Darko dolazi iz Subotice (ATB Sever) i on nam je na vrlo ležeran, opušten ali i vrlo stručan i konkretan način objasnio način obračuna cene koštanja u ATB Sever. ATB Sever proizvodi motore i ima dosta specifičnu proizvodnju (rok izrade motora i po 6 meseci, proizvodnja po projektima, po 6.000 delova u jednom motoru…). Ukratko, pravi izazov za controlling. Mislim da su svi saglasni da Darko sjajno pliva u controlling vodama. Darko je pričao i o alokacionim ključevima, i standardnim cenama i POC (Percentage of Completion…).

1. Cena koštanja u ATB Sever-u
Način formiranja cene koštanja:
 standardna (planska) cena sata i standardne cene materijala,
 uloga mesta rada u postavljanju ck-a,
o mesta rada za rad u fabrici,
o mesta rada za rad na terenu (za ck-a kod projekata),
 uloga mesta troškova i budžetiranje po mt-a u određivanju ck-a,
 primarni i sekundarni nosioci troškova,
 alokacija sekundarnih nosilaca na primarne,
o problematika prilikom izbora ključeva za alokaciju,
o komplementaran pristup sa drugim službama za određivanje ključeva,
 iskorišćenost kapaciteta i uticaj na ck-a,
 podela troškova na varijabilne i fiksne,
 postavka opštih režijskih stopa, kao deo ck-a u SAP-u,
 planska ck-a – određuje se na osnovu planskih parametara definisanih tokom budžet-
skog procesa, tako definisane sistemske postavke daju ck-a za svaki VEM,
 ck-a kod velikih elektromotora (proizvodni nalozi) i ck-a kod projekata (CS nalozi),
 odnos varijabilnih i fiksnih troškova u ck-a kod VEM i PP – primer ck-a kod HE BB –
uticaj berze na cenu materijala i uticaj rada na ck i profitabilnost projekta,
 korišćenje CB I ili CB II,
 mesečno vrednovanje zaliha i određivanje stvarne ck-a – objektivni problemi prilikom
definisanja stvarne ck-a – situacija sa SAP-om
 možda dve-tri reči o excel-u 