dinastija Nemanjca

2.  Nemanjići su srednjevekovna
dinastija koja je vladala Raškom
između 12. i 14. vijeka. Dinastija je
nazvana po Stefanu Nemanji, osnivaču
dinastije koji je rodbinski povezan sa
Vukanovićima po muškoj liniji i sa
Vojislavljevićima po ženskoj liniji.

3.  Oko 1166. godine se dogodila velika promena u Raškoj.
Raški vladari Desa i Uroš nestaju sa scene, a četiri brata
(Tihomir, Stracimir, Miroslav i Stefan, sinovi vlastelina
Zavide), preuzimaju vlast.[1] Stara dinastija je
zamenjena novom, isprva na čelu sa Tihomirom. Ovu
porodicu je verovatno započeo romejski car Manojlo I
Komnin.[2] Od početka vladavine Tihomira teritorija
Raške je bila podeljena između četiri brata. Tihomir,
najstariji, bio je veliki župan, ali ga je ubrzo 1168.
godine skinuo njegov mlađi brat Stefan Nemanja.[3] Ova
nova dinastija je vladala Raškom do 1371.[4]
 Mnogi vladari iz porodice Nemanjića su zdušno darovali
zemlju i novce Crkvi. Kao rezultat toga, Stefan Nemanja
i nekoliko njegovih naslednika su kanonizovani za
svece. Crkva je podržavala dinastiju, prikazujući
Nemanju kao osnivača Srbije, usled čega je prethodna
istorija pala u zaborav.[5]

5.  Dinastija je dala jedanaest de jure i de facto vladara i vladala između 1180 i
1371. godine Raškom državom. Popis vladara zajedno s onima koji su imali
samo djelomičnu vlast je:
 Loza Nemanjića, freska iz manastira Dečani.
 1166-1196. Stefan Nemanja (sveti Simeon Mirotočivi)
 1196-1227. Stefan Nemanjić (prepodobni Simon Monah), vladao sa prekidom
 1202-1207. Vukan Nemanjić, prvorođeni sin Nemanje, lišen vlasti
 1228-1234. Radoslav Nemanjić
 1234-1243. Vladislav Nemanjić (sveti kralj Vladislav), oborio brata Radoslava
 1243-1276. Uroš I Nemanjić - oborio brata Vladislava
 1276-1282. Dragutin Nemanjić (prepodobni Teoktist), abdicirao u korist brata
Milutina i postao kralj Srema
 1282-1321. Milutin Nemanjić (sveti kralj Milutin)
› 1321-1325. Vladislav II Nemanjić, kao kralj Srema i nepriznati kralj Raške
› 1321-1322. Konstantin Nemanjić dvorskom spletkom oboreni nasljednik Milutina.
 1321-1331. Stefan Dečanski (sveti kralj Stefan Dečanski)
 1331-1355. Dušan Nemanjić
 1355-1371. Uroš Nejaki (sveti car Uroš)
 Nemanjići koji su bili vladari Epira:
 1359-1371 Simeon Siniša je sin Stefana Dečanskog koji nakon bratovljeve
smrti (Stefan Dušan) vlada Epirom.
 1371-1373 Jovan Uroš sin Simeona koji će gotovo odmah abdicirati. Sa
njegovom smrću 1423. godine izumire i bočna linija Nemanjića.

6. Freska loze nemanjica u
manastiru Decanski

7.  Stefan Nemanja, veliki župan, oženio se Anom (monahinja
Anastasija) i sa njom imao sinove Vukana, Stefana Prvovenčanog,
Rastka (kasnije Sveti Sava) i dve ćerke.
 Vukan Nemanjić je imao sinove Đorđa, Stefana, Dimitrija (Dmitra),
Vladina i Rastka. Samo je župan Dimitrije imao potomke, sina
Vratislava, Vratislav kneza Dimitrija Vratka, a Dimitrije sina župana
Nikolu i ćerku Milicu (koja se udala za kneza Lazara Hrebeljanovića).
 Kralj Stefan I Nemanjić se prvo oženio Jevdokijom, ćerkom
vizantijskog Cara Aleksija III Anđela, ali je posle uzeo za ženu Anu
Dandolo, unuku mletačkog dužda Enrika Dandola. Sa Anom je imao
sinove Radoslava Nemanjića, Vladislava Nemanjića, Predislava i
Uroša I i ćerku Komninu. Kralj Radoslav je za ženu uzeo Anu, ćerku
solunskog despota i cara Teodora I Anđela. Kralj Vladislav Nemanjić
je za ženu uzeo Beloslavu, ćerku bugarskog cara Asena II i sa njom
imao Stefana, Desu i još jednu ćerku (koja je bila udata za Đura
Kačića, omiškog kneza). Predislav se zamonašio i postao episkop
humski arhiepiskop Sava II.
 Kralj Uroš I Nemanjić se oženio Jelenom Anžujskom i sa njom imao
sinove Dragutina, Milutina i Stefana. Kralj Dragutin Nemanjić,
sremski kralj, bio je oženjen Katalinom, ćerkom ugarskog kralja
Stefana V, i sa njom imao Vladislava, Uroša (kasnije monah Stefan),
Jelisavetu (udatu za Stepana I Kotromanića) i još jednu ćerku (udatu
za Pavla Šubića).

8.  Stefan Nemanjić, nazvan Prvovenčani (veliki župan
1196-1217 sa prekidom, te kralj 1217-1228) je bio
vladar srednjovekovne države Raške koji je uspeo da je
podigne na status kraljevine.
 Stefan Prvovenčani je bio drugi sin velikog župana
Stefana Nemanje, koji je umesto starijeg Vukana
Nemanjića nasledio presto. Njegov mlađi brat Sava
Nemanjić je osnivač autonomne Srpske arhiepiskopije.
 Napisao je „Žitije Stefana Nemanje“, hagiografiju svog
oca i prethodnika, koja se smatra bitnim delom srpske
srednjevekovne književnosti. Za njegove vladavine
podignut je manastir Žiča.
 Srpska pravoslavna crkva ga naziva Simon Monah
prepodobni i slavi ga kao sveca 24. septembara,
odnosno 7. oktobra po gregorijanskom kalendaru.

10.  Posle poraza od Vizantije u bici na Moravi 1190. godine,
zaključen je mir prema kome velikog župana Nemanju
nasleđuje njegov srednji sin Stefan, koji dobija titulu
sevastokratora i vizantijsku princezu Jevdokiju za ženu,
a ne prvorođeni Vukan.[1][2] Istovremeno, Vizantija je
priznala nezavisnost Raške 1190. godine.[3]
 1196. godine, na državnom saboru kod Petrove crkve u
Rasu, Stefan Nemanja je abdicirao u korist srednjeg
sina Stefana, koji postaje veliki župan Raške.
Najstarijem sinu Vukanu je ostavio na upravu Duklju,
Travuniju, Hvosno i Toplicu.[4] Ubrzo potom, Vukan
Nemanjić se proglasio kraljem Duklje (kao kralj se
pominje već 1197. godine[5]).
 Stefan Nemanjić je 1198. godine stupio u pregovore sa
rimskim papom Inoćentijem III, tražeći krunu kako bi
postao kralj Raške, verovatno da bi parirao Vukanu koji
je već imao papinu krunu.[6] Vukan je preko ugarskoga
kralja Emerika uticao na papu Inoćentija III da Stefanu
ne da kraljevsku krunu.[7]

11.  Nakon smrti Stefana Nemanje 1199. godine dolazi do sve
otvorenije borbe za vlast u Raškoj između Vukana i Stefana.
Stefan je isključio Kotor iz Vukanove vlasti 1201. godine, što
je neki navode kao uzrok rata.[7]
 Stefan je uoči krstaških napada na Carigrad, oko 1201. ili
1202. godine, proterao vizantijsku princezu Evdokiju,
navodno zbog šuge, ili neverstva u braku. Progon bizantske
princeze verovatno odražava Stefanove namere da sebe
čvršće veže za rimskog papu, od kojeg je očekivao da će
dobiti krunu.[8] Ponižena princeza je prvo otišla kod Vukana
koji ju je lepo primio, a zatim je iz Drača otplovila za
Carigrad. Vukan je zbog ovoga uputio Stefanu teške prekore,
dovodeći u pitanje njegovo nasledno pravo. Naime, Jevdokija
je bila deo mirovnog ugovora sa Vizantijom na osnovu kojeg
je Stefan nasledio presto umesto Vukana.
 Ubrzo izbijaju oružani sukobi između Vukana, kojem je
pomagao hrvatsko-ugarski kralj Emerik, i Stefana, kojem je
pomagao bugarski car Kalojan. Ugarska i Bugarska su tada
bile u ratu. Sukob braće oko prestola naneo je ogromne štete
Raškoj.[9] Razaranja u građanskom ratu su bila strašna.[10]

12.  1204. godine kralj Emerik umire, tako da je Vukan ostao bez
saveznika. Oko 1205. godine, Stefan, uz pomoć bugarskog
cara Kalojana, preuzima vlast nad Raškom.[10] Stefan tada
piše Savi da dođe u Rašku i donese Nemanjine mošti. U pismu
ga podseća na očevu volju da on vlada, tvrdeći da je
Vukanova neposlušnost uzrok građanskoga rata. Stefan javlja
da je rat privremeno dobio, ali da Vukan još nije savladan, te
mu je potrebna simbolička podrška:Sava se odaziva
Stefanovom pozivu i sa grupom crnorizaca i Nemajinim
kostima žuri u Rašku. U zemlju stiže oko 1206. ili početkom
1207. godine, da podrži Stefana kojeg naziva "bogom
izabranog" dok Vukana zove "velikim knezom".[10] Stefan u
Hvosnu organizuje svečani doček Nemanjinih moštiju.
Crkveno predanje glasi da su se Stefan i Vukan, baš tu nad
moštima mrtvoga oca, konačno izmirili. No, izgleda da je
organizovanom dočeku prisustvovao samo Stefan, ali ne i
Vukan[10], kome se ubrzo gubi svaki trag, a nije nemoguće i
da je uklonjen.[10] Stefan postaje vladar Raške, ali Zeta ostaje
pod kontrolom Vukanovog prvorođenog sina Đorđa

13.  Sveti Sava (po rođenju Rastko Nemanjić, [1][2]
1174.[3] - 1236.) je bio raški plemić iz vladarske obitelji
Nemanjića, uticajni diplomata i prvi srpski
arhiepiskop.[4] Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao
svog osnivača.
 Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i
brat kraljeva Vukana i Stefana. Uz podršku vaseljenskog
patrijarha je proglasio samostalnost raške crkve od
Ohridske arhiepiskopije 1219. godine i postavio temelje
današnje Srpske pravoslavne crkve. Od rimskog Pape je
isposlovao kraljevsku krunu i suverenitet za tadašnju
Srbiju.[4] Nakon krunisanja brata Stefana 1221. godine,
radio je na jačanju crkvene organizacije, pokrštavanju
"neznabožaca" i "jeretika" i iskorenjivanju raških
bogumila.

15.  Napisao je ili priredio nekoliko dela poglavito
namenjenih organizaciji crkve. Najznačajnija su:
Zakonopravilo, Hilandarski tipik, Studenički tipik i Žitije
svetog Simeona. Na Svetoj Gori je, zajedno sa ocem
Nemanjom, obnovio manastir Hilandar, a uz njegovo
ime pominje se i osnivanje manastira Žiča u Srbiji.
 Dan svetog Save, Savindan, obeležava se 27.
januara po gregorijanskom, odnosno 14. januara po
julijanskom kalendaru, kao crkveni praznik, i kao
"školska slava" u Srbiji i Republici Srpskoj.
 Zbog jakog Savinog kulta, srpsko pravoslavlje se
nekad naziva i svetosavlje

16.  Rastko Nemanjić se rodio 1174. u mjestu Ras, u
blizini današnjeg Novog Pazara. Bio je najmlađi sin
velikog župana Stefana Nemanje i njegove supruge
Ane. Pripada uticajnoj vladarskoj lozi Nemanjići,
porijeklom iz današnje Hercegovine. Vladali su
dugi niz godina manjim prostorom Balkana između
Jadranskog mora i Bosne na zapadu, današnje
Albanije na jugu. Okosnica tadašnje Srbije je
današnji Sandžak (Raška).
 1190. godine, Savu je sa petnaestak godina otac
postavio za humskog župana, no tu ostaje manje
od godinu dana. Hum je bio oduzet Nemanjinom
bratu Miroslavu.
 Manastir Hilandar na Atosu.
 Godine 1191, kad je imao sedamnaest godina,
Rastko je otišao na Svetu Goru (u današnjoj
Grčkoj), jedan od najznačajnijih centara
istočnopravoslavnog monaštva, gde postaje monah

17.  Hagiografski pisci navode da se najmlađi Nemanjin
sin Rastko toliko zaljubio u pravoslavnu veru da je
napustio položaj princa, pobegao na Svetu Goru i
zamonašio se. No, kritička istorija smatra da je
Nemanjina odluka da najmlađega sina pošalje na
Atos prvenstveno politički potez, jer je Raški župan
znao da mu država ne može napredovati od
županije do kraljevstva ako ne postigne
autokefalnost Crkve.[5] Na Atosu, Sava ostaje
narednih nekoliko godina.
 Savi će se pridružiti i njegov otac Stefan Nemanja,
koji je u 1196. godine abdicirao u korist srednjeg
sina Stefana. Iako je po tadašnjim opće
prihvaćenim evropskim pravilima nasljednik vladar
bio najstariji sin Stefan Nemanja je dao Vukanu na
upravljanje Duklju, dok je izabrao drugorođenog
sina Stefana Prvovenčanog za nasljednika srpske
krune. Nemanja i Sava su potom oživeli zapusteli
manastir Hilandar 1198. godine:

19.  Стефан Урош IV Душан Немањић, познат и као Душан
Силни (око 1308 — 20. децембар 1355) је био српски
средњовековни краљ (1331 — 1345) и први српски цар
(1346—1355). Био је син краља Стефана Уроша III Дечанског
и отац цара Стефана Уроша V, у народу прозваног
Нејаким, последњег владара из династије Немањића.
Душан је био најмоћнији владар 14. века и најмоћнији
српски цар.
 Душан је са власти збацио свог оца Стефана Дечанског, уз
помоћ властеле незадовољне политиком Стефана
Дечанског према Бугарској и Византији, након битке код
Велбужда. Душан је значајно проширио границе српске
државе према југу, све до Коринтског залива, искористивши
унутрашње немире у Византији. По освајању великих
византијских територија Стефан Душан се 1345. прогласио
за цара Срба, Грка (тј. Ромеја) и Бугара, српску цркву је са
ранга архиепископије уздигао на ранг патријаршије, да би
га први српски патријарх Јоаникије 1346. крунисао.

21.  Познат је и по доношењу Душановог законика,
најзначајнијег српског средњовековног правног
акта. Завршио је манастир Дечане, задужбину
свога оца, а његова најзначајнија задужбина био
је Манастир Светих архангела код Призрена, где
се налазио и његов гроб. Без обзира на то,
Стефан Душан је једини владар из династије
Немањића који није био проглашен за свеца
после смрти.
 Опеван је у народним песмама, али га народ
није нарочито волео.
 Његова круна се држи у Цетињском манастиру у
Црној Гори.

22.  Stefan Uroš I Nemanjić, Srpski kralj 1243-1276.
Najmlađi sin Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo,
unuke mletačkog dužda Enrika Dandola. Sa Epirom je
napadao Nikeju. Posle uklanjanja nikejskog cara
Teodora II Laskarisa na vlast je došao Mihajlo VIII
Paleolog, koji je 1261. obnovio Vizantijsko carstvo, s
kim je Uroš uspostavio prijateljske odnose, a na taj
način ujedno i sa Ugarskom. Srpska vojska je napala
Mačvansku banovinu u Ugarskoj, nakon čega je Uroš
zarobljen. Sklopio je brak između svog starijeg sina
Stefana Dragutina i Kateline, kćerke ugarskog kralja
Stefana V. Posle neuspelog pokušaja sklapanja braka
između mlađeg sina Milutina i Ane, kćerke cara Mihajla
VIII Paleologa, Uroš se okreće vizantijskim protivnicima,
kralju Sicilije, Karlu Anžujskom.