Diese Präsentation wurde erfolgreich gemeldet.
Die SlideShare-Präsentation wird heruntergeladen. ×

Četrdeset godina MARATONACA i BALKANSKOG ŠPIJUNA.pptx

Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Anzeige
Wird geladen in …3
×

Hier ansehen

1 von 27 Anzeige

Četrdeset godina MARATONACA i BALKANSKOG ŠPIJUNA.pptx

Herunterladen, um offline zu lesen

Filmovi "Maratonci trče počasni krug" i "Balkanski špijun" bili su i ostali kultni u našoj kinematografiji. Mnoge replike iz ovih filmova ušle su u svakodnevni život. Nastali su pre 4 decenije, tačnije "Maratonci" jesu napunili 40 godina, dok "Balkanskom špijunu" nedostaju dve godine. Znamo kakva je bila recepcija ovih filmova, rađenih po dramama Dušana Kovačevića, nekad, a kako je to danas? Jesu li još uvek aktuelni? Šta je to što danas može da nas privuče?

Filmovi "Maratonci trče počasni krug" i "Balkanski špijun" bili su i ostali kultni u našoj kinematografiji. Mnoge replike iz ovih filmova ušle su u svakodnevni život. Nastali su pre 4 decenije, tačnije "Maratonci" jesu napunili 40 godina, dok "Balkanskom špijunu" nedostaju dve godine. Znamo kakva je bila recepcija ovih filmova, rađenih po dramama Dušana Kovačevića, nekad, a kako je to danas? Jesu li još uvek aktuelni? Šta je to što danas može da nas privuče?

Anzeige
Anzeige

Weitere Verwandte Inhalte

Weitere von MilanStankovic19 (20)

Aktuellste (20)

Anzeige

Četrdeset godina MARATONACA i BALKANSKOG ŠPIJUNA.pptx

  1. 1. KAD KOMIČNO POSTANE TRAGIČNO • Ono što na sceni ili na platnu izgleda kao komedija, u stvarnom životu može biti tragičnije od tragedije. • Ova misao se nekako nameće kada, 40 godina posle premijere filmova “Maratonci trče počasni krug” i “Balkanski špijun” (oba rađena po dramama Dušana Kovačevića), pomislimo na njih. • Kovačević je jedan od tih filmova (“Balkanski špijun”) i režirao, dok je reditelj “Maratonaca” Slobodan Šijan. “Maratonci” su napunili 40 godina, dok će “Špijun” to učiniti za dve godine.
  2. 2. KULTNI FILMOVI I REPLIKE • I jedan i drugi film su svojevremeno punili bioskopske sale, bili veoma popularni, a kasnije, svaki na svoj način, postali kultna ostvarenja domaće kinematografije. • Sa duhovitim replikama koje su našle mesto u našoj svakodnevici. • Šta je ono što danas može da nas privuče, nas koji smo ih gledali nekoliko puta i one koji bi da to učine prvi put?
  3. 3. SATIRIČNA NOTA • Kada su nastali, uglavnom su u široj javnosti bili tumačeni kao umetnički, dramski i filmski refleks jugoslovenske krize, i ne samo krize, već i krupnih društvenih i individualnih anomalija i izopačenosti u toj nekadašnjoj državi. • Naravno, političke aluzije nisu mogle da se zanemare, oba filma u tom prvom sloju i prvim emocionalnim, pa i racionalnim, reakcijama nose jasnu političku poruku i oštru kritičko-satiričnu notu. To je bilo vidljivo.
  4. 4. MNOGO VIŠE OD POLITIČKIH ALUZIJA • Opet, ne kao vid kritike koja bi ličila na pamflet, čega je bilo u delima koja su pretendovala da budu umetnost u ono vreme, već kritike koja se uklapa u zanatske zahteve dramske vrste i ima svoje umetničko ruho. • No, kada bismo se zadržali samo na tome, filmovi svakako ne bi dugo trajali (a činjenica je da traju) jer ono što je u tom, pre svega političkom, smislu tada bilo aktuelno odavno to više nije. Ili nam se bar tako čini.
  5. 5. AUTOR NE TUMAČI SVOJE DELO • Ne treba u tom smislu da nas zavaraju ni izjave i objašnjenja autora drame “Maratonci trče počasni krug” , a koje imaju političku konotaciju, jer autor nije u obavezi da tumači svoje delo i često ima pravo da nam ne otkrije sve karte, da nam ponudi samo deo odgovora ili čak i da nas, ako smo površni, zavara. • Veliki Hičkok je bio odličan primer za to.
  6. 6. MENTALITET SE NE MENJA SA POLITIČKIM SISTEMOM • Neki pronicljiviji tumači su u obe drame uočili nešto što bi, uslovno, moglo da se zove “u dramu upakovana studija mentaliteta”. • To bi moglo da objasni vek trajanja, jer mentalitet nije nešto što se menja sa političkim sistemom. • No, mentalitet je omeđen istorijskim i geografskim odrednicama, vezan je za određeni prostor i, s tim u vezi, ono što je karakteristika tog prostora ne može biti prijemčivo ljudima na drugim prostorima. A i jedan i drugi film dobili su nagrade na međunarodnim festivalima, prostorno prilično udaljenim od nas.
  7. 7. NEŠTO UNIVERZALNIJE I TRAGIČNIJE • Biće, dakle, da u oba filma postoji nešto što je univerzalnije od političke i kritike mentaliteta, neka dimenzija koja se otvara nezavisno od prostora i protoka vremena. • Nešto što je mnogo ozbiljnije i, da upotrebim i taj izraz u današnjem značenju te reči, tragičnije od crnohumorne komedije i satire.
  8. 8. DALEKO SMO OD KRAJA ISTORIJE • Ne možemo se oteti utisku da je svet u kome živimo prilično daleko od utopijskih vizija prošlog veka o naučnom i tehnološkom napretku kao važnom uslovu za sreću, o kraju istorije, o društvenim i političkim sistemima koji su, iako nesavršeni, najbolji mogući do sada, o napretku civilizacije koja humanizuje ljudsko društvo i pojedince, o materijalnom blagostanju i duhovnom blaženstvu, o društvenoj harmoniji, o vrednostima koje napredak civilizacije donosi, najposle, ali što je veoma važno, o RASPODELI DOBARA koja se stvaraju… • O bogatstvu i moći i sprečavanju njihove zloupotrebe.
  9. 9. ODGOVOR JE – ALAN FORD • Reklo bi se da bismo svim ovim pitanjima mogli da pristupimo sa velikom dozom ironije, sarkazma i cinizma. • Često u stilu nekad popularnog stripa koji se zvao, i još se zove, ali nije tako efektan, Alan Ford. • Mi smo ovde samo delić velikog sveta, ali nekad delić pokazuje anomalije celine. Jer ako svet, bar onaj kome pripadamo, funkcioniše kao neka vrsta organizma, u kome, kao u svakom organizmu, ne mora sve uvek da bude harmonično, onda je moguće da anomalije i bolesti jednog delića ukazuju na krupniji problem, a to je da sa organizmom nešto nije u redu.
  10. 10. GRANICA IZMEĐU “MIKRO” I “MAKRO” • To drugim rečima znači da je veoma daleko od bilo kakvog ideala,, ne samo uzvišenog, ako smrt čoveka postane profitabilan biznis i ako se, na konto te smrti, gomilaju ogromna bogatstva. Na bilo na kojoj strani. • Svet “Maratonaca” je mikrosvet, ali gde je granica kada to “mikro” postaje “makro”? • Ne u značenju svodnika, mada i toga ima, već u smislu – kada malo postaje veliko? Globalno.
  11. 11. STRAH • Mehanizmi kontrole pojedinaca danas su svakako vrlo daleko od metoda Ilije Čvorovića iz “Balkanskog špijuna”, ali je suština ista. • Mali, uplašeni ljudi, čak I bez ikakve prinude, postaju “kontrolori” i uvereni su u ispravnost svojih postupaka jer ih na to tera strah koji sam društveni mehanizam, poput Pavlovljevih uslovnih refleksa, proizvodi.
  12. 12. I OPET STRAH • Oni sebe ubeđuju da čine dobro delo, da su u pitanju viši interesi i opšte dobro, ali u osnovi njihovih postupaka nalazi se samo STRAH. • Neko bi rekao – e nije, u pitanju je pre svega lični interes. Odnosno verovanje da će se on ostvariti. • No, kad se dublje zagrebe, i taj lični interes motivisan je opet sveprisutnim strahom. • Jer uvek postoji ono – možda nešto dobijem, a možda i ne, ali sam bar učinio što je do mene i niko ništa ne može da mi prebaci, da me okrivi, da me…
  13. 13. ZA OPŠTE DOBRO • Nije čak toliko ni važno da li su ti “kontrolori” profesionalni aparatčici Sistema ili obični ljudi. • Nije važno ni da li se to čini sofisticirano, kompjuterski, uz najsavremenija sredstva ili je naprosto praćenje, potkazivanje, materijalna, zdravstvena ili bilo koja druga šteta – efekat je isti.
  14. 14. ELIMINISATI RAZLIČITOST • A to je da se pojedincima koji se razlikuju, koji se ne uklapaju u milje, koji odskaču, koji po samoj logici nevidljivog društvenog mehanizma predstavljaju potencijalnu opasnost, iako nikoga ne ugrožavaju pojedinačno – što je moguće više upropasti život. • Najposle, da se eliminišu. • Njihova krivica je – kritičan odnos prema stvarnosti i traženje alternative. • Najčešće ipak nuđenje logičnih odgovora za prevazilaženje anomalija.
  15. 15. MEHANIZAM NIJE LOGIČAN • To nekom ne odgovara, ali još više od toga – ne odgovara uspostavljenom mehanizmu. • Jer mehanizam i nije stvoren da bude logičan. • Neko bi ovde rekao – nego da nekima bude od koristi.
  16. 16. ODBRANITI SE OD MALOG ČOVEKA • I gde je sad tu Ilija Čvorović? • Možemo li da optužimo ovog jadnog, uplašenog, malog čoveka što čini veliku štetu? • Možemo li da ga preobratimo? • Da ga osvestimo, da mu ispravimo kičmu? • Kako kaže ona pesma Šarla akrobate iz osamdesetih: “Mali čovek želi preko crte, preko crte želi ali ne sme, njega guše propisane norme, mali čovek želi preko crte…” • Možda možemo. Ali se pre toga treba odbraniti.
  17. 17. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

×