2. • Епоха империјализма или империјалистичког
капиатлизма обухвата период од Берлинског
конгреса 1878. године до почетка Првог
светског рата 1914. године.
• Обележила га је трка великих сила за
колонијалним ширењем и стварањем
колонијалних империја, по чему је и добио
назив.
3. • У колонијалној трци младе државе
Немачка и Италија, као и Аустроугарска
покушале да престигну старе
колонијалне силе Енглеску и Француску.
• То није било могуће учинити мирним
путем, па је рат био неизбежан.
• Друга значајна карактеристика овог
периода је су велики пшроналасци у
науци који су изазвали Другу
индустријску револуцију.
4. НАУЧНИ ПРОНАЛАСЦИ У II
ПОЛОВИНИ 19. И
ПОЧЕТКОМ 2О. ВЕКА
• Електротехника: Никола Тесла (наизменична
струја и пренос струје на даљину), Едисон
(сијалица), Сименс –електромотор.
• Комуникације: Бел (Телефон), Михајло Пупин
(пренос телефонског сигнала на даљину).
8. • Проналасци допринели брзом напретку
привреде, лакшем и дужем животу људи,
умножавањем зараде капиталиста,
стварањем огромних фабрика и тежњом
за ширењем тржишта.
9. МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ У II ПОЛОВИНИ
19. И ПОЧЕТКОМ 2О. ВЕКА
• Обележили су их затегнути односи
између великих сила који су водили ка
великом ратном сукобу. У корену тих
односа стојала је жеља Немачке, Италије
и Аустроугарске да преотму колонијални
примат од Велике Британије и Француске.
У велике силе још су се убрајале Русија,
САД и Турска.
10. Немачко царство
• Творац моћне Немачке био је канцелар Ото фон
Бизмарк.
• Немачка је избила у први план након Берлинског
конгреса.
• Бизмарков план је био да се Немачка шири ка
истоку где се налазило слабо Османско царство.
Овај план Немачка ће настојати да оствари помоћу
Аустроугарске и помажући младим балканским
државама које је стављала под своју економску и
политичку зависност.
• .
11. • Немачка је много улагала у развој привреде,
војске и војне индустрије и брзо је постала
водећа светска сила.
• Немачка је била централизована монархија
на челу са династијом Хоенцолерн (цареви
Вилхелм I и II). Немачки национализам
заснивао се на безпоговорној оданости
државним интересима
12. •
•
•
•
Аустроугарска
На Берлинском конгресу добила Босну
подршком Немачке као компензацију за
губитак северне Италије и утицаја у
Немачкој.
Споро одбацивала феудализам и споро
прихватала нове привредне, политичке и
културне трендове што ју је чинило
заосталом.
Била је природни савезник Немачке. Имала је
великих унутражњих проблема због великог
незадовољства словенских народа услед
неравноправног положаја.
На челу државе налазио се цар Фрањо Јосиф.
