Предмет психологије
личности
Први проблем психологије личности:
структура личности

Карактеристике људског понашања
 Доследност – слично понашање јавља се
у сличним ситуацијама
 Склоп особина – посебне особине не чине
скуп него склоп.
 Особеност, јединственост – код сваког се
те особине комбинују у једниствени
целину.

Психологија личности и дефиниција
личности
 Психологија личности проучава понашање
у целини, проучава начин понашања
сваког појединца
 Личност је карактеристичан начин
понашања неке особе, ужа дефиниција
 Личност је јединствена организација
особина која се формира узајамним
деловањем јединке и средине и одређује
начин понашања за сваког појединца,
шира дефиниција

Шта подразумева психологија
личности:
 Особине личности су трајне и релативно
трајне
 Повезаност и зависност особина
 Јединствена организација особина
 Особине се формирају током живота
 Организација утиче на поступке и
доживљаје

Три групе проблема проучава
психологија личности:
 Структура личности – које су јединице
личности и како су повезане
 Динамика личности – које снаге покрећу на
активност
 Развој личности – који од фактора има
какав значај за формирање личности
 Друга питања: самосвест, рукопис и личност, личност
кроз телесну форму итд.

Структура личности
 Два схватања:
1. Личност је организација особина
2. Личност чини систем црта
 Црте личности
су опште, трајне или релативно трајне особине.
Утврђују се посматрањем понашања у истим и
сличним ситуацијама.

Три врсте црта личности:
 Темперамент – на који начин појединац
нешто ради (како?)
 Карактер – због чега нешто ради (зашто?)
 Способности – колико добро неко нешто
ради.

Темперамент
 Диспозиција за начин емотивног
реаговања, колико лако и колико
интензивно особа реагује
 То је за појединца карактеристичан начин
реаговања
 Колерички, меланхолички, флегматички и
меланхолички темперамент
 Веома везан за наслеђе

Карактер
 Уместо израза личност, уместо моралне
стране човека, уместо вољних особина
 Карактерне особине изражавају и вољне
особине и остваривање моралних
принципа
 Карактер се углавном стиче али и наслеђе
има значајан удео

Четири групе карактерних особина
 Опште карактерне особине - одлучност,
доследност, храброст
 Однос према другим људима –
несебичност, хуманост, толерантност
 Однос према раду – марљивост,
одговорност, свесност
 Однос према самом себи –
самокритичност, скромност,
промишљеност

Способности
 Првенствено интелигенција али и
моторне способности
1. Интелигенција утиче на формирање и
степен заступљености неких особина
2. Манифестовање особина
(испољавање агресивности на пример)
Пример: успех доноси ведрину,
оптимизам,сигурност у себе

Телесне особине као фактори
личности
 Морфолошке особине – висина, дебљина,
изглед уопште
 Физиолошке особине – вегетативни
нервни систем и ендокрини систем
 Верује се да постоји веза између
психичких особина и телесних особина

Примери
 Френологија (Франц
Гал) – особина има
место на глави,
лобањи
 Физиогномика – облик
лица
 Хиромантија –
гледање у длан

Физиогномика

Суицидално писмо

Изглед појединца утиче на личност
 Лепота – сујета, уображеност, сигурност у
себе
 Хендикеп – повлачење у себе,
несигурност, агресивност према другима

Свест о себи
 Јесте свесност о доживљајима и оцена тих
доживљаја
 Утиче на формирање и развој личности а
основа је за:
1. Идентитет – свест да смо у различитим
периодима и ситуацијама иста особа
2. Интегритет – повезаност и зависност наших
догађаја
3. Особеност – наше понашање и свест о
различитости у односу на друге

Приказивање личности
Може се описати на различите начине:
 Преко психолошког профила
 Преко типа личности
 Постојање синдрома црта
 Утврђивање модалне личности, налажење
социјалног карактера

Психолошки профил - психограм
представља прегледно изложене црте личности

Типови личности
 Тражење одрећеног броја типова или
узорака у које би било могуће сврстати све
поједине личности
 На основу знакова у понашању или
изгледу особа се сврстава у одрећени тип
личности
 Јунгова типологија: интроверти,
екстроверти, мешовити тип

Синдромни тип
 Групе особина које се често јављају
заједно називају се СИНДРОМ
 Синдром компулсивности: педантност,
тврдоглавост и уредност.
 Ауторитарни синдром: изразито поштује
власт, потчињавање ауторитету, крутост
мишљења, агресивност....

Модални тип
 Покушај да се представе особине неке
групе: нације, класе, слоја, професије
 Под модалним типом личности
подразумевају се црте личности које су код
неке групе становника чешће
 Непоуздано испитивање због предрасуда
 Јован Цвијић, јужнословенски народи,
динарски тип доминантан: осећајност,
маштовитост, склоност ка одушевљењу и
заносу.