1. Inteligencija

2. Šta znači biti pametan?!?

3. Definicije inteligencije...
 Biolška definicija- Inteligencija se definise kao sposobnost
adaptacije ili prilagodjavanja, kao sposobnost snalaţenja u
novim situacijama.
 PSIHOLOŠKA DEFINICIJA- Inteligencija je sposobnost
učenja , sposobnost korišćenja starog iskustva u novim
situacijama.
Suština inteligencije je rešavanje problema uviđanjem ili
shvatanjem bitnih odnosa u datoj situaciji.

4. Teorija dva faktora
Spirmanova definicija:
 Postoji jedna opsta inteligencija, koja je stecena
nasledjem, i vise specificnih sposobnosti, koje su
rezultat posebnih interesovanja, ucenja ili
vezbanja;
 G-faktor(opsti faktor);
 S-faktor(specifican faktor).

5. Umni količnik
 Umni koločnik je količnik između umnog i kalendarskog
uzrasta. Izraţen formulom on glasi:
 Umni količnik= umni uzrast/ kalendarski uzrast x 100
 Ako se umni uzrast poklapa sa kalendarskim, u tom slučaju
reč je o prosečnom detetu.
 Umni i kalendarski uzrast ne moraju da se podudaraju. Umni
uzrast moţe biti veći od kalendarskog (napredno dete), ili
manji od kalendarskog (nazadno dete).

6. Teorija primarnih mentalnih
sposobnosti(7) Luis Terston
 Verbalna sposobnost;
 Spacijalna(perceptivna)sposobnost;
 Perceptivna sposobnost;
 Numerička sposobnost;
 Memorisanje;
 Verbalna fluentnost(rečitost);
 Rezonovanje.

7. Teorija Viševrsnih inteligencija,
Hauard Gardner
 Lingvistička inteligencija(sposobnost razumevanja






pojmova);
Logičko-matematička inteligencija;
Vizuelno-spacijalna inteligencija(sposobnost
razumevanja u prostoru);
Inteligencija telesnih pokreta;
Muzičko-ritmička inteligencija;
Interpersonalna inteligencija(sposobnost razumevanja
tudjih osecanja…);
Intrapersonalna inteligencija(sposobnost razumevanja
samog sebe).

8. Zadatak (za naprednu decu ):
Jovana ima 5 godina i na testu inteligencije rešila je sve
zadatke za dete od 6 godina. Izracunajte Jovanin koeficijent
inteligencije.
IQ=6/ 5 x 100
IQ=120
Jovana ima natprosečnu inteligenciju.

9. Bine- Simonova skala
Testovi koji se koriste u Bine- Simonovoj skali za uzrast dece
od 7 godina:
 Detetu se pokazuju slike i trazi od njega da kaţe šta





predstavlja prikazana slika,
Dete treba da imenuje četiri glavne boje (plavo, crveno, ţuto,
zeleno),
Treba da ponovi seriju od 6 brojeva koja mu je izgovorena,
Da navodi razlike izmedju dva objekta,
Da preslika sliku romba,
Da broji od 20 unazad.

10. Rasponi koeficijenata inteligencije i
njihova klasifikacija
klasifikacija
IQ rasponi
Postotak u svetu
Genijalni
181-200+
Nadereni
161-180
Vrlo superiorni
141-160
superiorni
121-140
6,7%
natprosečni
111-120
16,1%
Prosečni
91-110
50%
Fiziološki tupi
71-90
22,8%
Debili (moroni)
50-70
Imbecili
20-50
Idioti
Ispod 20
2-3%
2-3%

11. Umna zaostalost
Umna zaostalost moţe biti različitog stepena. Najčešće se razlikuju tri grupe
umno zaostalih osoba:
 Umni količnik debila kreće se između 50 i 70. Odrasli debili imaju uzrast od 8 do
12 godina.
 Umni količnik imbecila je između 20 i 50. Odrasli imbecili imaju umni uzrast
između 3 i 7 godina. Mogu da nauče da govore, ali ne i da pišu i čitaju.
 Idioti su najteţe umno zaostale osobe. Njihov umni količnik je ispod 20, a umni
uzrast odraslih idiota ispod 3 godine.

12. 45
40
35
30
25
Broj učenika
20
15
10
5
0
70-80
80-90
90-100
100-110
110-120
120-130

13. Inteligencija učenika u procentima
Visoka inteligencija
19%
Ispod proseka
1%
Iznad proseka
66%
Prosecna
14%

16. Grafik inteligencije devojaka
35
30
25
20
IQ devojaka u odnosu na
njihov broj
15
10
5
0
70-80
80-90
90-100 100-110 110-120 120-130

20. Odeljenja
Prosečna inteligencija
I1
109
I2
109,9
I3
108,3
I4
104,5
Ukupna
107,7
Broj učenika
Prosečna inteligencija
Dečaci
41
107,7
Devojke
57
107,9

21. Genetske razlike među polovima
 Procenjuje se da ta razlika iznosi 1%. Kada imamo na umu da
genetska razlika između šimpanza i ljudi iznosi svega 1,5%, to
je veoma značajno.
 Pol jedne osobe određuju dva hromozoma, po jedan od
svakog roditelja.
 Kod ţena, oko 20% gena na duplikatu X hromozoma ostaje
aktivno. Muškarci imaju aktivan samo jedan X hromozom
(plus nekoliko gena na slabašnom Y).
 Ţene su, dakle, genetski sloţenije od muškaraca.

22. Uticaj Nasleđa i sredine na razvoj
inteligencije

23.  Da li je čovek proizvod gena ili proizvod uticaja




sredine?
Nativisti: sudbina jedinke je u potpunosti
određena genetskom strukturom jedinke.
Empiristi (enviromentalisti): čovekovo
funkcionisanje je u potpunosti određeno njegovim
individualnim iskustvom.
Istina je, kao i obično, negde u sredini.
Pravilno postavljeno pitanje: koji je faktor
dominantan, presudan?

24. Zašto je vaţno postaviti to pitanje
 Obrazovanje: ako školsko postignuće shvatimo
kao rezultat genetskih faktora, onda nikakve
nastavne metode ne mogu poboljšati loš školski
uspeh. Jadino što moţemo je da prilagodimo
zahteve genetskim predispozicijama.
 Ako je školsko postignuće rezultat uticaja
sredinskih faktora, onda uz adekvatnu stimulaciju,
posebne nastavne metode, uz puno rada i
uloţenog truda moţemo očekivati i dobiti
uspešnog učenika koji ima slabo obrazovane
roditelje ili ima usporen kognitivni razvoj.

25. Ispitivanja na blizancima
 Jedan od načina ispitivanja obima uticaja nasleđa
i sredine su komparativne studije blizanaca i
usvojene dece a drugi studije porodica u kojima
se pokazuje kriminalno ponašanje nekog od
članova.
 Identični blizanci imaju isti genetski materijal, kao
duplikat čoveka. Razlike koje se mogu tokom
razvoja pojaviti kod razdvojenih identičnih
blizanaca su proizvod uticaja sredine a sličnosti
uticaja nasleđa.

26. Ispitivanja na blizancima
 Kada su identični blizanci odgajani u različitim
sredinama pokazuju veće korelacije između
inteligencije nego obični braća i sestre i više od
dvojajčanih blizanaca (obični braća i sestre, samo
istovremeno rođeni).
 To govori da je inteligencija u značajnoj meri
određena nasleđem a u maloj meri uticajima
sredine.
 Usvojena deca su u proseku uvek sličnija sa
svojim biološkim roditeljima nego sa usvojiteljima.

27. Stvaralačko mišljenje-kako se dolazi do
ideje?
 Faza pripreme;
 Faza inkubacije ili nerada;
 Faza inspiracije ili nadahnuća;
 Faza provere.
Objašnjenje inkubacije i inspiracije...

28. Da li ste znali da...?
 Ţvake poboljšavaju inteligenciju
 Više škole, više inteligencije
 Ţene sa visokim koeficijentom inteligencije su sklonije
opijatima 
 Pseća inteligencija jednaka je onoj dvogodišnjeg deteta
 Umerena konzumacija alkohola moţe da poveća inteligenciju
za nekoliko stepeni 
 Grickalice smanjuju koeficijent inteligencije

29. Zabavni test inteligencije
1. Ako legneš u 8 sati i navijes sat da ti zvoni u 9 sati, koliko
dugo ces spavati?
2. Neki meseci imaju 30, a neki 31 dan, koliko meseci u godini
ima 28 dana?
3. Sta pise na novcicu od tri dinara?
4. Doktor ti je dao tri tablete, da pijes jednu na svakih pola sata.
Koliko ces dugo piti tablete?
5. Ako pod punim Mesecom bacis crveni kamen u Crno more,
sta ce se dogoditi?

30. 6. Koliko rodjendana ima majka troje dece?
7. Jabuka ima tri grane, svaka grana ima tri grancice, svaka
grancica ima tri ploda, svaki plod ima tri kostice. Koliko ima
krusaka na stablu?
8. Koliko puta u toku 24 sata (jednog dana) minutna kazaljka
predje iznad satne kazaljke?
9. Ako danas u podne pada jaka kisa, moze li se za 36 sati
ocekivati jako sunce?
10. Beli petao snese jaje na srpsko-hrvatskoj granici. Da bi se
izbegao medjunarodni spor, cije je jaje?