4. Planiranje porodice
• Planiranje porodice se ne može svesti samo na
ograničenje broja dece ili određivanje razmaka
između dva rađanja.
• Roditelji moraju posvetiti pažnju i vaspitanju i
zdravlju dece.
• Mladi ljudi sve ranije stupaju u seksualne odnose i to
ima za posledicu neželjene trudnoće – to najčešći, ali
najlošiji metod planiranja porodice!
5. Planiranje porodice
• Zdravstvena služba ima značajne zadatke kada
je u pitanju planiranje porodice, npr:
zdravstveno-vaspitni rad, lečenje steriliteta,
uvođenje metoda kontracepcije i dr.
• Socijalna zaštita ima značajna ulogu u širenju
shvatanja odgovornosti roditelja – pruža
pomoć porodici da stvori uslove za opstanak
njihovih potomaka.
6. Sterilitet
• Sterilitet predstavlja zdravstveno stanje osobe
koja ne može da ima potomstvo.
• Bračna sterilnost pogađa oko 15 % bračnih
parova.
• U slučaju bračne sterilnosti, ispituju se oba
partnera.
7. Sterilitet
• Sterilitet kod muškaraca se javlja usled
nedostatka spermatozoida u semenoj tečnosti,
smanjenja broja spermatozoida ili njihove
umanjene sposobnosti za oplođenje (smanjena
brzina, nemogućnost penetracije jajne ćelije...)
• Uzroci ovog poremećaja mogu biti: zapaljenje
testisa, oboljenja semevoda, prostate, semenih
kesica.
8. Sterilitet
• Sterilitet kod žena je učestaliji (oko 60%), a uzroci
su različiti.
• Česti uzroci su: zapaljenje ovarijuma (jajnika),
prepreka pri spajanju spermatozoida i jajnih
ćelija, oboljenja spoljašnjih genitalnih organa ili
poremećaj u radu endokrinih žlezda.
• Čest uzrok steriliteta je i genetički faktor!
9. Genetičko savetovanje
• Genetičko savetovanje podrazumeva
postavljanje pravilne dijagnoze, procenu
dijagnoze i utvrđivanje rizika pojave neke
nasledne bolesti u porodici.
• Genetičko savetovanje podrazumeva i svestranu
pomoć stručnjaka porodici u kojoj nasledno
oboljenje postoji. Pomoć se sastoji u tome da
porodica razume i prihvati probleme, a zatim u
nalaženju mogućnosti da se posledice ublaže.
10. • Danas postoje metode pomoću kojih se
nasledne bolesti mogu otkriti u prenatalnom
periodu.
• Genoterapija – zamena mutiranih gena
normalnim genima.
Genetičko savetovanje
12. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
• Geni determinišu osobine ponašanja
indirektno – putem determinacije nastanka
odgovarajućih enzima i drugih proteina od
kojih zavise struktura i funkcionisanje neurona
i drugih tipova moždanih ćelija.
• Većina osobina ponašanja ne ispoljava se
odmah, već se postepeno formira u toku
života.
13. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
• Proces razvijanja osobina uslovljeno je
genetičkom konstitucijom organizma, ali je i
pod uticajem sredine.
• Najinteresantije nasledne osobine koje se
mogu analizirati su: inteligencija, crte ličnosti i
talenti.
14. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
Inteligencija primarno predstavlja sposobnost čoveka
da rešava određene situacije.
• Može se izmeriti pomoću psihometrijskih testova
pomoću njih se dobija koeficijent inteligencije (IQ).
• IQ 70 – mentalna zaostalost;
• IQ 80 – 120 – prosečna inteligencija;
• IQ iznad 120 – natprosečna intelgencija.
Naučnici smatraju da genotip 60 %, sredina oko 30 % ,
a interakcija genotipa i sredine oko 10 % utiču na
razviće čovekove inteligencije.
15. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
• Analize psiholoških odlika ličnosti pokazuju znatan
udeo naslednih faktora u njihovom razvijanju.
• Ove osobine su najčešće pod kontrolom poligena.
• Pod uticajem naslednih fakora su najčešće: osobine
temperamenta, introvertnost, ekstrovertnost.
• Pod kontrolom faktora sredine: kritičnost,
intuitivnost, osetljivost.
16. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
• Specijalne sposobnosti su nasledne verbalne
sposobnosti i sposobnost orijentacije u
prostoru, dok su sposobnost razmišljanja i
pamćenja pod uticajem sredine.
• Različiti talenti su takođe genetski uslovljeni.
• Genetičke promene mogu dovesti i do
različitih mentalnih oboljenja.
17. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
• Aberacije telesnih hromozoma mogu imati kao
posledicu veći ili manji stepen umne zaostalosti.
Međutim, poremećaji u polnim hromozomima ne
moraju imati ovakav efekat.
• Bez obzira na to, poremećaj mentalnih
sposobnosti je izražen kod osoba kod kojih je
dijagnostikovan Klinefelterov sindrom, Tarnerov
sindrom.
• Veći broj mentalnih oboljenja nastao je usled
mutacija u pojedinačnim genima, a najveći broj
spada u enzimopatije.
18. Genetička uslovljenost
čovekovog ponašanja
• Najveći broj mentalnih oboljenja nastaje usled
mutacije u poligenima. Takve bolesti su:
šizofrenija, manična depresija,epilepsija i drugi
psihoneurotični poremećaji.
• Svi pomenuti primeri se odnose na tzv.
aberantne osobine ponašanja, ali osobine
koje u manjoj meri odstupaju od normalnog
ponašanja nazivaju se devijantne osobine.
