1. Sisari : Mammalia
-Uvod i evolucija:
Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za
ishranu mladunaca. Postoji oko 5500 vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i
do 46 redova.
Sisari su potomci zverolikih gmizavaca — pelikosaurija, koji su živeli na Zemlji pre oko 300
miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba
dinosaurusa. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja
gmizavaca krajem Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi
u većini ekosistema planeta Zemlje.
Sisari predstavljaju ekolosku nišu koja se prilagodila ne samo kopnenim staništima,vec i
vodenoj i vazdušnoj sredini.
Sisari poseduju niz karakteristika koje postoje samo kod njih:
1. mlečne žlezde koje su dobro razvijene samo kod ženki i po kojima je čitava klasa dobila
naziv.
2. prisustvo znojnih i lojnih žlezda.
3. Jedna od najupadljivijih osobina sisara predstavlja i dlakavi telesni pokrivač.
4. Heterodontizam - visoka diferenciranost zuba koja omogućuje "podelu rada" koja je
usledovala najrazličitije načine ishrane kao i intenzivnije korišćenje hrane. Zahvaljujući tome
oni su se prilagodili na različite uslove života i evoluirali su u raznim pravcima.
5. Samo kod sisara postoji dijafragma koja se nalazi između grudne i trbušne duplje.
6. Levi aortin luk.
7. Eritrociti (crvena krvna zrnca) sisara nemaju jedro, sa izuzetkom familije kamila kod kojih
postoje eritrociti sa jedrom.
8. Prisustvo Henlejeve petlje u bubregu takođe je karakteristično samo za sisare.
9. U unutrašnjem uhu sisara postoje tri slušne koščice: čekić (maleus), nakovanj (incus) i
uzengija (stapes) za razliku od amfiba, reptila i ptica gde postoji samo jedna.
10. Sisari imaju veoma razvijene hemisfere velikog mozga i kompleksno ponašanje.
Čula sisara su dobro razvijena. Od svih kičmenjaka, sisari imaju najbolje razvijeno čulo ukusa.
Celokupna organizacija sisara stoji na višem nivou u odnosu na ostale kičmenjake. Oni su i u
pogledu svoga razvića najviše evoluirali. Kod njih se embrion razvija u telu majke.

2. Sisari poseduju sve embrionalne zavoje koji postoje i kod drugih Amniota, ali je kod njih došlo
do obrazovanja placente čime je omogućena ishrana na račun tela majke.
Prvobitni sisari polagali su jaja, kao što je to i danas slučaj kod "najprimitivnijih" sisara
(Monotremata).
Sisari koji se pri kretanju oslanjaju na podlogu celim stopalom nazivaju se plantigradi, kao
npr.medvedi, kune, tvorovi i vidre, rakuni.
Oni koji gaze samo prstima (npr. Felidae – mačke) označeni su kao digitigradi. Maksimalno
izdizanje šake i stopala iznad podloge postoji kod tzv. Unguligrada npr.konji.
Dlake imaju vaznu ulogu u termoregulaciji stvarajuci omotac na telu sisara sa osobinama
toplotnog izolatora.Koza sisara preko koznih zlezda ucestvuje u termoregulaciji, i komunikaciji
jedinki populacija.
Odlikuju se efikasnim sistemom regulacije unutrašnje sredine.Ovaj sistem se zasniva na
efikasnoj gradji bubrega.
Razlikuju se po ponasnju od ostalih grupa kopnenih kičmenjaka.Imaju izrazene sposobnosti
učenja na osnovu iskustva.U dugom periodu razvića mladunaca o kojima brinu roditelji,majke
ih hrane visokokaloričnim mlekom.
Kao ciklus razvica javlja se viviparija(radjanje živih mladunaca kod najvećeg broja sisara).
Današnje grupe sisara cine 3. osnovne grupe: sisari sa kloakom,torbarski sisari I “pravi sisari”.

3. -Podela: Mammalia
• Sisari sa kloakom (Prototheria)
• Torbari (Metatheria)
• “Pravi sisari” (Eutheria)

4. Sisari sa kloakom (Prototheria)
• Ova grupa obuhvata najstarije sisarske predstavnike koji potiču još iz mezozoika i imaju
mnoge osobine svojih reptilskih predaka.
• Njihova telesna organizacija je vrlo primitivna, po čemu su i dobile naziv Prototheria ili
primitivne životinje
• Za razliku od svih ostalih sisara, ove životinje legu jaja, slična jajima ptica i gmizavaca.
• Ovi sisari su veoma malobrojni.
• Nalaze se u Australiji i Novoj Gvineji.
• Kod sisara sa jednim telesnim otvorom, razmnožavanje se vrši preko kloake. To je jedini
telesni otvor preko koga se obavlja proces reprodukcije i izbacuje izmet.
• Njihova jaja su mala prečnika 10 do 15 milimetara. Ženka leži na jednom do troje jaja
10 dana.

5. Mravljivi ježevi (Ehidna):
• Ima zdepasto telo koje je velikim delom obraslo dugačkim i jakim bodljama.
• Kljun mu je valjkast i dugačak a jezik lepljiv(nema zube).
• Preko dana se skriva u rupama i jazbinama koje iskopa, a tek noću izlazi i traži hranu.
• Hrani se crvima i raznim insektima, ali najradije jede mrave i termite. U mravinjak
zavlači jezik i kad se na njemu nakupe mravi, uvlači ga u usta.
• Uplašen, lako se ukopa u zemlju. Neki put se sklupča i može bodljama da rani napadača.
• Ženke prave gnezda na obalama reka gde snesu po jedno malo jaje koje stavljaju u
kesu koja joj se nalazi na trbuhu (inkubator). U toj se kesi mladunče razvije i hrani, jer
se tu nalaze žlezde koje luče mleko. Kesa kasnije izčezava.
• Žive u Australiji, Tasmaniji i Novoj Gvineji.

6. Kljunari (Ornithorhynchus paradoxus):
• Kljunari su red sisara čiji se mladunci rađaju iz jajeta sa mekom ljuskom. Oni se
izlegu posle nekoliko dana, i sisaju sve dok se u potpunosti ne razviju.
• Kljunari održavaju konstantnu temperaturu tela.
• Imaju: kljun, kožice za plivanje i pljosnati rep.
• Kljunari plivaju zatvorenih očiju, oslanjajući se na senzore u kljunu kojima otkrivaju
električna polja koja emituje njihov plen ispod vode.
• Ima gustu, meku i masnu dlaku, koja sprečava kvašenje tela vodom. Noge su mu
kratke, a među prstima ima plovne kožice, dugačak je oko 60 cm,od toga četvrtina
odlazi na vodoravno spljošten rep.
• Bezubi i spljošten kljun sličan je pačjem. Uši su mu bez ušnih školjki i može da ih
zatvori. Nosni otvori se nalaze na prednjoj ivici kljuna.
• Kljunar je pretezno noćna životinja.
• Živi pored mirnih i sporih voda. Na obalama takvih reka iskopa jakim kandžama
jazbinu, koju obloži lišćem; od nje vode hodnici jedni ispod a drugi iznad površine
vode.
• Pliva odlično.
• Hranu istražuje u mulju veoma spretno; ona se sastoji od vodenih životinja, kao što
su puževi, školjke, crvi i larve insekata.
• Ženka nosi mekokora jaja koja imaju u prečniku po 1 cm. Jaja zagreva toplotom
svoga tela dok se mladi ne izlegu. Kada se mladi izlegu, oni se hrane mlečnom
hranom koju luče žlezde grupisane na trbuhu ženke.
• Mužjak ima na zadnjim nogama po jedan otvor. Svaki je od njih u vezi sa kanalom
jedne žlezde.
• Živi u jugoistočnoj Australiji i Tasmaniji.

7. Torbari (Marsupialia):
• Glavna odlika ovih životinja jeste par koštanih nastavaka na preponjačama između kojih
se kod ženki nalazi kožna torba (marsupium) u kojoj se kod većine nalaze po jedan ili
dva para mlečnih žlezda.
• Torbari su sisari koji radjaju nepotpuno razvijene mladunce.Mladunci se radjaju u vrlo
ranoj fazi, a onda nastavljaju da se razivjaju držeći se čvrsto za majčino telo. U trnutku
rođenja, mladunče je sićušno, slepo i goluždravo. Njegovi udovi nisu formirani, ali ono
ipak uspeva da kroz majčino krzno dopuzi do bradavice.
• Ženke imaju dve materice i dve vagine. Zbog toga, muški polni organ je rastavljen i
sastoji se iz dve zasebne polovine.
• Torbari uglavnom nastanjuju Australijsku zoogeografsku oblast (Australija, Tasmanija,
Nova Gvineja), ali ih ima u Južnoj Americi, odakle su prodrli u Srednju i Severnu
Ameriku.
• U ranijoj geološkoj istoriji torbari su bili široko raspostranjeni ali su ih kasnije potisnuli
placentalni sisari.
• Postoji oko 334 vrsta.
o Torbari mesožderi koji imaju potpunu vilicu sa velikim brojem zuba, sa snažnim
šiljastim očnjacima i kutnjacima. Ovoj grupi pripadaju najopasnije zveri među
torbarima, koje žive u Australijskoj oblasti:
 Torbarski vuk i tasmanijski đavo iz Tasmanije.
o Torbari koji se hrane isključivo biljnom hranom ,pa su im i zubi diferencirani prema
načinu ishrane.Nemaju očnjake. Najpoznatiji predstavnici ove grupe su kenguri
(najveći torbari današnjeg doba). Prednji udovi su im slabo razvijeni, dok su
zadnje noge i rep vrlo snažni i služe za kretanje u skokovima.
• Žive na raznim mestima: kenguri žive na travnatim zajednicama, dok kengur penjač
vodi specifican način života, i kao i koale, živi u krošnjama drveća u tropskim, vlažnim
šumama. Vombat, tasmanijski đavo i oposum naseljavaju tople, suve, šumske oblasti, a
oposumski pacov sušne, stenovite i nepristupačne oblasti.

8. Torbari se dele na 9 vrsta:
• Južnoamerički oposumi
• Torbarski miševi
• Torbarske krtice
• Torbarski mravojedi
• Bandikuti
• Oposumski pacovi
• Falangeri
• Vombati
• Kenguri i valabije
Vombat:
• Živi u toplim i sušnim predelima
• Biljojed je
• Oglašava se promuklim režanjem.
• Kreće se vrlo sporo, ali ako je potrebno može dostici i 40 km/h i tu brzinu dostiže u
vremenskom intervalu od samo 90 sekundi.
• Dostižu najviše 5 godina starosti.
Kolala:
• Žive samo na drveću eukaliptusa
• Koale veoma retko piju vodu
• Imaju spor metabolizam
• Žive u grupama
• Vrlo su spori i tromi
Lenjivac:
• Lenjivci se kreću samo kada je to neophodno i veoma sporo.
• Dlaka raste u pravcu suprotnom od onog kod ostalih sisara
• Mladi lenjivci vise okačeni za majku
• Hrane se lisćem drveća
• Glavni uzroci smrti lenjivaca u Kosta Riki su kontakti sa električnim vodovima

9. Veliki kengur:
• Dostiže u sedećem stavu visinu do dva metra, a jednim skokom pređe 6 do 10 metara,
dok su ostali kenguri znatno manji.
• Kenguri imaju malu glavu, dugačke, velike i jake zadnje noge prilagođene za skakanje
kao i dugačak mišićav rep koji im služi da održe ravnotežu. Njihov rep može izdržati čak
do 90 kg.
• Kenguri su krupni biljojedi
Tasmanijski djavo:
• Najveći torbar mesožder u svetu.
• Ima crno krzno
• Poznat je po glasnim i zastrašujućim kricima koje ispušta.
• Iz Australije je nestao pre više od 3 000 godina opstavši samo na Tasmaniji.
• Zbog pretnje stoci, bio je lovljen sve do 1941. godine, kada je stavljen pod zaštitu. Od
kasnih 1990-ih, među tasmanijskim đavolima je sve zastupljeniji facijalni tumor, zbog
čega je ova vrsta u opasnosti od izumiranja.

10. „Pravi sisari“ (Eutheria):
Ovoj grupi pripada ogromna većina svih današnjih sisara. Glavna karakteristika svih pravih
sisara jeste posedovanje posteljice ili placente koja ima razlicite bioloske uloge, i obavlja
efikasnu razmenu supstanci izmedju krvotoka majke i embriona, i zato se nazivaju i “placentni
sisari”.
Rađaju sasvim razvijene mladunce. Embrioni ovih životinja ostaju dugo u telu majke, gde još
od početka stupaju u intimnu vezu sa sa sluzokožom materice, preko koje dobijaju hranu iz
tela majke. Placenta nastaje srastanjem horiona i sluzokože materice.
U životnom ciklusu se javljaju dve generacije zuba(mlecni i trajni zubi).Javljaju se razliciti
načini ishrane,s toga imaju raznolik oblik i velicinu zuba.Posebno su specijalizovani pretkutnjaci
i kutnjaci biljojeda koji koriste tvrdu biljnu hranu.
Bubreg “pravih sisara”, posebno onih koji nastanjuju suva staništa,stvara koncentrovaniju
mokraću nego bubreg bilo koje grupe kopnenih kicmenjaka.
Osnovna karakteristika mozga je postojanje kore cerebralnih hemisfera koja je dominantna po
velicini u odnosu na druge delove mozga.
U ovoj grupi se javljaju redovi bubojeda,primata,ljiljka,zečeva,glodara,kopnenih
mesoždera,morskih lavova,foka i morževa,kitova,delfina,kopitara,surlaša i papkara.

11. Podela:
Red bubojeda (ježevi, krtice, rovčice)
• Bubojedi (Insectivora) su red malih sisara u koju spadaju ježevi, krtice i rovčice.
• Pretezno su noćne životinje, koje noću izlaze iz svojih skrovišta radi hrane.
• Imaju dugačke njuške i vrlo oštro čulo mirisa pomoću koga nalaze svoj plen, kao na
primer žabe.
• Neki bubojedi se hrane i borave na površini zemlje, a neki, naročito krtice, vode
podzeman način života.
Ježevi:
• Lako su mogu raspoznati po svojim bodljama koje su u stvari tvrde, šuplje dlake
načinjene od keratina i dugačke su do 3 cm.
• Postoji 16 vrsta ježeva podeljenih u pet rodova.
• Žive širom Evrope, Azije, Afrike i na Novom Zelandu.
• Ježevi su mali sisari. Dužina tela evropskog ježa iznosi od 15 do 30 centimetara, a težina
od 1.5 do 2 kilograma.
Krtice:
• Talpidae su životinje tamne boje i cilindričnog oblika tela.
• Veličina im varira od veoma malih vrsta, kao što je
• severnoamerička krtica dugačka samo 2,4 cm i mase 12 grama, do znatno većih, kao
što je ruski dezman dugačka 18–22 cm i mase 550 grama.
• Krzno varira od vrste do vrste, ali je uvek gusto i kratko.
• Zadnji ekstremiteti krtica su prilagođeni za kopanje, a na prstima se nalaze kandže.
• Većina vrsta ima male oči koje su redukovane, ali samo nekoliko vrsta je potpuno slepo,
jer se njihove oči nalaze ispod kože.
• Imaju dobro razvijeno čulo dodira, ali plen pronalaze i koristeći čulo mirisa i sluha.
Rovčice:
• Postoji oko 290 vrsta i one spadaju među najmanje sisare koji žive na severnoj polulopti.
• Hrane se insektima, glistama, puževima pa se smatraju u poljoprivredi dragocenim
istrebljivačem štetočina.
• Najmanja je sredozemna rovčica. Dugačka je 35 milimetara i teška 2 grama. Ona stalno
jede, jer ima ubrzan metabolizam. Njeno srce otkuca 1200 puta u minuti.

12. Red primata (majmun, čovek)
• Ovom redu pripadaju polumajmuni (subordo Prosimiae), pravi majmuni, ljudoliki
majmuni i ljudi (subordo Anthropoidea). U sistemu organa Primata, mozak je
nesrazmerno evoluirao i dostigao neuporedivo viši stepen razvoja nego kod ostalih
životinjskih grupa. Snažno razvijen veliki mozak je jako izvijugan i naboran i prepokriva
sve ostale delove mozga. Imaju plantigradna stopala. I prednji i zadnji udovi imaju po
pet prstiju čiji su vrhovi zaštićeni širokim pljosnatim noktima. Kod svih primata prvi prst
ili palac na prednjim, a kod nekih čak i na zadnjim ekstremitetima, suprotstavlja se
ostalim prstima, što im omogućuje hvatanje predmeta. Očne duplje svih primata
odvojene su od slepoočnih udubljenja jednom koštanom pregradom, dok kod ostalih
sisara ove dve jame stoje u otvorenoj vezi.Ženka ima samo jedan par mlečnih žlezda
koje leže na grudima i rađa po pravilu samo jedno mladunče[mada postoje i višestruke
trudnoće].
• Subordo Prosimiae – polumajmuni malog rasta, sa dugačkim repom. Ove noćne životinje
imaju vrlo krupne oči i žive pretežno na drveću. Endemični polumajmuni Madagaskara su
lemuri.
• Subordo Anthropoidea obuhvata prave majmune, ljudolike majmune i ljude koji su
razvrstani u tri superfamilije:
o Platyrrhini – širokonosni majmuni. Žive u Južnoj Americi i naseljavaju prvenstveno
oblast tropskih šuma. Česti su:belogrli kapucin i crni pauk majmun.
o Catarrhini – uskonosni majmuni. Naseljavaju Afriku i južnu Aziju. Ovoj grupi
pripada većina današnjih majmuna, koji žive na zemlji i oslanjaju se na sve četiri
noge. U zapadnoj Africi žive belonosi gvenon, dok rezus majmun živi u Južnoj Aziji
i na Sundskim ostrvima.
o Hominoidea – ljudoliki majmuni i ljudi. Obuhvata gibone objedinjene u familiju
Hylobatidae koji se odlikuju jako izduženim prednjim udovima pomoću kojih
spretno pužu po drveću tropskih šuma. Nemaju rep. Drugu familiju Pongidae čine
majmuni koji su prema celokupnoj telesnoj organizaciji vrlo slični čoveku. Oni idu
uspravno na dve noge, gazeći celim stopalom i oslanjajući se pri hodu na savijene
prste prednjih udova, koji su znatno duži od zadnjih. Rep im je potpuno zakržljao
kao i kod čoveka i sadrži samo nekoliko rudimentnih pršljenova. Prema građi
mozga i umnim sposobnostima ovi majmuni daleko prevazilaze sve ostale životinje
i u tom pogledu takođe stoje najbliže čoveku. Danas je ova familija zastupljena sa
svega tri vrste, pri čemu gorila - Gorilla gorilla i šimpanza žive u Africi a orangutan
na Borneu i Sumatri. U familju Hominidae spada čovek i njegovi direktni preci,

13. tačnije ova porodica je danas zastupljena samo jednim rodom sa jednom jedinom
vrstom a to je Homo sapiens - čovek.
Red zveri
• Ordo Carnivora (zveri) – predstavljen je grabljivim životinjama koje se hrane skoro
isključivo mesom drugih životinja, prvenstveno sisara i ptica, pa im je cela telesna
organizacija prilagođena prema načinu života. To su većinom brze, okretne, lukave divlje
životinje sa dobro razvijenim čulima pri čemu je naročito osetljivo čulo vida, čulo sluha i
čulo mirisa. Ove životinja imaju snažne vilice sa jakim i oštrim zubima među kojima se
naročito ističu dugački i šiljasti očnjaci. Kutnjaci sa šiljastim grbicama prilagođeni su za
kidanje i mlevenje sirovog mesa. Poslednji premolar u gornjoj i prvi molar u donjoj vilici
znatno su veći i jači od svih ostalih kutnjaka i nazivaju se razdirači (Dentes lacerantes).
Ovi zubi imaju najvažniju ulogu pri kidanju mesa na telu žrtve i predstavljaju jednu od
najkarakterističnijih morfoloških odlika Carnivora. Mišići žvakači su izuzetno dobro
razvijeni. Prsti snažnih muskuloznih nogu završavaju se jakim, oštrim kukasto povijenim
kandžama. U vezi sa načinom života hemisfere velikog mozga su vrlo dobro razvijene
tako da su psihičke osobine zveri jako izražene. Za ove životinje karakteristično je i
noćno svetljenje očiju, koje je naročito izraženo kod mačaka. Ovo svetljenje izaziva
jedan sloj ćelija u sudovnjači oka označen kao Tapetum lucidum. Ove ćelije sadrže
guanin i jako odbijaju svetlost. Zveri imaju dvorogu matericu (Uterus bicornis) i zonalnu
posteljicu (Placenta zonaria). Ženke ovih životinja obično rađaju veći broj mladunaca, pa
im je i broj mlečnih žlezda relativno veliki (3 – 5 para, izuzetno 6 – 7 para).
o Familia Viveridae - vivere ili cibetke, najprimitivniji predstavnici recentnih
mesoždera. Žive u Africi, južnoj Aziji i na jugu Evrope. U Južnoj Aziji živi Viverra
zibetha – cibetka, a u Mediteranskoj oblasti Genetta genetta – mediteranska
cibetka.
o Familia Herpestidae – obuhvata zveri malog rasta, sa malom glavom, šiljatom
njuškom i malim okruglim ušima. Love sitnije sisare, ptice i gmizavce (sposobni da
savladaju i najotrovnije zmije, šarke i kobre). Poznate vrste su Herpestes
ichneumon – običan egipatski mungos i Suricatta suricatta – merkat, socijalne
životinje sa veoma složenim sistemom kasta.
o Familia Felidae – mačke, najizrazitiji predstavnici zveri, kod kojih su morfološke
karakteristike grabljivaca najtipičnije izraženi. Među čulima je naročito osetljivo
čulo vida, odlično je razvijeno i čulo sluha, kao i čulo mirisa. Prsti su im snabdeveni
snažnim, oštrim, kukastim kandžama, koje se (izuzev kod geparda), pri hodu
uvlače unutra, pri čemu se treća falanga sa kandžom podigne gore. Poznate su:
Felis domestica - domaća mačka, Felis sylvestris - evropska divlja mačka, Felis leo
(Panthera leo) – lav, koji živi u Africi, Arabiji i jednom delu Indije. Felis onca
(Panthera onca) – jaguar i Felis concolor – puma ili kuguar su južnoamerički
predstavnici mačaka, a žive i u Severnoj Americi. Najkrvoločnija zver današnjeg

14. doba je tigar - Panthera tigris koji naseljava južnu i srednju Aziju sve do Sibira,
dok Panthera pardus - leopard ili panter živi u Africi i južnoj Aziji. Lynx lynx – ris,
zastupljen samo mestimično u Evropi i Severnoj Aziji. Acinonyx jubatus – gepard,
koji osim neuvlačljivih kandži ima i druge karakteristike pasa.
o Familia Canidae – psi, zveri srednjeg rasta. Prsti su im snabdeveni jakim tupim
kandžama koje ne mogu da se uvuku unutra. Domaći pas - Canis familiaris je prva
životinja koju je čovek pripitomio. Široko rasprostranjena vrsta u Evropi je vuk –
Canis lupus. U Severnoj Americi živi prerijski vuk ili kojot - Canis latrans, dok šakal
- Canis aureus naseljava jugoistočnu Evropu, Aziju i severnu Afriku. Canis dingo –
dingo, divlji pas živi samo u Australiji. Od lisica poznate su Vulpes vulpes – obična
lisica i Alopex lagopus – polarna lisica.
o Familia Ursidae – medvedi, najkrupnije zveri današnjeg doba. Imaju po pet prstiju
na plantigradnim stopalima, a kandže su dugačke ali tupe. Imaju vrlo mali rep.
Nemaju slepo crevo i nemaju zube razdirače. Slično kunama i psima, medvedi
takođe imaju kost u muškom kopulacionom organu, Os penis ili Os priapi. Kod nas
živi mrki medved – Ursus arctos, rasprostranjen u Evropi i severnoj Aziji. Najveći
među današnjim medvedima Thalassarctos maritimus – beli medved, živi na
krajnjem severu. U Aziji živi Selenarctos thibetanus – tibetanski ili himalajski
ogrličar (mesečev medved).
o Familia Mustelidae – kune, zveri srednjeg ili malog rasta. Imaju kratke noge,
plantigradno stopalo i vitko, izduženo telo. Razvijene su im analne žlezde za
odbranu i obeležavanje teritorije na kojoj žive. Kod nas su česte: Martes martes –
kuna zlatica, Mustela nivalis – lasica, Lutra lutra – vidra, Meles meles – jazavac,
Mustela putorius – tvor.
o zveroFamilia Procyonidae – rakuni ili enoti. Životinje slične medvedima, imaju
plantigradno stopalo, nemaju slepo crevo, ali su malog rasta i rep im je veoma
dug. U Aziji žive Ailurus fulgens – mali panda i Ailuropoda melanoleuca – veliki
panda. U Severnoj Americi najpoznatiji je Procyon lotor – američki rakun.

15. Red ljiljaka (slepi miševi, šišmiši)
• Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog leta i
eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih
šaka i zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju se tokom dana, viseći
naglavačke u pećinama, šupljem drvetu, ili zgradama.
• Postoji oko 1.100 vrsta slepih miševa na svetu.

16. Red zečeva
• Zec je mali sisar iz porodice Leporidae, koja je rasprostranjena širom sveta.
Imaju pored jednog para glodnjaka, sa desne i leve strane, još po jedan mali zub –
paraglodnjak, što u svemu sačinjava četiri sekutića. Po toj osobini ova grupa životinja je
dobila naziv Duplicidentata(lat. duplex – udvojen, dens, dentis – zub) Sekutići su celom
površinom pokriveni gleđu, a kutnjaci su bez korena. Red Lagomorpha obuhvata mali
broj vrsta koje su objedinjene u svega dve familije. Lepus europaeus - poljski zec, Lepus
timidus – polarni ili beli zec i Oryctolagus cuniculus – kunićspadaju u familiju Leporidae,
a vrste roda Ochotona u familiju Ochotonidae. Postoji sedam različitih rodova ove
porodice. Zečevi obično žive 4-10 godina. Domaći zec može živeti 6-12 godina, pa i više.
Brzo se reprodukuju

17. Red glodara (pacov, veverice, bodljikavo prase)
• Ordo Rodentia (glodari) – najobimniji red sisara. Glavnu karakterističnu odliku u telesnoj
organizaciji glodara predstavljaju njihovi zubi, koji su naročito diferencirani odgovaraju
specijalnom načinu ishrane ovih životinja. Sa svake strane u gornjoj i donjoj vilici imaju
po jedan sekutić, dakle ukupno četiri zuba – dva dole i dva gore. Oštrim ivicama ovih
zuba glođu i stružu čvrste biljne produkte, pa su stoga ovi zubi i dobili naziv glodnjaci, a
cela grupa životinja nazvana je glodarima. Sekutići ili glodnjaci nemaju koren i rastu
tokom čitavog života. Zubi rastu pri osnovi, a istovremeno se pri vrhu stružu i troše
glodanjem tako da stalno održavaju uglavnom istu dužinu. Očnjaci kod glodara ne
postoje, pa se između sekutića i kutnjaka nalazi širok prostor bez zuba, označen kao
diastema. Kutnjaci glodara pogodni su za mlevenje tvrde biljne hrane. U vezi sa načinom
ishrane i mišići žvakači su vrlo snažno razvijeni. Glodari naseljavaju sve kopnene oblasti
Zemljine površine, a naknadno su preneti i na kopno Australije, gde su se takođe
neverovatno brzo raširili i namnožili. Naglom širenju i razmnožavanju ovih životinja
naročito doprinose sledeće odlike:
• glodari vrlo brzo postaju polno zreli i pare se;
• vrlo su plodni i rađaju znatan broj mladunaca;
• plode se većinom nekoliko puta godišnje.
• Veličina varira od 6 cm dužine i 7 g težine (afrički patuljasti miš) do 130 cm dužine i 45
kg težine (kapibara).
o tekunica, Cricetus cricetus - hrčak, Spalax leucodon – slepo kuče, i posebno česti:
Mus musculus – kućni miš, Rattus norvegicus - sivi pacov i Rattus rattus - crni
pacov. Najveći glodar Evrope je Castor fiber – dabar. U mediteranskoj oblasti
Evrope i Afrike živi Hystrix cristata – bodljikavo prase. Najveći današnji glodari žive
u Južnoj Americi, pri čemu je Hydrochoerus capybara – kapibara ili vodena svinja
na prvom mestu po težini (do 50 kg). Cavia porcellus je divlje zamorče ili morsko
prase, od koga je dobijena pitoma ili domaća forma Cavia cobaya koja se često
koristi kao eksperimentalna životinja, dok su Myocastor coypus (nutrija) i
Chinchilla lanigera (činčila) ekonomski značajne vrste.

18. Perajari (morski lavovi, foke i morževi):
• Perajari su grupa velikih vodenih sisara, koji se odlikuju time što su im sva četiri
ekstremiteta potpuno adaptirana u peraja. Ova grupa ima različite taksonomske statuse:
pojedini je smatraju redom klase sisara, a pojedini podredom (ili natfamilijom) u okviru
reda zveri (Carnivora).
• Po izgledu, veoma podsećaju na torpedo. Mnoge grupe ovih sisara su snalažljivije u vodi,
nego na kopnu. Mogu veoma duboko i dugo da rone. Još jedna od karakteristika jeste
brz razvitak juvenilnih jedinki, čak najbrži medju sisarima.
• Parenje ove vrste sisara obavlja se u velikim grupama na kopnu
• Njihove morfološke karakteristike su vezane za život u vodenoj sredini. U potkožnom
sloju je debeo sloj masti.
• Postoje 33 vrste perajara koji se razvrstavaju u tri porodice:
o prave foke: Phocidae
o ušate foke: Otariidae
o morževi: Odobenidae

19. Red kitova, delfina
• Vrhunske grabljivice
• Telo im je hidrodinamicno
• Kit prosečno pojede 227 kilograma hrane svakodnevno
• Kitove odlikuje neobična dugovečnost. Neke vrste, kao npr. grenlandski kit, mogu
doživeti i više od 200 godina. Do sada najstariji poznati primerak, mužjak, je uginuo u
211. godini.
• Kitovi su, pored morskih krava, jedini sisari potpuno prilagođeni životu u vodi. Oni čitav
svoj život provode u vodi, a na kopnu ne mogu preživeti. Na kopnu bi ih ugušila
sopstvena težina, osušili bi se ili bi zbog jako dobre toplotne izolacije uginuli od toplotnog
udara. Čitava građa tela, kao i sve telesne funkcije su primerene životu u vodi. A uprkos
tome, imaju sve najvažnije osobine zajedničke svim sisarima:
• Kitovi, umesto škrga imaju pluća, i moraju disati vazduh. Kako je njihov respiratorni
sistem savršeno prilagođen životu u vodi, dugo vremena mogu provesti ispod površine.
Udisanje kiseonika znatno je ekonomičnije od njegovog preuzimanja iz vode. Neke vrste
kitova mogu s jednim udisajem roniti i do dva sata.
• Imaju srce čije su radne sposobnosti izvrsne. Za razliku od ribljeg srca, srce kita je
podeljeno na više komora. To pomaže da se kiseonik, apsorbovan u krvi, mnogo
efikasnije rasporedi u telu.
• Kitovi su toplokrvne životinje, a ne životinje promenljive toplote kao ribe.
• Svi kitovi rađaju živu mladunčad, i doje ih krajnje masnim majčinim mlekom iz posebnih
mlečnih žlezda. Čitav razvoj embriona se odvija u telu majke, i za to vreme se embrion
hrani preko placente.
• U kitove spadaju neke od najvećih životinja koje su ikada živele na zemlji. Plavi kit
(Balaenoptera musculus) je sa svojih 33 metara i 190 tona najveća vrsta na Zemlji, ali i
veća od svih svojih fosilnih predaka, dok je ulješara(Phuseter catodon) najveći mesožder
koji je ikada živeo na Zemlji.
• Grupe kitova, koje se često zovu škole, sastoje se najčešće od 10 do 50 životinja. U
određenim okolnostima (u slučaju masovne pojave hrane ili u razdoblju parenja), grupe
mogu brojati i daleko više od 1000 jedinki. Pri tome je moguće i druženje s drugim
vrstama kitova.

20. • Pojedine škole imaju čvrsto utvrđenu hijerarhiju, pri čemu se mesto u hijerarhiji utvrđuje
ugrizima, guranjem ili sudaranjem. Ponašanje unutar grupe postaje agresivno samo u
krajnje stresnim situacijama kao što su nedostatak hrane ili u zatočeništvu. U normalnim
okolnostima kontakti se uspostavljaju vrlo miroljubivo i ljubazno. Veliku ulogu pri tome
igra kontaktno plivanje, uzajamno glađenje perajima i dodirivanje noseva. Isto tako,
poznata su i razigrana ponašanja, iskakanje iz vode, izvođenje salta i udaranje perajima
po površini vode. Takvom su ponašanju sklone i odrasle životinje.
• Za sporazumevanje kitovi ispuštaju glasove slične pevanju koji se šire stotinama
kilometara daleko. Novija istraživanja su pokazala, da svaka grupa kitova razvija svoju
tipičnu pesmu. Ponekad se neki kit može prepoznati po svojoj specifičnoj nezamenjivoj
pesmi. Kako grupe ili pojedini kit iz sezone u sezonu menja samo jedan manji deo svoje
pesme, neki stručnjaci smatraju da je moguće po sličnosti pesme razaznati međusobnu
srodnost pojedinih grupa kitova.
• Love u grupi, a često se pri tome udružuju i s drugim vrstama. Tako mnoge vrste delfina
imaju lovačke pohode na velika jata riba zajedno s velikim tunama. Čitave škole orki
zajedno love druge, čak i veće kitove. Grbavi kitovi zaokruže jato manjih riba pa
ispuštanjem mehurića naprave zavesu oko njih što izbezumljenu lovinu navede da se
zbije u svojevrsnu kuglu u koju se oni onda stušte otvorenih usta i tako ih love.
• Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i
navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja
znači „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.
• Reč „delfin“ ima više značenja i može podrazumevati:
• svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);
• svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);
• svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje kitove zubane);
• pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprotranjenije i najpopularnije vrste delfina
• Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine,
iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im
varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda,
najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom
ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u redu Cetacea, i relativno mlada:
delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom Miocena.
• Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su
zakržljale noge. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina.
• Delfini imaju fuziformno telo prilagođeno za brzo plivanje. Na glavi imaju melon, okrugli
organ koji koriste za eholokaciju. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na
osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik, sa visoko strukturiranom
moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi
su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk.
Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela.
• Delfini često skaču iznad površine vode izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne
postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.
• Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa
naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoge priče o delfinima koji su štitili

21. brodolomnike od ajkula. Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac: nakon
što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su ribare
odvratili od plovidbe na pučinu.
• Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima od oko tuceta životinja. Na mestima sa
obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000
delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu
razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja,
zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.
• Delfini su jedna od retkih životinja koje se kao i ljudi pare ne samo zbog razmnožavanja.
Čak i tokom neplodnih dana u ženskom menstrualnom ciklusu, delfini su primećeni kako
se pare iz zadovoljstva i međusobnog vezivanja.
Red kopitara (konji, nosorozi, žirafe)
• Imaju jedan ili tri prsta obloženih snažnim rožnim navlakama u obliku kopita
• Kopito je snažno, čvrsto, a istovremeno je i lagano što omogućava lakše kretanje
• Biljojedi su
• Kopitari (lat. Perissodactyla) su red (lat. ordo) sisara koji imaju jedan ili tri prsta
obloženih snažnim rožnim navlakama u obliku kopita. Kopito je snažno, čvrsto, a
istovremeno je i lagano što omogućava lakše kretanje. Ranije su bili zastupljeni sa
velikim brojem raznovrsnih oblika, od kojih je preko 500 vrsta izumrlo tokom tercijera
tako da danas ovaj red ima malo rodova i vrsta.
• Kopitari su biljojedi, pa im je tanko crevo veoma dugačko, a slepo crevo jako dobro
razvijeno, dok žučni mehur kod njih ne postoji. Ženke imaju jedan par mlečnih žlezda
koje se nalaze u predelu zadnjih nogu i rađaju najčešće po jedno mladunče.

22. Red papkari (divlje svinje,nilski konji)
• Papkari (Artiodactyla) su veliki red sisara ungulata koji imaju paran broj prstiju na
nogama („papke"), kao i karakterističnu građu kostiju skočnog zgloba. U papkare
ubrajamo svinje, nilske konje, kamile i preživare (među kojima su najbrojnija grupa
šupljoroga goveda). Red papkara obuhvata oko 220 savremnih vrsta, koje naseljavaju
sve kontinente (u Australiju su ih uneli ljudi).
• U papkare ubrajamo svinje, nilske konje, kamile i preživare.

23. Red surlaši (slonovi, mamuti)
• Imaju surlu po kojoj je ceo red dobio ime
• Danas su slonovi jedini živi predstavnici
• Imaju kljove
• Ogromnih su razmera
• Ugrožena su vrsata jer su gotovo istrebljeni zbog lova na njih (slonova kost,slonovča).
• Red surlaša (Proboscidea) je dobio ime po svom najupadljivijijem svojstvu, surli
(proboscis). Njeni jedini danas živi predstavnici su slonovi.
• Surlaši se ne razlikuju od drugih kopnenih sisara samo svojom upadljivom osobinom-
surlom, nego i neobičnim zubima (kljove) i najčešće ogromnim razmerima svog tela. Te
osobine ne treba smatrati nekim nedostatkom nego rezultatom visoko specijalizovanog
razvoja standardnih oblika sisara.
• Razvilo se 5 porodica (25 rodova) s više od 150 (ukupno) različitih vrsta u redu surlaša.
Među njima su bili i mastodonti i mamuti, još bliži srodnici današnjih slonova.
• Surlaši se ne razlikuju od drugih kopnenih sisara samo svojom upadljivom osobinom
surlom, nego i neobičnim zubima (kljove - sekutići) i najčešće ogromnim razmerima
svog tela. Različite porodice surlaša su nekada bile vrlo rasprostranjene na Zemlji. Neke
vrste su imale i do četiri kljove. Danas žive samo slonovi sa dve kljove u gornjoj vilici, i
to na vrlo ograničenom životnom prostoru. Začeci surli su u početku bili jedva primetni, i
verovatno su precima današnjih slonova koji su živeli u močvarama služili kao organi za
disanje. Kasnije se surla razvila u vrlo istančan organ sa velikim brojem različitih mišića
kojim se može dohvatiti lišće sa visokog drveća, ali takođe i spretno čupati busenje trave
u stepama. Kljove su bile vrlo raznovrsne. Neke su bile ravne, neke svrdlaste, savijene
prema gore ili prema dole, lopataste, smeštene u gornjoj ili u donjoj čeljusti ili u obe,
neke su rasle u stranu a druge prema sredini ili tesno jedna uz drugu, vrlo različitih
dužina (i do 4 metra) i debljina.
• Za sistematizaciju pojedinih surlaša je manje važan oblik surle ili kljova. Istražuje se pre
svega građa kutnjaka. Tokom razvoja, oni su se menjali i prilagođavali potrebama
životinja. Grizna površina kutnjaka je tokom razvoja menjala oblik, pa je bila kvrgava
kod mastodonta, da bi mamuti imali kutnjake lameliranog oblika, kao i današnji slonovi.
Danas slonovi imaju po jedan kutnjak u svakoj polovini gornje i donje vilice, što znači da
ih ima ukupno četiri. Žvakanjem najčešće prilično tvrde hrane, slonovi „troše“ kutnjake
tako, da nakon određenog vremena više nisu dovoljno efikasni. Stoga se kutnjaci tokom
života jednog slona menjaju šest puta, što znači da slon može istrošiti tokom života
sedam „generacija“ kutnjaka. Ako ne strada ranije, kad potroši i sedmu generaciju
kutnjaka, osuđen je na smrt od gladi. Mladunci nakon prve godine starosti gube prve
kljove da bi ih zatim zamenile trajne kljove koje neprekidno rastu.
• Slonovi (Elephantidae) (od lat. elefantus) su porodica viših sisara. Svi su, bez izuzetaka,
biljojedi i hrane se pre svega travama i lišćem, ali u slučaju nedostatka te hrane, jedu i
granje, grmlje, koru i sličnu hranu. Oni imaju dugačku surlu pomoću koje se brane,hrane
i piju vodu.
o Slonovi su najveći kopneni sisari koji danas žive na zemlji. Na rođenju, mladunče
može biti teško i do 100 kg. Visina slona je do 7m (sa surlom). Samo u surli, slon
ima više od 40.000 mišića. Skotnost slonice traje 20 do 22 meseca i najduža je od

24. svih kopnenih sisara. Mogu živeti do 70 godina. Najveći slon je ubijen 1974. u
južnoj Angoli i bio je težak 12.240 kg.
o Danas žive još samo tri vrste surlaša:
 afrički slon (Loxodonta africana)
 šumski slon (Loxodonta cyclotis)
 azijski slon (Elephaski slo maximus)
• Mamut je jedna od nekoliko izumrlih vrsta surlaša čiji su ostaci nađeni u naslagama iz
pleistocena na svim kontinentima osim Australije i Južne Amerike. Najpoznatiji je severni
mamut. Većina vrsta bila je veličine današnjeg slona. Mnoge vrste imale su kratko
unutrašnje krzno i dugo spoljašnje krzno. Imali su duge savijene kljove koje su se
nekada ukrštale. Mamuti su živeli od pre 4,8 miliona godina do pre oko 35000!!!! godina.
• Ostaci mamuta pronađeni su u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi. Veruje se da su
nastali pre oko 4,8 miliona godina u severnoj Africi, u vreme Pliocena, gde su nađene
kosti Mammuthus africanavus-a u Čadu, Libiji, Maroku i Tunisu. Mammuthus
subplanifrons, pronađen u Južnoj Africi i Keniji, se takođe smatra za jednu od najstarijih
vrsta (pre oko 4 miliona godina).
• Uprkos svom afričkom poreklu, oni su zapravo mnogo bliži modernom Azijskom slonu
nego bilo kom od dve vrste Afričkih slonova. Zajednički predak ovih slonova odvojio se
od afričkih slonova pre oko 6 – 7,3 miliona godina. Azijski slonovi i mamuti podelili su se
oko pola miliona godina kasnije (pre 5,5 – 6,3 miliona godina).
• Kasnije je Afrički mamut migrirao na sever u Evropu gde je stvorio novu vrstu, južnog
mamuta (Mammuthus meridionalis). On se proširio širom Evrope i Azije i prešao preko
Beringovog moreuza (danas pod morem) u Severnu Ameriku.
• Pre oko 700.000 godina tadašnja topla klima se značajno promenila i savane Evrope,
Azije i Severne Amerike ustupile su mesto hladnijim i manje plodnim stepama. Južni
mamut je postepeno iščezavao, a zamenio ga je stepski mamut (Mammuthus
trogontherii) koji je bio prilagođeniji hladnim stepama. Ova promena je stvorila runastog
mamuta, Mammuthus primigenius) pre oko 300.000 godina. Runasti mamuti su bili
prilagođeni da izdrže izuzetne hladnoće ledenih doba.
• Dlakavi mamuti su bili izuzetno uspešna vrsta; prostirali su se od Španije do Severne
Amerike i veruje se da su bili izuzetno brojni.