Презентација о лексикографији и употреби речника у српској књижевности.

1. Лексикографија
• Лексикографија (речник, писати) је научна дисциплина која се бави састављањем речника и теоријским
принципима њиховог настајања.
• Можемо је поделити на практичну и теоријску лексикографију
Практична лексикографија
Подразумева практичну израду речника.
Она се бави конкретним пословима на
састављању речника. Најстарији
речници настали су пре нове ере у
старим цивилизацијама као што су
Индија, Кина, Персија и Месопотамија.
Теоријска лексикографија
Теоријска лексикографија или
металексикографија подразумева науку
о речницима. Традиција теоријске
лексикографије је кратка. Први радови
настају четрдесетих година 20. века.

2. ТИПОВИ РЕЧНИКА
Речници се могу поделити на неколико критеријума
Сфера интересовања
Речници се могу
поделити на оне којима
је у првом плану
навођење неких
језичких особености и
на оне којима је у
првом плану навођење
неких ванјезичких
података, тако постоји
речник и
енциклопедија. Тако
ће се у енциклопедији
уз аутомобил наводити
делови и
карактеристике а у
речнику значења те
речи.
Број језика који су у
речнику обрађени
Према овом
критеријуму речници
се могу поделити на
једнојезичке,
двојезичке и
вишејезичке.
У једнојезичким
речницима обрађују се
речи једног језика.
Обухваћена
лексичка маса
По овом критеријуму
речници се могу
поделити на опште и
на посебне. Готово да
не постоје општи
речници јер је њихов
циљ да унесу грађу
без икаквих
ограничења, Такви
речници би могли
бити само
једнојезични, али и
они имају одређених
критеријума. У
зависности од
критеријума постоје.
Историјски речници,
речници страних речи,
речници табу лексике
...
Обим речника
Према обиму
речници се деле
на речнике малог
обима, средњег
обима и великог
обима
(тезаурусе).
Речници малог
обима су обично
једнотомници,
речници средњег
обима имају око 4
до 6 томова
(Речник МС), а
тезауруси имају
10 и више томова
(Речник Сану)

3. СТРУКТУРА РЕЧНИКА
• Речник има леву и десну страну. На левој страни су одреднице које се називају још леме или лексичке јединице. То су
речи које се дефинишу. Распоређене су по азбучном реду.
• Одреднице на левој страни су у књижевном облику, са акцентом који одговара акценатском систему српског језика
• Први показатељ на десној страни односи се на показатељ граматичке категорије. Ознака м, ж или с из именицу
показатељ.
• Скраћенице свр. или несвр. уз глагол указује на глагоски вид
• Скраћенице прил. или предл. говоре о врсти речи којој одредница припада
• Уз одреднице се наводе и квалификатори употребне или стилске вредности. Они нам помажу да идентификујемо статус
неке речи дем. (деминутив), вој. (војнички назив) мит. (митологија)
• У описном речнику дефиниције се најчешће састоје из описног дела и синонима. У описном делу тумачи се појам који
се дефинише, на пример: кривица – неисправан поступак, грешка, погрешка.
• Ако не знамо значење неке речи открићемо на основу њене дефиниције.
• У Речнику САНУ и Речнику МС испред дефиниције наводи се и антоним ако га одредница поседује. Пошто још немамо
речнике антонима описне речнике користимо и као речнике антонима .
• Примери су потврда и сведочанство о реалном постојању неких речи и значења у језику. Понекад примери говоре више
него дефиниције.

4. Речник српскохрватског књижевног и народног језика,
Београд 1959 -: Српска академија наука и уметности
(Речник САНУ)
Речник САНУ је најобимнији једнојезични речник савременог српског
језика. Обухвата грађу од Вуковог и Даничићевог времена до данас.
Спада у велике описне речнике (тезаурсе). Када буде био завршен,
имаће око 500.000 речи и око 35 томова. За сада је објављена 21 књига.
Грађа за речник. У овај речник ушли су Вукови речници из 1818. и 1852.
године. Речник МС, Речник ЈАЗУ, речник Ристића и Кангрге и Бакотићев
речник.
Грађу чине и књижевна дела, часописи, просветна, научна и културна
дела, административна, политичка, војна дела и народна књижевности.
Речник се богатио и појединачним збиркама речи. Највећу збирку речи
је послао Академији 1900. године Владан Арсенијевић, професор српске
учитељске школе у Карловцу. Његова збирка је имала скоро 270.000
хиљада речи. Збирке су слали учитељи, професори, лекари,
свештеници, студенти. Једна збирка од 8000 речи припада Јовану
Јовановићу Змају.
Подстицај за израду речника дао је Стојан Новаковић на стогодишњицу
рођења Вука С. Караџића 1887. године.

5. Грађа за речник је почела да се прикупља 1894. године. Лексикографски одсек задужен за
састављање речнике је упутио Позив и упутство за купљење речи по народу.
Грађа се ексцерпирала тако што су велики језички и други стручњаци подвлачили речи у књигама, а
исписивачи их исписивали на цедуље. Међу исписивачима су били Јован Скерлић, Радоје Домановић,
Јаша Продановић, Глиша Елезовић.
За време Првог и Другог светског рата прекидан је рад на Речнику. За време Другог светског рата
грађа је чувана у трезору Народне банке.

6. Речник српскохрватског књижевног језика МС
Представља једнојезични, описни речник савременог
књижевног језика од Вуковог времена до данас.
Спада у речнике средњег обима, јер се састоји из
шест томова и око сто педесет хиљада обрађених
речи. Његова израда отпочела је као плод
заједничке идеје Матице српске и Матице хрватске.
Речник је објављиван од 1967. до 1976. године. Прва
два тома заједнички су стављена у Србији и
Хрватској, а остале томове је, након разлаза са
Матицом хрватском, објавила Матица српска.
Речник МС спада у информативне речнике. Није био
циљ да се унесу сва значења ни прикупљени
примери. Значења су поткрепљена са по четири
примера. Пошто не постоји нормативни речник, овај
речник користимо као нормативни. Ако не знамо
акценат неке речи ослањамо се на акценат
забележен у том речнику.
Ипак, међу речима има и дијалектизама,
архаизама, неологизама
терзија, ћесар,
писменица
бојаџија,
Ајфон, твитер,
виџет
клапати, гука,
зељуг

7. .
Матица српска је 2007. године објавила Речник српскога језика, дуго
очекивани једнотомни речник савременог српског језика. Речник се
састоји од 1561 странице, а у њему је обрађено око 85.000 речи.
Речник је првобитно замишљен као шест пута скраћена верзија
шестотомног Речника српскохрватскога књижевнога језика Матице
српске.
Шестотомник садржи близу 150.000, што значи да се Једнотомник
састоји из упола мање одредница. Аутори су се, по договору, у доброј
мери користили концепцијом Речника Матице српске, као и примерима
и другим лексикографским решењима датим у том речнику.
Речник је намењен свима који говоре и пишу српским језиком или га уче
и проучавају, а посебно ће бити користан ђацима, студентима,
преводиоцима, новинарима, књижевницима, лексикографима.
Одреднице су акцентоване, уз сваку реч се наводи њена граматичка
идентификација, затим следе дефиниције значења, које су често
поткрепљене примером.
РЕЧНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА, БЕОГРАД: МАТИЦА СРПСКА, 2007. (Једнотомник)

8. Једнотомник је речник савременог српског језика!
Лексикографи су се ослањали на Речник Матице српске али су тежили ка томе да у речник унесу и
нову лексику.
Последњи том Речника Матице српске је објављен 1976. године, што значи пре тридесет година. Од
тада до данас се променио свакодневни живот, развила се наука и техника, а самим тим је и лексички
систем претрпео промене.
Неке од новијих лексема јесу: супермаркет, клима, евро, менаџер, компјутер, рачунар, интернет,
компактни диск
Закључак је да ћемо пронаћи ћемо многе речи и решења која нису обрађене у Речнику Матице
српске.

9. ВУКОВИ РЕЧНИЦИ
Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима, Беч, 1818., 928 стубаца са око 26000 речи
Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, Беч 1852. 40.000 речи.
• Први Вуков речник је веома значајан јер је Вук у њему реализовао језичка и правописна начела за која се залагао.
Речник је сигурно Вуково најзначајније дело.
• Вук је саставио речник по наговору Јернера Копитара словеначког лингвисте и слависте. Копитар је желео да Срби
увиде да имају народни језик који није у толико блиској вези са руским.
• Прво издање речника је штампано у фрушкогорском манастиру Шишатовац. Неких речи се Вук псиећао, неке је
позајмљивао из хрватских речника, неке је прикупљао из манастирских књига.
• Језик речника је био заснован на тршићком говору. Увео је бројне турцизме у време када је српски народ Турску
доживљавао са много мржње. У Речнику из 1818. има и много германизама.
• Наш народ и данас лако прихвата стране речи и нема проблема са пуризмом.
• Вук је први пут употребио своју азбуку и слова љ, њ, ћ, ђ, ј, џ.
• Друго издање Речника је прихваћено много боље него прво. Из друго издања избацио је опсцену лексику, увећао је
број турцизама на 3.500. Увео је слово х, Вуку је за израду Речника из 1852. помагао Ђура Даничић.

10. Вук се послужио Аделунговим начелом пиши као што
говориш што је било револуционарно.
Очекивало се да ће највеће осуде у вези са речником
изазвати
1) народни језик очишћен од црквенословенских
елемената;
2) револуционарни правопис
3) јекавско наречје
Међутим, највеће осуде доживело је ј преузето из
латинице и вулгарне и опсцене речи којих је било
подоста у речнику
Речник је био забрањен за децу и омладину и врло је лоше прошао
У домаћој јавности, а добро у страној. Вук је критикован да
покушава да покатоличи Србе тиме што преузима ј из латинице.
Занимљиве одреднице: вукодлак, куга, отмица.

11. СПЕЦИЈАЛНИ РЕЧНИЦИ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
• Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика Петра Скока 1971- 1974
• Енциклопедијски лексикон. Мозаик знања. Српскохрватски језик, Београд, 1972. Интерпрес
•Рикард Симеон, Енџиклопедијски рјечник лингвистичких назива, I, II, Загреб, 1969. Матица хрватска
• Дејвид Кристал, Ендиклопедијски речник модерне лингвистике, превели Иван Клајн и Борис Хлебец,
Београд, 1988. Нолит
Речници синонима
• Лалевић 2004: Миодраг Лалевић, Синоними и сродне речи српскохрватског језика, фототипско
издање Лексикографског завода и Свезнања, прво издање Београд, 1974, Бор: ДШИП Бакар
• Ћосић 2008: Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд, Корнет
Деривациони речници
Николић 200: Мирослав Николић, Обратни речник српскога језика, Београд: Матица српска, САНУ,
Палчић

12. Асоцијативни речник
• Пипер и др. 2005: Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић, Асоцијативни речник српскога језика,
Београд: Београдска књига, Филолошки факултет, Службени лист.
Правописни речник
• Шипка 2010. Милан Шипка, Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником, Нови сад:
Прометеј
Фразеолошки речник
• Оташевић 2007: Ђорђе Оташевић, Мали српски фразеолошки речник, Београд: Алма.
Тематски речник
• Оташевић 2011: Ђорђе Оташевић, Тематски речник српскога језика, Београд: Београд: Алма.
Речници жаргона
Андрић 1976: Драгослав Андрић, Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза, Београд:
Београдски издавачко-графички завод
Имами 2007: Петрит Имами, Београдски фрајерски речник, Београд: NNK International.
Герзић 2012: Боривој Герзић, Rečnik srpskog žargona, Београд: SA

13. Речници нових и страних речи
• Васић и др. 2001: Вера Васић, Твртко Прћић, Гордана Најгебауер, Du yu speak anglosrpski? Rečnik
novijih anglicizama, Нови Сад: Змај.
•Вујаклија 1991: Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд: Просвета.

14. Лексикограф је научник који ради за ширу публику. Лексикограф се бави научним радом за широке
народне масе. Нико од корисника не чита речник од корица до корица и зато је лексикограф дужан да
сваку одредницу обради детаљно и квалитетно као да је једина, јер је свака самодовољна.
Лексикограф је дужан да износи дефиниције без личних ставова и опредељења. То је, међутим,
изузетно тешко оствариво. Дешава се да кроз речничке дефиниције провејавају предрасуде
лексикографа или већег дела друштвене заједнице којој он припада. Некада се те предрасуде не виде
у дефиницијама, али се огледају у избору примера којима се потврђује неко значење.
Овим питањем се бавио словеначки лингвиста Војко Горјанц, који је анализирао у словеначким
речницима дефиниције неких речи које се односе на мањинске групе.
Тако се у речнику словеначког књижевног језика могу прочитати овакве дефиницје:
хомосексуалан – истополан, полни нагон усмерен на исти пол (тј. ненормалан),
ненормално сексуалан
хомосексуалност – полна склоност према истом полу, ненормална сексуалност
лезбијска љубав – неприродна љубав међу женама
У овим дефиницијама провејава експлицитан ауторски став кроз дефиницију. Друштвено утицајне
групе испољавају однос према друштвено инфериорним групама.

15. У Речнику Матице српске наведене речи су неутрално дефинисане:
хомосексуалан – који има особину хомосексуалца.
хомосексуалац – човек сексуално наклоњен особи истог пола.
хомосексуалност – особина хомосексуалца
У Речнику САНУ именица лезбијка је врло дискриминаторски дефинисана, а слично је и у Речнику МС:
жена ненормалних сексуалних склоности, усмерених према другим женама, хомосексуалка
(према грчком острву Лезбосу, где је живела песникиња Софо, коју су неправедно окривили за
хомосексуализам).

16. Предметни професор: Милош Роган