1.
ROMANI TOMASA MANA
Veliki pisci - nobelovci

2.
ŽESTOKI PROTIVNIK NACIZMA
• Tomas Man (1875 – 1955) - veliki nemački književnik i jedan od najvećih svetskih
pisaca 20. veka.
• Osim po svojim delima, pre svega pripovetkama i romanima, ali I esejima i
autobiografskoj prozi, Man će ostati zauvek upamćen po političkom angažmanu koji
je bio beskompromisno na strani ljudskosti, a protiv totalitarizma I rasizma.
• Naime, u vreme nacizma u Nemačkoj, Tomas Man je izbegao u SAD gde će zauvek
ostati zabeležena njegova rečenica u trenutku kada je stupio na američko tle:
“Nemačka kultura je tamo gde sam ja!”
• U Americi je takođe vodio I kreirao jednu radio emisiju koja je, uz pomoć engleskog
radija, mogla da se čuje i u Nemačkoj. U toj emisiji iznosio je svoje stavove o Hitleru
I nacizmu kao o nečem krajnje nakaznom I stranom ljudskom rodu.

3.
“BUDENBROKOVI”
• Tomas Man se u književnosti javio vrlo rano, još kao gimnazijalac, a njegovo prvo
veliko mladalačko delo biće obiman roman-istorija jedne porodice – “Budenbrokovi”.
Prvi put je objavljen 1901.
• To je svakako vredno ostvarenje i, kako kažu, glavni razlog zbog kojeg je Man 1929.
godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, ali je takođe sigurno, u čemu se
autoriteti uglavnom slažu, da nije najbolje Manovo delo.

4.
PRIPOVETKE
• Za prvi, mladalački, period Manovog stvaralaštva značajne su pripovetke, “Tonio
Kreger” I “Smrt u Veneciji” pre svih.
• U njima će se postaviti ključna pitanja koja će i kasnije biti Manove preokupacije, a
jedno od glavnih jeste odnos umetnosti I života. U tom period pojaviće se I roman
“Kraljevsko visočanstvo”.

5.
“ČAROBNI BREG”
• Zreli period Manovog stvaralaštva obeležiće njegov najbolji roman – “Čarobni breg”
(1924), kompleksno i složeno delo u kome je, osim ljudi, likova, karaktera, jedan od
junaka i vreme.
• Priča o sanatorijumu u kome se našao Hans Kastorp (inženjer koji, kada stupa u
lečilište, ima samo 23 godine i tu, u toj ustanovi, upoznaje svoje buduće “učitelje”)
zapravo je inspirisana Manovom životnom pričom, jer je i sam boravio u sličnoj
poseti svojoj ženi, Katji.
• “Čarobni breg” je višeslojan roman koji se može proučavati iz različitih vizura, jedna
od njih je psihološka, druga filozofska, treća sociološka, četvrta politička, zatim
egzistencijalna, istorijska, simbolička, naravno umetnička…

6.
LJUBAVNA PRIČA
• Ima i elemenata ljubavne priče (Hans Kastorp I gospođa Šoša). Egzotična pojava Ruskinje,
gospođe Šoša, njen mačji hod, kose istočnjačke oči, “predivne ruke”, zajedno sa manirima
kao što su lupanje vratima, grickanje noktiju, pravljenje kuglica od hleba…fasciniraju i na neki
način očaravaju Hansa Kastorpa.
• Za Hansa će ova žena (jer ona sama kaže da nije devojka)postati neka vrsta očaravajuće
magije.
• Svoje nekonvencionalno ponašanje i pogled na svet gospođa Šoša objasniće nemarnošću i
slobodom koju joj daje bolest.
• Ova lepa žena ima takođe vaspitnu ulogu, jedan je od Kastorpovih učitelja, uz njenu pomoć
on postaje svestan romantičnog dela svoje prirode.
• Za onaj intelektualni deo borbe za Kastorpovu dušu zaduženi su Setembrini, Nafta i
Peperkorn.

7.
KONTRASTI
• Roman karakterišu kontrasti koji se javljaju na gotovo svim nivoima I pitanja na koja
nam autor neće ponuditi definitivne odgovore.
• Metaforična je, čak alegorijska, slika evropskog sveta s početka 20. veka, a s obzirom
na dijaloge Setembrinija i Nafte, dva junaka ovog romana i dva Kastorpova učitelja,
budi intelektualnu radoznalost i predstavlja značajan intelektualni izazov.
• Jezuitizam ili humanizam – samo je jedno od pitanja za koje odgovore i danas
mnogi traže.

8.
“DOKTOR FAUSTUS”
• Kasniji period stvaralaštva Tomasa Mana u najvećoj meri obeležiće romani “Josif i
njegova braća”, “Lota u Vajmaru”, “Izabranik” i intelektualno pregnantan roman
“Doktor Faustus” za koji bi se moglo reći da je i intelektualistički.
• U “Doktoru Faustusu” je pitanje odnosa umetnosti i umetnika prema životu jedno
od mnogih, kao što su i pitanja bolesti I zdravlja, ljudskog đavolskog i božanskog,
dekadencije i modernosti, normalnosti i ludila…

9.
ADRIJAN LEVERKIN
• Ovaj roman, priča o muzičaru, kompozitoru-geniju Adrijanu Leverkinu, osim visoke
umetničke ima i istorijsku vrednost i univerzalnost mita. To je neka vrsta alegorije
(prožete nihilizmom) nemačkog pada tridesetih godina prošlog veka.
• Preuzevši legendu o Faustu i prodaji duše đavolu (ali i neizlečivoj polnoj bolesti) koja
je, naravno, postojala i pre Getea, Tomas Man će nam, posredstvom pripovedača
Cajtbloma, Leverkinovog prijatelja, ispričati priču o geniju i kobi, o filozofskim
dilemama i muzičkim eksperimentima, o grehu, želji, strasti i slomu.
• Neki će proučavaoci u Adrijanu Leverkinu naći delove biografije filozofa Ničea,
naslanjajući se na jedan Manov esej, ali se njih dvojica svakako ne mogu poistovetiti,
mada je ista bila bolest od koje su bolovali i koja ih je dovela do potpunog
rastrojstva, raspada, najposle smrti.

10.
OPUS ARNOLDA ŠENBERGA
• “Doktor Faustus” je kompleksan i “težak” roman koji u nekim delovima traži ozbiljno
muzičko (atonalnost, dodekafonska tehnika komponovanja, tonski nizovi, opus
Arnolda Šenberga, austrijskog kompozitora jevrejskog porekla), i ne samo muzičko,
već I filozofsko, istorijsko, književno, sveobuhvatno umetničko, psihološko, pa i
medicinsko predznanje.
• Što se sve sliva u muzici prilagođene narativne tokove kompoziciono uslovljene
razvitkom, kulminacijom, padom i ludilom obolelog muzičkog genija.

11.
FELIKS KRUL
• Manov poslednji roman, “Ispovesti varalice Feliksa Krula” nažalost nije završen iako
je pisac na njemu najduže radio (od 1910. do 1954) i stalno mu se vraćao
napominjući da je to njegov najdraži roman.
• On se razlikuje od Manovih ostalih dela, u prvom redu jer nema karakterističnog
intelektualizma, što ne znači da nema misaonosti.
• Naprotiv. Feliks Krul jeste varalica, ali vrlo neobična i na svoj način neodoljiova.
• Nema ni piscu svojstvenog dualizma umetnik-građanin, jer Krul je više model nego
umetnik. Mada u sebi nosi nešto umetničko.

12.
UTICAJI
• Tomas Man izvršio je veliki uticaj na druge stvaraoce, baš kao što je i on bio otvoren
za uticaje drugih pisaca.
• Na Mana su uticali Gete, Niče, Dostojevski, Šopenhauer, Frojd, dok je njegov uticaj
vidljiv u delima Hermana Hesea, Franca Kafke, Hajnriha Bela, Jukia Mišime, Orhana
Pamuka…

13.
CITATI
• “Pisac je neko kome je pisanje teže nego drugim ljudima”.
• “Rat je samo kukavički beg od problema mira”.
• “Nijedan čovek ne ostaje ono što je bio kada prepozna sebe”.
• “Uz velikog čoveka često idu i velike greške”.
• “Čak i štetna istina vredi više od korisne laži”.
• “Govor je sam po sebi civilizacija”.
• “Velika istina je istina čiji opozit je takođe istina”.
• “Sve je politika”.

14.
PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ