3. Položaj u Periodnom sistemu
elemenata
Pripada 1. ili 17. grupi Periodnog
sistema
Ima jedan VALENTAN elektron
Da bi bio stabilan, nedostaje mu
JEDAN ELEKTRON
4. Građa atoma VODONIKA
Atom vodonika ima najprostiju
građu od svih hemijskih
elemenata
U jezgru ima jedan proton, u
omotaču jedan elektron
UVEK JE JEDNOVALENTAN
5. Vodonik u prirodi
Najrasprostranjeniji element u
svemiru – gradi ZVEZDE
6. Na Zemlji se javlja u
obliku jedinjenja-
VODA…
i vrlo malo u
elementarnom stanju –
vulkanski gas
7. IZOTOPI VODONIKA
PROTIJUM
U jezgru ima
samo jedan
PROTON
Z = 1, A = 1
DEUTERIJUM
U jezgru pored
protona ima i
jedan NEUTRON
Z = 1, A = 2
TRICIJUM
U jezgru pored
protona ima
dva NEUTRONA
Z = 1, A = 3
8. U slobodnom stanju,
vodonik se javlja kao
dvoatomni molekul – H2
Atomi vodonika su u
molekulu vodonika vezani
JEDNOSTRUKOM,
NEPOLARNOM
KOVALENTNOM VEZOM
9. Dobijanje vodonika
U laboratoriji se dobija reakcijom
CINKA i SUMPORNE KISELINE
Zn + H2SO4 → ZnSO4 + H2↑
Cink + sumporna kiselina→ cink-sulfat + vodonik
10. Dobijanje vodonika u industriji
Iz VODE, najrasprostranjenijeg
jedinjenja vodonika,
ELEKTROLIZOM
ELEKTROLIZA je razlaganje složenih
supstanci jednosmernom
električnom strujom
http://www.youtube.com/watch?v=UGHxlxn-ypc
11. Fizička svojstva vodonika
gas bez boje, mirisa i ukusa
lakši je od vazduha
ne rastvara se u vodi
lako zapaljiv, oslobađa se velika
količina energije (primena)
gori svetlo plavim plamenom
12. Praskavi gas
je smeša vodonika i kiseonika u
zapreminskom odnosu 2 : 1
Kada se ta smeša zapali, uz
PRASAK nastaje VODA
13. HEMIJSKA SVOJSTVA
Kao i ostali nemetali, gradi OKSIDE
H2 + O2 → H2O
A gradi i KISELINE
H2 + Cl2 → HCl
HCl – hlorovodonična kiselina, koristi se i za dobijanje
vodonika reakcijom sa cinkom
14. Jedinjenja vodonika
gradi veliki broj jedinjenja a
najvažnije i najrasprostranjenije
jedinjenje vodonika je VODA
ako se za atom kiseonika umesto 2
atoma vodonika vežu 2 atoma
deuterijuma, nastaje „TEŠKA VODA“
D2O – koristi se u nuklearnim reaktorima
15. Primena vodonika
Primena vodonika zasniva se na
njegovim svojstvima
punjenje meteoroloških balona –
zato što je lakši od vazduha
postizanje visokih temperatura pri
obradi metala –
zato što je lako zapaljiv i oslobađa toplotu
raketno gorivo – gorivo budućnosti
