1. Сеобе Срба као последица
турских освајања на Балкану
Аутор: Олгица Лукач
Датум: 09. јун 2015.
Повод: Vebinari – “Уторкoм у 19h”, Центар за едукацију и медије i-TIME, Београд
Место: Вршац, Хемијско-медицинска школа

2. Европа у позном средњем веку
ЗАПАД:
• поновно откривање античких узора
•развој хуманизма и ренесансе
•реформациони покрет
(протестантизам)
•прекид копнених веза између
Европе и Азије
(географска открића)
• привредни преображај
(мануфактуре)
БАЛКАНСКИ ПРОСТОР:
• пропадање Византије (грађански
ратови, ратови са Турцима)
• Бугарска, Србија и Босна губе
независност и политички идентитет
• опада приврдни, друштвени и
културни развитак
• пораст војне и политичке моћи
Турске (Отоманске империје)
• миграциона кретања

3. Византија и Отоманска империја 1355. године

4. Српско царство у доба цара Душана (1331 – 1355)

5. Српско царство између 1355. и 1360. године

6. 26.09.1371.
Маричка битка
Вукашин и Угљеша
Мрњавчевић-Мурат I
турски вазал:
Марко Краљевић
28. 06. 1389.
Косовска битка
кнез Лазар-Мурат I
турски вазал:
Стефан Лазаревић
Прва престоница
Турске у Европи:
Једрене (од 1365. г.)
1393. година
Пад Бугарске
Турска освајања крајем XIV века и вазалство на Балкану
Зашто се за битке као што су Маричка и Косовска каже да су
биле поражавајуће за народе на Балканском полуострву?

7. Последице турских освајања
• губитак независности
• привредно, друштвено и културно пропадање
• исламизација • миграције/сеобе

8. Етапе и карактер сеобa Срба
• 1371 – 1403/1404 спонтане/стихијске
(после Маричке и Косовске битке)
светогорски монах Исаија:
У НАЈГОРЕ ОД СВИХ ЗЛИХ ВРЕМЕНА
• 1403/1404 – 1459 планске/организоване/договорене (насељавање
српског живља на деспотским имањима у Угарској)
• После пада Српске деспотовине 1459. до 40-тих година XVIII века :
- спонтане (страх од репресалија Турака због учешћа у бунама,
устанцима и ратовима на страни Аустрије)
- принудне/насилне (упади угарских војски у Србију и довођење
српског становништва ради обезбеђивања Војне границе)
Како су очевици/савременици/учесници доживели сукоб са Турцима?

9. Сеобе Срба крајем XIV и у XV веку

10. Примери спонтаних сеоба
1395. година у Банат - Андрејаш и Дмитар (браћа Краљевића Марка):
- Андрејаш се последњи пут помиње 1399. године
- Дмитар:у раздобљу између 1404. и 1407. године био је жупан Зарандске
жупаније и кастелан (заповедник града) Вилагоша (данас Ширија)
Договорен прелаз српске властеле у Угарску
-деспот Стефан Лазаревић (1389 -1403/4 -1427) – сарадња са мађарским
владарем Сигисмундом (Жигмундом) Луксембуршким (1387-1437)
- Ђурађ Бранковић и његови потомци (пример: унук Вук Гргуревић)
- Милош Белмужевић
- Стефан и Дмитар Јакшићи (Јован Јакшић син Дмитра Јакшића)
- Јован и Ђорђре (монах Максим) Бранковић (браћа Ђурђа Бранковића)
- Павле Бакић (последњи српски деспот) и Радич Божић: учесници Мохачке
битке
ВОЈНИЦИ-ГРАНИЧАРИ (насадисти или шајкаши; хусари -лака коњица), ОФИЦИРИ, ЧИНОВНИЦИ,
СЛУГЕ, ЗАНАТЛИЈЕ, ЦАРИНИЦИ, СУДИЈЕ... КВЕТОВИ НА ФЕУДАЛНИМ ПОСЕДИМА

11. -1480/1481 у Банат доведено више од 100.000 Срба - Пал Кинижи, Вук
Гргуревић, Јован Јакшић продрли до Кршевца; опустело је око 1000 села, а
угасило око 20.000 огњишта (домаћинстава)
- 1500. година чете Белмужевића и Кишхорвата продрле у Србију
- 1501. година чете деспота Јована Бранковића и београдског бана Ђерђа
Мора продрле у Србију
- крај XV века: у угарским земљама било је од 10.000 до 12.000 хиљада
српских најамних ратника
Филозофија најамних војника без обзира на етничко порекло:
РАТОВАЛО СЕ ЗА ОНОГА КО ПЛАЋА, БИЛО У НОВЦУ, БИЛО У ПЛЕНУ
Примери принудних сеоба ради попуњавања Војне границе
Мађарски краљ Матија Корвин (1458-1490) обновио је српску деспотовину на
подручју Срема 1471. (деспот Вук Гргуревић; Купиново средиште Бранковића у Срему
– црква Св. Луке најстарија православна црквена грађевина у Војводини)

12. Поседи српских деспота у Славонији и Срему

13. Миграциона кретања на Балкану
у периоду од од 1371. до 1600. године
1371. – 1459. територија јужне Угарске (Срби)
1459. – 1526. територија Угарске и Славоније (Срби)
1427. – 1482. ка обали Јадранског мора (Срби)
1463. – 1526. босанске миграције
1527. – 1600. миграције Срба у Хрватску и Далмацију
30 – 40 год. XVI века: миграције хрватског становништва пред
турском најездом
Које су се промене догодиле продором Турака на Балканско полуострво?

14. Српско-хрватске миграције од 1371. до 1600. године

15. Сеобе Срба у XVII и XVIII
СРБИ ПОСТАЈУ ЗНАЧАЈАН ЧИНИЛАЦ ПОЛИТИЧКОГ И
ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА УГАРСКЕ, односно ХАБЗБУРШКЕ
МОНАРХИЈЕ (АУСТИЈСКОГ ЦАРСТВА)

16. Прва велика сеоба Срба 1690/1691
• Арсеније III Чарнојевић
према казивању Вука Караџића: “... у један пут преведе у Маџарску
37.000 фамилија, и насели Србе чак до више Будимa .”
•српске Привилегије аустијског цара Леполда I
•Сент Андреја и српско грађанство
“И ТАКО БЕШЕ, И ТАКО БИ, И ДОГОДИ СЕ СЕНТ АНДРЕЈА. НАЈЛЕПША ВАРОШ МОЈЕ МЛАДОСТИ...”
Ко је аутор слике Сеоба Срба и којим поводом је насликана?

17. Коморан
Будим

18. Арсеније III Чарнојевић и привилегије Срба
Зашто је битно да говоримо и пишемо на матерњем језику?

19. Привилегује Срба у Војној граници
• 1630. година Влашки статути (Statuta Valachorum) су повластице које је
Србима у Војној крајини издао аустријски цар Фердинанд на основу
привилегија које су уживали у Турској (лична слобода, власништво над
земљом, црквена и школска аутономија, могућност да задрже ратни плен и
не плаћају порез)
•1690. и 1695. година Први и Други Инвитаториј Леополда I (српски народ
признат као аутономна целина; православна црква у статусу јавног права;
судско право патријарха; црквено-народни сабори)

20. Војна крајина/граница на подручју Хабзбуршке монархије
турска војна границ - СЕРХАТ
подручје Босанске крајине
насељено српским становништвом
Ко ратује и са једне и са друге стране границе?

21. Последњи талас масовних сеоба Срба
Варадински рат (1716-1718)
• ослобођење Баната од Турака
• планска колонизациона политика Хабзбурговаца (насељавање Срба на сеоским
имањима )
Аустријско-турски рат (1737-1739)
Пуковници Атанасије Рашковић и Вук Исаковић преселили су Србе из Србије на
подручју сремске Посавине
Према казивању Вука Караџића: “Године 1737 патријар Арсеније IV Јоановић на
позивање цесара Карла VI подигне опет народ Српски да бјежи у Маџарску, но
Турци опазивши зарана, више народа побију и поробе, него што с њим пребјегне
на ову страну (сам је пaтријaрх кaзивaо, дa је у Кaрловцимa снио уочи божићa, кaко
је Бог oд њега искаo oдгoвoр за 80.000 душа, које су њега ради изгинуле!”
ПОСЛЕ 1739. ПРЕЛАСЦИ СРБА ИЗ СРБИЈЕ У БАНАТ И СРЕМ
БИЛИ СУ СТАЛНИ, АЛИ СУ ИСТОРИЈСКИ ПОСТАЛИ НЕВИДЉИВИ
Аустријско-турски рат (1788-1791)
У Банатску војну границу тада је из Србије прешло преко 2000 српских породица

22. Друга велика сеоба Срба после 1739. године
• Арсеније IV Јовановић Шакабента
(1741. године Марија Терезија му је
потврдила патријаршијско достојанство)
• српски ратници на ратиштима
Европе
• борба за очување привилегија
• пораст утицаја српског грађанства
• успон привредног и културног
стваралаштва Срба у Угарској
“БЕСКРАЈАН, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА.”
Милош Црњански, Сеобе
Зашто су Срби постали значајан чинилац политичког и друштвеног
развоја Угарске, односно Хабзбуршке монархије (Аустријског царства)?

24. Носиоци отпора на територији Турске
и Млетачке републике од краја XV века
Ускоци
Хајдуци
Одметници од турске власти који су
постали синоним за слободољубиве
људе и заштитнике народа.
Живели су на територији Млетачке
републике и Боке Которске повремено
упадајући на територију Турске.

25. Пећка патријаршија (1557 - 1766) – улога и значај
• чувар помена Немањићке
државе
• заштитник српског језика и
средњовековне културе
• организатор буна и устанака
против Турака
По чему је живот Срба под турском влашћу био сличан, а по чему се
разликовао од живота Срба под влашћу Мађара и Хабзбурговаца?

26. Кратак осврт на узроке
миграција/сеоба/пресељавања Срба
Извор: из књиге ”Насеља и порекло становништва“ од Јована Цвијића
”Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице“
1. Историјски и психолошки узроци:
• сеобе проузроковане турском најездом
• утицај јањичара на расељавање
• сеобе проузроковане аустријско-турским
ратовима
• миграције због буна
• присуство кирџалијских хорди (турски
хајдуци у XVIII и првој половини XIX века)
• сеобе услед верских гоњења
• пресељавање као последица ратова за
независност
2. Економски узроци:
• економске погодбе за стално
исељавање
• климатска колебања као узрок
сеоба
• етапне миграције
• економски узроци у вези са
другим:
• кметски режим
• периодске или сезонске сеобе
• случајни узроци

27. Јунак Сеоба Милоша Црњанског сања “да једном оде и да се скраси”, а
истовремено размишља о томе да ли треба “отићи или остати”. Зашто?
На крају, размислите о томе ко је предводио сеобе, чиме су биле
мотивисане, који географски простор су обухватиле. Зашто је то важно
да знамо?
Простор, време и људи