Prezentacija uz pripremu - srpski jezik - osmi razred - Most na Žepi - Ivo Andrić

1. Мост на Жепи, Иво Андрић
Наставник: Милан Ђорђевић
ОШ ''Јован Јовановић Змај'' Јабуковац

2. Представљамо ти...
Иво Андрић
• Између два светска рата радио је у дипломатској служби Краљевине Југославије, и то најпре у
Ватикану, Букурешту, Трсту, а потом у Берлину. За време немачке окупације живео је повучено у
Београду.
• Након ослобођења био је народни посланик, први председник Савеза књижевника Југославије, а
потом се опет повукао из јавности и са функција.
• Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност у Штолкхолму. Међу свим наградама
које су му за живота припале, ова је најпрестижнија. Он је наш једини писац који је добио ову
награду
• Као и сви велики прозни писци, и Андрић је најпре писао песме („Ех роntо", „Немири").
Међутим, остао је упамћен по својим романима и приповеткама. Његови најпознатији романи су
Травнинка хроника, На Дрини ћуприја и Проклета авлија, а међу приповеткама посебно место
припада Мосту на Жепи, Аникиним временима, Путу Алије Ђерзелезa...
• Приповетке која смо обрадили до сада: Деца, Мостови, Аска и вук, Прича о кмету Симану.
• Умро је 1975. године у Београду.
• Рођен је 1892. године у Травнику, у ситној занатлијској католичкој
породици.
• У Сарајеву је завршио гимназију Словенске књижевности и историју
студирао је у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, у ком је 1924. одбранио
докторат на тему из босанске историје.
• Током Првог светског рата био је ухапшен као припадник југословенске
националне омладине и покрета „Млада Босна"

3. https://www.youtube.com/watch?v=7aRPEnDZxuI
Додела Нобелове награде Иви Андрићу

4. Данак у крви

5. Иво Андрић – мост на Дрини

6. Мост на Жепи

7. Извор Жепе Моста на Жепи (данас)
Ушће Жепе у Дрину Везирова чесма у Жепи

8. Жепа

9. Трагом речи...
1. Основни мотив приповетке је мост, његов
настанак и трајање. Наведи још два мотива која
су са њим чврсто повезана. Размисли о
композицији приповетке и издвој три целине.
Какав је однос моста и везира? Присети се
Андрићевог текста о мостовима из есејистичке
прозе „Мостови", обрађиване у петом разреду и
образложи шта све може да означава мост као
симбол.

10. Трагом речи...
2. На основу приповетке наведи
шта сазнајеш о животу везира
Јусуфа. Обрати посебну пажњу на
његово утамничење и излазак из
тамнице. Уочавај показатеље
његове промене. Шта је пожелео да
уради?
3. Размисли о односу неимара и
моста и наведи по чему је
необичан. Опиши ток изградње
моста и његов коначни изглед.
Како су мештани реаговали на
„чудесну грађевину у растргану и
пусту крају"? Каква је судбина
задесила неимара?

11. Трагом речи...
4. О којим стиховима везир Јусуф размишља и на какве
мисли они у њему побуђују? Размисли о значењу израза „У
ћутању је сигурност". Зашто је човеку потребно да ствара?
Повежи свој одговор са следећом поруком: „Све пролази и
нестаје - и моћ, и слава, и богатство, остају само племенита
и велика дела". Мост „без имена и знака" ипак је добио своју
историју. Прочитај пажљиво последњи пасус у одломку. Ко
је загонетни човек који је одлучио да напише историју моста
и тако је сачува од заборава?

12. Хронограм гласи:
Кад Добра Управа и Племенита Вештина
Пружише руку једна другој,
Настаде овај красни мост.
Радост поданика и дика Јусуфова
На оба света.
У потпису је стајало:
Јусуф Ибрахим, истински роб божји.
Потом везирова девиза:
У ћутању је сигурност.

13. Мостови, Иво Андрић:
''Од свега што човек у
животном нагону подиже и
гради, ништа није у мојим
очима боље и вредније од
мостова. Они су важнији од
кућа, светији, јер општији,
од храмова. Свачији и
према сваком једнаки,
корисни, подигнути увек
смислено, на месту на ком
се укрштава највећи број
људских потреба,
истрајнији су од других
грађевина и не служе
ничем што је тајно или
зло''.

14. Иво Андрић јачи од Господара прстенова
Друштво: 8. 1. 2012.
едитовано: 06:04, 8. 1. 2012. Аутор: С. Живковић –
Курир
БЕОГРАД - Ко зна, зна. Британац Џон Роналд Руел
Толкин, писац чувене трилогије „Господари прстенова“,
кога данас сматрају оцем епске фантастике,
другоразредни је писац. Овако би укратко гласило
образложење стручног жирија који је одбио његову
номинацију за Нобелову награду за књижевност 1961.
године, а признање је доделио нашем Иви Андрићу за
дело „На Дрини ћуприја“.
Новооткривени документи, који су били закључани у
библиотеци у Стокхолму протеклих 50 година, показују
да је Толкин добио веома лоше критике за своје дело
због, како су навели, „сиромашне прозе и лошег
приповедања“.
Британца је за награду номиновао његов пријатељ и
колега, писац фантастике Клајв Луис, који је написао
„Летописе Нарније“. Међутим, уместо њега лауреат је
постао наш Иво Андрић, а тадашњи жири оценио је
књигу британског аутора као недовољно добру.
Шведски новинар Андреас Екстром открио је недавно
да је пре 51 годину у избору за Нобелову награду био
управо Толкин и да је жири његов роман „Господар
прстенова“ окарактерисао као „другоразредну прозу“.
- Роман ни на који начин није по мери приповедања
највишег квалитета - написао је својевремено члан
жирија Андерс Остерлинг. Остали чланови жирија,
међу којима је било светски познатих аутора,
укључујући Грејема Грина, Роберта Фроста, Лоренса
Дарела, такође нису били импресионирани овим делом.
Судије су у званичном образложењу награде Андрићу
одале признање за „епску снагу романа ‘На Дрини
ћуприја’, којом је обликовао мотиве и судбине из
историје своје земље“.
Толкин је данас један од најпознатијих и
најпризнатијих аутора. Британски Тајмс рангирао га је
као шестог на листи највећих британских писаца од
1945 године, а Форбс га је прогласио петом славном
личности у 2009. години.
Иво Андрић
9. октобар 1892 - 13. марта 1975.
• Место рођења: село Долац поред Травника,
Аустроугарска
• Најпознатија дела: На Дрини Ћуприја,
Проклета авлија, Госпођица, Травничка хроника,
Омер-паша Латас
• Аутор је 16.000 књижевних радова - романа,
приповедака, расправа, огледа, приказа...
• Иво Андрић све више постаје предмет
политичких спорова, а све мање служи као извор
инспирације модерним писцима. После распада
Југославије, Андрић се у Србији води искључиво
као Србин. Најзначајнији део свог стваралачког
живота Андрић је био српски писац. Био је члан
Српске академије наука и уметности. За разлику
од тога, у Хрватској га сматрају српским и
хрватским књижевником.
Џон Роналд Руел Толкин
3. јануар 1892 - 2. септембар 1973.
• Место рођења: Блумфонтејн, Јужноафричка
Република
• Најпознатија дела: трилогија Господар
прстенова (1954-1955), Хобит (1937)
• Објавио 70 романа, књига поезије и научних
радова
• Толкин је уживао у измишљању прича да би
забавио децу. Творац је више од 15 различитих
имагинарних језика, од којих су најпознатији
виловњачки, кванија и синдарин.
Снимаће се и „Ћуприја“
Редитељ Емир Кустурица и Влада Републике
Српске најавили су да ће у Вишеграду почети
изградњу Каменграда, комплекса инспирисаног
делом „На Дрини ћуприја“, Иве Андрића.
Изградња ће почети у јуну, а биће завршена за
три године. Након тога он ће послужити као
сценографија за снимање филма „На Дрини
ћуприја“.
Реакције
Емир Кустурица
- Ту се сада мешају два концепта. Бити успешан
и познат, а са друге стране бити паметан. То
није за поређење, јер ћемо створити једну
папазјанију. Из чињенице да су критичари
одлучили да дисквалификују Толкина за
Нобелову награду види се да је памет на
Андрићевој страни. Филмове који су рађени по
тој књизи нисам гледао јер већ годинама
одбијам да гледам холивудска остварења тог
типа.
Марко Видојковић
- И ја гласам за Андрића. Трилогија је добра,
али признајем да нисам неки фан тог дела. Уз
све поштовање према обожаваоцима „Господара
прстенова“, било је знатно бољих романа тог
жанра. Узмимо само Орвелове ‘’1984“ и
„Животињску фарму“, које су написане на
знатно вишем нивоу од „Господара прстенова“,
а писац за њих није добио Нобелову награду.
Зашто би је онда добио Толкин.
Матија Бећковић
- Нисам читао Толкинова дела и зато не бих
могао да их коментаришем.
Јован Ћирилов
- Трилогија „Господар прстенова“ је сјајно
написана. Једно је од најзначајнијих дела
фантастике и сигурно најпопуларније штиво за
млађе читаоце. Роман, наравно, могу да читају и
одрасли. Сматрам да је такав рад заслужио
Нобела. Наравно, кад га упоредим са Андрићем,
предност дајем нашем писцу
http://www.kurir.rs/ivo-andric-jaci-od-
gospodara-prstenova-clanak-132211

15. Техничкo приповедање о мосту на Жепи:
Стрме, готово вертикалне обале реке Жепе и уска клисура кроз коју се пробија река према ушћу,
захтевали су градњу једнолучног моста, засводену преломљним луком распона 10,20 м. Чела свода чине
преломљени лукови са узводне и низводне стране, чија висина износи 6,50 м, мерено од базе засвођене
конструкције.
Технички опис моста на Жепи:
Радијус је 6,70 м, а ексцентар центара закривљености износи од вертикалне оси 1,60 м на обе
стране. Дебљина свода моста износи 75 цм. За поређење и као доказ стилске идентичност Моста на Жепи и
Вишеградског моста на Дрини, може се констатовати да је у распону овог свода по димензијама најближи први
свод Вишеградског моста смештен уз леву обалу, чији распон износи 10,70 м. Дебљина свода код
Вишеградског моста износи 85 цм, док ексцентри центара закривљености варирају и износе максимално 1,06
м. Мост на реци Жепи има нешто вишу стрелу преломљеног лука, што је условљено нивелацијом пута, који је
лежао високо изнад провалије.
Дужина моста износи 21,60 м. Од симетрале свода према левој обали његова дужина је 12,40 м,
док је према десној 9,20 м. Укупна ширина моста износи 3,95 м, од чега на саму стазу отпада 3,40 м и на ограду
2 пута по 20 цм. Остатак отпада на истаке венаца смештених испод ограде. Вањске површине чеоних зидова су
у равнини са вањским површинама ограде, а чеони лукови свода су за по 3 до 4 цм увучени у односу на чеоне
зидове. Ширина свода износи 3,74 м.
Највиша тачка интрадоса моста уздигнута је изнад нормалног водостаја за око 12 м, док је коловоз,
укључивши и дебљину свода и горњег строја за 1,55 м виши. Коркалук моста, који је на мосту пре
реконструкције био сачуван само делимично, имао је висину 90 цм, па је тако највиша кота моста над
нормалним водостајем износила око 14,5 м, што је у пропорцији са распоном отвора «давало утисак грађевине
која стреми небу под облаке».
(Прилагођено, Стари мостови у Босни и Херцеговини, Џ. Челић, М. Мујезиновић, Сарајево, 1998, стр. 206)

16. КРАЈ