2. Опште одлике зглавкара
Најбројнија група организама
Прилагођени разноврсним условима
живота
Јављају се на различитим стаништима
Тело: глава, груди, трбух
На површини тела- чврста кутикула
Кретање помоћу ногу, неки крилима
Одвојених полова- полно
размножавање
4. Ракови
Станиште: слане и слатке воде, баре
мочваре, чак и подземне воде.
Неки насељавају и влажна места на
копну
Неки су паразити других животиња
Исхрана разноврсна: филтрирање,
активно лове или се хране угинулим
животињама
5. Ракови- речни рак
Станиште: реке, потоци и језера
Ноћу лови, дању се сакрива испод камења
Рибе (гргеч, штука) и видре су непријатељи
рака
Исхрана: црвима, мекушцима, вод. инсект.
6. Грађа тела рака
Главени и грудни део су срасли
Региони: главено-грудни и трбушни
На површини тела оклоп
Пресвлачење
7. Грађа рака
Ноге -разнолике по изгледу и улози
Ноге зглобљене са главено-грудним
регионом- за ходање
Први пар се завршава снажним
клештима- напад и одбрана
Ноге на трбушном региону за пливање
(код мужјака прва два пара ових ногу
служе за размножавање)
Последњи пар ногу лепезаст- са
последњим чланком тела чини репну
лепезу
8.
9. Два пара антена- улога чула равнотеже,
додира и мириса
Очи су сложене
10. Црево- више делова, у предњи део
жлезда за варење
Транспортни систем отворен
Срце петоугаоно
Дишу - шкргама
11. Излучивање- антеналне жлезде
(зелене жлезде)
Размножавање полно- парење
октобар, новембар
Женка носи јаја на трбуху и брине о
њима
у мају се излегу рачићи
*жлезда- орган у телу који има способност да производи и лучи одређене
материје
12. Разноврсност и значај ракова
1. Мокрице
Врста рака која живи на копну
Честе су у домаћинству
18. Разноврсност и значај ракова
Важна карика у ланцу исхране
Човек их користи у својој исхрани
Чистачи вода
Индикатори чистоће вода
Речни рак је не сме да се лови нити
убија јер је на листи угрожених
животиња
29. Разноврсност и значај паукова
Паук крсташ- шара облика крстића
Мреже широке овалног облика
У баштама чест становник
30. Разноврсност и значај паукова
Водени паук-споротекуће и стајаће
воде
Прави паучинасто гнездо под водом на
биљкама
Формира око тела мехур ваздуха из ког
узима кисеоник
31. Разноврсност и значај паукова
Паук краба- спољашњим изгледом и
бочним кретањем подсећа на крабе
Различитих боја- прилагођ. се средини
Не плете мреже
32. Разноврсност и значај паукова
Паук скакач и паук тркач- тело обрасло
длачицама
Очи кружно распоређене
Не плету мрежу-лове из заседе
Болан угриз за човека
33. Разноврсност и значај паукова
Пауци су изузетно значајни у природи
Хранећи се инсектима он истовремено
чисти околину од штетних инсеката
За пауке се често због тога каже да су
еколози
35. Све шкорпије имају отровну жаоку на
задњем крају тела
У вези је са отровном жлездом
Улога- напад и одбрана
Плен хвата помоћу клешта на предњем
крају тела
Хране се инсектима, пауцима, ситним
глодарима
36. Код шкорпија се јасно препознају
чланци на телу- савитљивије су и
покретљиве
38. Крпељи
Пауколики зглавкари
Главено-грудни и трбушни регион су
међусобно срасли
Распрострањени у свим деловима
света
Већином сувоземни, неки живе у
слатким и сланим водама
Паразити и слободноживећи
39. Крпељи
Паразити: биљака, гљива и животиња
Крпељ иксодус паразит гмизаваца, птица
и сисара-хране се крвљу домаћина
Живи на трави, у жбуњу, испод опалог
лишћа- качи се за свог домаћина
Најактивнији су у пролеће и јесен
Веома ситни
41. Заштита од крпеља
Редовно кошење траве
Приликом боравка у природи-
одговарајућа гардероба
Након боравка у природи прегледати
све делове тела, укључујући и косу
42. Уколико приметите крпеља на себи
Крпеља никад не уклањајте сами!!!
Уколико крпеља уклања нестручно
лице, може се десити да остане део
крпеља у кожи
Обратите се лекару!!!
Крпеља не треба поливати алкохолом,
бензином, уљем или палити
43.
44. Сродници крпеља:
Гриње- налазе се у кућној прашини
Живе у теписима, намештају,
постељини, душецима
Хране се изумрлим ћелијама коже и
свим честицама органске материје
46. Шуга
Женка у кожи човека прави ходнике и
полаже јаја- нови паразити, излазе на
површину коже- СВРАБ
Брзо се шири- лоши хигијенски услови
47. За оне који хоће да знају више
Како лајмска болест настаје? - Болест настаје најчешће убодом
крпеља, а може и само контактом са садржајем који крпељ
излучује, уколико је кожа и слузокожа повређена.
убод крпеља се најчешће не примети. Место убода не боли и не
сврби, а не осећа се ни кретање крпеља по кожи.
На месту инфекције се у око 50% случајева јавља црвенило
познато као еритем
Повишена температура и благи болови у мишићима један су oд
симптома који може да сигнализира на инфекцију, уколико је
одређена особа дошла у додир са зараженим крпељом
Због раширене инфекције може да дође до запаљења мозга и
можданих овојница, а инфекција може да захвати и нерве у
лобањи, као и периферне нерве, срце, структуре ока, зглобове,
тетиве и мишиће везивног ткива, а некада и кости.
Болест се у раној фази може лечити антибиотицима
48. Стоноге
Тело: глава и труп. На глави пар
антена- чула и очи (немају све очи)
Труп граде чланци, са којих полазе 1 до
2 пара ногу
49. Стоноге
Распрострањене широм света-од
тропских предела до хладних сев.обл.
Влажна места: стеља, маховине, под
камењем, неке у земљи
Ноћне животиње- склањају се од светла
Неке су грабљивице- инсекте, неке једу
труле биљне остатке
50. Стоноге
Вилицама око усног
отвора уситњавају
храну
Дишу трахејама
Трахеје- разгранате
цевчице испуњене
ваздухом
Ваздух из спољашње
средине преко малих
отвора на боковима
тела
55. Колико стоноге имају ногу?
Најчешће до 60- неке до 180 ножица
Тело стонога увек има више од 11
чланака, неке и до 200
Једна врста стоноге дугачка је око 30
cm