Građa atoma
•Als PPTX, PDF herunterladen•
5 gefällt mir•26,770 views
Za učenike 7. razreda
Empfohlen
Weitere ähnliche Inhalte
Was ist angesagt?
Was ist angesagt? (20)
Ähnlich wie Građa atoma
Ähnlich wie Građa atoma (20)
Mehr von Biljana Ristic
Mehr von Biljana Ristic (20)
Građa atoma
- 1. Atomsko jezgro, elektronski omotač, relativna atomska masa
- 2. Prema savremenom modelu, ATOM SE SASTOJI OD JEZGRA i ELEKTRONSKOG OMOTAČA
- 3. JEZGRO ATOMA JEZGRO atoma čine čestice koje nazivamo NUKLEONI. TO SU : PROTONI I NEUTRONI
- 5. ELEKTRONSKI OMOTAČ ELEKTRONSKI OMOTAČ je prostor oko jezgra (deo atoma) u kome se kreću ELEKTRONI.
- 7. OSOBINE SUBATOMSKIH ČESTICA PROTONI, NEUTRONI i ELEKTRONI nazivaju se i SUBATOMSKE čestice. Atom, kao i subatomske čestice imaju svoju masu, koja se izražava unificiranom atomskom jedinicom mase ili u ( u = 1,67 x 10-24 g)
- 8. OSOBINE SUBATOMSKIH ČESTICA Naelektrisanje subatomskih čestica se izražava relativnim naelektrisanjem. Izračunava se poređenjem sa najmanjim jediničnim naelektrisanjem subatomske čestice, protona ili elektrona.
- 9. Karakteristike PROTONA p+ PROTON (p) je pozitivno naelektrisana čestica. njegova masa iznosi 1u, a njegovo relativno naelektrisanje +1.
- 10. Karakteristike NEUTRONA no NEUTRON (n) je neutralna, nenaelektrisana čestica. Masa neutrona približno je jednaka masi protona (1u), a njegovo relativno naelektrisanje je 0.
- 11. Karakteristike ELEKTRONA e- ELEKTRON (e) je negativno naelektrisana čestica. Masa elektrona je oko 2000 puta manja od mase protona i neutrona, a njegovo relativno naelektrisanje je – 1.
- 12. čestica oznaka masa (g) masa (u) relativno naelektrisanje proton p+ 1,67 x 10-24 1 + 1 neutron no 1,67 x 10-24 1 0 elektron e- 9,1 x 10-28 0 - 1 KARAKTERISTIKE SUBATOMSKIH ČESTICA
- 13. Karakteristike ATOMA Merenjem je ustanovljeno da je JEZGRO naelektrisano pozitivno, dok je ATOM kao celina ELEKTRONEUTRALAN. To znači da je ukupno pozitivno naelektrisanje jednako ukupnom negativnom naelektrisanju, odnosno da je u atomu BROJ PROTONA = BROJU ELEKTRONA
- 14. ATOMSKI i MASENI BROJ Atomi hemijskih elemenata međusobno se razlikuju po broju protona u jezgru. Broj protona u jezgru nekog hemijskog elementa određuje njegov identitet i naziva se ATOMSKI ili REDNI broj - Z
- 15. Z = N ( p+ ) = N ( e - )
- 16. ATOMSKI i MASENI BROJ MASENI BROJ – A jednak je broju nukleona u jezgru, odnosno zbiru broja protona i neutrona.
- 17. A = N ( p+ ) + N ( n o)
- 19. STVARNA MASA ATOMA Kako je masa elektrona mnogo manja od mase protona i neutrona (zanemarljivo mala), onda je masa atoma jednaka zbiru masa svih protona i neutrona u jezgru.
- 20. STVARNA MASA ATOMA Stvarna masa atoma nekog elementa (E) predstavlja proizvod njegovog masenog broja i unificirane atomske jedinice mase m (E) = A x u *Ne postoji vaga koja može da meri masu atoma
- 21. RELATIVNA ATOMSKA MASA Kako su stvarne mase atoma izuzetno male i teške za računanje, bilo je potrebno izabrati neku jedinicu mase koja bi služila za poređenje, odnosno u odnosu na koju bi izražavali stvarne mase atoma. Za jedinicu za poređenje izabrana je unificirana jedinica mase – u.
- 22. RELATIVNA ATOMSKA MASA Poređenjem stvarne ili apsolutne mase atoma sa unificiranom jedinicom mase, dobijamo neimenovani broj koji nazivamo RELATIVNA ATOMSKA MASA i obeležavamo ga sa Ar.
- 23. RELATIVNA ATOMSKA MASA Relativna atomska masa (Ar) je broj koji pokazuje koliko puta je stvarna masa atoma veća od unificirane jedinice mase (u).
- 24. uje jednako 1/12 mase atoma ugljenika koji u svom jezgru ima 12 nukleona, odnosno unificirana jedinica mase je zapravo masa jednog protona ili neutrona.
- 25. RELATIVNA ATOMSKA MASA Ar = 𝑚 𝑎 𝑢 ma – stvarna masa atoma u – unificirana atomska jed Masa najlakšeg patuljka uzeta je kao jedinica za poređenje, odnosno, njegova Ar = 1, drugi patuljak ima Ar = 2, a treći Ar = 3,3
- 26. IZOTOPI Veliki broj hemijskih elemenata ima relativne atomske mase koje nisu celi brojevi. Razlog tome jeste što ti elementi imaju svoje IZOTOPE.
- 27. IZOTOPI IZOTOPI su atomi hemijskog elementa koji se razlikuju po masenom broju, odnosno po broju neutrona.
- 28. Relativna atomska masa - IZOTOPI Kod hemijskih elementa koji imaju svoje izotope, relativna atomska masa se izračunava kao srednja vrednost masa svih izotopa. Iz tog razloga vrednost Ar nije ceo broj.
- 29. PRIMER Izračunaj relativnu atomsku masu litijuma (Li), koji u prirodi ima dva izotopa Li čiji je A = 6 i Li čiji je A = 7. Zastupljenost izotopa sa 6 nukleona je 6%, dok je izotop sa 7 nukleona u prirodi zastupljen sa 94%. (A 6Li x zastupljenost u % + A 7Li x zastupljenost u%) Ar =-------------------------------------------------------------------- 100 Ar = (6 x 6 + 7 x 94) / 100 = 6,94
- 31. ELEKTRONSKI OMOTAČ Prema danas prihvaćenom modelu atoma, elektroni ne mogu da zauzmu bilo koji položaj u elektronskom omotaču. Oni zauzimaju pojaseve na određenoj udaljenosti od jezgra, koji se nazivaju ENERGETSKI NIVOI.
- 32. ENERGETSKI NIVOI ENERGETSKI NIVOI su delovi elektronskog omotača po kojima se kreću elektroni. Atomi danas poznatih elemenata u elektronskom omotaču sadrže do 7 energetskih nivoa.
- 33. ENERGETSKI NIVOI Energetski nivoi (n) se obeležavaju brojevima od 1 do 7 ili velikim slovima abecede – K, L, M, N, O, P i Q. Nalaze se na različitom rastojanju od jezgra – najbliži jezgru je nivo K (n=1), a najudaljeniji nivo Q (n=7).
- 34. ENERGETSKI NIVOI Nivoi se razlikuju i po energiji, tako nivo K ima najnižu, a nivo Q najvišu energiju. Broj elektrona u nekom nivou ograničen je njegovom veličinom. Tako nivo K prima najviše 2 elektrona, nivo L najviše 8 elektrona, nivo M najviše 18 elektrona, nivo N najviše 32 elektrona itd.
- 35. ENERGETSKI NIVOI Elektroni popunjavaju nivoe redom – prvo potpuno popune nivo najniže energije. Elektroni se u energetskim nivoima svrstavaju u parove, a delovi prostora koje zauzimaju elektronski parovi nazivaju se ORBITALE. U nivou K mogu da se smeste 2 elektrona, tj. jedan elektronski par koji zauzima jednu orbitalu.
- 36. ENERGETSKI NIVOI Raspored elektrona po energetskim nivoima naziva se ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA. Poslednji energetski nivo koji sadrži elektrone naziva se VALENTNI NIVO, a elektroni u njemu VALENTNI ELEKTRONI.
- 37. VALENTNI ELEKTRONI Sličnost između nekih hemijskih elemenata potiče od jednakog broja VALENTNIH ELEKTRONA u njegovoj elektronskoj konfiguraciji.
- 38. Još nešto o izotopima • Skoro svaki hemijski element u prirodi ima svoje izotope (atome sa različitim brojem neutrona). • Na primer : VODONIK se javlja u obliku 3 vrste atoma (ima 3 izotopa) : • PROTIJUM – H – ima 1 proton, 1 elektron, nema neutrone, • DEUTERIJUM – D – ima 1 proton, 1 elektron i 1 neutron, • TRICIJUM – T – ima 1 proton, 1 elektron i 2 neutrona
- 39. PRIMENA IZOTOPA • Izotopi nekog hemijskog elementa se razlikuju po stabilnosti. Manje stabilni izotopi se vremenom raspadaju, oslobađajući energiju. Ta pojava se naziva RADIOAKTIVNOST, a oslobođena energija RADIOAKTIVNO ZRAČENJE. • Radioaktivni izotopi se koriste : • u medicini za lečenje nekih bolesti ili prilikom snimanja nekih organa ili tkiva. • u arheologiji i geologiji za određivanje starosti fosila ili stena. • kao nuklearno gorivo u nuklearnim elektranama, za izradu nuklearnog oružja.