1. :asopis za decu
l
januar 2014
broj 7
l
godina 8
l
Step up
удбалу
нир у ф
лски тур
Шко
Посета ”Полет”-у
ISSN 1452 - 9068
Дечји в
ашар н
а градс
Брига о Ромима
кој пија
ци

2. Занимљивости из историје
МИЛАНСКИ ЕДИКТ
2013.године обележено је 17 векова од доношења Миланског
едикта, који слави и велича хришћанска црква. Милански едикт
је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар
Западног римског царства ) и Лициније (владар Источног римског
царства) у Медислану (данашњем Милану ) 313.године. Овим законом
је прекинут тровековни прогон хришћана, проглашена је верска
равноправност и враћена одузета имовина, а најбитније је било
да хришћани могу јавно и без последица да исповедају своју веру.
Миланским едиктом је омогућено да „свако верује како му срце хоће“,
а од тог момента хришћанство постаје стабилна, мада не још и државна
религија.
Град Ниш (накадашњи Наисус), као родни град Константина Великог,
био је најпогодније место за одржавање централне свечаности
поводом овог јубилеја.Још један, за нас велики догађај, одиграо се
у овом граду на Нишави, а то је републичко такмичење из историје
за основне и средње школе. На том такмичењу ученик наше школе
Немања Пецарски освојио је треће место. Не случајно, и сам Немања
имао је осећај и предзнак ( као Константин Велики уочи боја) , да ће нешто велико , помпезно и тријумфално
учинити , ако схвати суштину знака
Христов монограм који гласи:
„Под овим знаком ћеш победити!“
Јелена Чивчић, професор историје
НЕМАЊА ПЕЦАРСКИ - ЖИВА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
Овај насмејани 16-годишњак, који је, иначе, у претходној школској години
изабран за ђака генерације, веома је успешан и у природним и у друштвеним
наукама . Дакле, нема шта не зна. Историју воли од петог разреда , од кад је
почео да је изучава. На такмичење је ишао и у петом и у шестом разреду (тада
је био први у општини, али се није пласирао на виши ниво такмишења). У
осмом разреду, како каже, толико га је интересовала историја да су све друге
науке пале у сенку. Није му било довољно то што је сазнавао на часовима и из
уџбеника, него је стално истраживао интернет и енциклопедије и све могуће
изворе информација да би задовољио свој радознали дух. Највише га привлачи
савремено доба( Први и Други светски рат) . Његов интерес за овај предмет
и огроман труд уродили су великим плодом на републичком такмичењу ове
године , где је освојио треће место у конкуренцији од пар стотина својих
вршњака.
-Наставница и ја смо путовали десетак сати аутобусом . Пратили су нас многи
баксузи и малери. Смештај нам је био ван града, град ни она ни ја не познајемо
, није нам био обезбеђен превоз са станице... Сами смо трагали и стигли у
погрешну школу, а времена није било превише. Био сам веома нервозан из
бојазни да не закаснимо на такмичење. Стигли смо у последњем тренутку. Срећа
да је та уводна церемонија потрајала.Распоредили су нас у учионице за израду
тестова и то је трајало сат времена. Знао сам већину задатака, на нека питања
типовао сам одговоре по својој логици и , ето , за само један бод се разликујем
од другопласираног. Док смо јурцали по Нишу, једна ми се птица чак унередила
на главу. Био сам шокиран, али то је испала срећа, а не баксуз. На крају су организатори погрешно исписали
моју диплому, али и то је касније исправљено . Све у свему , било је занимљиво и незаборавно .
2

3. Садржај
Милански едикт .................................................................. 2
Реч уредника ................................................................... 3
Актуелности ...................................................................... 4
Учитељ о учитељиме .............................................. 5
Занимања - професор .......................................... 6
Кутак за природњачки тренутак .............. 7
Занимљива географија ........................................... 8-9
Реч педагога ................................................................. 10
Школске вести ......................................................... 11-12
Празник за очи и душу ..................................... 13
Музички таленти наше школе ..................... 14
Интеркултура ............................................................. 16-17
Шта данас раде ђаци генерације ........... 18-20
English/Deutsch ...................................................... 21-22
Погоди ко сам .......................................................... 23-24
Мозгалице ............................................................................ 25
Бисери из ђачких клупа ........................................... 26
Страна малишана ......................................................... 27
Ђачка искра
Дечији часопис основне школе
”Јосиф Маринковић”,
Јосифа Маринковића 79, Нови Бечеј,
тел/факс 023 771 041,
zocaosjmnb@yahoo.com
РЕДАКЦИЈА
Уредник:
Душица Варга
Новинари:
Дејна Станаћев
Ивана Тортоски
Маја Црњин
Теодора Радић
Срђан Стојановски
Матеа Шобић
Маја Пешић
Марјана Молац
РЕЧ УРЕДНИКА
Поштовани читаоци,
Док пишем ове редове, у
току је зимски распуст, а
напољу пролеће усред зиме.
Уместо зимских радости и
снежних игара, уобичајених
за ово доба године, цветају
висибабе и јагорчевина.
Природа
је
нешто
побркала лончиће, али не и ми, који вредно радимо како би до краја
јануара изашао нови број „Ђачке искре“. И ето, пред Вама је број
7, нашег, сложићете се са мном, зaнимљивог часописа. Нескромно
га унапред хвалим као Циганин свог коња или по принципу „уста
моја, хвалите ме или ћу вас подерати!“ Свеједно, видећете да сам
у праву чим почнете да га листате. Ту су вам сталне рубрике,
озбиљне, корисне и едукативне (много их је да набрајам), али и оне
које ће на други начин задржати вашу пажњу (мозгалице, ученички
радови на енглеском , немачком, српском...), или вас опустити и
насмејати (Бисери, Страна малишана, Погоди ко сам...) . Нисмо
заборавили ни наше најуспешније појединце (ђаке генерације,
таленте).
Дакле, машите се наше седмице јер она и због симболике овог
броја обећава нешто лепо – као седам патуљака, седам дана у
недељи, седам светских чуда... А ако бисте више волели седмицу на
лотоу, е па жао ми је , то су пусти снови! „Ђачка искра“ седмица
је ту па ви бирајте – хоћете ли врапца у руци или голуба на грани.
Душица Варга, професор српског језика
Графички дизајн:
“Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
Штампа:
”Штампарија Бачкалић” Нови Бечеј
CIP-Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
373.3/4(497.113 Нови Бечеј)
Ђачка искра: Часопис за децу/Уредник
Душица Варга. - Год. 8, Број 7 (2014)
- Нови Бечеј: Основна школа ”Јосиф
Маринковић”, 2013. - Илустр.; 30 цм
двапут годишње
ISSN 1452 - 9068
COBISS.SR - ID 222383111
Редакција
3

4. Актуелности - за рубрику говори директор школе Владимир Давидовић
- Р у б р и к а
„Актуелности“
нашег
часописа осмишљена је
као обраћање директора
школе локалној средини.
У протеклих седам
месеци од како је изашао
последњи број „Ђачке
искре“ па до данас много
тога се десило лепог, али
и ружног.
Поставља
се
неизбежно питање да
ли у једном ведром, разиграном, мени надасве
занимљивом часопису треба писати и о ружним
догађајима?
Ипак, мислим да кратак осврт и на
негативности које су нам се дешавале треба
споменути, а све из убеђења да су просветни
радници онај део нашег друштва који би први
требао да реагују на негативне појаве. Ово је само
један од начина да поделимо и бригу за будућност
наше деце.
Сетимо се само завршног испита прошле шк.
2012/13. год., очигледног примера слабости нашег,
не само просвентог већ целокупног друштвеног
система. Из оваквог живог блата у које тонемо
има излаза, а то су просветни радници који своје
ђаке уче друштвеној одговорности и значају
образовања.
То семе реформе друштва и другачијег
погледа на свет клија најчешће у учиноници, а
добро би било и у свакој породици. Управо су
породице тј. родитељи наше деце она карика која
недостаје у ланцу позитивних промена живота
школе. Коначно, на прагу смо оснивања Клуба
родитеља наше школе. Уколико се заједничким
снагама потрудимо, клуб родитеља је одличан
начин да се родитељи активније укључе у рад
школе. Сигуран сам да ту има доста могућности,
људских ресурса и капацитета који могу да се
искористе за добробит наше деце. Тешко да ће
било који закон повратити ауторитет школе, али
ентизијазам наших учитеља и наствника сигурно
да хоће. А управо се то и дешава. Министарство
просвете је препознало чињеницу да запослни
у нашој школи имају снаге и воље да буду
покретачи развоја у својој средини. Пример за то
је учешће школе у Викенду спорта који ће, надамо
се, постати традиција. Министарство просвете је
4
препознало нашу преданост и предложило наше
перкусионисте „ Ритам душе“ за боравак и наступ
у Словенији. Такође, нашу школу је уврстило у
државни пројекат „Родно зановано насиље“.
Ђачка задруга ће ове године завршити са
већим улагањима у пластеничку производњу тј.
подизању нових професионалних пластеника.
У подизању првог новог пластеника помогла
је локална самоуправа и појединци, Милорад
Миланков и Радован Јосимовић, а други
пластеник треба да „изникне“ у марту сопственим
средствима
и
средствима
Покрајинског
секретаријата за пољопривреду, те ћемо тако у
наредном периоду бити у прилици да усмеравамо
средства за потребе наших ученика, запослених
и саме школе.
Успостављање сарадње са плесним студиом
„STEP UP“ Весне Жеравице и Јелене Сабљић,
донело је много обостраног задовољства за сву
нашу децу. Незаборавни су заједнички наступи
плесног студија и наших перкусиониста на Дану
школе, Беби егзиту у Новом Саду, Викенду спорта
и другим манифестацијама. Међусобна сарадња
се наставља кроз учешће и креирање заједничке
представе за предстојећи Дан школе.
И поред отпора разних нестручних људи
који себи олако „пришивају“ улоге стручњака
из одређених области, ми нећемо одустати од
наших циљева свесни да бирамо сараднике који
су код деце стекли ауторитет, не претераном
строгошћу и самовољом, већ преданошћу,
знањем, међусобним договором, љубављу према
деци и професији.
Звање просветног радника се стиче са пуно
труда, али још више муке треба уложити у знање
како носити ту важну титулу. Док ово пишем,
у току су радови на замени грејања у сали за
физичко, „рак-ране“ наше школе. Надамо се да
ће локална заједница имати слуха за неопходна
улагања у адаптацији сале, јер из ње су и ове
године потекли лепи резултати. Пример за то је
III место на државном првенству у гимнастици
Дејана Јоцковића и наставника-волонтера
Милутина Исакова.
Има још пуно тога што бисмо могли уврстити
у важне догађаје протеклог периода. Издвојио
сам само најкрупније у нади да ће наступајући
период донети позитивне промене, добре оцене
нашим ђацима, а школи сачувати и подићи
стечени углед.

5. Учитељ о учитељима
У нашем образовном систему ради велики
број људи, кажу преко 120000. Својим начином
размишљања, ставовима и критеријумима утичу
на формирање личности, васпитање, радне навике
и образовање деце. Толико је људи које генерације
ученика памте и од тога велики је број учитеља
(учитељица).Већина од нас не сећа се тачно имена
својих школских другова из најранијег периода
школовања али име учитељице или учитеља никад
се не заборавља.Учитељи углавном одређују однос
генерација ученика према читавом периоду
школовања. Познато је и то да су
учитељи увек били најобразованији
људи свога времена и u мутним
временима прво су прогонили
и убијали учитеље. Oстало
је и оно да је најбоље зими
бити сељак, а лети ,учитељ.
Данас је појам учитеља
доста широк и релативан
,и тешко је бити учитељ.
Тешко је
опстати у
систему вредности где
родитељи
притискају
учитеље да деци закључе
петице и где се учитељи боре
за свако дете да би задржали
одељење односно да не би остали
без посла. Искуства говоре да у
мору стручњака и експерата којима као
друштво располажемо појам учитеља некако
наводи на човека недовољно стручног у било чему.
Наш народ некако по традицији склон је да мало и
омаловааажи друге. Увек је постојала тежња и сумња
у њихову стручност, једино се њихова приврженост
послу никада није доводила у питање, вероватно
зато што се подразумева.. Учитељи су у прошлости
обрађивали свештеничке баште и хранили
свештеничке свиње ,а те послове тек касније преузели
су црквењаци. Спрема некадашњих учитеља, пре
рецимо 200 година, сводила се углавном на знање
читања, писања рачунања и појања. Ко је све то
знао, могао је бити учитељ. Највећи број тадашњих
учитеља знао је само да чита и поје. До пре стотинак
година српски учитељи у Војводини бирани су и
постављани на дужност искључиво у цркви за време
свете литургије ,за појницом а један од првих услова
приликом примања учитеља био је да буде послушан
свештенику.
Као посебан симбол учитељске професије
појављује се заклетва чији текст се за разлику од
рецимо лекарске заклетве, мењао и прилагођавао
друштвеним променама и потребама.. Свака
идеологија тежила је да унесе нешто своје.
Учитељи су се заклињали Богу, затим цару, краљу,
друштвеној својини, песницом, са три прста и пред
мултимедијалном презентацијом. Наметнути текст
заклетве увек је недвосмислено упућивао и подсећао
да све што је јуче било добро, данас не ваља. Нажалост,
интересе учитеља не заступају јака и озбиљна
јединствена удружења као што их друге струке имају,
као рецимо Српско лекарско друштво или
Адвокатска комора Србије. Образовна
структура учитеља је различита.
Учитељи су, вероватно им
на томе највише замерају,
били приморани да буду у
служби политике и нације.
Наставним
плановима
вршена
је
ревизија
слике о прошлости ,а
у разним периодима
јачања национализма,
традиционализма,
глобализма
учитељи
су величали пожељан
поредак власти.
Међу учитељима било је
и има много великих и учених
људи и онако “из главе“ покушаћу
да их набројим. Може се рећи да је
све почело са светим Савом. Легенде кажу
да је народ учио свему, од тога како да шију, праве
прозоре и граде бродове, до тога како да им сир буде
чврст, и шта да раде средом и петком..Ђура Јакшић,
највећи лиричар српског романтизма и један од
наших најдаровитијих сликара 19.века, био је сеоски
учитељ касније тек и гимназијски учитељ цртања.
Едвард Кардељ ,један од идејних твораца друштвене
својине и социјалистичког самоуправљања., 1929.
године завршио је Учитељску школу. Славни
Толстој је такође био учитељ. Примадона Радмила
Бакочевић завршила је учитељску школу, а Лучано
Павароти је две године био учитељ. Певач Станиша
Стошић, завршио је учитељску школу у Врању,
свирао виолину, (најпознатије песме Лела Врањанка,
Због тебе моме убава, Симбил цвеће, Отвори ми
бело ленче ), Исидор Бајић, Вук Караџић у Београду
радили су као учитељи, Доситеј Обрадовић био је
између осталог и учитељ и васпитач..
Слободан Блажин, учитељ
5

6. Занимања
PROFESOR
ЛЕПО ЈЕ , АЛИ И ОДГОВОРНО , БИТИ ПРОФЕСОР
што допире до чула и ума. Тако се долази до нових
знања . Професор треба да препозна и открије дечије
склоности. Нема човека ни детета које није ни за
шта и то нешто треба неговати. Некад се склоност
скрива у човеку и то је проблем и њему самом, а
кад се открије, треба је неговати и подстицати. Исто
је так проблем и свестраност која некад ствара
конфузију у личности детета.
Како сте се Ви одлучили за ово занимање?
У сваком броју нашег часописа представљамо
Вам, поштовани ученици, по једно занимање у
оквиру професионалне оријентације. Сматрамо
да ћете, акоВам се представе и расветле различита
занимања, и сами лакше препознати своје афинитете
и жеље. Овога пута, кроз разговор са Савом
Главашким, професором географије у пензији,
представљамо Вам ово привлачно и популарно
занимање.
Завршио је Природноматематички факултет
у Новом Саду и стекао звање професора, да би од
1975-2011. (са краћим прекидима) радио у просвети.
Цео радни век посветио је неговању правих
вредности код себе и других. Радио је у образовању
одраслих, у средњој и основној школи. Самоуверен
и сталожен, ненаметљив, а ауторитативан, зрачи
својом позитивном енергијом и специфичном
духовитошћу већ четрдесетак година међу децом, а
и сада кад више не носи дневник.
Шта је по Вама задатак професора у школи?
Сава: Деци треба да дајемо само основна знања
и пробудимо код њих интерес за даље учење. Учи
се и ван школе. Треба да им помогнемо да стекну
свест о потреби учења током целог живота . Ми их у
школи континуирано васпитавамо да сами изграде
ставове о добром и лошем. Треба да им пробудимо
знатижељу за сваком науком и покажемо како да
науче да из различитих углова посматрају све битно
6
Сава: И сам сам био у дилеми- природне или
друштвене науке, јер волим и једне и друге. Према
свом успеху могао сам да упишем шта хоћу јер сам
увек био одличан, чак све бољи како је школовање
текло. Будући да географија обухвата и природне
и друштвене науке, определио сам се за њу. Уз то,
велики сам љубитељ природе.
За њим је плодно просветарско искуство
окићено признањима и наградама у виду ученичких
пласмана на различитим такмичењима у различитим
временима – од 1981. у старој СФРЈ друго место са
екипом средње школе на мултидисциплинарном
такмичењу и прво у Војводини – до редовних
општинских и окружних такмичења из географије у
основној школи сваке године.
Које су по Вама добре стране ове професије?
Сава: Ради се са младим људима на којима је
будућност. Са њима се „расте и развија“. Више смо
у току са променама у друштву , пратимо трендове.
Кад се ради са младима, атмосфера је здравија.
Они дају идеје, намећу се својим способностима.
Ведра и опуштена атмосфера, карактеристична за
младе, увек делује позитивно на све . Док радимо са
њима , пратимо њихов умни развој и сазревање и ту
видимо плодове свог рада.
А шта је тешко и лоше у овој професији?
Сава: Грешке и лоше урађене ствари могу
да проузрокују лакше и теже последице у раду
са децом. Увек постоји могућност да дође до
неспоразума и са децом и са родитељима. Родитељи
су често пристрасни, што ствара велике проблеме.
Данас је у раду са децом отежавајућа околност и
слаба мотивација код деце проузрокована општом
ситуацијом. То све води непажњи и недовољном
ангажовању.

7. Ваше мишљење о данашњем школству у
развијеним земљама?
Сава: Из европских земаља требало би преузети
моделе који дају позитивне резултате. Сматрам
да је најбољи фински модел образовања у којем ,
захваљујући високом стандарду и развијености,
ученици имају изузетне погодности , али је
занимљиво да хиперактивне ученике издвајају у
посебна одељења и са њима раде посебни стручњаци
како не би ометали остале ученике у праћењу
наставе. Овакав рад је сан сваког просветара , али
сви смо свесни да код нас , нажалост , то не може
бити.
Професор Сава Главашки је човек широких
интересовања. Воли цртање, писање, поштовалац
је добре музике (певао је у црквеном и градском
хору, свирао гитару ) , велики је заљубљеник
природе у коју често одлази, бавио се и
пољопривредом, воли животиње... Тешко му пада
загађивање и бахате интервенције у природи, јако
је против генетски модификованих организама
(лабораторијски да, али пуштање у природу ни
биљака ни животиња - никако). Прати многе
области друштвеног деловања. Због свега овога
није чудо што га ученици памте у најлепшем
светлу.
Разговор водила Душица Варга
КУТАК ЗА ПРИРОДЊАЧКИ ТРЕНУТАК
MILICA I RADOJE
Љ
убав...Кад кажемо реч љубав , прва помисао је нешто лепо што даје подстицај да будемо
бољи и снагу кад нам је најтеже. Опет, кад кажемо забрањена љубав , прва помисао је
вероватно разлика у годинама, зли
родитељи... Мора ли увек баш тако да буде? У нашој
причи нема злих родитеља нити чудних разлика. Ова
љубав је другачија , а опет некако „забрањена“. Једина
препрека међу њима је невидљиви зид, који раздваја
жеље, снове и машту од стварности , а тај зид је тешко
срушити .
Они су као заљубљени ђаци који само чекају то
чувено звоно великог одмора да изјуре из учионица
како би видели своју симпатију. Тако и они чекају то
звоно како би двадесет минута били заједно, једно
крај другог, као прави заљубљени пар .Али, све што
је лепо, кратко траје, па тако и њихово дружење.Пет
пута у недељи по двадесет минута је заиста мало, зар
не? Њихова љубав је јака, можда и превише, тако
да су се навикли и на то. Воле се, без обзира на све
, без обзира на друге . И када се светла погасе, кад
остану сами , свако у свом животу , свако на својој
страни. Они се само гледају и пате, a поглед некад
говори више од хиљаду речи . Да ли се наша прича
завршава срећно? То нико не зна , само они. Ми не
можемо знати њихова осећања , то такође само они
знају . На нама је да чекамо и пратимо шта ће се даље
десити, који је њихов следећи корак. До тада можемо
само да нагађамо... Јер, ово је пар из нашег биолошког
кабинета!
Милица Илић VIII 1
Невена Мандић VIII 2
7

8. Занимљива географија
приредила: Јасмина Гарчев, професор географије
REKA TISA
Река Тиса је највећа лева
притока Дунава са укупном
дужином од 977 километара.
Настаје у Украјини, у западним
Карпатима, спајањем Црне Тисе
и Беле Тисе. Река Тиса протиче
кроз
Украјину,
Словачку,
Румунију, Мађарску и Србију.
У Србији, ток Тисе износи око
164 километра, она представља
природну
границу
између
Бачке, на десној, и Баната на
левој страни,а улива се у Дунав
наспрам Старог Сланкамена.
Због малог пада, који у средњем
и доњем току Тисе износи свега
4,54цм/км Тису карактерише
на овом сектору појачана бочна
ерозија. То је разлог настанка кривудавог тока
реке, стварање меандара и њиховог померања
по пространој алувијалној равни. Због малог
пада и спорог отицања алувијална раван
Тисе била је често плављена током протеклих
векова. Становништво потиских насеља
водило је вековну борбу са поплавама у којима
су страдали усеви, стамбени објекти, а не ретко
било је и људских жртава.
Средином 19. века предузети су обимни
мелиоративни радови на току Тисе. Пал
Вашархељи је 1845. године начинио пројекат
којим је предвиђено пресецање 112 меандра.
Изведеним радовима требало је да се омогући
брзо одводњавање великих вода из горњег у
доњи ток реке, а да се истовремено онемогући
изливање воде из корита реке.
Након начињених пресека дужина Тисе је
смањена са 1429 км на 977км. Овим што је до
сада учињено проблеми нису у потпуности
решени.
То велико скраћивање тока изазвало је
повећани пад реке и брже отицање воде, већу
транспортну снагу и успореније нагомилавање
ситних честица у самом току. Ширина речног
корита је прилично уједначена и креће се
приближно између 200 и 250 метара.
8
Дубина корита је прилично велика, у просеку
знатно већа него што је има Дунав, креће се око
400 сантиметара.
Притоке Тисе у Војводини су са Банатске
стране Златица, мало позната и значајна
Галацка, и Бегеј, док је у Бачкој: Кереш, Чик,
Велики канал и Јегричка. Притоке Тисе у Банату
су каналисане и прикључене у хидросистем
ДТД.
Водопривредни значај Тисе је углавном
мелиоративни и пловидбени, а у извесној мери
воде се користе у енергетске, риболовне и друге
сврхе. У водама Тисе је разноврстан живи свет:
шаран, деверика, бела риба, толстолобик, амур,
сребрни караш- бабушка и амерички сомчићцверглан. Од грабљивица у Тиси је најзначајнији
сом, штука и смуђ.
Река Тиса има многих чари, идеално је место
за пецање и пловидбу, питома је и типична
панонска река. За њу су везане многе легенде
и мистерије, попут оне о хунском вођи Атили
„Бичу божијем“. На њеној површини се јуна
месеца сваке године изводи најчудотворнији
љубавни плес тиског цвета. У муљу Тисиног
корита крију се природна станишта ларви
инсеката званог тиски цвет (Palingenia
longicauda). Тиски цвет је заправо једна врста
лептира беле боје. У јуну ,када достижу своју

9. пуну зрелост, ради парења излазе на површину
реке и прекривају читаву Тису, те се ствара
утисак да је река „процветала“ са милионима
цветова који плове по њој.
Оформљени одрасли тиски
цвет на кратко полети изнад
воде и после неколико часова,
до заласка сунца, завршава свој
кратки живот.
После парења најпре угину
мужјаци, док женке полажу
јајашца на површини реке и
обезбеђују нову генерацију тиског
цвета. Већ милионима година
овај природни феномен дешава
се на делу реке између Кањиже
и Новог Кнежевца и код Новог
Бечеја. Представља својеврсну
ритуалну љубавну игру инсеката,
која се у свету може видети још
само на Жутој реци (Хоанг Хо)
у Кини, дакле Тиса је једно од два преостала
места на целој планети на којој се овај прелепи
инсект још увек може видети.
Из пера наших ученика
РАДОСТАН ДОГАЂАЈ У МОЈОЈ ПОРОДИЦИ
Било је то пре осам месеци када сам добила сестричину.Тих дана смо
мама и ја с нестрпљењем ишчекивали да нам јаве радосну вест.
Ја сам тог дана била у школи не знајући да моја мама седи код куће
уплакана.Завршио се пети час и ја сам весело отишла кући.Маму сам затекла
уплакану. Одмах сам дотрчала до ње с намером да је утешим. Рекла ми је
да је моја сестра Марина у породилишту. Села сам крај маме и заједно смо
стрепеле и чекале да зазвони телефон.Бака нас је звала да дођемо код ње,
па да ни она ни ми не будемо сами. Напољу је пљуштала киша као из кабла,
а маму није држало место. По том времену ходала узнемирено је тамо-амо
по дворишту. Мој тата је све време био са нама на вези. Када су нам јавили
да се Марина породила, мама само што није експлодирала од среће. Почела
је да вришти, плаче, виче, скаче и мене да грли и љуби.Биле смо пресрећне.
Онда смо кренуле од куће до куће да частимо. До ноћи смо играли и певали.
Мада још нисам видела своју сестричину уживо , већ само преко камере
, волим је највише на свету. Једном ћу јој испричати какву је пометњу
направила оног дана кад је дошла на свет .
Марина Мишковић , VI 1
СЛАВА
Кољиво на столу,
а ту је и свећа,
слава се прослављанајрадоснија су деца.
А сто за ручавање
препун посних јела,
ту је славски колач,
риба, чорба бела...
Када се окупе
око стола сви,
тад чита оченаш
за столом најмлађи.
После се колач сече,
а кад је и то обављено
за столом разговор тече
и пије се вино румено.
Никола Васиљевић V3
9

10. Реч педагога
(НЕ)ДОСЛЕДНОСТ У ВАСПИТАЊУ
Родитељство је комплексна улога која подразумева
примену многих васпитних поступака који долазе
до изражаја у понашању родитеља према детету. Тај
спектар родитељских поступака и општа емоционална
атмосфера у којој дете одраста утичу на развој
личности и формирање идентитета детета.
Недоследност подразумева више ствари, употребу
различитих метода током времена,од стране оба
родитеља. Постоји цео скуп стилова недоследности
који могу бити узрочна веза која доводи до
проблематичног понашања деце, а то су: недостатак
правила, немогућност надгледања детета као и
употреба неадекватних казни и награда.
Недоследност се односи на понашање родитеља
различито од ситуације до ситуације, непредвидивост
њихових поступака, односно, за исто понашање
дете је награђено,а други пут кажњено или родитељ
не раегује на то понашање. То доводи до тога да
дете нема изграђене критеријуме на основу којих
усмерава и коригује своје поступке. Неусаглашеност
родитељских поступака може бити далеко штетнија
од чисте примене било којег узајамно усаглашеног
васпитног стила родитеља. Наиме, она може довести
до следећих негативних последица у дечјем развоју:
неоспособљеност за селекцију доброг од лошег;
недостатак самосталности у решавању животних
проблема; тражење ‘’линије мањег отпора’’ као вида
заштите; немогућност грађења стабилне везе с другом
особом, што би се могло пројектовати и у љубавном
животу.
Родитељ не треба да занемари своје емоције према
детету, али мора бити уздржан од импулсивности
у понашању. Штетан би био страх родитеља који
изазива поступке спречавања и контроле над
дететом, а код детета доводи до страха од преузимања
нових корака.(нпр. не трчи, пашћеш и упрљаћеш се!)
Штетна би била и пренаглашена љубав која спутава
осамостаљивање детета, или поступање са дететом у
складу с расположењем.
Доследност подразумева прилагођеност личних
поступака поступцима који се траже од детета.
10
Родитељ треба да представља пример за оно што
тражи од детета. Уколико он једно прича, друго ради
а сасвим треће тражи од детета, неће никада постићи
позитиван васпитни ефекат.
Такав родитељ ће изгубити ауторитет у односу
на дете. Код детета ће се јавити дилема у односу на
то шта је исправно, чиме се губи могућност изградње
етичких и естетских норми понашања. Недоследан
родитељ није у стању да користи једно од најмоћнијих
породичних средстава у васпитању детета-пример
родитеља.
Родитељ мора да познаје развојне карактеристике
деце, које су у свакој фази све сложеније. Он
треба да проширује лепезу васпитних поступака
у позитивном смеру, надовезујући га на резултате
постигнуте у претходној фази. Треба да постепено
примењује похвалу, спречевање,подршку, храбрење,
затим да уводи награду, касније саветовање,
проширује разговоре и сл. Уколико се ово поштује,
мере спречавања и контроле дете ће прихватити с
поверењем, а оствариће се ефекат који су родитељи
планирали.
Многа истаживања показују да тамо где постоји
сувише забрана, много кажњавања, нарочито
физичког,агресивно понашање јавља се као чешћи
облик понашања него тамо где постоји толеранција
и разумевање за децу. Деца родитеља који користе
методе присиле и који показују хладан став
према деци процењена су као агресивнија од деце
родитеља које карактерише топао и попустљив
став. Можемо претпоставити да константне
забране, захтевање строгог придржавања одређених
правила, ограничавање психичке и физичке слободе
детета,представљају
изузетно
фрустрирајућу
ситуацију јер онемогућавају задовољење две основне
потребе : за сигурношћу и емоционалном везаношћу.
Како се фрустрације понављају, долази до гомилања
агресивних осећања. Будући да је агресивно понашање
код куће забрањено, та деца накупљену агресију
испољавају у контакту са вршњацима. Ако чланови
породице своје циљеве не остварују сарадњом, него
агресивним понашањем, као што су претња, наредбе
и употреба силе, онда деца такав модел понашања
преносе и ван породичног окружења, у школу, вртић....
Породична динамика је развојни процес у коме се
поред детета мења и обогаћује и родитељ.Одатле се
неминовно намеће закључак да однос родитељ-дете
није обична комуникација,већ интеракција у којој
корист има и родитељ. Сваким сопственим поступком
он спознаје самог себе, своје могућности као родитељ,
сагледава своје ефекте или погрешке у комуникацији
са дететом и свесно или несвесно се мења и развија.
Текст приредила Маја Видаковић, педагог школе

11. Школске вести
VEROVALI ILI NE
У овим тешким временима , кад се већина људи због економске кризе буквално бори за голу
егзистенцију и кад су материјална давања школи сведена на минимум, ми смо доживели један више него
леп гест. Два млада човека, чија је основна делатност пољопривреда и који
су стицајем околности дошли до неког новчаног вишка , одлучили су да
исти новац донирају школи. Обојица су бивши ђаци наше школе, а њихова
деца то јесу или ће тек бити. Реч је о Милораду Миланкову (34) и Радовану
Јосимовићу (29 ) . Како кажу, кад се појавио тај вишак пара у њиховом
заједничком послу , одмах су дошли на идеју да новац поклоне неком коме је
неопходан. Знајући да у школи много шта недостаје, нису даље размишљали.
Нису желели ни да утичу на шта да новац буде утрошен. И директор школе
као и наставно особље били су пријатно изненађени. На Савету школе
одлучено је да се тај новац (126000 динара) уложи у пластеник, јер је то баш
било потребно и неодложно.Мада ови људи немају никаквог материјалног
интереса за учињено дело, реакције јавности биле су различите – од чуђења
до вређања.
Они се, кажу, на то не обазиру и сигурни су да су учинили добро дело, и
ми смо им, свакако , захвални.
НАСТАВНИЧКИ БЛОГ НАШЕ ШКОЛЕ
АУТОРА ПРОФ. БИЉАНЕ БЛАЖИН
ЈЕДАН ОД ТРИ НАЈБОЉА У ВОЈВОДИНИ
Пре два месеца Регионално друштво за техничко и информатичко образовање Зрењанин , уз
подршку Покрајинског секретаријата за образовање , расписало је наградни конкурс за учитеље и
наставнике основних школа Војводине за израду наставног блога. Тема је била: БЛОГ- ЕЛЕКТРОНСКИ
НАСТАВНИК У ШКОЛИ. Циљ је био да се прикажу иновације у наставном процесу и изнесу достигнућа
и идеје наставника коришћењем савремених технологија
електронског умећа . У конкуренцији је било шездесетак блогова,
а међу њима и блогови наше учитељице Милосаве Стевковић и
наставнице Биљане Блажин. Председници жирија , који су имали
веома тежак задатак - да од најбољих одаберу најбоље , били су др
Иван Тасић и др Жељко Еремић.
И, како каже Ђурђица Стојковић из Сусека, аутор
првонаграђеног учитељског блога: „Дешава се годинама да у
образовању започнемо да пратимо неки правац, идеју, новину,
уз улагање много енергије , времена и креативности, а затим
се појави нешто ново и креће у новом правцу. Наставници су
направили блогове самостално или уз помоћ електронских семинара и ту је велика концентрација
идеја и материјала којима се промовише рад у настави.“
Блог наше наставнице Биљане освојио је треће место међу наставничким блоговима.
Мада учитељски блог Милосаве Стевковић није освојио ни једно од прва три места, то ни мало
не умањује важност њеног рада и допринос школи. Она , поред наставнице Биљане и Весне Цуцић,
уређује сајт наше школе, а то је нешто без чега се данас не може замислити савремена школа. Наша
школа заиста може бити поносна и на учитељицу Миру и на наставницу Биљану због свега што на
овом плану њих две раде за све нас. Пратећи трендове у електронској технологији , помажу и ђацима
и наставницима у наставном процесу и дижу углед наше школе.
11

12. Школске вести
KAKO JE ПРОТЕКЛА
ДЕЧЈА НЕДЕЉА
Као и сваке године, прва недеља октобра се у
свим школама обележава као Дечја недеља ,и сви јој
се радују. Програм обележавања ове манифестације
предлажу сама деца, и велика и мала, а часови
су обично скраћени. Ове године Дечја недеља је
била од 7- 11. октобра И нижи и виши разреди
имали су забаван програм.“ Малени“ су бирали нај
фризуру , имали јесењи вашар на градској пијаци
, организовали маскенбал...Најдинамичније је
било четвртог дана када су ученици четвртог
разреда одиграли представу првацима који
су том приликом примљени у Дечији савез.
Истог дана било је и цртање на асфалту и
ликовна радионица у Градској библиотеци, а
последњег дана гледана је позоришна представа
„Црвенкапа“ . Виши разреди су од понедељка до
петка имали у ликовном кабинету пројекције
дечијих филмова. Током недеље су многи
ученици, у договору са својим наставницима,
мењали улоге, тј. предавали уместо њих. У среду
су, на иницијативу Ђачког парламента наше
школе, наши ученици посетили ОШ „Милоје
Чиплић“, а њихови нашу школу.У четвртак је
Јована Ташин, која је већ имала самосталну
РАДИОНИЦЕ НА
СЛАНОМ КОПОВУ
У суботу 21. септембра ученици
седмих и осмих разреда са Силвијом
Шимончик, дипломираним биологом
из Ловачког друштва и наставницама
Драгицом Бачкалић, Весном Цуцић,
Биљаном Блажин и Душицом Варга
провели су прелеп дан у природи.
Време је баш погодовало излету.
12
изложбу,држала ликовну радионицу у холу школе.
Спортска такмичења су се одржавала сваког дана и то:
фудбал – понедељак и уторак, кошарка – среда , стони
тенис – четвртак (играли и ученици и наставници) и
одбојка – петак. Све активности реализоване су после
наставе .
И шта рећи на крају? Били су весели и победници и
побеђени. Дечија недеља је другачија од свих , тада се
испуњавају дечије жеље и сви једва чекају да поново
дође.
Извештај припремиле: Маријана Молац V 2 , Љиљана
Гарчев и Душица Варга
Било је сунчано и лепо, а Слано
Копово у својој јесењој ракоши. У
доброј атмосфери одржане су четири
радионице: Израда хранилица за птице
, Оригами- ждралови. Прикупљање
узорака тла и Ликовна радионица.
Уз то, новинарска екипа је бележила
све важне моменте. На паузама брале
су се бобице и уживало у природи, а
богами и у укусном ручку који су за
нас припремили чланови Ловачког
друштва Нови Бечеј. Сем радионица,
наши ученици су могли да сазнају и
нешто више о птицама које тамо живе,
да каче кућице и хранилице за њих по
дрвећу и покажу како се воли и чува
природа где год да се нађемо.
Исте радионице поноцљене су са
петим и шестим разредима, пар недеља
касније.
Репортер: Маја Црњин , VIII 1

13. ПРАЗНИК ЗА ОЧИ И
Ако сте од оних који би радо потрчали
за шареним лептиром...или не скидате
ока са прозирних крила вилиног
коњица...или се топите од миља кад
падају прве пахуље снега... Е, ако
сте такви, сигурно је вашу пажњу
привукао и балет, јер су балерине
баш као лептирице и пахуљице,
лаке, лепршаве и грациозне, а зраче
неком унутрашњом лепотом која
осваја све око себе.
А шта је то заправо?
„Балет је једна од најстаријих
плесних техника, која је темељ
свим осталим плесним стиловима.
Карактеришу га строге форме тела,
отворена стопала, што значи да
је цела нога заротирана из кука
према напоље за 180 степени.
Техника балета не садржи нагле
покрете, сви покрети морају
бити контролисани и не смеју се
изводити са згрченим мишићима,
већ истегнутим у даљину. Нпр.
Елементи који се увежбавају су
велики и мали плие (получучањ и чучањ отворених
кукова и стопала ), гранд батман (оштро дизање ноге
са истегнутим мишићем ), различити нагиби , и свима
добро познати пируети ( разни окрети који укључују
велику концентрацију).
Балет није само за професионалце, већ је и
изврсна активност за рекреативце. Разлика између
професионалног и рекреативног бављења плесом
је само у томе што рекреативци изводе мање
компликоване елементе. Такође, они не морају имати
ступањ отворености до пуних 180 степени, већ
онолико колико допуштају природне предиспозиције
тела“.
И замислите, та чаролија постоји и у нашем граду!
А све је почело не тако давне 2005.године када је,
на предлог Владимира Давидовића , директора наше
школе, тадашњој директорици Дома културе Загорки
Јегдић, да једна Јелена, балерина из Новог Сада, оснује
код нас школицу балета. Све се одмах „примило“, али
због недостатка адекватног простора и услова за рад
школица убрзо прелази у „Фитнес тим студио“ и ,
стицајем околности, а на огромну срећу оних који су
ово пожелели, све пада у руке Весни Жеравици. Ко
не познаје ову женицу крхког и готово неупадљивог
изгледа , мислио би да је само фраза кад кажемо да
је она темељ и звезда водиља за све лепо што је деци
намењено. Она је и материјална подршка и идејни
вођа. Пуна је сјајник идеја и не одустаје
ни од једне. Смишља костиме и помаже
у кореографији, прати, води, организује
наступе...Додуше, међу малим балеринама
је и њена ћерка Нађа, због које би
мама, да треба, отишла и на крај
света, а камоли подржавала школицу
балета и модерног плеса.
Наравно, ништа од овог не би
било да Нови Бечеј нема данас праву
правцату , професионалну балерину,
која је нашим почетницама пример
и узор и – учитељица. То је Јелена
Сабљић, девојка која је недавно
завршила балетску школу у Новом
Саду и која већ неколико година
преноси своје знање и вештину овим
девојчицама.Јелена је такође велики
занесењак и ентузијаста и , рекло би
се, обожава то што ради, на срећу
малих играчица и свих нас за које су
њихови наступи прави празник за
очи и душу.
У екипи балерина су и две ученице
наше школе, Сања Сомборски (V)
и Јована Бојић (IV). Оне су толико
„загризле“ ову чаролију да тренутно похађају балетску
школу у Новом Саду. Можда су њихови животни
путеви већ одабрани и утабани. Оне су уједно и прве
из наше школе које које се баве овом тако захтевном
и тешком уметношћу. Желимо им да истрају. Оне су
наше мале Аске.
13

14. МУЗИКА
- Моћан утицај -
Утицај музике на физичко и ментално здравље
био је добро познат још народима Старог века.
Људи тог времена сматрали су да музика утиче на
здравље и морал. У старој Кини и Грчкој музичком
образовању се поклањала нарочита пажња. Једна од
првих одлука сваког новог владара који би дошао на
власт у старој Кини биле су измене у музици - јер,
да је имала добру музику, сматрало се, претходна
династија не би пропала. Стари Грци су чврсто
веровали да у музици постоји сугестивна моћ.
Таква схватања кулминирала су у познатој изјави
филозофа Платона : “Што је у држави боља музика,
боља ће бити ​​
сама држава“ .
Он у свом делу Република наглашава да у
васпитању мора постојати равнотежа између музике
и физичког вежбања. Превише музике учиниће
од младог човека мекушца, млитавца, неуротика,
док ће га претерано бављење физичким вежбама
претворити у простака, насилника и незналицу.
Платон објашњава начин на који музика делује на
вољу. Библија је један од најранијих текстуалних
извора који сведоче о коришћењу музике у лечењу ,
док су у 19 . веку забележени и први ексеприменти
у тој области. У 20.веку отпочело је интензивније
коришћење музике у лечењу стреса и неуроза
насталих услед урбаног стила живота модерног
човека, као и за лечење болесних или рањених
у ратовима . Један од најчувенијих оперских
певача свих времена, Карло Броски познатији као
Фаринели, био је најстарији познат музикотерапеут
који себи бави третманом депресивног пацијента,
шпанског краља Филипа V.
Краљ који је запоставио своје државничке
обавезе слушајући музику, убрзо је заборавио на
своју депресију, и појавио се у државном у државном
савету опорављен. У прошлости су жене широм
света певале успаванке својим нерођеним бебама,
а истраживања потврђују велики утицај музике на
бебе. Четворомесечни фетус реагује на музику: ако
га изложимо гласној музици његово ће срце куцати
убрзано. Труднице које су живеле близу аеродорома
у Осаки, имале су мање бебе од просека, а хронична
бука се може повезати са дефектима новорођенчета.
Музика утиче на пулс и моторне активности,
расположења, емоције и памћење, и у томе је кључ
њене моћи. Већина људи и не размишља о утицају
који музика има на физичко и ментално здравље, на
свест и подсвест, а њен утицај није безазлен.
У сваком тренутку можемо је користити да
бисмо утицали на лично расположење, активности
и осећања , или да стварамо атмосферу која ће
утицати на понашање и осећања других људи. Уз њу
учимо, радимо, одмарамо се и веселимо.
Слободан Блажин , учитељ
МУЗИЧКИ ТАЛЕНТИ
НАШЕ ШКОЛЕ
Иако је наша средина мала и прилично удаљена
од праве културне цивилизације , изнедрила је многе
талентоване појединце у области музике. За неке од
њих сви знају (Јосиф Маринковић, Дубравка Нешовић , Теодора Боберић ), а неки су готово анонимни
за јавност , мада живе и раде у нашој непосредној близини. Ти„неки нови клинци“ још нису заблистали
звезданим сјајем нити доживели свој зенит , али они су ту , баве се активно музиком , са њом и за њу
живе. Завршили су не тако давно нашу школу и ми смо поносни што су и они некад седели у овим
клупама , срицали слова и стицали овде своја прва знања . Можда је неко од нас и допринео да се
у њима пробуди љубав према музици и открију њихови таленти.За ову прилику издвојили смо две
девојке – једну која се бави соло певањем и другу, која активно свира виолину . То су Јелена Пауљев
и Александра Радованов .
14

15. ЈЕЛЕНА ПАУЉЕВ
Завршила је нашу школу 2001. године. Клавир је почела да свира у
четвртом разреду , на иницијативу своје наставнице музичког Илоне
Чех, која је уочила њену музикалност.До краја основне похађа и нижу
музичку школу у Зрењанину. Ипак, по завршетку оновне не уписује
средњу музичку, него гимназију у нашем граду.
Њена чежња за музиком током гимназије остаје без одговора.
Запостављена је њена велика љубав. После гимназије одлучује се
за студије историје уметности, да би , како каже , у њеном студирању
био макар дашак уметности, кад већ није наставила свој музички пут .
Како ни у току студија није имала додира са музиком, чак ни на нивоу
историје стилова , Јелена се у својој двадесет првој години одлучује да
настави и музичку школу.
Завршава нижу музичку у Београду , а потом и средњу, коју завршава
у Зрењанину , смер соло певање , о којем је одувек маштала.Није било
нимало лако упоредо студирати историју уметности и редовно учити
и вежбати за средњу музичку школу.Али, победила је Јеленина јака
воља и љубав према песми. Данас је њено примарно звање историчар
уметности, а оно друго – музички извођач соло певач , е , то је занимање за душу. Као историчар
уметности жели да допринесе култури средине у којој живи.
Жели да остане у Новом Бечеју јер је занима непокретно наслеђе овог подручја , поготово
спахијски дворци . Сада припрема изложбу о животу и делу Теодоре Боберић Арсеновић, оперске
певачице и глумице , која је рођена у Врањеву. Поред тога, наравно, негује певање и планира ускоро
један концерт за своју душу.
Јелена сматра да треба неговати сваки свој таленат, бити истрајан и веровати у себе јер ће пре
или касније доћи „ваших пет минута“.
АЛЕКСАНДРА РАДОВАНОВ
Данас је професор у Основној музичкој школи „Слободан
Малбашки“ у Кикинди. Предаје виолину , а уписала је и мастер
студије на Музичкој академији Универзитета у Новом Саду, у
класи професорке Мегуми Тешима.
А ево како је до свега овога дошло.
Александра је упоредо са основном у Новом Бечеју (коју
је завршила 2002.год.) похађала и нижу музичку школу „Петар
Коњовић“ у Бечеју . Редовно је учествовала на такмичењима и
била све боља . Освајала је увек по неко место , а , како каже,
најдраже јој је прво на републичком такмичењу из виолине у
завршном разреду ниже музичке школе.
То је и одводи право у Школу за музичке таленте у
Ћуприји . Наставља са такмичењима и учешћима на бројним
манифестацијама где упознаје музичку омладину из
целе Европе. Све то за њу је незаборавно. Успешно завршава средњу школу и
уписује студије виолине на новосадској музичкој академији , где усавршава
своје знање и баратање инструментом.
И , ево је данас на позицији музичког педагога. Зрачи задовољством
док прича о музици и очигледно воли то што ради. Радује се упису на
мастер. „ Видећемо куда ће ме то одвести“, каже Александра, а ми јој
желимо блиставу будућност .
15

16. АФС – ( American Field Service ) је удружење
америчких волонтера који су били возачи санитета за
време Првог и Другог светског рата. Они су спасли
стотине хиљада рањеника на бојним пољима Европе.
После Другог светског рата одлучили су да наставе своје
хуманитарно деловање сматрајући да је спречавање
конфликата могуће само ако се људи разумеју.
Тако је настао програм размене средњошколаца
у данас већ преко 60 земаља света. Данас је АФС
међународна, волонтерска, невладина, непрофитна
организација, која пружа могућности интеркултурног
учења како би помогла људима да развију знање,
вештине и разумевање који су неопходни да би се
створио праведнији и мирнији свет. Интеркултура
Србија је огранак АФС – а код нас. Пре три године и
Средња школа Нови Бечеј ушла је у програм размене
средњошколаца . Главна у овој причи је Биљана Бањац
, професорка шпанског језика у средњој школи. Она
је уједно и волонтер Интеркултуре, а организовала је
размену две групе ђака са Италијом . До сада је Нови
Бечеј угостио три страна ђака , а две новобечејске
средњошколке су биле на размени. Циљ оваквих
размена је развој неформалних облика образовања
по европским стандардима, кроз промовисање
интеркултуралног дијалога, толеранције и глобалног
разумевања. Одлазећи на размену,средњошколци
упознају начин живота, језик , културу и обичаје
земље у којој бораве.Поред тога што се опробају у
новим ситуацијама, стичу нова пријатељства која трају
читавог живота.
- Стара изрека „колико језика знаш, толико
вредиш“, данас је изузетно актуелна. Знање једног
или више страних језика ствара од нас конкурентну
радну снагу на глобалном тржишту рада.Долазе нова
времена која захтевају од нас да непрестано учимо
јер само тако ширимо своје видике и проналазимо
боље место за себе у модерном свету. И ја лично, у
свом педагошком раду са децом, указујем на сталну
потребу и значај учења језика у школи, где им је то
бесплатно доступно, а касније може бити јак темељ
за озбиљније изучавање сваке науке. Верујем да
су многе породице у Новом Бечеју широког срца
и могле би да приме страног ђака макар на краће
време, ако су свесни да ће при том највећу корист
имати њихово дете. – каже професорка Бањац , која
је и сама полиглота (предаје латински и шпански, а
активно говори и италијански и енглески језик).
Из пера наших ученика
Радостан догађај у мојој породици
Беше то двадесет и девети јул. Било је много вруће и спарно. Остао сам код куће са братом , док су сви моји били у болници. Ишчекивали
смо долазак моје сестре.
Сећам се, седео сам у дворишту и играо се лоптом кад се одједном зачуо звук аутомобила.Потрчао сам према капији да видим ко је
то, а из кола је изашао мој тата са малом секом у наручју. Она је заплакала, али то су биле најлепше сузе. Окице су јој сијале, а усне једва
да су се и виделе. Тада је и мама изашла из аута, а ја сам јој одмах пао у загрљај и изљубио је само тако.Ушли смо у кућу и сели за сто, а
ни пет минута није прошло кад ето и гостију. Отишао сам до кревеца и мазио секине ручице, а она је спавала.Моја мајка ју је изнела да је
сви виде, а ја сам јој нон-стоп помагао. Славило се до дубоко у ноћ, певало се и играло. Узео сам моју најдражу играчку и показао је секи.
Чинило ми се да се кроз плач смеје. Играо сам се са њом цели божији следећи дан.Помагао сам мами око ње, додавао флашице, пелене...
Сад бих све дао за њу . Увек јој помогнем, делимо све и волимо се, сјајан смо тим. Добар је играч у стоном тенису.
Мами и тати хвала за ово богатство. Јесте да понекад преврши сваку меру, али нема везе. Све то претрпим и касније се опет играмо.
Највеће богатство је кад имамо брата или сестру. Секо, волим те!
Благоје Радонић , VI 1
16

17. ИНТЕРВЈУ :
НА РАЗМЕНУ...?
НАРАВНО ,
БИЛО ГДЕ!
нешто што желимо да заборавимо.Полетели смо
са пола сата закашњења. Наше професорице су
учиниле све што су могле како бисмо тог дана
стигли својим кућама.
Теодора:Каква је атмосфера владала међу
вама када сте сазнали за проблем?
Ивана:Прво смо били запрепашћени и
уплашени , неки су плакали, али смо се брзо
смирили и збијали шале на сопствени рачун.
Теодора:Да ли си била задовољнa породицом
у којој си боравила, школом , другарима из
разреда , местом ...?
Ивана:Породица је предивна! Иако родитељи
нису знали енглески , давали су све од себе да се
споразумемо. Школа ми се и није баш свидела
јер су зидови ишарани , а професори немају
ауторитета . Место у ком сам била је мало али
урбано. Било би још лепше да нема смећа по
улицама. И другари из разреда су стварно били
добри , сви су врло дружељубиви.
Теодора:Да ли би опет ишла на размену?
Ивана:Наравно, било где! То је увек
занимљиво и корисно, и увек нова авантура.
Теодора:Планираш ли да посетиш породицу
у Италији? Или да их угостиш?
Ивана:Планирам и да идем код њих и да они
дођу, али овог лета нисам у могућности па сестра
из Италије долази код мене.
Теодора: Још једном ти хвала ! Ћао!
Ивана:Нема на чему, ћао!
Разговор водила : Теодора Радић, VII 1
Поводом средњошколске размене ученика
из Сарна (Италија) и Новог Бечеја , за школске
новине интервјуисали смо Ивану Аврамов,
ученицу Средње школе Нови Бечеј , која је била
на овој размени .
Теодора: Здраво! Хвала што си пристала да
поделиш са нама искуство са размене.
Ивана: Здраво! Врло радо ћу Вам испричати
јер баш волим да причам о тој размени.
Теодора: Како и зашто си се пријавила?
Ивана:Наша професорица шпанског језика је
нашла понуду АФС-а за размену са италијанском
школом и нама предложила да размислимо о
томе. Ја сам се без размишљања пријавила зато
што јако волим да путујем и упознајем људе. Тако
сам спојила лепо и корисно.
Теодора: Шта су твоји родитељи и пријатељи
рекли на то?
Ивана: Није било неке посебне
реакције. Наравно да су ме
подржали. То ми није било ни први
пут . Већ сам била домаћин некоме из
иностранства.
Теодора:Да ли је теби , пре
ове размене , неки ученик из
иностранства био домаћин?
Ивана:Не, то ми је било први
пут и жао ми је што се раније нисам
пријављивала на размене.
Теодора:Како су прошли летови?
Чули смо да сте имали проблема са
картама.
Ивана:Летови
су
одлично
прошли , али јесмо имали проблема
Остаци древне Помпеје у близини Сарна, Италија
са картама и то у повратку. То је
17

18. {TA DANAS RADE }ACI GENERACIJE
САЊА ЧОЛАКОВ
Она је била ђак генерације 2оо2/о3. године. Била је вредна
и дисциплинована, али тиха и скромна, ненаметљива , готово
неприметна. Није имала много специјалних диплома ( „само“ из
биологије , математике и техничког) , али једина је од свих досадашњих
ђака генерације имала учешће и пласман на европском такмичењу из
саобраћаја . Било је то у Хановеру , сада већ давне 2003. године. Томе
је претходило наше државно првенство (тада смо били Србија и Црна
Гора), на ком је Сања освојила прво појединачно место и захваљујући
томе пласирала се на такмичење у Хановер (Немачка). Љубав
према математици имала је још у нижим разредима.. У четвртом
разреду осваја прво место на општинском такмичењу , да би у петом
наставница Маријана Васовић пробудила код ње још већи интерес за овај предмет. Желела је да
студира математику, али се ипак обрела на Економском факултету , на ком је и завршила основне
студије.
На моје питање шта данас мисли о титули ђака генерације, Сања каже да је она обележила њену
основну школу и дошла као заслужено признање. На њено даље школовање та титула није имала
ни позитивног ни негативног утицаја . Ипак, веома је поносна што је у својој генерацији била тако
високо котирана и призната. Сања је и данас ненаметљива и скромна . Чека посао и подиже свог
једноипогодишњег сина Марка , који јој је сада најважнија обавезa.
Марина Војнов
Била је ђак генерације 2003/04. школске године као вуковац са
специјалним дипломама из физике, математике, српског и енглеског
језика и музичке културе.
Својим радом, интелигенцијом , трудом и постигнутим
резултатима доказала је да је титулу ђака генерације апсолутно
заслужила и оправдала.
После завршене основне и средње економске школе уписује
Економски факултет у Новом Саду , смер рачуноводство и ревизија.
За њу је све било „лаганица“. Чистила је године у јуну и свако лето
била слободна.
Била је неколико месеци и у Америци . Дипломирала је са просеком
9,62 , а мастер завршила чак са 9,82. Тиме се веома поноси.
Данас је Марина интерни ревизор у Креди-Агрикол банци , и даље
пуна ентузијазма и оптимизма .
Све је, каже, ствар добре организације и јаке воље.Радно место, на
ком је тренутно ангажована , захтева перманентно усавршавање, што
њој дође као добра разонода . Планира и докторске студије чим се за то стекну материјални услови.
Ми јој желимо остварење свих планова. Она то заслужује.
18

19. Јасмин Павловић
Основну школу завршио је 2004/05.
школске године као ђак генерације са
специјалним дипломама из математике,
историје, биологије, техничког, српског
и географије. По причи оних који су
му предавали, још у основној школи
показивао је ретку интелигенцију и
луцидност . Његово даље школовање
потврдило је ове процене. Веома успешно
је завршио средњу електротехничку
школу у Зрењанину, а затим и основне академске студије на Техничком факултету у истом граду. Ту стиче
звање дипломираног инжењера информационих технологија . Уписао је мастер студије и тренутно се
бави развојем Web data mining апликација и интелигентних система. Највише се фокусирао на област
вештачке интелигенције и развијање вештачких неуронских мрежа.
За њега је титула ђака генерације била нешто сасвим природно и ни на који начин није утицала на
даљи ток његовог школовања.
Ивана Добожанов
Делила је ласкаву титулу ђака генерације са
Миломиром Бежановићем 2005/06.школске године.
Специјалне дипломе имала је из биологије ( треће место
на републичком такмичењу ) , српског језика (за језичко
такмичење и читалачку значку) , историје (друго место
на окружном такмичењу) и математике, а добила је
похвале за готове све друге предмете.
Сматра да је титула ђака генерације била заслужено
признање за њен рад, залагање и постигнуте резултате.
Импоновала јој је и увек подсећала да може да се ухвати
у коштац са озбиљним образовним задацима. Била је
вуковац и у средњој школи, а у веома јакој конкуренцији
уписала психологију на Филозофском факултету у
Новом Саду.
Данас је студент треће године психологије, а
ускоро уписује мастер. Упоредо са тим, ова девојка
учи италијански, иде на различите едукације (има и
сертификат о „Психолошким аспектима криминалистичког интервјуисања“) , дружи се са колегама ,
живи активно и никад не губи време. Кад би имала више времена, играла би опет фолклор, којим се
активно и веома успешно бавила све до уписа на факултет.
19