NAPREDNI REFRAMING
NLP Master Practitioner 2012
Aleksandra Janković

ZAŠTO SAM ODABRALA
TEMU REFRAMING?
Zato što je reframing centralna tema NLP-a koja se bavi
promenom limitirajućih ponašanja i uverenja

KAKO SE MENJA
PONAŠANJE?
 Proširivanjem interne mape sveta
 Promenom značenja koja dajemo spoljašnjim događajima
 Povećanjem fleksibilnosti, odnosno povećanjem broja opcija za
odgovor na spoljašnji stimulus

OKVIRI I ZNAČENJE
 Okvir je kognitivni kontekst koji se nalazi oko iskustva, on postavlja
granice u kojima dolazi do interakcije
 Okviri usmeravaju paţnju na neki događaj i direktno utiču na to kako
interpretiramo događaje
 Značenje po sebi ne postoji u svetu, ono je vezano za okvir
 Asocijativnim procesom vezujemo spoljni događaj sa značenjem
 Značenje se stabilizuje kroz naša uverenja, vrednosti, ponašanje.

ŠTA JE REFRAMING?
 Reframing je tehnika uz pomoć koje proširujemo percepciju
 Ako okvir daje značenje nekom događaju, onda promena okvira menja to značenje
 Promenom percepcije dolazimo do novih uvida i proširujemo internu mapu sveta
 Bogatija interna mapa sveta nam omogućava da budemo fleksibilniji i pravimo izbor
Ako imate samo jedan izbor u ponašanju, vi ste robot! Ako imate dva, zapadaćete u ambivalencije! A
ako imate tri – vi ste slobodan čovek! Ričard Bendler

ŠTA NAM DONOSI
PROMENA ZNAČENJA?
Promenom značenja mi menjamo:
 Naše emocije
 Ponašanje
 Navike
 Raspoloţenja
 Stavove
 Veštine
 Zdravlje
 Naš ţivot

KADA KORISTIMO
REFRAMING?
 Kada ţelimo da promenimo neţeljeno ponašanje, odnosno našu
reakciju na spoljašnji stimulus
 Rešimo unutrašnje i spoljne konflikte
 Naučimo novo ponašanje
 Razbijemo limitirajuće uverenje
 Otklonimo fobiju
 Izlečimo bolest zavisnosti (pušenje, alkoholizam, narkomanija)

OSNOVNI PRINCIP
REFRAMINGA
ES = IS
Spoljašnji stimulus, događaj = Interno stanje, iskustvo
Referentni okvir / Asocijacija

OSNOVNI PRINCIP
REFRAMINGA
ZNAČENJE X → PONAŠANJE X
NAMERA → PONAŠANJE X
PONAŠANJE X ≠ NAMERA
NAMERA → PONAŠANJE Y, Z...

MODELI REFRAMINGA
Modeli reframinga:
 Reframing sadržaja
• Promena značenja
• Promena konteksta
 Pregovaranje između delova
 Kreiranje novog ponašanja
 Six-step reframing
 Konverzacioni reframing – Sleight of Mouth obrasci

KAKO BIRAMO MODEL
REFRAMINGA?
 Kompleksna ekvivalencija → Reframing značenja
 Komparativna generalizacija → Reframing konteksta
 Unutrašnji konflikt → Pregovaranje između delova
 Kada je klijentu potrebno novo ponašanje, veština → Kreiranje novog dela
(Generator novog ponašanja)
 Promena programa ponašanja, navika, emocija koji su postali nesvesni,
automatski, i ne mogu da se promene na svesnom nivou → Six –step reframing
 Kompleksna ekvivalencija i Uzročno- poslednični odnos → S.O.M.

ŠTA JE ZAJEDNIČKO SVIM
MODELIMA?
 Identifikacija pozitivne namere koja stoji iza ponašanja
 Razdvajanje ponašanja od same osobe
 Razdvajanje ponašanja od namere
 Promena percepcije
 Proširivanje interne mape sveta
 Povećavanje fleksibilnosti i broja opcija
 PROMENA U SAMOM ISKUSTVU!

REFRAMING SADRŢAJA
- P RO M E N A Z N A Č E N JA
 Jezička forma kompleksne ekvivalencije:
Nervira me kada vidim tragove na čistom tepihu.
 Značenje za „prljav tepih“→ nervoza
 Značenje za „čist tepih“→ zadovoljstvo
 Novo značenje za „čist tepih“→ usamljenost, oko nje
nema ljudi koji je vole
 Novo značenje za „prljav tepih“→ nije usamljena,
okruţena je ljudima koji je vole

REFRAMING SADRŢAJA
- P RO M E N A Z N A Č E N JA
 Šta se menja promenom značenja?
• Menja se iskustvo. Spoljašnji stimulus (prljav tepih) ostaje isti, ali je
reakcija promenjena, promenjeno je njegovo značenje.
 Zaključak :
• Kada nije moguće da se promeni spoljašnji stimulus, koristi se
reframing značenja, i menja se reakcija na postojeći stimulus

REFRAMING SADRŢAJA
- P RO M E N A KO N T E K S TA
 Jezička forma komparativne generalizacije:
Moja ćerka je uţasno tvrdoglava.
 Potrebno je da se otkrije šta za oca znači tvrdoglavost, kako
on interpretira tvrdoglavost u svojoj mapi
 Negativno značenje → „Tvrdoglavost ćerke u porodičnom
kontekstu“
 Pronaći u kom kontekstu „tvrdoglavost“ ima pozitivno
značenje za klijenta → poslovni kontekst (vrednosti koje
podrţavaju tvrdoglavost: sigurnost, bezbednost)

REFRAMING SADRŢAJA
- P RO M E N A KO N T E K S TA
 Pronalaţenje konteksta gde bi
„tvrdoglavost“ kod ćerke imala pozitivno
značenje, nameru (mogučnost da se zaštiti, da
bude bezbedna) → u školi, gde moţe da se
zaštiti od dečaka koji je npr. spopadaju

REFRAMING SADRŢAJA
- P RO M E N A KO N T E K S TA
 Šta se menja promenom konteksta?
• Menja se unutrašnji negativni odgovor na određeno ponašanje razumevanjem
korisnosti tog ponašanja u nekom drugom kontekstu.
• Ponašanje se posmatra kao ponašanje, a paţnja se pomera sa ponašanja na
ishod u nekom širem kontekstu
• Svako ponašanje je korisno u nekom kontekstu, pa se promenom konteksta
skreće paţnja sa konteksta gde je ponašanje neprikladno, nekorisno, ka
kontekstu gde je isto ponašanje korisno, poţeljno
 Zaključak:
• Reframing konteksta pronalazi i smešta određeno ponašanje u odgovarajući
kontekst usmeravajući paţnju
• Okviri usmeravaju našu paţnju i pomaţu nam da sve svoje resurse usmerimo
ka odgovarajućem kontekstu

PREGOVARANJE IZMEĐU
DELOVA
 Kada imamo unutrašnji konflikt pristupamo pregovaranju između
delova koji su odgovorni za odgovarajuće ponašanje
 Primer :
Ne mogu da učim, ne mogu da se skoncentrišem. Svaki put kada bih
sela da učim, počela bih da razmišljam o skijanju.

PREGOVARANJE IZMEĐU
DELOVA
 Ţeljeno ponašanje = učenje
 Neţeljeno ponašanje = razmišljanje o skijanju
 Potreba iza učenja=sigurna budućnost
 Potreba iza skijanja = zabava

PREGOVARANJE IZMEĐU
DELOVA
 Uspostavlja se komunikacija između
delova i pregovara se
• Zašto deo koji je zaduţen za
neţeljeno ponašanje ometa deo
odgovoran za ţeljeno ponašanje?
• Zašto deo odgovoran za ţeljeno
ponašanje ometa deo odgovoran za
neţeljeno ponašanje?

PREGOVARANJE IZMEĐU
DELOVA
 Kada se postigne dogovor između
delova u konfliktu, traţi se njihova
saglasnost da će se ponašati u skladu sa
dogovorenim neko vreme
 Moţe da se desi da se pojavi još neka
strana koja je u konfliktu sa dogovorenim.
Tada se vraćamo na etapu pregovaranja.

KREIRANJE NOVOG DELA
 Generator novog ponašanja
 Prvo treba definisati šta je cilj?
• Cilj: učenje voţnje automobila
 Koja potreba stoji iza voţnje automobila?
• Samostalnost, bezbednost
 Traţenje resursa u prošlosti (u internoj mapi sveta), odnosno slične situacije
• Slična situacija : voţnja bicikla
 Kreiranje disocirane slike na kojoj se primenjuje novo ponašanje
 Kreiranje asocirane slike na kojoj se primenjuje novo ponašanje
 Posmatranje nove veštine iz meta pozicije, korigovanje ponašanja
 Provera ekologije (da li ima nekih delova u konfliktu) i future pacing (kreiranje iskustva)

SIX-STEP REFRAMING
 Promena programa
ponašanja, navika, emocija koji
su postali nesvesni, automatski, i
ne mogu da se promene na
svesnom nivou

SIX-STEP REFRAMING
 Primer: Ne mogu da budem veran ţeni a ţeleo bih da mogu.
 Pitanje koje postavljamo je: Zašto vara ţenu?
 Prevara je simptom, a simptome treba posmatrati kao barometar, jer
nam oni govore da radimo nešto što nam ne odgovara.
 Simptomi su naši saveznici, jer nam naše nesvesno preko njih poručuje
da nešto nije u redu i da treba da unesemo neku promenu u ponašanje.
 Iza svakog simptoma, neţeljenog ponašanja, krije se pozitivna namera.

SIX-STEP REFRAMING
 U ovom modelu reframinga je bitno da se simptom, odnosno deo
odgovoran za neţeljeno ponašanje, odvoji od pozitivne namere.
 Neţeljeno ponašanje je samo jedan od načina da se ostvari
pozitivna namera, i ono ima pozitivnu funkciju
 Kako pozitivna namera mora da bude ostvarena, potrebno je
pronaći alternativna prihvatljivija ponašanja koja bi je zadovoljila

SIX-STEP REFRAMING
 Simptom : varanje ţene
 Prvo utvrdimo da li postoji realna osnova za nastavak veze. Ako postoji, uspostavljamo
komunikaciju sa delom odgovornim za neţeljeno ponašanje i pronalazimo pozitivnu nameru
 Pozitivna namera: zabava, dodatno uzbuđenje, samopotvrđivanje
 Pronalaţenje alternativnih ponašanja (komunikacija sa kreativnim delom) :
1. Ekstremni sport
2. Voţnja motora / sportskog automobila
3. Sportska kladionica / Poker / Trgovina akcijama preko berze
 Pregovaranje sa delom odgovornim za neţeljeno ponašanje i dobijanje saglasnosti
 Future pacing – proveravamo
 Testiranje alternativnih ponašanja 21 dan

ZAKLJUČAK
 NLP tehnike imaju za cilj da navedu osobu da funkcioniše na
intuitivnom nivou. Racionalno razmišljanje zahteva mnogo više vremena
od intuitivnog rešavanja problema.
 Zajednički cilj svih modela reframinga:
• Sagledavanje problema iz razlilitih perceptualnih pozicija
• Promena iskustva
• Promena unutrašnjeg odgovora, reakcije na spoljašnji stimulus
 Iza svakog ponašanja se krije pozitivna namera.
 Svako ponašanje, iako je limitirajuće, ima pozitivnu funckiju

Nikada nije kasno za srećno detinjstvo!
HVALA NA PAŢNJI!