1. АНАЛИЗА ТЕЛЕСНОГ
СТАТУСА ОДБОЈКАШИЦА
УЗРАСТА ОД 11 ДО 14
ГОДИНА
Завршни рад

2. Овим радом путем анализе телесног
статуса девојчица које тренирају
одбојку у одбојкашком клубу
„Одбојка 013“ из Панчева, а које су
узраста између 11 и 14 година,
заправо желим да покажем колико
је значајно да се деца баве спортом,
поготово у сензитивном периоду
раста и развоја (код девојчица друга
фаза убрзаног раста и развоја
наступа у доба пубертета који се
јавља баш у овом периоду, између
11. и 14. године, уз индивидуалне
варијације).

3. Циљ:
• Рад има за циљ да путем
анализе телесног статуса
одбојкашица узраста између
11 и 14 година, утврди који
су то телесни деформитети
најзаступљенији код младих
одбојкашица и затим
покуша да детектује узроке
датих деформитета.

4. • Задаци произилазе из
претходно дефинисаног
циља рада, а то су:
• детектовање
најпроблематичније
регије
• утврђивање
заступљености телесних
деформитета
• утврђивање узрока датих
деформитета
Задаци:

5. Хипотезе истраживања
• На основу свега наведеног постављене су
две хипотезе.
• Х1: Одбојкашице ће имати мали проценат
заступљености деформитета кичменог
стуба.
• Х2: Одбојкашице ће имати мањи проценат
детектованих спуштених сводова

6. Методологија истраживања
Узорак испитаника:
Од 130 одбојкашице, колико их је укупно
учествовало на систематском прегледу,
репрезентативни узорак представљаће њих
117 које се уклапају у старосни оквир распона
од 11 до 14 година, и задовољавају
критеријум да се одбојком баве дуже од
годину и по дана.

7. Оквир истраживања:
• „Одбојка 013“ јесте најмлађи одбојкашки клуб на
територији Панчева, који је основан 28. децембра
2011. године. За само 4 године постојања успели су да
изграде своје име у свету одбојке.
• Клуб броји око 250 чланова и основан је, како стоји на
сајту одбојкашког савеза Војводине, „ради
унапређења одбојке на простору Јужног Баната и
града Панчева са насељеним местима.“ Иако је још у
процесу формирања, клуб се труди да оформи што
бољи тим који ће се састојати од тренера, скаута и
физиотерапеута.
• Као свој највећи резултат, овај клуб наводи успешност
својих тренера који раде и као селектори страних
репрезентација.
• Група девојчица која ће бити моја репер група,
тренира одбојку дуже од 18 месеци, 3 пута недељно
по сат и по времена.

8. Методе обраде података:
У овом истраживању
експлоративног карактера,
користила се квантитативна метода
истраживања, чије су предности то
што се истраживање може извести у
краћем временском периоду и што
представља објективну методу
којом се добијају прецизни подаци.
Добијени резултати обрађени су
методом дескриптивне статистичке
анализе.

9. Опис систематског прегледа
• Систематски преглед
одбојкашица клуба „Одбојка
013“ из Панчева изведен је у
периоду између 8. и 11. јуна
2015. године у диспанзеру за
медицину спорта града
Панчева код доктора Зорана
Ђурђева.

10. • Укупно 130 одбојкашица панчевачког клуба
„Одбојка 013“ било је на систематском прегледу.
• У току прегледа спортски лекар је посматрао
положај главе, рамена, лопатица, карлице, колена,
ахилове тетиве (спуштено или издубљено стопало),
затим вратну, грудну и слабинску кривину, положај
колена, стопала и грудни кош.
• Девојчицама је измерена телесна тежина и висина
и израчунате зоне срчане фреквенције тј. физичке
активности (зона дневне активности, зона здравља,
аеробна зона, зона анаеробног прага и анаеробна
зона максималне срчане фреквенце).

11. Резултати:
• Од укупног броја од 117 девојчица, код једне
трећине детектован је неки облик
деформитета кичменог стуба, док једна
четвртина има деформитет стопала.
Издубљене и испупчене груди нису примећене
ни код једне испитанице, као ни ''О'' ноге. ''Х''
ноге имају 3 испитанице. У датој табели могу
се видети детаљнији подаци о деформитетима
који су детектовани код одбојкашица клуба
„Одбојка 013“ из Панчева.

12. деформитет/број
испитаница
117
сколиоза 8
кифоза 28
лордоза 4
криласте лопатице 33
''Х'' ноге 3
''О'' ноге 0
равна стопала 25
издубљене груди 0
испупчене груди 0

13. • Занимљиво је то да иако је лордоза
карактеристичнији деформитет за женски
пол (због карактеристичног држања тела
коме су склоније жене) код одбојкашица
клуба „Одбојка 013“ од 117 испитаница
само њих 4 имају изражену лордотичну
кривину у слабинском делу кичме.
Насупрот томе, кифоза је заступљенији
деформитет који је детектован код 28
испитаница. Одговор можемо потражити у
карактеристичном положају у коме
одбојкашице проводе већи део
тренинга/утакмице дочекујући лопту. То је
положај благог претклона у получучњу, са
рукама на натколеницама у коме је кичма
• По мишљењу Саше Ђурића, Дејана Илића
и Горана Нешића, специфични покрети
руке, положај тела који укључује
екстензоре кичме и адукторе лопатице,
утичу повољно на превенцију кифозе и
других деформитета кичме.

14. • Криласте лопатице примећене су
у већој или мањој мери код 33
испитанице, и то углавном код
девојака код који је већ
примећен неки деформитет
кичменог стуба (најчешће
сколиоза).
• Одбојка је углавном „игра једном
руком“ (one-handed game), што
често доводи до хипертрофије
мишића доминантне стране што
опет доводи до неравнотеже у
мишићној активности.
• Одбојкашки тренинг може да
утиче на држање тела
адолесценткиња али на појаву
деформитета велики утицај имају
и генетичке, психомоторне,
функционалне основе девојака
које тренирају одбојку.

15. • Сколиоза је детектована код 8
испитаница. Не можемо са поузданошћу
утврдити да ли је одбојкашки тренинг
допринео развоју овог деформитета
будући да су узроци сколиозе скоро увек
мулти-факторални.
• Висина је такође један од фактора који
мора бити узет у обзир када је сколиоза у
питању, јер су према истраживањима
особе које имају сколиозу у просеку више
од својих вршњака. (Мodi, Srinivasalu, et
al., 2008)
• Спортови који ангажују превасходно
горње делове тела према мишљењу
јапанских аутора (Мodi, Srinivasalu, et al.,
2008) доводе до неравнотеже у
механизму преноса тежине на кичмени
стуб, што за последицу има појаву
сколиозе заједно са извијањем кичме.
(Мodi, Srinivasalu et al., 2008, стр. 42)
• Нагли раст у периоду адолесценције јесте
критичан период када се сколиоза
најчешће јавља.

16. • Према истраживању турских
научника утврђено је да
одбојка доводи до веома мало
структуралних промена на
стопалу, за разлику од
борилачких спортова који
доводе до промене анатомске
структуре стопала. (Аydos, Uzun
et al., 2012, стр. 10)
• Најчешћи проблем са
стопалима који одбојкашице
наводе су метатарсалгија
(болно и отечено стопало).
Двадесет и пет одбојкашица
клуба „Одбојка 013'' има неки
вид спуштеног стопала.

17. • Саставни елементи одбојке
као што су скокови уз
пренос тежине са ноге на
ногу, и пренос тежине на
предњи део стопала,
ангажују мишиће који
омогућавају одржавање
доброг статуса стопала.
(Ђурић, Илић, Нешић, 2013,
стр. 39) На основу овога
можемо да закључимо да
избором адекватне обуће, и
правилним извођењем
вежби може да дође до
корекције детектованих
деформитета.

18. Закључак
• Прва хипотеза се одбацује
будући да је заступљеност
телесних деформитета код
одбојкашица старости од 11
до 14 године преко 50% (од
117 испитаница код њих 63
заступљен је неки облик
телесног деформитета)
• Највећи број деформитета
представљају деформитети
кичменог стуба 34% од тога,
3% лордоза, 23% кифоза и 7%
сколиоза (у почетној фази)

19. • Друга хипотеза се такође одбацује
јер су деформитети стопала
запажени код 21% испитанице што
представља велики проценат.
• ''Х'' ноге запажене су код 3
испитанице, што представља 2,5%
од укупног броја испитаница
• Није запажен ниједан случај ''О''
ногу, нити удубљених и испупчених
груди пре свега због теже детекције
јер су испитанице већ ушле у
пубертет.
• Алармантан податак је тај да 56%
испитаница има неки вид телесног
деформитета стога бих предложио
да се у редован тренажни процес
уведу вежбе за корекцију
деформитета кичменог стуба и
стопала који представљају
најпоблематичније регије.

20. Литература:
1. Аydos, L.; Uzun, A.; Kaya, M.; Kanatli, U.; Esen, E.; Uslu, S. (2012). Утицаји
одбојке на контактна подручја стопала и максималну силу одбојкашица.
Homo sporticus, 14 (1), 5-15.
2. Богдановић, З. (2008). Пристуство лошег држања тела код млађег школског
узраста у зависности од нивоа информисаности о начину седења. Гласник
антрополошког друштва Србије, 43, 365-376.
3. Бокан, Б. (1977). Методологија утврђивања телесног статуса, покушај
унификације регистровања држања тела у кинезитерапији. Физичка
култура .
4. Гојковић, Д.; Милиновић, З. (2013). Учесталост деформитета сколиозе и
равних стопала код ученика III, V и VII разреда основне школе. Црногорска
спортска академија Спорт монт , 67-73.
5. Грабара, М.; Хадзик, А. (2009). Postural variables in girls practicing volleyball.
Biomedical Human Kinetics , 67-71.
6. Ђурић, С.; Илић, Д.; Нешић, Г. (2013). Испитивање статуса стопала код
одбојкаша школског узраста. Активности у физичкој култури и спорту, 3
(1), 35-40.

21. 7. Јововић, Веселин; Радомир, Чањак. (2011). Учесталост и
структура постуралних поремећаја код ученика млађег
адолесцентног доба у Црној Гори. Proceedings, 3, 113-119.
8. Мodi; Srinivasalu; et al. (2008). Muscle Imbalance in Volleyball
Players Initiates Scoliosis in Immature Spines: A Screening
Analysis. Asian Spine Journal (2), 38-43.
9. Милошевић, Зоран; Обрадовић, Борислав 2008 Постурални
статус деце новосадских предшколских установа узраста 7
годинаГласник антрополошког друштва Србије 43301-309
10. Обрадовић, Б; Милошевић, З.; Срдић, Б. (2007). Статус
ухрањености дечака старијег школског узраста.
Антрополошки статус и физичка активност деце,
омладине и одраслих , 89-95.
11. Постурални статус деце предшколског узраста на територији
АП Војводине, 2006 ,Физичка култура602, 157-164
12. Протић-Гава, Бранка; Чокорило, Радован; Каранов. (2006).
Социјални статус родитеља и постурални статус предшколске
деце Војводине. Интердисциплинарна научна конференција
са међународним учешћем Антрополошки статус и физичка
активност деце и омладин (pp. 213-218). Нови Сад: Факултет
спорта и физичког васпитања.
13. Радисављевић, М. (2001). Корективна гимнастика са основа
кинезитерапије. Београд: Виша школа за спортске тренере.

22. Шкрпан Глигор
Бој индекса: 4041/2015