2. Повратак Османске власти у Србију
Нови везир у Београдском пашалуку постаје Сулејман-
паша Скопљак
Дошло је до повећања пореза као и до насилног
понашања према народу
Нагло увођење кулука – радне обавезе, у народу је
дошло до буне.
3. Хаџи Проданова буна
До буне је дошло у септембру 1914.
На чело је стао Хаџи Продан Глигоријевић
Буна је захватила простор око Пожеге, Крагујевца и
Јагодине
Иако је лако угушена, Османска освета узроковала је
страдање неколико старешина
Хаџи-Продан Глигоријевић
4. Збор у Такову
Окупљање народне скупштине десило се на
православни празник Цвети 23.априла 1815. у Такову
Подигнут је нови устанак, а за вођу је изабран Милош
Обреновић
5. Други српски устанак
Трајао је кратко
Најтежа битка је на брду Љубић код Чачка, Танаско Рајић
се ту прославио
Устаници побеђују у биткама код Палежа, Пожаревца и
Дубљу (код Шапца)
1815. напад две велике османске војске
Преговори Милоша Обреновића са Марашли Али-пашом
Слика Таковски устанак
Паје Јовановића.
6. Преговори са Марашли Али - пашом
Догодили су се у октобру 1815.
Уз помоћ њих Срби су сами сакупљали данак
Уз муселима је и српски кнез,
Спахије су добиле оно што им по закону припада,
Основана је Народна канцеларија у Београду са
кнезовима из свих нахија,
Кнез Милош је прихваћен као вођа устанка,
Међутим то није окончало Српску револуцију, али ће се
даље водити преговорима
7. Паралелне власти
Срби су за кратко време преузели власт у унутрашњости
Свака нахија Београдског пашалука задржала је свог
муселима и кадију
Народ није признавао власт спахија у селима
Спахије морају да се врате у градове, народ је слободан
1821. укинут је кулук
Османлије губе власт у Београдском пашалуку
8. Помоћ Русије
Захтеве за добијање аутономије Срби су слали преко
депутација
Султанови фермани-укази, мировни споразум
Порта избегава да призна Србима права из Букурешког
мировног уговора
Кнез се обраћа за помоћ Русији
Рат између Русије и Османског царства
Пораз Османлија
Једренски мировни споразум
9. Хатишериф 1830. године
Издат је 12.11.1830. на Светог Андреја Првозваног
Порта издаје берат
Србија добија широку аутономију, слободу
вероисповести, постојање војске, слободу трговине,
отварање болница, школа и штампарија
Муслиманско становништво је смело да борави у:
Београду, Смедереву, Шапцу, Соко, Ужице и Кладово
10. Хатишериф 1833. године
Под притиском руске дипломатије у новембру 1833.
године султан издаје нови Хатишериф.
Издаје се Србији шест нахија, тим поступком увећала је
територију Кнежевине за трећину.
Исто тако контролна над царинарицом у Београду
прешла је у руке Србији .
Одређен износ годишњег данка плаћао се два пута
годишње на Митровдан и Ђурђевдан.
11. Владавина кнеза Милоша Обреновића
За своје политичке противнике није имао милости,
уклонио је Павла Цукића, Симу Марковића, митрополита
Мелентија Никшића као и Карађорђа.
На све начине покушавао је да избегне реформе и
покушавао је да оствари потпуни апсолтизам.
У јануару 1835. године избила је буна коју је предводио
Милета Радојковић
Милош Обреновић (Павела
Ђурковића 1823, уље
Народни музеј у Београду)
12. Сретењски устав 1835. године
Народна скупштина сазвана је на Сретење 1835. године у
Крагујевцу.
Устав је написао Димитрије Давидовић
Давао је велика права грађанима и подело власт на судску,
законодавну и извршну.
Законодавну власт представљао је кнез и Државни савет
који се састојао од шест министра.
Устав нису одобриле европске земље.