Sadrzaj je namenjen ucenicima 4. razreda.

1. МајаГера
4. разред
Променљиве и непроменљиве
врсте речи

2. • У нашем језику постоји ДЕСЕТ врста речи:
• ПЕТ променљивих и
• ПЕТ непроменљивих

3. Променљиве речи су:
• ИМЕНИЦЕ
• ГЛАГОЛИ
• ПРИДЕВИ
• ЗАМЕНИЦЕ
• БРОЈЕВИ
Непроменљиве речи су:
• ПРИЛОЗИ
• ПРЕДЛОЗИ
• ВЕЗНИЦИ
• УЗВИЦИ
• РЕЧЦЕ

5. ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

6. • Именице су променљива врста речи које
означавају имена бића, предмета и појава.
• Именице делимо на:
• ВЛАСТИТЕ
• ЗАЈЕДНИЧКЕ
• ЗБИРНЕ
• ГРАДИВНЕ

7. • Именице се мењају по броју ( једнина,
множина ), разликују род, али га не мењају.
Свака именица је само једног рода: или
мушког или женског или средњег.
• Према значењу и особинама, именице се
деле на ВЛАСТИТЕ и ЗАЈЕДНИЧКЕ.

8. • ВЛАСТИТЕ именице означавају властита
имена људи, животиња, географских појмова
и небеских тела.
Пишу се великим, почетним словом!
• Данас је Милош ишао на клизање.
• Деда шета куче Дону по парку.
• Тата и син пецају на Морави.
• Када је ведра ноћ може да се види Северњача.

9. • ЗАЈЕДНИЧКЕ именице означавају имена
бића, предмета и појава са заједничким
особинама.
• Пишу се малим почетним словом!
• На ливади се играју зечеви.
• Тина воли своје играчке.
• Појавили су се бели облаци.

10. • ЗБИРНЕ именице означавају имена више
предмета или бића исте врсте , тј. скуп у
неограниченом збиру ( цвеће, грање, јагњад,
камење, лишће, прстење, пруће, шибље, телад, трње,
унучад, жбуње). Оне имају само облик једнине!
• Деда Милоје гаји јагњад и телад.
• Деца скупљају грање и лишће.

11. • ГРАДИВНЕ именице именују појмове који
означавају неку материју, грађу.
Оне истим својим обликом означавају и малу и велику количину
неке материје, па немају облик множине, на пример: бензин, иње,
маст, мед, млеко, ракија, снег, сребро, шећер, угаљ, вино, земља,
камен, цигла, гвожђе... Када означавају више врста неке материје,
могу имати множину, на пример: црна и бела брашна, бели и жути
шећери...
* Тања је купила мед и шећер.
* Тома прави зид од цигле и камена.

12. • ГЛАГОЛИ су променљива врста речи
које означавају радњу,стање и збивање.
• Глаголи се мењају по:
• лицима – ЈА, ТИ, ОН (ОНА, ОНО)
МИ, ВИ, ОНИ (ОНЕ, ОНА)
• облику - потврдни, одрични
• броју - једнина, множина
• временима – прошло ( перфекат )
садашње ( презент )
будуће ( футур )

13. једнина множина
1. Ја сам писао. 1. Ми смо писали.
2. Ти си писао. 2. Ви сте писали.
3. Он је писао. 3. Они су писали.
1. Ја пишем. 1. Ми пишемо
2. Ти пишеш. 2. Ви пишете.
3. Он пише. 3. Они пишу.
1. Ја ћу писати. 1. Ми ћемо писати.
2. Ти ћеш писати. 2. Ви ћете писати.
3. Он ће писати. 3. Они ће писати.
Глагол писати је промењен кроз сва лица и три времена.

14. • ПРИДЕВИ су промењива врста речи које стоје уз
именицу и ближе је одређују, односно, означавају неку од
особина именице уз коју стоје. Они се слажу са именицом
уз коју стоје по роду и броју. У реченици придеви нису
самосталне речи. Деле се на:
описне – означавају особину именице уз коју стоје (плаво, лепо,
весело, добар, нежан, срећна, висока...) КАКВО је нешто?
присвојне – означавају припадност(некоме) именице уз коју
стоје (Миленин, Миланов, Милошев, београдски,нишки,крушевачки...)
ЧИЈЕ је нешто?
градивне – означавају од чега је направљена именица уз коју
стоје (златно, дрвени, стаклена, камени...) ОД ЧЕГА је нешто?

15. • Ја имам жути кишобран.
• Наташин кишобран је туфнаст.
• На столу је дрвена кашика.

16. • ЗАМЕНИЦЕ су променљива врста речи које упућују на
бића, предмете и особине, односно, замењују именице,
придеве и бројеве.
• Заменице које упућују на ЛИЦА називају се личне
заменице ( ја, ти, он/она/оно; ми, ви, они/оне/она ).
* Заменице се деле на именичке (личне) и придевске(присвојне).
Она прави укусне колаче. Мој тата је пчелар.

17. • БРОЈЕВИ су променљива врста речи које
означавају КОЛИКО има нечега на броју или
КОЈЕ је нешто по реду.
Основни ( главни) Редни бројеви показују
бројеви показују које је по реду неко биће
колико има бића или или предмет.
предмета на броју.
* Ја имам десет оловака. * Био сам десети у колони.

18. НЕПРОМЕНЉИВЕ
РЕЧИ

19. • ПРИЛОЗИ су непроменљива врста речи које
обично стоје уз глаголе и ближе одређују глаголску
радњу.
Постоје:
• прилози за време – данас, никад, синоћ... КАДА?
• прилози за место – десно, овамо, тамо... ГДЕ?
• прилози за начин – овако, марљиво... КАКО?
• прилози за узрок – зато, због тога... ЗАШТО?
• прилози за количину – мало, онолико... КОЛИКО?

20. • ПРЕДЛОЗИ су непроменљива врста речи које
показују односе између предмета и појава.
поред, уз, до, на, под, изнад, у, уочи, из, од, због,услед,
са, ради, над, иза, одмах, кроз...

21. • УЗВИЦИ су гласови или скупови гласова
помоћу којих се исказују осећања.
• При писању узвика се обично користе запета
или узвичник.
ЈОЈ! ТРАС! ЈАО! ХЕЈ!
ПИС! УХ! АХ! ОЈ!
ИШ! УРА! ...

22. • ВЕЗНИЦИ су непроменљива врста речи помоћу
којих се повезују речи и реченице.
И ПА ТЕ НИ НИТИ ИЛИ
А АЛИ ВЕЋ НЕГО ДА
МАДА ЧИМ ДОК ИАКО ПРЕМДА...

23. • РЕЧЦЕ су непроменљиве врсте речи и
помоћу њих се исказује говорников став.
ДА НЕ ДА ЛИ НЕКА АЛА
МОЖДА СИГУРНО
ВЕРОВАТНО БАШ УПРАВО ЕВО
ЕТО ЕНО СЕ ...

24. ВЕРТИКАЛНА АНАЛИЗА РЕЧЕНИЦЕ
врста речи реченица служба речи
Прилог за време Синоћ П.О. за време
помоћни глагол је део предиката
Описни придев велики атрибут
Заједничка именица зец субјекат
прилог за начин ужурбано П.О. за начин
глагол појео предикат
заједничка именица шаргарепу објекат
предлог на
заједничка именица ливади П.О. за место

25. • Домаћи задатак
Уради вертикалну анализу следеће реченице:
Јуче је стари рибар упорно крпио мрежу на
обали.
СРЕЋАН УСКРС!

26. Аутор
Маја Герасимовић