Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem

1. ENDOKRINI SISTEM
SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM

3. ХИПОТАЛАМУС
ХИПОФИЗА
ЕПИФИЗА
ПАРАТИРЕОИДЕА
ТИРЕОИДЕА
ТИМУС
НАДБУБРЕГ
БУБРЕГ
СРЦЕ
ЦРЕВНИ СИСТЕМ
ПАНКРЕАС
ГОНАДЕ

4. • Просторно удаљени
делови тела морају
међусобно да
комуницирају,
• како би тело складно
функционисало

5. Електрични и
хемијски
Неуротрансмитери
(неурохормони)
Близу места
лучења
Иста група ћелија
Брзо
Кратко
Пренос путем крви
Хормони
Удаљено од места
лучења
Различита ткива
Споро
Дуго
НЕРВНИ
СИСТЕМ
ЕНДОКРИНИ
СИСТЕМ
Тип деловања
Гласници
Место деловања
Циљне ћелије
Брзина
Трајање деловања

6. хормони – течне хемијске супстанце које регулишу
процесе унутар тела
• МЕТАБОЛИЗАМ
• РАСТ
• РАЗВОЈ
• РЕПРОДУКЦИЈУ
•
По хемијском саставу могу бити:
• ПРОТЕИНИ (АДХ , инсулин )
• СТЕРОИДИ(претходник је холестерол
(хормони коре и полни хормони)
• АМИНИ(хормони штитне ,сржи надбубрежне
жлезде)

7. • Хормони ендокриних жлезда
• се излучују у крвоток и долазе до циљних органа,
• где делују
• Циљни орган и циљне ћелије хормон
препознају по рецептору

8. 3 načina regulacije izlučivanja hormona
1.KONTROLA POVRATNOM SPREGOM
hormoni iz hipotalamusa ----->
vežu se na receptore u adenohipofizi ----->
adenohipofiza luči tropne hormone -------->
tropni hormoni krvlju putuju do receptora u drugim žlezdama---->
žlezde reagujuju lučenjem svojih hormona-------->
hormoni krvlju dolaze do hipotalamusa koji “očitava” nivo
hormona----->
hipotalamus luči faktore koji pospešuju ili inhibiraju hormone
adenohipofize ----->
2.NERNA REGULACIJA
3.HRONOTROPNA(Npr.Sposobnost srca da adekvatno
poveća tj.menja frekvencu u odgovoru na fiziološki stres.)

9. ХИПОТАЛАМУС
Део мозга који је преко нервне
петељке повезан са
ендокрином жлездом
ХИПОФИЗОМ
У хипоталамусу се стварају две групе
хормона од којих зависи рад
хипофизе:
1.ослобађајући-рилизинг хормони
(GHRH, CRH, TRH, GnRH) и
2.кочећи хормони.
Управо та веза MEHANIZAM POVRATNE SPREGE
ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА
представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у телу
Хипофиза је повезана
са већином ендокриних жлезда

11. HIPOFIZA
Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti.
Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom.
Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: prednjeg (adenohipofiza), srednjeg
(intermedijarni) i zadnjeg (neurohipofiza).

14. ХИПОФИЗА
• Налази се у лобањи, са доње стране међумозга.
• Хипофизу чине
Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА
Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH
STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући директно на хрскавичаво и
коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму.
ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних хормона у кори
надбубрега
ТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4
Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење млека.
FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних ћелија.
LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да луче одговарајуће
полне хормоне.

15. Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА
Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и
антидиуретички хормон (ADH).
ОКСИТОЦИН
- изазива лучење млека код породиље.
- изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај.
-у мушком телу обезбеђује избацивање сперме.
ADH
- омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу)
- повећава крвни притисак

17. POVEĆAN LUČENJE STH
GIGANTIZAM

18. Robert Pershing Wadlow
(Alton, Illinois, 1918. - Manistee, Michigan, 1940.) je prema
Guinessovoj knjizi rekorda najviši čovek u istoriji medicine.
Kada je umro Wadlow je bio visok 272 cm
i težak 200 kg.
Rast
4 godine - 163 cm
8 godina - 188 cm
10 godina - 198 cm

19. Sultan Kösen 26god.251 cm
He Pingpingom
21 GOD
74,61
centimetara.

20. Prekomjerno izlučivanje STH u odrasloj dobi - akromegalija
rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva
donja čeljust se obično izbočuje, čelo se iskosi, a nos se značajno povećava
prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo
dolazi i do nekih promjena na kralježnici, što najčešće rezultira grbavošću.

21. AKROMEGALIJA
Prekomerno izlučivanje STH u odraslom dobu - akromegalija
rast kostiju u širinu, a povećavaju se i meka tkiva
donja vilica se obično izbočuje,
čelo se iskosi, a nos se značajno povećava
prsti ruku jako zadebljaju, povećava se stopalo
dolazi i do promena na kicmi, što najčešće rezultira grbavošću.

22. ШТИТНА ЖЛЕЗДА
Nalaze se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i
dušnika.
Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH.
Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone
za čiju je sintezu neophodan jod.

23. -HIPERTIREOZA
Basedovljeva bolest:
štitnjača je povećana i nastaje guša
povećan je bazalni metabolizam →
dolazi do gubitka težine
usprkos dobrom apetitu
pojačano znojenje i ubrzan puls
emocionalna labilnost i razdražljivost
često egzoftalmus (izbuljene oči)

24. Hipofunkcija štitnjače
– hypotireoza
povećanje štitnjače i gušavost
smanjen bazalni metabolizam
pospanost
mišićna tromost
usporen rad srca
povećanje telesne težine
podbuli izgled (miksedem)
zbog nakupljanja
tečnosti u potkožnom tkivu.
Hipotireoza nekad vrlo raširena u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda -
endemska guša (alpski krajevi).
Danas rijetko zbog jodiranja kuhinjske soli.
Nedovoljna produkcija hormona štitnjače utječe na razvoj SŽS-a - može dovesti do
kretenizma (npr. kongenitalni kretenizam kod djece rođene bez štitnjače)
Endemski kretenizam u krajevima gdje nema dovoljno joda ili je ishrana neadekvatna –

25. Hipotireoza u područjima u kojima u tlu nema dovoljno joda
- endemska guša .
Danas retko zbog jodiranja kuhinjske soli.
Nedovoljna produkcija hormona utiče na razvoj CNS-a
- može dovesti do kretenizma (. kongenitalni kretenizam)
– danas je Afrika
endemsko područje.
Hipotireoza nekad vrlo raširena
u područjima u kojima u tlu
nema dovoljno joda -
endemska guša ( ranije alpski krajevi).
Danas retko zbog jodiranja
kuhinjske soli.
Nedovoljna produkcija hormona
štitnjače utiče na razvoj CNS-a
- može dovesti do kretenizma
(Endemski kretenizam)
u krajevima
gde nema dovoljno joda ili je ishrana
neadekvatna – danas Afrika.

27. 
PARATIREOIDNA ŽLEZDA

28. ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Четири мале ендокрине жлезде у нивоу
штитне жлезде, али на леђној страни врата
• Стварају хормон ПАРАТХОРМОН
ПАРАТХОРМОН
• Заједно са хормоном штитне жлезде – тиреокалцитонином,
учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви
• Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви (у
случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију и
усмерава га у крв
• Подстиче, помоћу витамина Д, појачану апсорпцију
калцијума из хране у танком цреву
• Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви
• (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.

29. HIPERPARATIREOIDIZAMHIPERPARATIREOIDIZAM
 UZROCIUZROCI:adenom je najčešći uzrok ,:adenom je najčešći uzrok ,
 redje hiperplazija sve 4 žlezde .redje hiperplazija sve 4 žlezde .
 Hipersekrecija PTH dovodi do povećanog oslobadjanjaHipersekrecija PTH dovodi do povećanog oslobadjanja
Ca iz kostiju i hiperkalcemije i smanjene reapsorpcije P uCa iz kostiju i hiperkalcemije i smanjene reapsorpcije P u
tubulimatubulima
 pa se javlja hipofosfatemija .pa se javlja hipofosfatemija .
 Renalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbogRenalna forma hiperparatireoidizma nastaje zbog
povećane kalciurijepovećane kalciurije
 i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.i deponovanja ca u bubrezima i fibrozne degeneracije.
 Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom ,Ispoljava se poliurijom , hematurijom ,hipertenzijom ,
azotemijom.azotemijom.
 Zbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnjaZbog povećanog lučenja PTH nastaje razgradnja
matriksa kosti ,matriksa kosti ,

osteoporoza sa pojavom cistaosteoporoza sa pojavom cista ..

30. HIPOPARATIREOIDIZAMHIPOPARATIREOIDIZAM
 UZROCI :UZROCI :
zračenje,zapalenje , resekcijazračenje,zapalenje , resekcija
 Zbog smanjenog lučenja PTHZbog smanjenog lučenja PTH
 smanjena je aktivnost osteoklasta ,smanjena je aktivnost osteoklasta ,
 ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,ispoljava se hipokalcemija , hipomagnezijemija,
 hiperfosfatemija.hiperfosfatemija.
 KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA : tetanija ,: tetanija ,
 čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,čemu prethode bolovi u mišićima i parestezije,
 suva i gruba koža ,suva i gruba koža ,
 krti nokti ,krti nokti ,
 paralitički ileus..paralitički ileus..
 TERAPIJATERAPIJA : preparati Ca i vit D3: preparati Ca i vit D3

31. Količina kalcijuma u krvi utiče na iritabilnost nervnog tkiva
(što je nivo niži, iritabilnost je veća).
Prekomerno smanjenje količine Ca -
grčenje mišića (tetanija),
Uključujući I respiratorne mišiće ,
što može rezultirati i smrću.
Hipokalcemijska
tetanija

32. GUŠTERAČA (PANKREAS)
Kao egzokrina žlezda:
luči enzime u duodenum
Endokrina
– luči inzulin i glukagon

33. ENDOKRINI PANKREAS
I
Gušteraču garde dve glavne vrste tkiva koje obavljaju dvostruku ulogu:
acinusi izlučuje sokove potrebne za preradu hrane u crevima, koji se mešaju sa žuči iz
jetre - egzokrina funkcija;
Langerhansova ostrvca, koja luče hormone u krv; hormoni deluju u drugim delovima
tela (tzv. ciljna mesta), što predstavlja endokrinu funkciju.
Langerhansova ostrvca(insule).
su razbacana
po egzokrinom pankreasu
i smeštena su između njegovih meškova.
Sastoje se iz tipova ćelija:
alfa-ćelije ili A-ćelije luče glukagon
beta-ćelije ili B-ćelije luče insulin
delta-ćelije ili D-ćelije -luče hormon
somatostatin
koji koči lučenje insulina i glukagona,
PP-ćelije- hormon pankreasni polipeptid
koji koči lučenje pankreasnog soka.

34. ПАНКРЕАС
• Учествује у регулацији
• концентрације глукозе у телесним течностима.
• Лучи два хормона:
Смањује количину шећера у
крви, тако што усмерава шећер
из крву у ткива и убрзава улазак
глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима
стимулише претварање глукозе
у резервну материју гликоген.
Смањује количину шећера у
крви, тако што усмерава шећер
из крву у ткива и убрзава улазак
глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима
стимулише претварање глукозе
у резервну материју гликоген.Остварује ефекат супротан
инсулину - утиче на
разградњу гликогена до
глукозе и њен улазак у крв
Битан је у условима
гладовања.
Остварује ефекат супротан
инсулину - утиче на
разградњу гликогена до
глукозе и њен улазак у крв
Битан је у условима
гладовања.
ИНСУЛИН
ГЛУКАГОН

35. ćelija
Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крви у ткива и
убрзава улазак глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну
материју гликоген.
INZULIN

36. Diabetes tip 1
Autoimunim procesom,
B ćelije pankreasa su uništene,
insulina u cirkulaciji nema,
glukagon je povišen.
Najčešće se javlja kod mlađih osoba ( osobe mlađe od 18)
- početak bolesti: poliurija, polidipsija i polifagija
- hiperglikemija dovodi do glukozurije→osmotska diureza i
-poliurija,→polidipsija
Poremećaj proteina prevaga kataboličkih nad anaboličkim
procesima→polifagija,
→gubitak telesne mase i mišićna slabost
.
Diabetes mellitus
(Šećerna bolest)
Šećerna bolest je grupa metaboličkih poremećaja koje obiežava stanje
povišenog nivoa glukoze u krvi (hiperglikemije) (vrednosti veće od 6,66
mmol/l)nastale zbog poremećaja u izlučivanju i/ili delovanju inzulina
(apsolutnog ili relativnog manjka inzulina).

40. Oko 90% svih obolelih od dijabetesa
čine oboleli od dijabetesa tipa 2.(inzulinu nezavisan tip šećerne bolesti),
ili po starijoj klasifikaciji adultni (starački) dijabetes,
inzulin može biti potreban za metaboličku kontrolu u kasnijem razvoju
bolesti,
ali većinom se može regulirati pravilnom ishranom, redovnim vežbama
i tabletama.
Smanjena osetljivost na insulini povezuje se sa nekoliko faktora:
1.genetskim faktorom (još nedefinisanim),
koji vremenom (starenjem) dobija na značenju,
2.sedeternim načinom života,
3.abdominalnom visceralnom gojaznošću i td.
Postoje dve osnovne grupe pacijenata sa tipom 2 dijabetesa:
gojazni i negojazni tip 2 dijabetičari.
Diabetes mellitus tip 2

42. KOMPLIKACIJE DIJABETESAKOMPLIKACIJE DIJABETESA
 AKUTNE KOMPLIKACIJEAKUTNE KOMPLIKACIJE ::
 1.1.KETOACIDOZAKETOACIDOZA
 koja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidjakoja se vidja do 30% novotkrivenih DM I . Vidja
se hiperglikemija,se hiperglikemija,
 lipoliza sa stvaranjem SMK,lipoliza sa stvaranjem SMK,
 Ketonurija ,Ketonurija ,
 metabolička acidoza miris na aceton ,metabolička acidoza miris na aceton ,
nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)nedovoljna neutralizacija kiselina bikarbonatima)
 TERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnostiTERAPIJA : Insulin krist.iv . Nadoknada tečnosti
i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .i elektrolita , bikarbonati , antibiotici .

43.  2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA2.HIPERGLIKEMIJSKA , NEKETONSKA
HIPEROSMOLARNA KOMAHIPEROSMOLARNA KOMA
 vidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimajuvidja se kod starijih pacijenata koji neredovno uzimaju
terapiju ili u sklopu infekcije .terapiju ili u sklopu infekcije .
 Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .Ne postoji poremećaj acidobaznog stanja .
 Postoji hipotenzija , dehidratacija .Postoji hipotenzija , dehidratacija .
 Neurološki znaci i koma .Neurološki znaci i koma .
 3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA3.HIPOGLIKEMIJSKA KOMA
 (znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno(znojenje, poremećaj vida, glad, slabost , konfuzno
ponašanje i koma ) .ponašanje i koma ) .

TERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon IvTERAPIJA :Glikoza Iv, Manitol, Glukagon Iv..

44.  HRONIČNE KOMPLIKACIJE DMHRONIČNE KOMPLIKACIJE DM
1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA1.DIJABETIČNA MAKROANGIOPATIJA::
hipertenzija,hipertenzija,
Koronarna bolest ,Koronarna bolest ,
bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta ,bolest krvnih sudova CNSa i donjih ekstremiteta ,
dijabetesno stopalo .dijabetesno stopalo .
2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA2.DIJABETIČNA MIKROANGIOPATIJA
( retinopatija ,( retinopatija ,
Neuropatija ,Neuropatija ,
nefropatija ,nefropatija ,
gastroenteropatija )gastroenteropatija )
3.3.SKLONOST ka infekcijama ,SKLONOST ka infekcijama ,
polna disfunkcija (impotencija )polna disfunkcija (impotencija )

49. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега
Граде је два ембрионално, анатомски и функционално, различита
дела – кора и срж
-5 cm; 1.5-2.5g
Korteks – 90%
Medula – 10%

51. 3
Hormoni kore nadbubrežne žlezde ili kortikosteroidi
su derivati holesterola, steroidni hormoni
koji se mogu grupisati na:
1.glikokortikoide, koji regulišu promet glikoze (hiperglikemijski faktori) i kojima
pripadaju:
kortizol (hidrokortizon)
kortikosteron
kortizon, koji je otkriven kod primata
2.mineralokortikoide, regulišu promet vode i elektrolita i pripadaju im:
aldosteron
kortikosteron
dezoksikortikosteron
3.grupa seksualnih hormona koji se izlučuju u malim količinama:
estradiol
progesteron
testosteron
Lučenje ovih hormona je pod kontrolom adenokortikotropnog hormona (ACTH)
adenohipofize koja se ostvaruje po principu negativne povratne sprege.

53. Glukokortikoidi
Glukokortiokoidi deluju na metabolizam masti, ugljenih hidrata i
proteina.
Deluju na jetru, masno i mišićno tkivo i
na kosti, kožu, limfno tkivo, centralni nervni sistem i druge organe
Kortizol
+povećava koncentraciju glukoze u krvi
+U mišićima potiče razgradnju proteina
+Deluje na redistribuciji naslaga masti
(odlaganje u lice, stražnji deo vrata u trbuh)
+ Deluje katabolički na kosti,
na koštani matriks i uzrokuje povećanu lomljivost kosti.
Nivo glukokortikoda se povećava tokom reakcije na stres bilo koje
etiologije (fizčki, psihički, trauma, infekcija, operativni zahvat).

54. Glukokortikoidi imaju
protuupalno, antialergijsko i imunosupresivno
delovanje.
U kliničkoj praksi se koriste sintetički spojevi koji imaju
glukokortikoidnu aktivnost za sprečavanje upalnih i
alergijskih reakcija.
Glikokortikoidi
uzrokuju atrofiju limfatičnog tkiva,
inhibiraju limfocitnu aktivaciju i zato se koriste za
sprečavanje odbacivanja organa kod transplantacije.

55. Dva su važna fiziološka faktora koja utiču na sekreciju glukokrtikoida:
normalni cirkadijalni ritam i stres.
Nivo kortizola ne ostaje stalan tokom normalnog 24 satnog ciklusa
budnosti i spavanja. Pokazuje cirkadijalni ritam sa najvećim nivoom u
ranim jutarnjim satima i smanjenjem tokom noći..
Promene dnevnih aktivnosti, ritma spavanja i budnosti mogu promijeniti
vrhunac lučenja što ukzuje da nervni signali imaju značajnu ulogu u
regulaciji glukokrtikoidne sekrecije.

56. Mineralokortikoidi
neposredno spašavaju život.
Aldosteron pokazuje najsnažniju mineralokortikoidnu
aktivnost,
Ali i glukokortikoidi,kortizol u velikim količinama mogu
pokazati mineralokortikoidni efekat.
Mineralokortikoidi kontrolišu promet jona Na i K.
Glavno mesto delovanja je bubreg, ali deluju i u pljuvačnim
žlezdama, znojnim žlezdama i u gastrointestinalnom traktu.
Stimuliraju aktivnu reapsorpciju natrija iz distalnih tubula
nefrona, sekreciju jona kalija i osmotsku reapsorpciju vode.
(regulacija volumena ECT i vrednosti arterijskog krvnog
pritiska )

57. Najsnažniji podsticaj za sekreciju aldosterona
je hiperkalijemija
pad arterijskog krvnog pritiska potiče sekreciju aldosterona
jer se pri tom se iz stanica jukstataglomerularnog aparata
bubrega luči renin koji djeluje na agiotenzinogen u plazmi
prevodi ga u angiotenzin I.
Na njega u plućima djeluje enzim i prevodi ga u angiotenzin
II.
Porast nivoa angiotenzina II u krvi stimulira sekreciju
aldosterona.
Pad koncentracije jona Na takoñe stimulira sekreciju
aldosterona.

59. ADRENALNI ANDROGENI
Kora nadbubrežne žlezde neprekidno luči,
posebno u fetalno doba,
nekoliko umereno aktivnih muških polnih hormona.
Najvažniji među njima je dehidroepiandrosteron.
Luče se i ženski polni hormoni ,
progesteron i estrogeni , ali u neznatnim količinama.
Učinci androgena kore su slabi.
Ogovorni su za rast pubičnih i pazušnih dlaka. Neki se androgeni
uperifernim tkivima pretvaraju u testosteron , pa odatle potiče
njihova androgenska aktivnost.

60. Fiziološko djelovanje androgena Isto je kao i onih
proizvedenih u testisima.
Sekrecija androgena iz kore nadbubrega u poređenju sa
proizvodnjom testosterona iz muških polnih žlezda kod
muškaraca je zanemarljiva,
ali je kora glavni izvor androgena kod žena.
Sekrecija androgena iz zone reticularis kore nadbubrežne
žlijezde je pod kontrolom ACTH.

62. Hormoni srži nadbubrežne žlezde
Hormoni srži nadbubrežne žlezde su kateholamini:
dopamin (DA),
noradrenalin (NA)
i adrenalin (ADR).
Sintetišu se i na završecima simpatikusnih postganglijskih vlakana.
Polazno jedinjenje za njihovu sintezu je aminokiselina tirozin.
Noradrenalin i adrenalin deluju na tkiva i organe slično kao simpatička inervacija:
1.povećavaju metabolizam
2.povećavaju količinu slobodnih masnih kiselina u krvi
3.omogućavaju razlaganje glikogena (glikogenoliza) u jetri i skeletnim mišićima
3.povećavaju nadražljivost srca i šire njegove krvne sudove
Delovanje kateholamina na metabolizam zavisi od prisustva tiroksina i hormona
kore nadbubrežne žlezde.
Na efektorne ćelije deluju, inhibitorno i ekscitatorno, zahvaljujući vezivanju za dve
vrste receptora na ćelijskoj membrani:
alfa adrenergički receptori
beta adrenergički receptori.

65. Fiziološki efekti kateholaminina
“downregulacija” receptora – agonisti u lečenju astmeǀ
“upregulacija” receptora – glukokortikoidi, tiroidni hormoni, -ǀ
Posredovani BETA-adrenalinskim
receptorima
Posredovani ALFA-adrenalinskim
receptorima
Vazokonstrikcija Vazodilatacija
Dilatacija irisa (midrijaza) Kardioakceleracija
Relaksacija intestinuma Povećanje snage otkucaja srca
Kontrakcija sfinktera intestinuma Relaksacija intestinuma i zida bešike
Pilomotorna kontrakcija Relaksacija uterusa
Kontrakcija sfinktera bešike Bronhodilatacija
Bronhokonstrikcija Kalorigeneza
Kontrakcija glatkih mišića uterusa Glikogenoliza
Kontraktilnost srca Lipoliza
Ejakulacija Sekrecija renina
Produkcija glukoze u jetri

66. ADISONOVA BOLESTADISONOVA BOLEST
 Hronično smanjenje lučenja svih hormona koreHronično smanjenje lučenja svih hormona kore
nadbubrežnih žlezdi .nadbubrežnih žlezdi .
 UZROCIUZROCI: infekcije ,TBC , autoimune bolesti ,: infekcije ,TBC , autoimune bolesti ,
metastazemetastaze
 KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA::
 pacijenti su mršavipacijenti su mršavi
 adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),adinamični , hipotenzivni (gubitak mineralokortikoida),
 umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,umor zbog hipoglikemija (glikokortikoidi) ,
 gubitak na telesnoij masi ,gubitak na telesnoij masi ,
 redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.redukcija sekundarnih seksualnih karakteristika (sek.
androgeni) i hiperpigmentacijeandrogeni) i hiperpigmentacije
 TERAPIJATERAPIJA:doživotna supstitucija hormonima .:doživotna supstitucija hormonima .

67. Morbus Adisoni – mrke pigmentacije jezika i
bukalne mukoze

68. KUŠINGOVA BOLESTKUŠINGOVA BOLEST
 Karakteriše je povećano lučenje glikokortikoidaKarakteriše je povećano lučenje glikokortikoida
zone fascikulate .zone fascikulate .
 UZROCIUZROCI ::
 adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,adenom hipofize i povećano lzučenje ACTH ,
 adenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdiadenom ili Ca kore nadbubrežnih žlezdi
 ili difuzna hiperplazija .ili difuzna hiperplazija .
 Povećana je sinteza glikoze i iz belančevina paPovećana je sinteza glikoze i iz belančevina pa
se javlja atrofija kože i mišića .se javlja atrofija kože i mišića .
 Nagomilava se masno tkivo pojasno,Nagomilava se masno tkivo pojasno,
 zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )zadržava se Na, Cl i voda (hipertenzija )

69.  KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA Kušingove bolesti :Kušingove bolesti :
 žene 4 puta češće obolevaju .žene 4 puta češće obolevaju .
 Umor , glavobolja ,Umor , glavobolja ,
 okruglo lice ,okruglo lice ,
 nagomilavanje masti pojasno,nagomilavanje masti pojasno,
 strije po koži trupa ,strije po koži trupa ,
 hipertenzija ,žedjanje, glad,hipertenzija ,žedjanje, glad,
 amenoreja, virilizam , glas dublji , maljavostamenoreja, virilizam , glas dublji , maljavost
muškog tipa , infekcije ..muškog tipa , infekcije ..
 DIJAGNOZADIJAGNOZA : laboratorija ( hormoni) CT,: laboratorija ( hormoni) CT,
EHO, kraniogramEHO, kraniogram

70. Kušingova bolest
Adenom nadbubrega, CT nalaz

71. HIPERALDOSTERONIZAMHIPERALDOSTERONIZAM
 Tumor zone glomeruloze –ALDOSTERONOMTumor zone glomeruloze –ALDOSTERONOM
kod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanogkod muškaraca 4 dec. dovodi do povećanog
lučenja mineralokortikoida . Oni zadržavaju Na ,lučenja mineralokortikoida . Oni zadržavaju Na ,
Cl i vodu a gube K.Cl i vodu a gube K.
 KLINIČKA SLIKAKLINIČKA SLIKA :hipertenzija , glavobolja ,:hipertenzija , glavobolja ,
parestezije , poliurija , polidipsija ..parestezije , poliurija , polidipsija ..
 TERAPIJATERAPIJA :Hirurška terapija tumora:Hirurška terapija tumora

72. MULTIHORMONSKE BOLESTIMULTIHORMONSKE BOLESTI
 MEN IMEN I ( multipla endokrina neoplazija )( multipla endokrina neoplazija )
 obuhvata udruženost neoplazmi paratireoidneobuhvata udruženost neoplazmi paratireoidne
žl.,žl.,
 hipofize i endokrinog pankreasa –insulinomhipofize i endokrinog pankreasa –insulinom
 MEN IIMEN II a :a :
 Ca štitne žlezde-medularni,Ca štitne žlezde-medularni,
 Tu paratireoidne žl., feohromocitomTu paratireoidne žl., feohromocitom
 (tu. srži nadbubrežnih žl.)(tu. srži nadbubrežnih žl.)
 MEN II bMEN II b ::
 uz medularni Ca štitne žl., feohromocitom iuz medularni Ca štitne žl., feohromocitom i
neurinomi mukoze ..neurinomi mukoze ..

73. Hiperfunkcija nadbubrežne žlijezde
Cushingov sindrom
Sindrom suviška mineralokortikoida
• Primarni i sekundarni hiperaldosteronizam
• Pseudohiperaldosteronizam
Sindrom suviška androgena
Kongenitalna adrenalna hiperplazija

74. Hiperfunkcija nadbubrežne žlijezde
Izraz prekomjerne aktivnosti zone fascikulate i retikularis, zone
glomerulose ili tumora koji stvaraju i luče steroidne hormone
Prekomjerna aktivnost zone fascikulate i zone retikularis posljedica je
visoke razine ACTH-a u krvi
Prekomjerna aktivnost zone glomeruloze osobitost je
hiperaldosteronizma i posljedica je aktivacije sustavom renin-angiotenzin

75. CUSHINGOV SINDROM

76. Definicija i podela
Cushingov sindrom
Zavisan od ACTH Nezavisan o ACTH
Eutopično lučenje
(Cushingova bolest)
Ektopično lučenje
(razni tumori)
Primarni
hiperkortizolizam

77. Cushingova bolest – klinička slika
Poseban tip debljine s
nagomilavanjem masti na licu,
vratu, trupu i trbuhu
Atrofija mišića i slabost
ekstremiteta
Pletorično lice
Tanka koža s pojavom
spontanih modrica
Plavičaste strije
Mentalni simptomi
Može doći do pojačane
pigmentacije kože (više kod
ektopičnog lučenja)
Pojačane lanugo – dlačice na
licu
Hirzutizam s aknama i
seborejom
Hipertenzija
Diabetes u 25% bolesnika
osteoporoza

78. Rano ujutru sekrecija CRH, ACTH i kortizola je velika, a kasno uvece mala. Nivo kortizola
u plazmi se krece od oko 200 mikrograma/L, jedan sat pre budjenja, pa do samo 50
mikrograma oko ponoci.
To nastaje zato sto se hipotalamusni signali koji izazivaju lucenje kortizola ciklicno
(kruzno) menjaju tokom 24 casa u skladu sa Suncem i Zemljom.

79. НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
• У кори настају две групе кортикостероидних хормона
У сржи, која је измењена симпатичка ганглија,
• настају хормони катехоламини, међу којима је најпознатији
Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему.
Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на
промене у средини.
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се
зенице, повећава присутност глукозе у крви итд.
Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему.
Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на
промене у средини.
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се
зенице, повећава присутност глукозе у крви итд.
МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИ
ГЛУКОКОРТИКОИДИ
АДРЕНАЛИН

80. Oдговор на стрес
Kако тело реагује на стресне ситуације?
Постоје три фазе
• фаза узбуне,
• фаза отпора
• фаза пада система
*Фаза узбуне
моментална, краткотрајна реакција на кризу
1. повећано енергетско искоришћење у свим
ћелијама тела
2. мобилизација гликогенских и липидних резерви
3. утишавање активности црева и мокраћне бешике
4. промена у протоку периферне и централне крви
5. повећано знојење
6. убрзање рада срца и размене гасова
*Фаза отпора
дуготрајнo метаболичкo прилагођавање
1. мобилизација преосталих извора енергије
(ослобађање липида из масног ткива и
аминокиселина из скелетних мишића)
2. одржање складишта глукозе - периферна ткива
(осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију
3. увећање концентрације глукозе у крви (јетра
синтетише глукозу из других угљених хидрата,
аминокиселина и липида)
4. очување воде и соли у телесним течностима
*Фаза пада система
урушавање функција виталних система
Узроци су:
- исцрпљивање липидних резерви
- неспособност стварања глукокортикоида
- отказивање равнотеже електролита
- функционално оштећење виталних органа

81. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ

82. Mali Mujica u pubertetu
Sretnu se Mujo i Haso u gradu i Haso kaže Muji:
- Jarane, vidio sam ti malog Mujicu danas, ušao je u pubertet, je li?
Mujo ljutito odvrati:
- Kakav bolan pubertet, pa posl'o sam ga u pekaru!

84. ● TINEJDŽER U KUĆI Želite preživeti detetov
pubertet?

85. ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Луче стероидне полне хормоне
• Најпознатији мушки (андрогени) хормон је
• Женски полни хормони су
ТЕСТОСТЕРОН
ЕСТРОГЕНИ
Битан за исказивање примарних и
секундарних полних одлика мушкарца.
Примарне полне карактеристике су
анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне одлике су
интензиван раст тела, увећање
мишићне масе, промена боја гласа,
маљавост тела, стварање сперме,
интересовање за супротни пол,
израженија агресивност ...
Битан за исказивање примарних и
секундарних полних одлика мушкарца.
Примарне полне карактеристике су
анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне одлике су
интензиван раст тела, увећање
мишићне масе, промена боја гласа,
маљавост тела, стварање сперме,
интересовање за супротни пол,
израженија агресивност ...
Утичу на исказивање примарних и секундарних полних
одлика жене.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање
полних органа.
Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј.
раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина,
успостављање менструалних циклуса, интересовање за
супротни пол ...
Утичу на исказивање примарних и секундарних полних
одлика жене.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање
полних органа.
Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј.
раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина,
успостављање менструалних циклуса, интересовање за
супротни пол ...
Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноћеУтиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће
ПРОГЕСТЕРОН

86. Остали органи са ендокрином улогом
Многи органи у нашем телу имају, поред основне и
додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне
материје, хормоне.
Такви су, на пример,
•ЕПИФИЗА
•ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА
КРВНИХ СУДОВА
•ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ
•СРЦЕ
•БУБРЕГ
•ТИМУС
Тимус (грудна жлезда) се налази испод
грудне кости, близу њеног краја. Са
нашим одрастањем умањује се
волумен ове жлезде. Лучи хормоне
тимозине, који имају важну улогу у
одбрамбеним моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод
грудне кости, близу њеног краја. Са
нашим одрастањем умањује се
волумен ове жлезде. Лучи хормоне
тимозине, који имају важну улогу у
одбрамбеним моћима нашег тела.

87. Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем
умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним
моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем
умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним
моћима нашег тела.

88. 
Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina
žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka
ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše
budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju
polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san.
Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti

89. У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу
места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд,
као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске
реакције тела.
У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу
места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд,
као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске
реакције тела.
Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање
еритроцита и стање крвних судова.
Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање
еритроцита и стање крвних судова.
Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за
надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање:
- присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона
гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока;
- слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног
панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи.
Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за
надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање:
- присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона
гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока;
- слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног
панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи.
Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека
се у потпуности не зна њена улога.
Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна
и будног стања.
Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека
се у потпуности не зна њена улога.
Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна
и будног стања.
Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне
телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне
телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска

90. МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ
Рад ендокриног
система почива на
механизму повратне
спреге
и то у највећој мери
НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ
СПРЕГЕ
Мозак
Ендокрине
ћелије
Циљне
ћелије
Биолошки
одговор
Повратнаспрега

91. УЉЕЗ У СКУПУ
ГЛУКАГОН
АДРЕНАЛИН
ПАРАТХОРМОН
КОРТИЗОЛ
ИНСУЛИН

92. УЉЕЗ У СКУПУ
STH
FSH
LH
ПРОЛАКТИН
ADH

93. СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН Циљна структура
ПАРАТХОРМОН
ОКСИТОЦИН
ТИРОКСИН
ВАЗОПРЕСИН
АЛДОСТЕРОН
TSH
ACTH
FSH
АДРЕНАЛИН
ТЕСТОСТЕРОН
МАТЕРИЦА
БУБРЕГ
ЈАЈНИК
МИШИЋИ
МИТОХОНДРИЈЕ
БУБРЕГ
СРЦЕ
ТИРЕОИДЕА
КОСТ
КОРА НАДБУБРЕГА

94. TRH
КОРТИЗОЛ
ГЛУКАГОН
ПРОГЕСТЕРОН
ПРОЛАКТИН
ВАЗОПРЕСИН
АДРЕНАЛИН
МЕЛАТОНИН
ЕСТРОГЕН
КАЛЦИТОНИН
КОРА НАДБУБРЕГА
ЕПИФИЗА
ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА
ПАНКРЕАС
ТИРЕОИДЕА
АДЕНОХИПОФИЗА
СРЖ НАДБУБРЕГА
АДЕНОХИПОФИЗА
ХИПОТАЛАМУС
ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА

95. ХИПОФИЗА
ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ
ГЛАВА МЕЂУМОЗАК
ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ
УСТА ГЛАД
Две половине јабуке МАЛИ
ОЧИ СИТОСТ
Женски костим КАПИЛАРИ
КОСА III КОМОРА
ТРЕНЕРКА СРЦЕ
КАПА Осморегулација
АСОЦИЈАЦИЈЕ

96. СТРЕС
НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА
РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица”
ХОРМОН Промена фреквенце
ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ”
ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС
СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА
Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ
БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА
Тест из математике СРЦЕ
АСОЦИЈАЦИЈЕ