moderna

1. Moderna u evropskoj književnosti
Termin moderna se javio osamdesetih godina u nemačkoj književnost.i
Mladi stvaraoci su okrenuti protiv realizma u umetnosti. Javlja se tokom poslednje
četvrtine 19. veka, a završna granica je 1914. godina.Odlike su:
• uzdizanje vrednosti stilskih sredstava
• bunt, negacija svega što nameće društvo, bekstvo od stvarnosti, boemija
• bavljenje mističnim, iracionalnim i spiritualnim vidovima stvarnosti
• modernizacija poetskog izraza
• negovanje forme,težnja savršenom obliku, artizam
• estetizam- estetičke vrednosti imaju primat nad nacionlnim, socijalnim, moralnim i
didaktičkim
• težnja ka čistoj umetnosti-larpurlartizam*umetnost ne treba ničemu da služe osim
lepoti.Teoriju je razvio Teofil Gotje. Umetnost je nezainteresovana za bilo šta što se
dogadja u društvu. Oni su zatvoreni u svet umetnosti »u kulu od slonovače«.«Život
je tako strašan i može se podneti samo ako se izbegava, a to se postiže ako se živi u
svetu umetnosti.«
Počelo je delovanje više stilsko-idejnih pravaca:
Parnasovstvo/Teofil Gotje, Lekont de Lil
Parnas je prema grčkom verovanju sedište muza.
• u umetnosti vide cilj postojanja
• prezir prema masi
• savršenstvo forme
• privlači ih egzotična priroda i velike teme iz istorije i mitologije
• protivnici utilitarnosti poezije
• načelo umetnost radi umetnosti
Simbolizam
Manifest je napisao Žan Moreas 1886.
• začetnik je Bodler
• poezija treba da sugeriše, nagoveštava, očarava, zbunjuje
• veliki značaj se pridaje muzici
• slobodan stih
• stilska figura je sinestezija
• programske pesme: Samoglasnici - Rembo, Veze- Bodler, Verlen - L ' Art poetique
Impresionizam
Javila se potkraj 19. veka. U korenu reči je impressio- latinska reč koja znači utisak
• posreduju svoje čulne utiske, predstave i raspoloženja uz pomoć što više detalja
• koriste glasovna, jezička i stilska sredstva
• okrenut je ka intimi i unutrašnjem doživljavanju
• prvo se pokret javio u francuskom slikarstvu( Mone, Dega, Renoar)