History class

1. ГЛАГОЉИЦА
Аутори:
Вељковић Петар
Лупшић Алекса
Јовановић Лазар
Милићевић Лазар
Ћирковић Милан

2. Глагољица
је словенско
писмо које је
највјероватније
створио Констанн
Филозоф,
познатији као
Свети Ћирило.
Добила је назив од
словенске речи
«глаголати», што
занчи «говорити»

3. Константин Филозоф
(грч. Κωνσταντίνος), познатији као Свети
Ћирило (грч. Κύριλλος, црксл.Кириъ)
(827 — 14. фебруар 869.) је
био византијски мисионар који је са својим
братом Методијем донео писменост и хри
шћанство Словенима. Био је један од
најбољих лингвиста, теолога и учених
људи свог доба, савременик Фотија I (858 -
867, 877 - 886) и творац првог словенског
писма глагољице из које се касније
развила нова азбука која је у његову част
названа Ћирилица.
Св. Ћирило и Методије

4. Ширење глагољице
Глагољица се употребљавала у
најстаријим и можда најлепшим по
чистоћи језика старословенским
споменицима, како оним за које је
несумњиво да су се употребљавали
у Моравској и Чешкој (Кијевски
листови, Прашки одломци), тако и у
оним за које је вероватно да су у својим
преписима дошли из Македоније или
околних словенских земаља, на пример
у Зографском јеванђељу, Маријином
јеванђељу, Асеманијевом
јеванђељу, Клочевом глагољашу и сл.
Маријино јеванђеље

5. • Познато је да је глагољица из Паноније (Сирмијум) прешла у западни
део Балканског полуострва, нарочито међу становништво
у Хрватској, Далмацији и другим областима. Глагољица је допирала и
до Русије (исп. глагољске натписе на зидовима саборне цркве
у Новгороду, остатке од глагољице у руском запису попа Упира).
• Од почетка 10. века, старословенска азбука, која се једно вријеме
употребљавала упоредо са глагољицом, почела је да потискује
глагољицу у Бугарској, Русији и Србији, тако да је од краја 11.
векаглагољица остала у сталној употреби само код католика примораца
у сјеверној Далмацији и у Хрватској на сјеверу до водомеђе Купе,
заузимајући и њу, на кварнерском острвљу и у Истри (в. Глагољско
богослужење). Ту се глагољица сачувала у неједнакој употреби све до
краја 18. и до четрдесетих година 19. века. Према тој употреби,
разликујемо старословенску (облу) глагољицу и хрватску (угласту)
глагољицу.

6. Порекло глагољице
Друго је питање о пореклу глагољице. Ту се дуго лутало (историјски
преглед свих покушаја може се наћи код Вратослава Јагића), док није Исак
Тејлор, испитивач порекла азбука, 1880. изнео мишљење да је глагољица
сачињена према грчком брзопису из 9. века. Он је сматрао да су
се Словени још пре Ћирила и Методија служили грчким писменима,
комбинујући их по 2—3 када је требало представити неки нарочити звук
који није познавала грчка азбука. На тај начин су добијене његове
комбинације о постанку различних глагољских слова од неколико грчких
слова, што је касније допунио Јагић, и нема сумње да су те комбинације
биле тачне за велики број слова. Наравно, Свети Ћирило је стилизовао целу
азбуку.

7. • Велики број слова могао је бити на тај начин лако и природно објашњен. Код
других су била потребна или велика натезања или се претпостављало да је шаре
за та слова Свети Ћирило могао узети из источњачке азбуке, јер је он добро
познавао различне источњачке језике. Тако су настале теорије о позајмици
извесних слова из авестанског (Вс.Милера), јерменског и грузинског (М.
Гастера, Абихта), хебрејског и самаританског (Шафарика, Вондрака), коптског
(Фортунатова, Ламанског).
• Неки су мислили, као Фортунатов, да се у самом стилизовању глагољице Свети
Ћирило угледао на источњачке азбуке (на коптску), које су и саме у извјесном
смислу представљале стилизовану грчку азбуку. Али је, ипак, и даље остао
довољан број оних (Лескин, Дилман, Таулор, Амфилохије, Фр. Милер, Јагић,
Бељајев) који су сматрали да се само из грчке азбуке могу извести сва глагољска
писмена (или из простих шара или из комбинације већег броја шара).

8. Глагољица и ћирилица: поређење
Глагољица се разликује од ћирилице у самом обележавању гласова:
•глагољица има исти знак за е и је, док ћирилица има два знака;
•исто тако, глагољица има један знак за ја и д;
•глагољица има три знака за и, ћирилица — два;
•глагољица има нарочити знак за умекшано г у грчким ријечима, старославенска ћирилица га
нема.
Ипак, међу њима има и много сличности. Глагољица се налази у старословенским споменицима
са најстаријим језиком (као што је Зографско јеванђеље), а нарочито у одличним
старословенским споменицима, такође врло старим, из 10. века, за које је несумњиво да су
писани у Чешкој или Моравској (Кијевски листићи), она је примитивнија и сложенија од
ћирилице.
глагољица ћирилица

9. Седма страница Кијевског мисала Зографско јеванђеље

10. Књиге штампане на глагољици
• У 15. веку (1483.) штампана је (у Млецима) прва глагољска књига. Касније су
штампане чешће у Сењу, Млецима и другдје. У 17. а нарочито у 18.
вијеку вршене су исправке текстова (Главинић, Леваковић, Караман, Совић)
према црквеноруским текстовима. У овом правцу се нарочито одликовао
Змајевићев Семинар у Задру, гдје су у 18. веку глагољаши добијали потребну
спрему.
• Још у 18. веку почели су се глагољски текстови замењивати
писаном латиницом (шћаветом).
• У 19. веку, око четрдесетих година, глагољашки рад (уосталом, стално ометан од
стране аустријске државне власти) престаје сасвим. Било је покушаја да се
подигне у другој половини 19. века. Овамо долази ново издање мисала, које
је 1893. приредио Драгутин Парчић, а пре тога и Брчићев рад (исп. његову
читанку, Хрестоматију, Уломке Светог писма итд.) да се познавање глагољице
подигне код хрватског свештенства.

11. На острву Крку подигнута је »Старословенска академија« (од 1903),
која издаје старе глагољске текстове (посебно Ј. Weissa)
у ћириличној транскрипцији. Занимљивост је да и данас, млади, могу
кроз радионице које академија организује да се упознају са
глагољицом и историјом.

12. Башчанска плоча
Башчанска плоча је један од најстаријих пронађених споменика написан на
глагољици, који потиче из 11. века . Табла је нађена у цркви свете Луције
у Јурандвору код Башке на острву Крк 1851. Од 1934. године оригинал се чува
у Хрватској академији знаности и умјетности у Загребу. Још два дела нађена
су 1957. године.

13. Литература:
1. Глагољица — Википедија (wikipedia.org)
2. Историја за 1. разред среднње школе....

14. Хвала на пажњи!