"HAARP nad Srbijom i Tamara" prof. dr Ljubiša Nešić (Departman za fiziku PMF-a u Nišu) "Veče fizike", 5. jun 2014

1. 1
ХААРП над Србијом
и Тамара
Љубиша Нешић,
ПМФ у Нишу
и одељење за ученике са посебним
способностима за физику
Ниш 5. јун, 2014. године. На Светски дан заштите животне средине

2. 2
Наши медији о ХААРП-у

3. 3
Наши медији о ХААРП-у

4. 4
Остали?
 Политика
 Астрономија
 …
 Страни медији
предњаче – зашто?
 HAARP -> harp

5. 5
Колико су поуздане вести у новинама
и/или на интернету?
 Who is Bernard Istland?

6. 6

7. 7
У ствари ...

8. 8
Зашто лакше прихватамо теорију
завере?
 Кад је тешко ----- ХААРП
 Врућине
 Земљотреси
 Поплаве
 Синдром “за сада без доброг имена”
 Петиција против завршног испита (у Србији)
 15 000
 Петиција за “затварање ХААРП-а” (у Србији)
/Uklonimo HAARP sa Srpske zemlje,
 19 673

9. 9
Шта је ХААРП?
 High Frequency Active Auroral Research Program
 Аљаска, 180 диполних антена, 3.6 MW
 Емитује у опсегу 2,8-10 MHz
 Емитује ЕМ таласе

10. 10
Таласи
 Механички
 На води?
 звук
 Електромагнетни
 Спектар ...

11. 11
Спектар ЕМ таласа
B

12. 12
Радио таласи
 назив потиче од врсте таласа за
преношење сигнала између радио апарата
 извор осцилаторна кола (LC)
 разни опсези
 AM, FM, TV
 ELF (Extremely Low Frequency), …

13. 13
Спектар радио таласа

14. 14
 најниже фреквенције 60 Hz у далеководима
 ELF 1 кHz за комуникацију са подморницама –
слабо их апсорбује слана вода
 АМ – амплитудна модулација, у области 540-
1600 кHz
 FM – фреквентна модулација, у области 88-108
кHz

15. 15
Интеракција (ЕМ) таласа са средином

16. 16
Атмосфера

17. 17
Атмосфера
 Смеша гасова различитих
физичких карактеристика
 90% масе у првих 20 км,
 99,9% у првих 50 км
 изнад 1000 км је толико
разређена да гасова
практично нема –
међу(звездани-
планетарни) простор
 живи свет се налази у
биосфери (слоју дебљине
око 9 км)
 неколико км испод и изнад
нивоа мора

18. 18
Атмосфера
 изоплете – линије или
површи на којим је
вредност неке физичке
величине иста
 изобаре – једнак
притисак,
 изотерме-иста
температура
 изоплете - приближно
хоризонталне - деле
атмосферу на слојеве
 Сваки слој се зове
сфера а границе између
слојева се зову паузе.

19. 19
 магнетосфера
 егзосфера
 термосфера
(јоносфера је део)
 мезосфера
 стратосфера
 тропосфера
Слојеви атмосфере и
њена температура

20. 20
Тропосфера
 висина горњег слоја је на 8 до 15 km
 На половима је тања него на екватору
 τρεπω−промена
 најнижи слој атмосфере
 најгушћа – 80% масе атмосфере у њој
 температура опада скоро линеарно од око 17 до -52 степена
Целзијуса
 у њој се дешавају скоро све метеоролошке промене-
облаци су у њој
 ваздушне масе се у њој мешају услед соларног загревања

21. 21
Стратосфера
 Од око 10 до 50 км висине
 сува и мање густа
 температура расте постепено до +10 степена
Целзијуса, услед апсорбовања УВ зрачења
 у њој је у горњим слојевима озон (озонски
омотач) апсорбује и расејава соларно УВ
зрачење
 99 % “ваздуха" се налази у прва два слоја
атмосфере
 на сваких 1000 m висине ваздушни притисак
опада за око 11%

22. 22
Мезосфера
 Од око 50 до висине од 85 km
 темепература опет пада али сада на -80
степена Целзијуса – најхладнија област у
атмосфери
 често се зове средња атмосфера

23. 23
Јоносфера – део термосфере
 АВ – молекул кисеоника или азота
−+
+→+ eABABhν
 од 100-200 км,
 када соларну енергију апсорбују директно
молекули ваздуха, (неутрални) атоми
добијају или губе електроне и постају
наелектрисане честице -јони
 већина молекула гасова на висини од 80 -
400 km (мезосфера и термосфера) је
наелектрисана
 температура расте рапидно
 УВ зрачење са Сунца јонизује молекуле у
атмосфери

24. 24
Јоносфера
 рефлектује већину радио таласа и враћа их
назад ка земљи – омогућује радио комуникацију
 у њој се ствара поларна светлост – aurora –види
се у вишим географским ширинама
 у северној - aurora borealis
 и јужној хемисфери - aurora australis
 Интензивно видљиво и УВ зрачење је изазвано
расејањем електрона (или протона) на
молекуларном кисеонику или азоту
 e- (енергије Ei)+АВ AB*+ e- (енергије Ef)
 разлика ∆E=Ei-Ef у енергијама одлази на
побуђење молекула
 он се након тога ослобађа вишка енергије
емитујући фотон фреквенције ν=∆E/h

25. 25
Јоносфера и
комуникације

26. 26
За и против ХААРП-а
 Против ХААРП-а
 Америчка војска га је започела
 Циљ: да се разумеју, стимулишу и контролишу
јоносферски процеси који могу променити
перформансе комуникација и система надгледања
 Партнери:
 Индустрија, војска, универзитети
 Оптужен за
 Манипулисање временским приликама
 Онеспособљавање сателита
 Контролу људског ума

27. 27
За ХААРП
 Енергија коју зрачи је занемарљиво мала у
поређењу са енергијом која стиже са
Сунца али и пражњења приликом
непогода
 Промене у јоносфери нестају веома брзо –
“време живота” од неколико секунди до 10
минута

28. 28
Временске “прилике”
 Ко управља кишом и снегом?
 Ко управља временом на Земљи?
 Сунце
 Луминозност Сунца је L=3,9x1026 W
 До Земље долази 1380 W/m2

29. 29
Циклони
 Циклон (грч. κυκλώνας - који се креће, обрће)
 (само) подручје сниженог притиска у атмосфери или
 Област (нижег притиска) унутар које ротира флуид

30. 30
Како настају?
 Променом стања кретања делова
атмосфере у односу на Земљу
 Промена стања кретања изазивају силе
 Почетни узрок ветра – хоризонтална
градијентна сила притиска
 Остале (Кориолисова и сила трења) након тога
“обликују” ветар – оне не делују на делиће
који се не крећу у односу на земљу

31. 31
Настанак градијентне силе притиска
 Сунце греје тло
 Температура тла расте брже
због мање специфичне
топлотне капацитивности
 Ствара се хоризонтални
градијент температуре
 Копно загрева ваздух изнад
себе провођењем топлоте -
он постаје ређи па настаје
вертикална конвекција
 Она је изнад копна
интензивнија него изнад
мора па се на некој висини
формира градијент притиска
обрнутог смера.

32. 32
Идеална атмосфера (без трења)

33. 33
Утицај силе трења на ветар
 Мања брзина па је мања и Кориолисова
сила
 Последице:
 Не може да се успостави баланс између ње и
градијентне силе притиска
 Вектор брзине није паралелан са изобарама
већ их сече под неким углом и то тако да
конвергира ка циклонима

34. 34
 Угао између
брзине и изобаре
је највећи у
близини
површине а са
висином опада
 Формира се
Екманова
спирала

35. 35
 Подсећање:
 Циклони настају у тропосфери (до на 10-ак км)
 90% масе у првих 20 км,
 99,9% у првих 50 км
 Јоносфера је на висини од 100 км
 ....
 Може ли се утицати на метеоролошке
прилике?
 МОЖЕ!!!

36. 36
Стручни чланак новијег датума
 Блиц, 3.6.2014.
 Koncept nelinearnosti važan je da bi se razumela
velika zabrinutost nezavisnih naučnika, jer se
nelinearni tok može promeniti iznenadno i
neočekivano, ili se snaga energije može uvećati
dramatično. Neki teoretičari poput Zielinskog tvrde
da nelinearni tok može pod određenim
okolnostima iscureti u pozadinu energije
kosmosa, koja se takođe naziva i "nultom tačkom
fluktuacije vakuuma".

37. 37
Стручни чланак новијег датума
 Блиц, 3.6.2014.
 Koncept nelinearnosti važan je da bi se razumela
velika zabrinutost nezavisnih naučnika, jer se
nelinearni tok može promeniti iznenadno i
neočekivano, ili se snaga energije može uvećati
dramatično. Neki teoretičari poput Zielinskog tvrde
da nelinearni tok može pod određenim
okolnostima iscureti u pozadinu energije
kosmosa, koja se takođe naziva i "nultom
tačkom fluktuacije vakuuma".
 Помоћ пријатеља!!!

38. 38
http://www.theforbiddenknowledge.com/hardtru
th/haarp_mind_weather_control.htm
 The concept of non-linear is important in
understanding the concerns of independent
scientists who are knowledgeable about advanced
physics and who warn against brash high-energy
experiments on the ionosphere. Non-linear
processes can change suddenly and unexpectedly,
or they can increase in power dramatically. Some
theorists such as Zielinski say that a non-linear
process can under certain conditions tap into the
background energy of space, which is also called
"zero-point fluctuations of the vacuum".

39. 39
Још мало новости – погоди који је
портал у питању

40. 40
За крај
 Црне рупе у ЦЕРН-у
 ОК
 Неутрина бржа од светлости
 уф!
 Крај науке?
 Слична позиција као пре око 115 година
 Велика прилика за младе физичаре –
искористите је!