usled smanjenog protoka krvi kroz
srčane arterije.
• Najčešći uzrok smanjenog protoka
krvi kroz krvne sudove srca je
ateroskleroza. Posledica koronarne
bolesti srca je koronarna
insuficijencija, odnosno stanje
premale ponude i prevelike potrebe
srčanog mišića za kiseonikom

9. Cilj vodiča za prevenciju KVB
• Osnovni cilj vodiča za prevenciju KVB i
prevencije rizika je poboljšati kvalitet života ovih
bolesnika.
• Rehabilitacija srčanih bolesnika je
multidisciplinarni i dugoročni program koji
uključuje procenu rizika, modifikaciju faktora
rizika, fizički trening, smanjenje telesne težine,
zdravu ishranu, prestanak pušenja, psihosocijalni
aspekt, kao i savetovanje i obrazovanje

10. FAKTORI RIZIKA
Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje
od KVB su:
• -starost,
• -pol,
• -nizak socioekonomski status,
• -pozitivna porodična anamneza za
aterosklerozu.

11. FAKTORI RIZIKA
• Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su
upravo šansa da se njihovom korekcijom odloži
oboljevanje kod izloženih osoba i smanje
komplikacije kod obolelih od KVB.
- U promenljive faktore rizika spadaju:
• -arterijska hipertenzija,
• -pušenje,
• -povišen LDL-holesterol,
• -gojaznost,
• -diabetes mellitus,
• -nepravilna ishrana,
• -fizička neaktivnost
jabuka
kruška

12. Značaj kardiovaskularnih bolesti i
koronarne bolesti u Srbiji i svetu
• Prema procenama Svetske zdravstvene
organizacije (WHO), u toku 1990. godine od
kardiovaskularnih bolesti u svetu umrlo je 17
miliona ljudi, a smatra se da će 2020. godine taj
broj iznositi 25 miliona ljudi.
• Kardiovaskularne bolesti (KVB) znatno
pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost,
ekonomski slabe naciju, i skraćuju očekivanu
dužinu života; i pri tome imaju negativan trend
porasta incidence.
•

13. 3. Definicija kvaliteta života
• Pojam kvaliteta života nastao je kao posledica
shvatanja da je zdravlje vrlo važan, ako ne i
najvažniji uslov dobrog kvaliteta života.
• Velik je broj naučnih studija koje su razmatrale
kvalitet života bolesnika sa kardiovaskularnim
oboljenjima nakon određenog medikamentoznog
lečenja ili terapijske procedure trenutno na
Medlineu se može naći 10.820 referenci o
kvalitetu života i različitim kardiovaskularnim
oboljenjima i terapijskim procedurama

14. šta je to dobar kvalitet
života?
• U praksi nije lako odgovoriti.
• Sve više se koristi konceptni pristup koji definiše kvalitet
života putem bolesnikove procene njegovih sposobnosti
u četiri oblasti:
 fizičkoj i profesionalnoj sposobnosti,
 psihičkom sta­nju,
 društvenim aktivnostima i interakcijama I
 so­matskim senazacijama.
Bolesnik je sam sebi kontrola, a poređenje se vrši u odnosu
na očekivane sposobnosti bolesnika

15. Ispitivanje kvaliteta života
• Ispitivanje kvaliteta života i mogućnosti za
njegovo unapređenje su posebno važni imajući
u vidu:
 povećanje očekivanog trajanja života,
porasta učestalosti faktora rizika i hroničnih
nezaraznih oboljenja sa kojima su mnogi ljudi
prinuđeni da žive.

16. Kvalitet života
• Iz perspektive zdravlja (ili bolesti) kvalitet života
se odnosi na socijalno, emocionalno i fizičko
blagostanje bolesnika nakon lečenja,
odražavajući definiciju zdravlja WHO, kao i na
uticaj bolesti i lečenja na nesposobnost i
svakodnevno funkcionisanje.
• Informacija o kvalitetu života se može dobiti
samo od bolesnika, jer samo oni imaju direktan
uvid u svoja osećanja i misli.

17. Istorijski osvrt
• Prva teorijska razmatranja merenja kvaliteta života kao i
merne skale opisane su krajem 19. veka, tačnije 1854.
godine, a prva naučna istraživanja i razvoj mernih
instrumenata sprovedeni su u oblasti psihijatrije, 1929.
od Terstona i 1932. Likerta.
• Sedamdesetih godina prošlog veka poraslo je
interesovanje za kvalitet života u mnogim oblastima,
posebno hroničnim nezaraznim bolestima.
•

18. • Kako su kardiovaskularna oboljenja najčešći uzrok
morbiditeta savremene populacije, ispitivanje kvaliteta
života kod ovih bolesnika važno je ne samo za bolesnike
već i za lekare, to jest fondove finansiranja i planira­nja
zdravstvene zaštite
• Dužina života bolesnika sa kardiovaskularnim
oboljenjima je produžena, ali je i dalje naučni izazov
kako poboljšati kvalitet života bolesnika.

19. • Da bismo pratili određeno oboljenje, tj. imali
dobar uvid u kontrolu bolesti, treba da postoje
odgovarajući ishodi njenog praćenja i njene
kontrole.
• Konvencionalni pokazatelji oboljenja (npr.
simptomi, znaci, laboratorijsko­biohemijski i
funkcijski nalazi) veoma su značajni za
određivanje efekta leka na ciljni organ, ali ne
ukazuju na to kako bolesnici funkcionišu u
svakodnevnom životu i koliko bolest ograničava
njihove aktivnosti.

20. Somatski
domen
Psihološki
domen
Socijalni
domen
Kvalitet života

21. • U našoj zemlji, tokom prethodnih pet godina, održano je
više vrlo posećenih skupova o definisa­nju i evaluaciji
kvaliteta života kardiovaskularnih bolesnika (1.1.,8). O
značaju ove teme govori i podatak da je glavni
organizator skupova pod nazivom Medicina i kvalitet
života bilo medicinsko odeljenje Srpske aka­demije
nauka i umetnosti (SANU), a na njima su pri­kazani i
radovi, u kojima su korišćeni i upitnici za merenje
kvaliteta života kod kardiovaskularnih bole­snika.

22. • Najdužu tradiciju u praćenju kvaliteta života bolesnika sa
kardiovaskularnim oboljenjima u našoj zemlji ima grupa
autora iz Univerzitetske klinike za kardiovaskularne
bolesti u Sremskoj Kamenici.
• Oni već duže od dve decenije prate kvalitet života
bolesni­ka kod kojih je urađena hirurška
revaskularizacija miokarda, a definisali su i svoj originalni
indeks kva­liteta života „QOLI­NOVI SAD”, koji je
prezentovan i prihvaćen kod nas i u inostranstvu

23. Upitnik za merenje kvaliteta zivota
• Tokom poslednjih godina razvijen je velik broj upit­nika koji
predstavljaju instrumente za merenje kvaliteta života [2,7].
• Po strukturi mogu biti opšti, to jest generič­ki i upitnici specifični za
oboljenje.
• Izbor instrumenta treba da odredi kliničar prema kliničkom
studijskom problemu i mernim karakteristikama instrumenta.
• Opšti zdravstveni upitnici izražavaju meru oštećenja zdravlja,
isključivo sa stanovišta bole­snika. Njihova prednost u odnosu na
upitnike specifične za oboljenje je u tome što je njihova ponovljivost
i valid­nost verifikovana na različitim oboljenjima [2].

24. • Upitnici specifični za oboljenje usmereni su na određeno
oboljenje i formirani s ciljem da pruže veću senzitivnost i
specifičnost [12–14].
• Njihova prednost je što se fokusiraju na područja
funkcionisanja koja su specifična i najvažnija za obole­
log od određene bolesti. Ograničenje je u tome što is­
ključuju mogućnost poređenja kvaliteta života između
različitih populacija ili oboljenja [7,14].

25. • Dobar upitnik treba da ima sledeće karakteri­stike: da
precizno meri zdravlje; da je pouzdan; da je osetljiv
prema klinički značajnim promenama zdrav­lja; da je
ponovljiv; da je relativno kratak i jednosta­van i, najzad,
da je validan i pouzdan, to jest da objektivno meri kvalitet
života

26. • Najvažniju odluku u procesu merenja kvaliteta živo­ta
bolesnika sa kardiovaskularnim oboljenjem predstav­lja
izbor vrste upitnika koji će biti korišćen. Ovaj izbor, pre
svega, određuju specifičnosti oboljenja, ali ne posto­ji
jedinstveni upitnik za procenu kvaliteta života bole­snika
sa kardiovaskularnim oboljenjima

27. • U dosadašnjim studijama merenja kvaliteta života
bolesnika sa kardio­vaskularnim oboljenjima korišćeni su
različiti upitnici:
• Short-form 36 upitnik (SF-36),
• Nottingham Health Pro-file (NHP) upitnik,
• Opšti psihološki indeks dobrog sta-nja
(Psychological General Wellbeing Index – PGWI),
• Physical Activity Score (PAS) i
• Minnesota Living with Heart Failure Questionnaire.

28. • pokazano je da je u oblasti kardiovaskularnih oboljenja
jedan od najpouzdaniji upitnik SF­36, koji vrlo realno
oslikava kvalitet života, a ima i odličnu korelaciju i sa
fizičkim i psihičkim mogućnostima bolesnika, posebno
kod bolesnika sa različitim modalitetima lečenja
koronarne bolesti, koja je i najčešće kardiovaskularno
oboljenje.
• Njegova pouzdanost potvrđena je u mnogobrojnim
istraživanjima, a na Medlineu se trenutno (maj 2009)
nalazi citirano u 114 studija rađenih u populaciji
kardiovaskularnih bolesnika kod kojih je za procenu
kvaliteta života korišćen upravo SF­36 upitnik.

29. Upitnik SF-36
• konstruisan da izmeri osam najvažnijih zdravstvenih dimenzija
na osnovu primene osam grupa pitanja.
• Grupe obuhvataju od dva do deset pitanja i uz svako pitanje
ponuđene odgovore, koji se naknadno standardno obrađuju. Upitnik
SF-36 ima 36 pitanja, od kojih je 35 pitanja grupisano u osam
dimen-zija:
• fizičko funkcionisanje,
• fizička uloga,
• telesni bol,
• opšte zdravlje,
• vitalnost,
• društveno funkcionisanje,
• emocionalna uloga i mentalno zdravlje,
• a jedno pitanje se odnosi na poređenje opšteg kvaliteta života u
periodu od pre godinu dana.

30. RAND 36-Item Short Form Health Survey
(SF-36) 1.0 Questionnaire Items
Question Question
ANSWER
Score (for
1 In general, would you say
your health is:
Excellent (1)
Very good (2)
Good (3)
Fair (4)
Poor (5)

31. Compared to one year ago, how would
your rate your health in general now?
answer score
2 Compared to one year ago, how
would your rate your health in
general now?
Much better now than one year ago (1)
Somewhat better now than one year ago (2)
About the same (3)
Somewhat worse now than one year ago (4)
Much worse now than one year ago (5)

32. 3. Sledeće stavke su o aktivnostima koje
možete da uradite tokom dana. Da li vaše
zdravlje sada vas ograničava u ovim
aktivnostima? Ako je tako, koliko?
• Energična aktivnosti, kao što su trčanje, dizanje
teških predmeta, koji učestvuju u napornim
sportovima:
• Da, dosta ograničen (1)
• Da, ograničen malo (2)
• Ne, ne ograničava me (3)

33. Srednje aktivnosti, kao što su premeštanje
table, usisavanje, kuglana, ili igranje golfa
4.
Da, dosta ograničen (1)
Da, ograničen malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)
odgovor zbir

34. Podizanje ili nošenje namirnica
5
Da, dosta ograničen (1)
Da, ograničen malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)

35. Penjanje nekoliko stepenika
6
Da, dosta ograničen (1)
Da, ograničen malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)
odgovor zbir

36. Penjanje - jednu stepenicu
7 Da, dosta ograničen (1)
Da, ograničen malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)

37. Savijanje, klečenje i spuštanje
8 Da, dosta ograničen (1)
Da, ograničen malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)

38. Šetati više od kilometra
9
Da, dosta ograničava (1)
Da, ograničava malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)

39. 10. Šetati nekoliko blokova
Da, dosta ograničava (1)
Da, ograničava malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)
odgovor zbir

40. 11 Šetnja jedan blok:
Da, dosta ograničava (1)
Da, ograničava malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)
odgov
or
zbir
12 Kupanje i svlačenje:
Da, dosta ograničava (1)
Da, ograničava malo (2)
Ne, ne ograničava me (3)

41. Tokom protekle 4 nedelje, da li ste imali neki od sledećih
probleme sa radom ili ostale redovne dnevne aktivnosti,
kao rezultat vašeg fizičkog zdravlja?
13 Smanjili ste količinu vremena koje
provodite na radu ili druge aktivnosti
Da (1)
Ne (2)
14 Ostvarujete manje nego što biste
želeli
Da (1)
Ne (2)

42. 15 Bili ste ograničeni u vrsti posla ili
drugih aktivnosti
Da (1)
Ne (2)
16 Imali ste poteškoća u obavljanju
rada ili drugih aktivnosti
(na primer, je dodatni napor)
Da (1)
Ne (2)

43. Tokom protekle 4 nedelje, da li ste imali neki od sledećih
problema sa radom iliostale redovne dnevne aktivnosti kao
rezultat bilo kakvih emotivnih problema (kao što su
osećanje depresivni ili anksiozni)?
17 Smanjili ste količinu vremena koju
provodite na radu ili druge aktivnosti
Da (1)
Ne (2)
18 Ostvarili ste manje nego što
biste želeli
Da (1)
Ne (2

44. 19 Radite li, ili druge aktivnosti pažljivo
kao i obično
Da (1)
Ne (2)
20 Tokom protekle 4 nedelje,vaše fizičko
zdravlje ili emocionalni problemi ometale
su vam normalne društvene aktivnosti sa
porodicom, prijateljima, komšije, ili grupe?
Nimalo (1)
Malo (2)
Umereno (3)
Vrlo malo (4)
Izuzetno (5)

45. 21 Koliko telesni bol ste imali tokom
prošlosti 4 nedelje?
Nijedan (1) Veoma blag (2)
Mild (3) Srednje (4)
SAD (5) Vrlo ozbiljna (6)
22 Tokom protekle 4 nedelje, koliko vas je bol
ometala u normalnom radu (uključujući oba
posla van i kućni poslovi)?
Nimalo (1)
Malo (2)
Umereno (3)
Vrlo malo (4)
ekstremno (5)

46. Ova pitanja su o tome kako se
osećate i kako ste se osećali
protekle 4 nedelje.
Za svako pitanje, molimo Vas da
daju jedan odgovor koji
najbliže način ste se osećali.
23 Da li se osećate ispunjeni?
Celo vreme (1)
Većinu vremena (2)
Dobar Malo je vremena (3)
Neki od vremena (4)
Malo je vremena (5)
Nijedan deo od doba (6)

47. 24 Da li ste bili veoma nervozna osoba?
Celo vreme (1)
Većinu vremena (2)
Dobar Malo je vremena (3)
Neki od vremena (4)
Malo je vremena (5)
Nijednog trena (6)
25. Dа li ste se osećаli tаko kao dа vаs ništа ne moze
orаspoložiti?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki deo od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Nijednog trena (6)

48. 26 Dа li ste se osećаli mirni i miroljubivi?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Niko od dobа (6)
27
Dа li ste imаli mnogo energije?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Nijednog trena (6)

49. 28 Dа li ste osećаli problem od srca i plаvo?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Nijednog trena (6)
29 Dа li se osećаte dotrаjаlа?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Nijednog trena (6)

50. 30 Dа li ste bili srećnа osobа?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Niko od dobа (6)
31 Dа li se osećаte umorno?
Celo vreme (1)
Većinu vremenа (2)
Dobаr Mаlo je vremenа (3)
Neki od vremenа (4)
Mаlo je vremenа (5)
Niko od dobа (6)

51. 32 Tokom protekle 4 nedelje,vаše fizičko zdrаvlje ili
emocionаlni problemi ometаli su vas u svojim
društvenim аktivnostimа (kаo gostujući kod
prijаtelja,rođаci, itd)?
Celo vreme (1)
Većinа vremenа (2)
Neki od vremenа (3)
Mаlo vremenа (4)
33 Kаko TACNO ili FALS je svаki od sledećih
izjаvа zа vаs?
Čini mi se dа se rаzbolim mаlo lаkše nego
drugi ljudi.
Definitivno istinа (1)
Uglаvnom istinа (2)
Ne znаm (3)
Uglаvnom netаčno (4)
Definitivno lаžne (5)

52. 34 Jа sаm kаo zdrаvа kаo i sve koje
znаm.
Definitivno istinа (1)
Uglаvnom istinа (2)
Ne znаm (3)
Uglаvnom netаčno (4)
Definitivno greska (5)
35 Očekujem moje zdrаvlje dа se
pogoršаvа.
Definitivno istinа (1)
Uglаvnom istinа (2)
Ne znаm (3)
Uglаvnom netаčno (4)
Definitivno greska (5)

53. 36 Moje zdrаvlje je odlično odgovor zbir
Definitivno istinа (1)
Uglаvnom istinа (2)
Ne znаm (3)
Uglаvnom netаčno (4)
Definitivno greska (5)

54. • NIJE
TOLIKO
VAŽNO
ZNATI
KOJA
BOLEST
IMA
ČOVEKA
• KOLIKO JE
VAŽNO
ZNATI
KOJI
ČOVEK
IMA
BOLEST

55. •