SlideShare ist ein Scribd-Unternehmen logo
1 von 13
Радила:
Драгана Стојановић
НАРОД
 је заједница људи која се не заснива на
телесним карактеристикама
 дели исту историју, језик, културу
 заснива се на заједничком привредном животу и
заједничкој територији
 значајну улогу у настајању народа и јачању
осећања припадности има заједнички језик
ЈЕЗИЧКЕ ПОРОДИЦЕ
 Савремене језичкке породице су
формиране у периоду између 13000. и
7000. године пре Христа. Данас највећи
број свтског становништва припада
индоевропској групи језика. Она се дели
на 7 језичких група.
ИНДОЕВРОПСКА ГРУПА ЈЕЗИКА
 Индоаријска група – Индијски подконтинент
 Романска група – Шпанци, Италијани, Французи,
Валонци (Јужна Белгија), Португалци, Каталонци,
Румуни, Бразилци, део Канађана, део Швајцараца.
 Германска група – енглески, немачки, фламански,
исландски, норвешки, шведски, и дански
 Словенска група – дели се на источну( руски,
белоруски, украјснки), западну (пољски, чешки,
словачки), јужну (српски, хрватски,словеначки,
бугарски)
 Персијска група – Централна и Јужна Азија
 Келтска група – Ирци, Велшани, Бретонци
 Балтичка група – Литванци, Летонци
ИНДОАРИЈСКА ГРУПА
су група индоевропских
језика којима говори већина
становника Индије, Пакистана,
Бангладеша, Непала, Шри
Ланке и Малдива. У ову групу
спада и ромски језик, који се
претежно говори у југоисточној
Европи. Индо-аријски језици се
сврставају у Индо-иранске
језике, заједно са иранским
језицима и нуристанским
језицима.
РОМАНСКА ГРУПА
 су подскупина италских
језика, а спадају
у индоевропске језике.
Ова подскупина обухвата
језике који потичу
од латинског језика.
Већина њих се развило из
наречја латинског језика
којим су, по
распаду Римског царства,
говорили „обични“ људи
на просторима које данас
заузимају Италија, Португ
ал, Румунија, Француска и
Шпанија.
ГЕРМАНСКИ ЈЕЗИЦИ
 су скупови Индоевропских језика. Једна су од
најпроширенијих скупова индоевропских језика,
понајвише захваљујући
колонијалним ширењима Енглеза.
 Сматра се да сви данашњи германски језици потичу
од заједничког прагерманског језика са подручја
северне Европе.
 Највећи број говорника германских језика
имају енглески и немачки са 120 милиона говорника.
 Остали већи германски језици су холандски језик са
48 милиона говорника и скандинавски језици који
заједно имају око 25 милиона говорника.
СЛОВЕНСКА ГРУПА
 Словенски језици чине
групу језика која,
заједно са балтичким
језицима,
формира балто-
словенску грану индоев
ропских језика. Сви
словенски језици су
потекли од
прасловенског језика,
данас изумрлог.
 Деле се на три групе:
јужни, западни и
источни.
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ
 Има око 30 милиона говорника ових језика
словенских народа са Балкана и дела Панонске
низије.
 Јужнословенски језици :
 западнојужнословенски језици :
 словеначки
 српскохрватски језици:
 српски
 црногорски
 бошњачки
 хрватски
 источнојужнословенски језици :
 бугарски
 македонски
 црквенословенски
ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ
 Источнословенски језици су једна од три
подгрупе словенских језика. Говоре се највећим
делом у Русији, Украјини и Белорусији, као и у
неким суседним државама. У источнословенске
језике
спадају руски, украјински, белоруски и русински.
ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ
 Западнословенски језици (око 56 милиона)
 Лехитски језици (око 42,55 милиона)
 Пољски језик (око 42,5 милиона)
 Шлески језик (око 509 хиљада)
 Полапски језик
 Померанијски језици (око 50 хиљада)
 Кашупски језик (око 50 хиљада)
 Словински језик
 Лужичкосрпски језик (око 20 хиљада)
 Горњолужичкосрпски језик (око 13 хиљада)
 Доњолужичкосрпски језик (око 7 хиљада)
 Чешко-словачки језици (око 15 милиона)
 Чешки језик (око 10 милиона)
 Јудео-чешки
 Моравски језик
 Бохемски језик
 Словачки језик (око 5 милиона)
 Русински језик (око 23 хиљаде)

Weitere ähnliche Inhalte

Was ist angesagt?

Развој српског књижевног језика
Развој српског књижевног језикаРазвој српског књижевног језика
Развој српског књижевног језикаИвана Цекић
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929Šule Malićević
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba narodaandjelan
 
Pokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaPokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaandjelan
 
Vuk s, o podeli narodnih pesama
Vuk s, o podeli  narodnih pesamaVuk s, o podeli  narodnih pesama
Vuk s, o podeli narodnih pesamadragadavid
 
Maseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraMaseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraBiljana Ristic
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeTatjana Cakic
 
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељеностиСтановништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељеностиprijicsolar
 
Jezik slovena iz prapostojbine
Jezik slovena iz prapostojbineJezik slovena iz prapostojbine
Jezik slovena iz prapostojbinenaila-m
 
Svet i evropa između dva rata
Svet i evropa  između dva rataSvet i evropa  između dva rata
Svet i evropa između dva rataDušan Novakov
 
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataPoliticko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataprijicsolar
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанакDragana Misic
 

Was ist angesagt? (20)

Развој српског књижевног језика
Развој српског књижевног језикаРазвој српског књижевног језика
Развој српског књижевног језика
 
19.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 192919.Краљевина СХС 1918 1929
19.Краљевина СХС 1918 1929
 
Velika seoba naroda
Velika seoba narodaVelika seoba naroda
Velika seoba naroda
 
Prosvetiteljstvo
Prosvetiteljstvo Prosvetiteljstvo
Prosvetiteljstvo
 
КРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИКРСТАШКИ РАТОВИ
КРСТАШКИ РАТОВИ
 
Pokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovenaPokrštavanje južnih slovena
Pokrštavanje južnih slovena
 
Глаголски вид и род
Глаголски вид и родГлаголски вид и род
Глаголски вид и род
 
Vuk s, o podeli narodnih pesama
Vuk s, o podeli  narodnih pesamaVuk s, o podeli  narodnih pesama
Vuk s, o podeli narodnih pesama
 
Maseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvoraMaseni procentni sastav rastvora
Maseni procentni sastav rastvora
 
Reljef Srbije - by Djusa
Reljef Srbije - by DjusaReljef Srbije - by Djusa
Reljef Srbije - by Djusa
 
Stilske figure
Stilske figureStilske figure
Stilske figure
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
 
Kovalentna veza
Kovalentna vezaKovalentna veza
Kovalentna veza
 
стари словени
стари словенистари словени
стари словени
 
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељеностиСтановништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
 
Jezik slovena iz prapostojbine
Jezik slovena iz prapostojbineJezik slovena iz prapostojbine
Jezik slovena iz prapostojbine
 
НЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИНЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИ
 
Svet i evropa između dva rata
Svet i evropa  između dva rataSvet i evropa  između dva rata
Svet i evropa između dva rata
 
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rataPoliticko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
Politicko- geografska karta Evrope posle drugog svetskog rata
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанак
 

Andere mochten auch

Srpski jezik kroz vreme
Srpski jezik  kroz  vremeSrpski jezik  kroz  vreme
Srpski jezik kroz vremeNatasalucic
 
Vuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biograf
Vuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biografVuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biograf
Vuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biografMarko Plavic
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Markovićnasaskolatakmicenja1
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićOS Cegar Nis
 
генитив
генитивгенитив
генитивmilijana1
 

Andere mochten auch (8)

Srpski jezik kroz vreme
Srpski jezik  kroz  vremeSrpski jezik  kroz  vreme
Srpski jezik kroz vreme
 
Vuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biograf
Vuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biografVuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biograf
Vuk S. Karadžić kao pisac,istoričar i biograf
 
Vuk karadzic2012
Vuk karadzic2012Vuk karadzic2012
Vuk karadzic2012
 
вукова реформа
вукова реформавукова реформа
вукова реформа
 
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana MarkovićSrpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
Srpski jezik i književnost - Vuk Karadžić-Marko Janacković-Ljiljana Marković
 
Vukov srpski rijenik
Vukov srpski rijenikVukov srpski rijenik
Vukov srpski rijenik
 
Vuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović KaradžićVuk Stefanović Karadžić
Vuk Stefanović Karadžić
 
генитив
генитивгенитив
генитив
 

Mehr von Sladjana Bozic

Mehr von Sladjana Bozic (7)

Religija budizam
Religija budizamReligija budizam
Religija budizam
 
Taoizam
TaoizamTaoizam
Taoizam
 
Judaizam
Judaizam Judaizam
Judaizam
 
Katolička crkva i katolicizam
Katolička crkva i katolicizamKatolička crkva i katolicizam
Katolička crkva i katolicizam
 
православље
православљеправославље
православље
 
Islam
IslamIslam
Islam
 
Asocijacija
AsocijacijaAsocijacija
Asocijacija
 

Podela jezika

  • 2. НАРОД  је заједница људи која се не заснива на телесним карактеристикама  дели исту историју, језик, културу  заснива се на заједничком привредном животу и заједничкој територији  значајну улогу у настајању народа и јачању осећања припадности има заједнички језик
  • 3. ЈЕЗИЧКЕ ПОРОДИЦЕ  Савремене језичкке породице су формиране у периоду између 13000. и 7000. године пре Христа. Данас највећи број свтског становништва припада индоевропској групи језика. Она се дели на 7 језичких група.
  • 4. ИНДОЕВРОПСКА ГРУПА ЈЕЗИКА  Индоаријска група – Индијски подконтинент  Романска група – Шпанци, Италијани, Французи, Валонци (Јужна Белгија), Португалци, Каталонци, Румуни, Бразилци, део Канађана, део Швајцараца.  Германска група – енглески, немачки, фламански, исландски, норвешки, шведски, и дански  Словенска група – дели се на источну( руски, белоруски, украјснки), западну (пољски, чешки, словачки), јужну (српски, хрватски,словеначки, бугарски)  Персијска група – Централна и Јужна Азија  Келтска група – Ирци, Велшани, Бретонци  Балтичка група – Литванци, Летонци
  • 5.
  • 6. ИНДОАРИЈСКА ГРУПА су група индоевропских језика којима говори већина становника Индије, Пакистана, Бангладеша, Непала, Шри Ланке и Малдива. У ову групу спада и ромски језик, који се претежно говори у југоисточној Европи. Индо-аријски језици се сврставају у Индо-иранске језике, заједно са иранским језицима и нуристанским језицима.
  • 7. РОМАНСКА ГРУПА  су подскупина италских језика, а спадају у индоевропске језике. Ова подскупина обухвата језике који потичу од латинског језика. Већина њих се развило из наречја латинског језика којим су, по распаду Римског царства, говорили „обични“ људи на просторима које данас заузимају Италија, Португ ал, Румунија, Француска и Шпанија.
  • 8. ГЕРМАНСКИ ЈЕЗИЦИ  су скупови Индоевропских језика. Једна су од најпроширенијих скупова индоевропских језика, понајвише захваљујући колонијалним ширењима Енглеза.  Сматра се да сви данашњи германски језици потичу од заједничког прагерманског језика са подручја северне Европе.  Највећи број говорника германских језика имају енглески и немачки са 120 милиона говорника.  Остали већи германски језици су холандски језик са 48 милиона говорника и скандинавски језици који заједно имају око 25 милиона говорника.
  • 9.
  • 10. СЛОВЕНСКА ГРУПА  Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балто- словенску грану индоев ропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.  Деле се на три групе: јужни, западни и источни.
  • 11. ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ  Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.  Јужнословенски језици :  западнојужнословенски језици :  словеначки  српскохрватски језици:  српски  црногорски  бошњачки  хрватски  источнојужнословенски језици :  бугарски  македонски  црквенословенски
  • 12. ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ  Источнословенски језици су једна од три подгрупе словенских језика. Говоре се највећим делом у Русији, Украјини и Белорусији, као и у неким суседним државама. У источнословенске језике спадају руски, украјински, белоруски и русински.
  • 13. ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ  Западнословенски језици (око 56 милиона)  Лехитски језици (око 42,55 милиона)  Пољски језик (око 42,5 милиона)  Шлески језик (око 509 хиљада)  Полапски језик  Померанијски језици (око 50 хиљада)  Кашупски језик (око 50 хиљада)  Словински језик  Лужичкосрпски језик (око 20 хиљада)  Горњолужичкосрпски језик (око 13 хиљада)  Доњолужичкосрпски језик (око 7 хиљада)  Чешко-словачки језици (око 15 милиона)  Чешки језик (око 10 милиона)  Јудео-чешки  Моравски језик  Бохемски језик  Словачки језик (око 5 милиона)  Русински језик (око 23 хиљаде)