Zgrade sa zelenelom

1. PROJEKTOVANJE POVEZANE
IZGRAĐENE SREDINE I PRIRODE

2. Kako granice između objekata i njihovog prirodnog okruženja
polako blede, stručnjaci vide zelene površine, kao i slične
sisteme, kao funkcionalne komponente objekata, sa razvijenijim
standardima, jasnijom ulogom i definisanijim pogodnostima.
Priroda je u ulozi arhitekte
mnogo duže nego ljudi.
Krajnji cilj: stvaranje
funkcionalnog povezivanja
između prirode i izgrađene
sredine koji unapređuje
izgrađenu životnu sredinu.

3. U drugoj polovini dvadesetog
veka, zgrade i priroda su postali
nepovezani. Savremeni sistemi koji
prikazuju ovo uzajamno dejstvo
uključuju zelene i plave krovove,
zelene fasade, vertikalne vrtove,
porozne pločnike i pridružne sisteme
za upravljanje vodom i zemljom.
Ali, stavljanje ovih zelenih mašina u
rad nije tako jednostavno; ono
zahteva pažljivu procenu troškova i
koristi. Dobro raspoređeni prirodni
elementi mogu poboljšati
upravljanje vodama i termalnu
kontrolu, kao i doprineti smanjenju
troškova, ali oni nisu lek za sve.

4.  Arhitekte, mogu da upotrebe resurse kao što je kalkulator
National Tree Benefit, koji uzima u računicu lokaciju, vrstu i
veličinu drveta, i obližnje rastinje. Kao rezultat, dobijate
procenu uštede za kontrolu kišnice, uštede za električnu
energiju i gas, kvalitet vazduha, vrednost nekretnine i
smanjenje emisija ugljenika. Slični instrumenti procena
postoje i za računanje navodnjavanja za određene regije, ali
osenčenje, termalne i procene troškova zahtevaju specifične
proračune lokacije.

5. SISTEMATIZACIJA STANDARDA POVEZIVANJA
 U suštini, koristi se postojeće zelenilo i postupci
uštede vode.
 Usluga koje priroda pruža besplatno: čista voda i
vazduh, kiseonik, smanjenje klimatskih promena,
oprašivanje biljaka.
 Teže ka net-zero energiji, net-zero emisiji ugljenika,
net-zero potrošnji vode.
 Sveobuhvatni zeleni krovovi, sa malim slojem
rastinja, razlikuju se od intenzivnih krovova, sa
debljim slojem zemlje, čvrste strukture i veće
ekološke kompleksnosti.

6. ZELENI KROVOVI
Slojevi :
 Po nasem izboru (1),
 Vegetacijski sloj (2),
 filterski sloj (3),
 drenažni i akumulacijski sloj
(4),
 zaštitni sloj (5),
 razdelni i klizajući sloj (6).

7. ZELENE OAZE NA RAVNIM KROVOVIMA
Zeleni krov podrazumeva
tanak sloj zemljišta i otporne
biljke sa malim ili gotovo
nikakvim merama održavanja,
sa ograničenjem u izboru
biljaka.
Krovni vrt podrazumeva
deblje slojeve zemljišta, širi
spektar izbora biljaka i
intenzivno održavanje, pri
čemu se mora voditi računa o
ograničenjima vezanim za
nosivost objekta.

8. PREDNOSTI KROVNIH VRTOVA
 Dobri temperaturni izolatori koji leti mogu da snize temperaturu i do
pet stepeni
 Korisni su i za umanjenje efekta „toplotnih ostrva grada”
 Redukuju elektromagnetno zračenje
 Smanjuju buku
 Mogu poslužiti za skupljanje i reciklažu kišnice
 Otvaraju put korišćenju solarne energije
 Regulišu količinu prašine i zagađujućih materija
 Mogu poslužiti kao mesta za rekreaciju i odmor, pa čak i za gajenje
poljoprivrednih kultura

9. “FASADE ”

10. VERTIKALNI VRT
 Zelenilo se sve više koristi kao živi građevinski materijal
sa pragmatičnim efektima vazdušnog prečišćavanja,
akustične apsorpcije i termoizolacije.
 Tehnika ozelenjavanja zida počiva na novom
načinu uzgajanja biljaka bez zemlje.

11.  Pošto je ova konstrukcija vrlo lagana,
moguće je postaviti je na bilo koji zid.
Vertikalni vrt može se implementirati
u enterijeru i eksterijeru u svakom
klimatskom okruženju, pošto se
pažljivo odaberu odgovarajuće vrste
biljaka. Za enterijere, potrebno je
veštačko osvetljenje, dok su
navodnjavanje i fertilizacija
automatski.

12. NEBODERI
 Bosco Verticale je struktura od 27 spratova koja se uzdiže i
trenutno je u izgradnji u Milanu u Italiji. Kada bude
izgrađen, on će postati prvi svetski neboder sa vertikalnom
šumom.
 Stiti zgardu od akustičkog i radijacijskog zagađenja
 Svaki apartman u objektu imaće balkon na kome će biti
zasađene biljke koje su sposobne da odgovore na vremenske
uslove u gradu

13. Fotonaponski energetski sistemi i
vetrogeneratori doprineće samo održivosti
nebodera.

14. Tour végétale de Nantes
Greengherkin

15. BIODIVERZITET I EKOSISTEMI
Flora privlači faunu i vegetacija često
postaje kompleksan i nepredvidiv
lokalni ekosistem sa:
 Leptirima
 Pticama
 Insektima
Dodajte na to i nove biljke koje su se
kolonizovale putem vetra i oprašivača

17. Radila :
Divljaković Julijana G-31