O atmosferi, učenički rad. Prva kragujevačka gimnazija

1. Atmosfera
Anđela Đokić I/1
Prva kragujevačka gimnazija

2. Šta je atmosfera?




Atmosfera je vazdušni omotač koji okružuje Zemlju.
U atmosferi se može izdvojiti 5 slojeva koji se
međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim odlikama.
Proučavanjem atmosfere bave se sve
nauke:meteorologija (proučava trenutno stanje
atmosfere i bavi se prognozom vremena) i
klimatologija (proučava nastanak i razvoj,promene
klimatskih tipova na Zemlji)
Naziv atmosfera potiče od grčkih reči atmos što znači
para,dah i sphaira što znači lopta.

3. Struktura atmosfere

1.
2.
3.
4.
5.
U atmosferi se može izdvojiti 5 slojeva,koji su
međusobno izdvojeni tankim međuslojevima
sa prelaznim odlikama:
Troposfera
Stratosfera
Mezosfera
Termosfera
Egzosfera
Između njih su
tropopauza,stratopauza,mezopauza i
termopauza.

4. Troposfera

Troposfera je najniži i najgušći
deo atmosfere, koji se prostire od
visine 8 km iznad polova i do 18
km iznad ekvatora. U njoj se nalazi
80% mase atmosfere, skoro sva
atmosferska voda, tu se stvaraju
oblaci, nastaju sva značajnija
strujanja vazduha i odvijaju se sve
vremenske promene. Temperatura
s visinom opada i na gornjoj
granici troposfere iznosi od -55°C
do -80°C. Jedino je u ovom sloju
moguć život. Od stratosfere je
odvaja tropopauza.

5. Stratosfera

Stratosfera se prostire do 50-55 km
iznad Zemljine površine. U njoj se
temperatura u početku ne menja, a
zatim raste s visinom zbog prisustva
velike količine ozona, koji se zagreva
upijanjem štetnih ultraljubičastih zraka,
štiteći na taj način živi svet na Zemlji.
Koncentracija ozona je najveća na
visini od 20-25 kilometara. Sloj s
ozonom naziva se ozonosfera. Zbog
suvoće vazduha u stratosferi nema
oblaka. Samo ponekad stvara se tanki
sedefasti oblaci, sastavljeni od sitnih
kapljica prehlađene vodene pare i
kristalića leda. Stratosferu od
troposfere odvaja tropopauza, a od
mezosfere stratopauza.

6. Mezosfera

Mezosfera se prostire od
50km do 80km visine.Ovo
je najhladniji sloj
atmosfere jer se na njenoj
gornjoj granici
temperatura spušta i do
-90°С .U ovom sloju
nastaju srebrnasti
oblaci,na osnovu čijeg
kretanja je utvrđeno da u
mezosferi duvaju
izuzetno hladni vetrovi.

7. Termosfera

Termosfera se prostire između 80
kilometara i 800 kilometara iznad Zemljine
površine. Smeštena je između mezosfere
od koje je odvaja mezopauza i egzosfere od
koje je odvaja termopauza. Odlikuje se
naglim porastom temperature. Naime, na
visini od oko 250 kilometara ona dostiže
+250°С. Taj temperaturni skok vezan je za
apsorbovanje Sunčevog kratkotalasnog
zračenja.

U termosferi su vazdušne čestice pozitivne i
negativne i nazivaju se joni. Taj sloj se
naziva jonosfera.

8. 
Поларна светлост (лат. aurora polaris) je
svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama.
Na severu se naziva aurora borealis (lat. Aurora
borealis), a kada se javi na Južnom polu aurora
australis (lat. aurora australis). Pošto su obe aurore
istog porekla naučnici pojavu nazivaju 'polarna
aurora' ("aurora polaris" - lat. severna zora). Ime
'severna zora' je nastalo od utiska koji se stiče pri
pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope - na
severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost
kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.
Aurora polaris
Aurora borealis

9. Egzosfera


Egzosfera je najviši sloj Zemjine atmosfere.
Smešten je iznad mezosfere od koje ga
odvaja mezopauza na visini od 800 do 3.000
kilometara. U egzosferi ima malo gasova,
vodonika i helijuma i ona predstavlja kontakt
Zemlje i svemira. Vazduh je izuzetno
razređen, a njegove čestice se kreću
brzinom od 11 km/s, a nalaze na
međusobnoj udaljenosti od nekoliko stotina
metara. Usled toga joni azota i kiseonika
odlaze u međuplanetrani prostor.
Iznad egzosfere se može izdvojiti još jedan
sloj - geokorona, na visini od oko 20.000
kilometara. On se pretežno sastoji od jona
vodonika.

10. Sastav vazduha

Vazduh je smeša gasova od kojih su neki u vrlo
promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika
20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim količinama
kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih. U
promenljivim količinama u vazduhu može biti vodene
pare, ozona, ugljen dioksida, radona i drugih. Sastav
vazduha varira na različitim visinama. Pri većoj visini
smanjuje se sadržaj kiseonika, a povećava se sadržaj
vodonika.