7. 5
Sadržaj
• Predgovor ..................................................................................................................................... 6
• 1. Rezime ...................................................................................................................................... 9
• 2. Uvodna razmatranja ................................................................................................................ 10
• 3. Zakonski okvir i strateška dokumenta .................................................................................... 12
• 4. Metodologija prikupljanja i analize podataka ....................................................................... 22
• 5. Rezultati istraživanja ............................................................................................................... 24
• a. Narodna Skupština ..................................................................................................................... 24
• b.Vlada Republike Srbije ................................................................................................................ 27
• c. Agencije .................................................................................................................................... 38
• d. Uprave ...................................................................................................................................... 44
• e. Zavodi ....................................................................................................................................... 47
• f. Odabrane pravosudne institucije ................................................................................................... 51
• g. Javna preduzeća ......................................................................................................................... 54
• 6. Prikaz učešća žena na pozicijama odlučivanja
u pojedinim državama Evropske Unije i regiona ................................................................... 66
• 7. Zaključci .................................................................................................................................... 68
8. 6
Predgovor
Uprava za rodnu ravnopravnost, kao telo koje koordinira izvršenje Akcionog plana za sprovo-
đenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravno-
sti pokrenula je pitanje istinski ravnopravnog učešća žena u javnom i političkom životu.
Rodna ravnopravnost u procesima odlučivanja predstavlja veoma važnu komponentu u
implementaciji međunarodnih i domaćih standarda ženskih ljudskih prava u Srbiji. Zvanič-
no opredeljenje svih segmenata vlasti u Srbiji o neophodnosti uspostavljanja ravnomerne
zastupljenosti muškaraca i žena u ovoj oblasti je nešto što ipak ostaje u domenu deklarativ-
nog, a inicijalna ideja prilikom koncipiranja jednog ovakvog istraživanja je da se taj stav pro-
veri u konkretnim kadrovskim rešenjima u državnim institucijama. Prikupljanje podataka je
bilo naročito važno i sa aspekta poštovanja odredbi Zakona o ravnopravnosti polova, koji je
usvojen 2009. godine i njegovih rešenja o ravnopravnosti muškaraca i žena u odlučivanju.
Ova publikacija ima dokumentarno-informativni karakter i ima za cilj da pruži odgovor na
pitanje da li i koliko žene u državnim i javnim institucijama realno učestvuju u njihovom
9. 7
radu i donošenju odluka, odnosno da li postoji kritična masa od makar 30% žena na ruko-
vodećim pozicijama.
Rezultati koje možete da pogledate u daljem tekstu ne mogu se smatrati zadovoljavajućim
sa aspekta adekvatne zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, ali to je naša real-
nost i standard koji smo uspeli da dostignemo. Kontinuirani rad na unapređenju ovakvog
stanja će svakako biti nastavljen, pre svega zbog nas samih i vrednosti kojima težimo.
Nadam se da će predstavljeni podaci biti od pomoći državnim institucijama, kao i drugim
subjektima koji se bave pitanjem učešća žena na mestima odlučivanja u Srbiji, u njihovom
planiranju narednih aktivnosti. Takođe, verujem da će podaci iz ove publikacije ojačati
argumentaciju većine u našem društvu u zalaganjima da muškarci i žene imaju jednake
mogućnosti, ista prava i obaveze, jer samo ravnopravni mogu dati pun doprinos razvoju
našeg društva.
10. 8
Dr Natalija Mićunović
Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost
Ovo istraživanje je deo aktivnosti u okviru realizacije „Jednogodišnjeg programa za im-
plementaciju prve faze aktivnosti Nacionalnog akcionog plana”, koji sprovodi Uprava za
rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, uz finansijsku
podršku Kraljevine Švedske, kojoj ovom prilikom izražavamo veliku zahvalnost.
Nadamo se da ćemo biti u prilici da pomognemo ravnopravnom
angažovanju žena i muškaraca u javnom i političkom životu, jer
samo ostvarivanjem pune ravnopravnosti društvo može da se u
punom smislu razvija.
11. 9
1. Rezime
Istraživanje koje je pred vama predstavlja jedan od rezultata aktivnosti u okviru realizacije
„Jednogodišnjeg programa za implementaciju prve faze aktivnosti Nacionalnog akcionog
plana” (u daljem tekstu: Program za realizaciju NAP prioriteta), koji sprovodi Uprava za
rodnu ravnopravnost Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Realizaciju
ovog programa finansijski je podržala Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju
(SIDA), uz administrativno-finansijski menadžment agencije International Management
Group (IMG).
Postavljeni opšti cilj programa je povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i
ostvarivanja ravnopravnosti polova. Fokus svih aktivnosti tokom realizacije programa je
usmeren na tri strateške oblasti Akcionog plana i to: učešće žena u javnom i političkom
životu, ekonomsko osnaživanje žena i žene i uklanjanje stereotipa u medijima. Za ovo
istraživanje, od značaja je prva strateška oblast programa koja se odnosi na učešće žena u
političkom i javnom životu u Srbiji, konkretno na broj i vrste pozicija odlučivanja.
12. 10
2. Uvodna razmatranja
Činjenica je da su žene još uvek upadljiva manjina u političkom i javnom životu u Srbiji,
bez obzira na formalno-pravno obezbeđenu ravnopravnost i načelno prihvaćenu
realnost potrebe o povećanju učešća manje zastupljenog pola na pozicijama odlučivanja.
Tradicionalizam koji je duboko ukorenjen u našem društvu i neretko sveprisutne
predrasude, u znatnoj meri usporavaju ili čak onemogućavaju uspostavljanje novog
odnosaudruštvukojetežikaravnopravnostimuškaracaiženanaupravljačkimpozicijama.
Pravni poredak je, istina, odavno uklonio prepreke da žene mogu da biraju i budu birane
na izborima bez diskriminacije, da ravnopravno učestvuju u raspodeli funkcija vlasti i na
mestima odlučivanja putem imenovanja, postavljenja, delegiranja i drugo, ali faktičko
stanje stvari je takvo da su ove norme u koliziji sa realnim stanjem stvari, naročito kada
govorimo o javnom i političkom životu.
Uzimajući u obzir standarde Evropske unije i ostale međunarodne standarde zaštite
ljudskih prava i promocije rodne ravnopravnosti koje je Srbija prihvatila i inkorporisala u
svojezakonodavstvo,državaodnosnoVladaimaključnuuloguupromocijiiuspostavljanju
ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca u političkom i javnom životu i na mestima
odlučivanja.Javnoopredeljenjeizvršnevlastiopotrebiunapređenjarodneravnopravnosti
u oblasti političkog odlučivanja je svakako dobrodošlo i opšti je zaključak da je progres u
13. 11
toj oblasti zaista vidljiv, kao i to da je stanje stvari značajno unapređeno, ali timeVlada, kao
i ostali učesnici političkog i javnog života, imaju posebnu odgovornost u tom pogledu.
S tim u vezi, ovo istraživanje ima za cilj da prikaže podatke o zastupljenosti žena u
institucijama koje su upravo pod ingerencijama Vlade Srbije, kako kroz postavljanje
rukovodećeg kadra, tako i kroz finansiranje odnosno vršenje nadzora nad njihovim radom
i sprovođenjem zakona i drugih propisa. Time se dodaje na značaju rezultat istraživanja
koji je sprovedeno upravo u izvršnoj vlasti, koja je nadležna za sprovođenje zakona i ostalih
propisa,jerdajejasnijuslikuomanirukojiovavladaimapremasprovođenjuzakonauopšte
a naročito onih propisa koji se odnose na unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
14. 12
3. Zakonski okvir i strateška dokumenta
Srbija je prateći standarde Evropske unije, kao i drugih međunarodnih institucija i
dokumenata,pristupilanormiranjupravneregulativekojaseodnosinarodnuravnopravnost.
Usvojen je set rodnosenzitivnih ustavnih pravila, Zakon o ravnopravnosti polova i unete
su izmene jednog broja zakona koje regulišu oblasti od značaja za ravnopravnost polova.
Ostali propisi koji imaju odgovarajuće odredbe o ravnopravnom učešću žena u procesima
odlučivanja su Zakon o radu koji zabranjuje rodnu diskriminaciju i izborni zakoni koji
predviđaju sistem kvota od 30% za manje zastupljeni pol za parlamentarne, pokrajinske i
lokalne izbore.
Osim navedenih propisa, usvojena su i određena dokumenta koja imaju za cilj poboljšanje
položaja žena i unapređenje njihovog položaja i učešća na pozicijama odlučivanja. Ti
dokumenti su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne
ravnopravnostiiAkcioniplanzasprovođenjeNacionalnestrategijezapoboljšanjepoložaja
žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
15. 13
Ustav Republike Srbije1
Ustav u nekoliko svojih članova uspostavlja rodnu ravnopravnost odnosno ravnopravnost
žena i muškaraca i proklamuje politiku jednakih mogućnosti. Odredbe koje se odnose
na ovu oblast najpre se nalaze u članu 15. koji glasi: „Država jemči ravnopravnost žena i
muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.“
U delu koji se odnosi na zabranu diskriminacije, član 21. stav 2. glasi:„Zabranjena je svaka
diskriminacija,neposrednailiposredna,pobilokomosnovu,anaročitopoosnovurase,pola,
nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog
uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.“
Odredbe Ustava koje se odnose na učešće žena na pozicijama odlučivanja nalaze se i u
članu 53. koji glasi“Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da
pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije“, kao i u članu 60. stav 3.
koji glasi„Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.“
1 Proglašen odlukom Narodne Skupštine od 8. novembra 2006. godine
16. 14
Zakon o ravnopravnosti polova2
Pravni sistem Srbije je po prvi put zakonom uredio oblast ravnopravnosti polova, čime se
pridružio evropskim i svetskim zakonodavstvima koje su ovu oblast ranije normirale kroz
zakonski propis. Zakon o ravnopravnosti polova (u daljem tekstu Zakon) pripada grupi tzv.
antidiskriminatornih zakona i tretira ravnopravnost polova kao jedno od osnovnih ljudskih
prava i vrednosti savremenog i demokratskog društva. Ovim Zakonom, propisana je jasna
zabrana diskriminacije zasnovane na polu i rodu i predstavlja osnovni institucionalni i
zakonodavni okvir za ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
Zakonregulišesamonekeoblastizakojejezakonodavacproceniodasuposebnoznačajne
za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i propisuje samo deo posebnih mera za postizanje
ravnopravnosti polova i sprečavanje i eliminaciju diskriminacije po osnovu pola. Većina
pitanja koja su od značaja za realizaciju i sprovođenje politike jednakosti među polovima
regulisana su brojnim podzakonskim i opštim aktima (porodični odnosi, zdravstvo,
obrazovanje, radni odnosi i zapošljavanje i dr.).
Ovajpropisjeusvomtekstudominantnousmerenkajasnijemdefinisanjupolitikejednakih
mogućnosti u najvažnijim oblastima ostvarivanja ljudskih prava, na zaštiti prava na rodnu
2 “Službeni glasnik RS”104/2009
17. 15
ravnopravnost i naročito na uspostavljanju instrumenata i postupka zaštite, uzimajući u
obzir i posebne mere radi otklanjanja faktičke neravnopravnosti.
Odredbe Zakona koje se odnose na temu ovog istraživanja, a to je ravnopravnost na
pozicijama odlučivanja, nalaze se na više mesta u samom zakonskom tekstu i regulišu tu
oblast na posredan ili neposredan način.
Poštovanje međunarodnih standarda i ustavno jemstvo
Član 2.
Ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima
javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava,
potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav) i
zakonima, i svi su dužni da je poštuju.
Jemči se ravnopravnost polova, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog
prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom i zakonima.
Odredbe ovog Zakona ne mogu se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja ili ograničenja
nekog postojećeg prava utvrđenog drugim propisom.
18. 16
Politika jednakih mogućnosti
Član 3.
Organi javne vlasti razvijaju aktivnu politiku jednakih mogućnosti u svim oblastima
društvenog života.
Politika jednakih mogućnosti podrazumeva ravnopravno učešće polova u svim fazama
planiranja, donošenja i sprovođenja odluka koje su od uticaja na položaj žena i muškaraca.
Diskriminacija
Član 4.
Diskriminacija po osnovu pola je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako
postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje
ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje
ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj,
građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti.
19. 17
Jednaka dostupnost poslova i položaja
Član 14.
Ako zastupljenost manje zastupljenog pola u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodećim
mestima i u organima upravljanja i nadzora iznosi manje od 30%, organi javne vlasti su dužni
da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o državnim službenicima i Zakonom o
državnoj upravi.
Ravnomerna zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa u organima izvršne vlasti,
javnim, finansijskim i drugim institucijama
Član 37.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za predsednika Republike,
poslanike i odbornike, na način i u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se prilikom kandidovanja za izbore na sve funkcije i
imenovanja u organe javne vlasti, finansijske i druge institucije.
Ravnopravnost polova obezbeđuje se u toku sprovođenja izbornog postupka kroz sastav i rad
organa za sprovođenje izbora, u skladu sa propisima kojima se uređuju izbori.
20. 18
Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena
i unapređenje rodne ravnopravnosti3
Vlada Republike Srbije je 13. februara 2009. godine usvojila Nacionalnu strategiju za
unapređenje položaja žena i rodnu ravnopravnost (Strategija) koja predstavlja veoma važan
strateški dokument i koji će biti polazna osnova za razvoj daljih aktivnosti, ciljeva i mera
do 2015. godine. Ovim dokumentom Srbija je približila svoj pravni sistem međunarodnim
standardima i ujedno ispunila još jednu obavezu u smislu evopskih integracija u pravcu
poboljšanja rodne ravnopravnosti.
Strategijajeusvomtekstudefinisalašestoblastikojesuprepoznatekaonajreprezentativniji
pokazatelji rodne nejednakosti i nejednake zastupljenosti polova. Te oblasti se odnose
na učešća žena u kreiranju politika i u donošenju odluka u oblasti ekonomije i privrede,
obrazovanja, poboljšanja zdravlja žena, rodno zasnovanog nasilja, kao i rodnih stereotipa
u medijima i neobjektivnim izveštavanjem o nasilju nad ženama.
U tekstu Strategije, jasno se ističe opredeljenje za politiku jednakih mogućnosti, naročito
u Polaznim osnovama, u pasusu 11. koji glasi „Povećanje učešća žena u procesima
odlučivanja o javnim poslovima na svim društvenim nivoima i u svim oblastima, predstavlja
3 “Službeni glasnik RS”015/2009
21. 19
podsticaj za dalji razvoj demokratije i društva , te je pretpostavka da radrodna ravnopravnost
bude uključena u kreiranje društvenih politika kao doprinos ostvarivanju demokratije,
transparentnosti institucija, vladavini prava, pravde, razvoja i mira.“
Kao prvi od šest strateških pravaca razvoja koje promoviše ovaj dokument, nalazi se
„Povećanje učešća žena u procesima odlučivanja i ostvarivanja rodne ravnopravnosti“, koji
je kao svoj poseban cilj postavio ostvarivanje prava žena da ravnomerno sa muškarcima
učestvuju u odlučivanju. Realizacija ovog strateškog pravca je predviđena kroz ispunjenje
pet pojedinačnih ciljeva i to:
• Povećanje ućešća žena u prestavničkim telima na svim nivoima
• Povećanje učešća žena u izvršnim organima vlasti, na rukovodećim mestima,
u državnoj upravi i javnim službama
• Institucionalizacija mehanizama za ravnopravnost polova i aktivno uključivanje
u procese odlučivanja
• Stvaranje preduslova za učešće žena iz dvostruko i višestruko
diskriminisanih grupa u javnom i političkom životu
• Jačanje kapaciteta institucija podizanjem svesti i znanja
o rodnoj ravnopravnosti u političkom i javnom životu
22. 20
Strategija je prepoznala da je ravnopravno i ravnomerno odlučivanje jedno od temeljnih
ljudskih prava i tako ga i tretira. Podsticanje većeg učešća žena u procesima odlučivanja je
presvegatekovinasavremenihdruštavaiosnovnihnačelademokratije.Nakraju,nesporno
je da ovaj proces vodi ka pravednijoj raspodeli uticaja i vodećih uloga u svakom društvu.
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje
položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti4
Za potrebe ovog istraživanja, biće izložene samo one odredbe i aktivnosti iz Akcionog
plana koje se odnose na povećanje učešća žena u procesima odlučivanja kroz pet
pojedinačnih ciljeva.
1. Povećanje učešća žena u predstavničkim telima na svim nivoima – aktivnosti kojima je
predviđeno ostvarenje ovog cilja a koji se odnose na dopune izbornog zakonodavstva,
izmenamaZakonaofinansiranjupolitičkihstranaka,izmenamaskupštinskihposlovnika
i kontinuiranim praćenjem primene zakona iz ove oblasti.
2. Povećanje učešća žena u izvršnim organima vlasti, na rukovodećim mestima, u držav
noj upravi i javnim službama – izmenom propisa kojima se uređuje rad Vlade,
4 “Službeni glasnik RS”067/2010
23. 21
organa teritorijalne autonomije i organa lokalne samouprave u cilju obezbeđivanja
ravnomernog učešća manje zastupljenog pola i izmenom propisa kojima se uređuju
radni odnosi u državnoj upravi i javnom službama i cilju obezbeđivanja ravnomernog
učešća manje zastupljenog pola.
3. Institucionalizacijamehanizamazaravnopravnostpolovaiaktivnouključivanjeuprocese
odlučivanja – izradom podzakonskih akata za Zakon o ravnopravnosti polova.
4. Stvaranje preduslova za učešće žena iz dvostruko i višestruko disktiminisanih grupa u
javnom i političkom životu - putem usvajanja posebnih mera za osnaživanje žena
iz dvostruko i višestruko diskriminisanih grupa za njihovo uključivanje u procese
donošenja odluka.
5. Jačanje kapaciteta institucija podizanjem svesti i znanja o rodnoj ravnopravnosti u po
litičkom i javnom životu – analizom primene propisa za zaštitu ljudskih prava žena i
rodne ravnopravnosti, razvijanjem adekvatnog sistema praćenja, prikupljanja i obrade
podataka o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, uključivanjem zaposlenih u
državnoj upravi i javnim službama u edukativne programe o rodnoj ravnopravnosti i
istraživanjem uzroka neravnomerne zastupljenosti žena u donošenju odluka.
24. 22
4. Metodologija prikupljanja i analize podataka
Metodologija koja je primenjena u ovom istraživanju je bila kvantitativno praćenje i
prikupljanje podataka sa zvaničnih internet prezentacija svih institucija koje su se našle u
ovomistraživanju.Ovojesjednestraneipohvalnosobziromdajeogromnavećinainstitucija
ozbiljno shvatila važnost transparetnosti svog rada, pa je u skladu s tim značajno unapredila
svoje prezentacije na internetu i učinila ih dostupnim za istraživanje. Osim toga, podaci
su prikupljani i direktnim kontaktom sa nadležnim licima u samim institucijama, koji su u
kratkom roku dostavili tražene podatke i time dali vidljiv doprinos u realizaciji ove analize.
Istraživanjejeurađenouperiodujanuar–maj2012.godineisviprikupljenipodaciseodnose
na rukovodeće pozicije u navedenom vremenskom periodu, tako da treba uzeti u obzir i
mogućnost eventualnih kasnijih izmena na različitim pozicijama. Analiza prati učešće žena
u odlučivanju, odnosno broj žena i muškaraca u različitim institucijama i organima vlasti,
ali i kvalitativno prisustvo žena na pozicijama kreiranja javne politike, posebno one koja
doprinosi rodnoj ravnopravnosti i stvarnoj zastupljenosti žena. Učešće žena na pozicijama
odlučivanja ujedno predstavlja i značajan preduslov za uvođenje i/ili unapređenje rodne
perspektive u svim državnim telima, a naročito u privrednim subjektima poput javnih
preduzeća sa respektabilnom ekonomskom snagom koji mogu poslužiti kao značajni
indikatori rodne ravnopravnosti.
25. 23
Pozicije koje su obrađene odnose se na rukovodeća mesta u odabranim institucijama, kao
i pozicijama hijerarhijski na neposredno nižem nivou odlučivanja a koje imaju mogućnost
da u većoj meri samostalno donose odluke u okviru svog delokruga, odnosno gde te
odlukeimajuizvršnodejstvo.Naročitosevodiloračunadaseobuhvateinstitucijeitelakoja
imaju uticaj na novčane tokove i finansijski sistem zemlje uopšte, s obzirom na činjenicu
da su neka ranija istraživanja pokazala vidan manjak žena na pozicijama odlučivanja u tim
oblastima. U tom smeru, institucije koje su odabrane da budu deo ovog istraživanja su
grupisane u nekoliko grupa i to:
• Narodna skupština
• Vlada Srbije (ministarstva)
• Agencije
• Uprave
• Zavodi
• Odabrane pravosudne institucije
• Javna preduzeća
26. 24
Kada govorimo o konkretnim pozicijama, Narodna skupstina je specifična po tome
što ima više radnih tela, tako da su uzeta ona najreprezentativnija, dok je kod Vlade
odnosno ministarstava istraživanje sprovedeno za pozicije ministara i ministarki, državnih
sekretara i sekretarki i pomoćnika i pomoćnica u ministarstvima. Organi nabrojani pod
2-6. su obrađeni od nivoa direktora/ki kao i njihovih višepozicioniranih zamenika/ca do
rukovodilaca sa mandatom za odlučivanje, u skladu sa sistematizacijom, koja je inače vrlo
raznovrsna kod ove grupe institucija. Na kraju, kod javnih preduzeća, pored rukovodećih
organa, naročita pažnja je posvećena sastavu upravnih odbora, odnosno skupštine
akcionara, gde je skoncentrisana najveća moć i uticaj na donošenje vitalnih odluka, a
potom i na pozicijama direktora i nižih pozicija sa mandatom za donošenje odluka.
5. Rezultati istraživanja
5.a. Narodna skupština
Kao najvažnija institucija u državi, parlament je kroz svoj sastav na neki način ogledalo
celog društva i može biti dobar pokazatelj participacije žena u političkom životu, kako
za potrebe istraživanja, tako i uopšte. Ovde nije od značaja broj poslanica u aktuelnom
sazivu, već je fokus dat pozicijama odlučivanja u okviru ove institucije. Iako na prvi pogled
izgleda da je„gender balance“ ovde solidno primenjen, naročito ako se posmatra sastav
27. 25
samog rukovodstva Narodne skupšine, sveobuhvatnijom analizom ćemo doći do malo
manje optimističnih pokazatelja kada je u pitanju položaj žena u ovoj instituciji.
Veoma je značajno to što je na čelu Narodne skupštine žena, kao i jednak broj pot
predsednika i potpredsednica, ali ovo istraživanje je pokazalo da je u najvažnijim telima
Narodneskupštinegdesedonoseodluke,atosuskupštinskiodboriišefovi/iceposlaničkih
grupa, upadljivo manja zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama. Naročit nesklad
je vidljiv kada je u pitanju predsedavanje skupštinskom odborima, gde imamo 26
predsednika i samo tri predsednice. Isti slučaj je i sa predvodnicima poslaničkih klubova,
gde je odnos 9:1 u korist muškaraca.
Narodnaskupština
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca 1
Potpredsednik/ca 3 3
Generalni sekretar/ka 1
Šef/ica poslaničke grupe 9 1
Predsednik/ca skupštinskog odbora 26 3
Šef/ica delegacije u međunarodnim organizacijama 3 2
www.parlament.gov.rs
29. 27
5.b. Vlada Republike Srbije
Vlada Republike Srbije, koja je bila predmet ovog istraživanja, formirana je 7. jula 2008.
godine, imenovanjem dr Mirka Cvetkovića za predsednika. U tom sazivu, Vlada je imala 28
članova–predsednika,zamenikapredsednikavlade(ujednoiministra),tripotpredsednika
i 23 ministra i ministarke. Prema polnoj strukturi, muškarci su činili 23 a žene pet članova
tadašnje vlade, odnosno 82,14% naspram 17,86% u korist muških članova Cvetkovićevog
kabineta. Rekonstrukcija Vlade Srbije obavljena je 14. marta 2011. godine i tada je ukupan
broj članovaVlade smanjen sa 28 na 19, tako da je novi sastavVlade prema polnoj strukturi
činilo 17 članova i svega dve članice.
Zapotrebeovogistraživanja,obrađenisupodacizasastavVladenakonnjenerekonstrukcije.
Kabinet dr Mirka Cvetkovića je sačinjavao (osim predsednika Vlade) jedan zamenik
predsednikaVlade i ministar, po jedan potpredsednik i potpredsednica, 14 ministara i svega
jedna ministarka. Oni su u okviru svojih ministarstava pod svojom nadležnošću imali 35
državnih sekretara i 13 državnih sekretarki, dok se na nižim pozicijama odlučivanja, kao što
su pomoćnik/ca odnosno zamenik/ca u ministarstvima nalazilo 35 muškaraca i 37 žena.
Analizirajući sastav Vlade prema zastupljenosti žena u njoj, najpre je uočjliv drastičan
nesklad između muških i ženskih članova Vlade, kako na čelnim pozicijama, tako i u
ministarstvima. Nakon rekonstrukcije, samo je jedna žena dobila potpredsedničko mesto,
mada je pre toga sa još tri ministarke izgubila svoj resor u vladi. Od ministarki, na čelu
„svog“ ministarstva je ostala jedino ministarka pravde.
30. 28
Primera radi, ovom prilikom ćemo izdvojiti neka od ministarstava, s obzirom na različita
personalna rešenja na rukovodećim pozicijama u njihovoj unutrašnjoj organizaciji, a
što govori u prilog neskladu u polnoj strukturi rukovodećeg kadra u njima. Ministarstva
gde je u unutrašnjoj sistematizaciji odnos muških i ženskih rukovodilaca usklađen sa
međunarodnimstandardimasuMinistarstvoekonomijeiregionalnograzvoja,Ministarstvo
životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo finansija5
i Ministarstvo
zdravlja. U njima je približno podjednak broj državnih sekretara/ki i pomoćnika/ca
na internim pozicijama, za razliku od Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih
poslova, Ministarstva infrastrukture i energetike, kao i Ministarstva vera i dijaspore, gde je
minimalan broj žena na rukovodećim pozicijama. Primera radi, u Ministarstvu unutrašnjih
poslova ili Ministarstvu vera i dijaspore nema nijedne žene na rukovodećoj poziciji, što je
poražavajuće i na kraju krajeva predstavlja tipičan primer rodne diskriminacije.
U prikazanim tabelama u nastavku teksta, dat je odnos muškaraca i žena na odabranim
pozicijama odlučivanja u svakom od ministarstava koje su činile prethodnu Vladu i to
najpre kroz odgovarajući grafikon a potom i u tabelarnom prikazu.
5 Nakon rekonstrukcijeVlade, ministarstvo je preuzeo premijer Cvetković, ali je ovo ministarstvo ipak pokriveno istraživanjem
zbog svoje važnosti u funkcionisanjuVlade i rešenja na rukovodećim pozicijama u njemu.
39. 37
Ministarstvoveraidijaspore
Pozicija Muškarac Žena
Ministar/ka 1
Državni sekretar/ka 4
Pomoćnik/ca ministra/ke 3
www.mv.gov.rs
MinistarstvozaKosovoiMetohiju
Pozicija Muškarac Žena
Ministar/ka 1
Državni sekretar/ka 2
Pomoćnik/ca ministra/ke 2 2
www.kim.gov.rs
40. 38
5.c. Agencije
JavneagencijesuorganizaciječijijeosnivačVladaikojeseosnivajuzaobavljanjerazvojnih,
stručnih ili regulatornih poslova od opšteg interesa. Prava osnivača u ime Republike Srbije
vršiVlada, ako posebnim zakonom nije nešto drugo određeno. U našoj zemlji postoji veliki
broj agencija i prema informacijama koje su se pojavile u javnosti, u Srbiji je osnovano oko
170 različitih agencija6
.
Posmatrajući sastav rukovodećih organa u osam odabranih agencija, videćemo da je u
njima na mestu direktorke samo jedna žena, a ta situacija je slična i kada su u pitanju
zameničke i druge više pozicije u ovim institucijama, kako sledi u pregledu prikazanom
u donjim tabelama. Ove agencije su odabrane na osnovu uticaja na društvene odnose u
privredi i društvu uopšte i njihovog značaja na privredne i finansijske tokove u zemlji.
Za razliku od ministarstava, agencije imaju nešto drugačiju strukturu organa, u smislu da
im struktura nije jednoobrazna, već je formirana na osnovu delokruga rada, nadležnosti i
potreba procesa rada. Osim toga, kod njih se kao faktički najvažniji organ javlja i upravni
odbor kao izvršni organ, koji se stara o sprovođenju programa rada agencije. Za potrebe
ovogistraživanja,ovajorganjetakođevažanisastanovištarodneravnopravnosti,odnosno
zastupljenosti žena u rukovođenju i članstvu u njima. Kao što se može videti u grafikonima
i tabelama, i ovde vlada poprilična disproporcija u zastupljenosti muškaraca i žena.
6 http://www.naslovi.net/2012-05-21/euractiv/nova-vlada-mora-da-smanji-broj-drzavnih-agencija/3476772
41. 39
Zamenik/ca ili član/ica upravnog
odbora
Direktor/ka Zamenik/ca ili pomoćnik/ca i ostale
pozicije
Predsednik/ca upravnog odbora /
skupštine akcionara
42. 40
Agencijazaprivatizaciju
Pozicija Muškarac Žena
Direktor/ka 1
Direktor/ka centra 2 3
www.priv.rs
Agencijazaprivredneregistre
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca upravnog odbora 1
Član/ica upravnog odbora 1 3
Direktor/ka 1
Registrator/ka 2 2
www.apr.gov.rs
43. 41
Agencijazarazvojmalihisrednjihpreduzeća
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca upravnog odbora 1
Član/ica upravnog odbora 3
Savetnik/ca upravnog odbora 1
Direktor/ka 1
Zamenik/ca direktora 1
Pomoćnik/ca direktora 1 2
Šef/ica odeljenja 3 1
www.sme.gov.rs
Agencijazaborbuprotivkorupcije
Pozicija Muškarac Žena
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora 1 3
www.korupcija.gov.rs
45. 43
Republičkaradiodifuznaagencija
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca Saveta 1
Zamenik/ca predsednik/ce Saveta 1
Član/ica Saveta 6 1
www.rra.org.rs
Republičkaagencijazatelekomunikacije
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca upravnog odbora 1
Zamenik/ca predsednika/ce upravnog odbora 1
Član/ica upravnog odbora 3
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora 1 2
www.ratel.rs
46. 44
5.d. Uprave
U skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi7
, uprave se obrazuju za izvršne odnosno
inspekcijskeisnjimapovezanestručneposlove,akonjihovaprirodailiobimzahtevajuveću
samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Ovom prilikom smo selektovali tri
uprave koje su, kao i u slučaju agencija, odabrane na osnovu svojih društveno odgovornih
poslova i finansijskom uticaju kroz ubiranje sredstava koja se slivaju u budžet, a sve to u
kontekstu učešća žena u rukovođenju ovim institucijama.
Uprave čije je organizaciona struktura obrađena u ovom istraživanju su na solidan način
ostvarile rodni balans na rukovodećim mestima. Primetno je da su ove institucije primenile
načela o ravnomernoj zastupljenosti polova na navedenim mestima, što nesporno vodi
zaključku da je u njima prisutnija svest o potrebi ravnomerne zastupljenosti muškaraca i
žena na rukovodećim pozicijama.
7 Zakon o državnoj upravi,“Službeni glasnik RS”, br. 79/2005 i 101/2007
47. 45
Direktor/ka Pomoćnici/e i ostale pozicije
Poreskauprava
Pozicija Muškarac Žena
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora/ke 5 9
www.poreskauprava.gov.rs
48. 46
Upravacarina
Pozicija Muškarac Žena
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora 5 2
www.upravacarina.rs
Upravazajavnenabavke
Pozicija Muškarac Žena
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora 1
Ruvodilac/teljka grupe 4
www.ujn.gov.rs
49. 47
5.e. Zavodi
Zavodjeposebnaorganizacijakojaseobrazujezastručneisnjimapovezaneizvršneposlove
čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu ministarstva.Vrste
posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a zakonom se mogu obrazovati i posebne
organizacije s drugačijim nazivom. Zavod se obrazuje za stručne poslove koji iziskuju
primenu posebnih metoda i saznanja i s njima povezane izvršne poslove.
Prilikom selekcije četiri zavoda koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem, akcenat je
stavljen na važnost poslova koje obavljaju u svom delokrugu rada, kao i njihovu ulogu u
redovnom funkcionisanju socijalnog sistema socijalne zaštite, unapređenja savremenih
tehnologija i praćenja društvenih pitanja u Srbiji, što ih shodno poslovima kojima se bave
čini respektabilnim za potrebe ovog istraživanja.
Iz priloženih podataka iz grafikona i tabela koje slede, može se izvesti zaključak da u ovim
institucijama gotovo da i nema žena na pozicijama na pojedinim nivoima odlučivanja.
Stoga, zavodi s pravom mogu da se okarakterišu kao institucije sa najlošijom proporcijom
zastupljenosti polova na rukovodećim pozicijama. Ovo svakako treba da posluži kao
signal Vladi, kao instituciji kojoj zavodi odgovaraju za svoj rad, da kroz smernice unapredi
ravnomernu zastupljenost polova na rukovodećim pozicijama u ovim organizacijama.
50. 48
Predsednik/ca upravnog odbora
ili direktor/ka
Zamenici/e i pomoćnici/e predsednika/
ce upravnog odbora ili direktora/ke
Ostale rukovodeće pozicije
51. 49
RepubličkizavodzainformatikuiInternet
Pozicija Muškarac Žena
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora 1
Šef/ica grupe 3
www.rzii.gov.rs
Republičkizavodzazdravstvenoosiguranje
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca upravnog odbora 1
Zamenik/ca predsednik/ce upravnog odbora 1
Član/ice upravnog odbora 3 3
Direktor/ka 1
Zamenik/ca direktora/ke 1
Izvršni direktor/ka 1
Načelnik/ca 1
Pomoćnik/ca direktora/ke 1
www.rzzo.rs
53. 51
5.f. Odabrane pravosudne institucije
Kada govorimo o pravosudnom sistemu u Srbiji i njegovom delu koji smo obradili u ovom
istraživanju, opredelili smo se za tri, po nama reprezentativne institucije, iz razloga što se
radi o najvišim i najuticajnijim pravosudnim instancama u zemlji. Analiziranje rukovodećih
pozicija na nižim sudskim instancama bi zahtevalo sveobuhvatniju analizu, koja bi
kvantitativno nadmašila ostale institucije koje su u ovom izveštaju i svakako zaslužuju
posebno istraživanje.
Primetnojedajeusvioviminstitucijamabrojmuškaracaiženanarukovodećimpozicijama
uravnotežen i da je polna struktura na rukovodećim pozicijama u sudovima, odnosno
tužilaštvima uglavnom dobro raspodeljena.
55. 53
UstavnisudRepublikeSrbije
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca suda 1
Sudije 9 6
www.ustavni.sud.rs
VrhovnikasacionisudRepublikeSrbije
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca suda 1
Sudije 9 16
www.vk.sud.rs
Republičkojavnotužilaštvo
Pozicija Muškarac Žena
Republički javni tužilac/tužiteljka 1
Zamenici/e tužioca/ tužiteljke 6 6
www.rjt.gov.rs
56. 54
5.g. Javna preduzeća
Kadasujavnapreduzećaupitanju,Srbijastabilnopratiloštrendkojijedominantnoprisutan
i u drugim delovima sveta, a to je da su žene zastupljene sa svega 10% na rukovodećim
pozicijama u državnim kompanijama. S obzirom na značaj koji javna preduzeća imaju u
svakoj zemlji, pa i kod nas, ovaj skromni procenat učešća žena je indikativan i zaslužuje
posebnu analizu. Po našim propisima, javno preduzeće8
je pravni subjekt koji obavlja
delatnost od opšteg interesa, a koji osniva država odnosno jedinica lokalne samouprave
ili autonomna pokrajina. Samim tim, značaj ovog podatka, odnosno procenta učešća žena
je utoliko veći jer se radi o stubovima ekonomskog sistema zemlje i od elementarnog je
značaja za određenu zajednicu.
Kada se govori o temi vezanoj za žene na rukovodećim pozicijama u Evropskoj uniji, sve
više se razmišlja o predlaganju uvođenja sistema kvota kako bi se povećao broj žena u
upravnim odborima javnih preduzeća do 30% do 2015. godine, odnosno do 40% do 2020.
godine.9
U Srbiji još uvek nema sistemskog odgovora na ovaj problem. Prema podacima
Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova
(2009-2015), u Srbiji žene učestvuju sa 30,5% na upravljačkim mestima u društvu i privredi,
od toga na direktorskim mestima sa 20,8%, a na čelu upravnih odbora sa 14,3%.10
8 Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 - ispr.)
9 http://ec.europa.eu/commission_2010-2014/reding/womenpledge/index_en.htm
10 “Službeni glasnik RS”br. 015/2009 od 27.02.2009. godine
57. 55
U ovom delu istraživanja, selektovano je devet javnih preduzeća, u skladu sa njihovom
ekonomskom snagom, profitom koji ostvaruju i značajem koji imaju za ekonomiju Srbije.
Za razliku od drugih institucija koje su obrađene, javna preduzeća imaju upravne odbore
i skupštine akcionara, kao subjekte u kojima je skoncentrisana sva vlast u odlučivanju i
kreiranju njihove poslovne politike. Muški članovi upravnih odbora su u evidentnoj većini
nad ženskim, a u pojedinim preduzećima žena uopšte i nema u tim organima. To govori o
kontinuitetu jedne prakse da, što je viša pozicija u instituciji odnosno organu, to je učešće
žena smanjeno i da njihova prisutnost raste na nižim mestima odlučivanja, a naročito na
izvršilačkim pozicijama bez uticaja na donošenje odluka.
58. 56
Direktor/ka Zamenik/ca ili pomoćnik/ca
i ostale pozicije
Predsednik/ca izvršnog
i nadzornog odbora
Zamenik/ca člana/ce izvršnog
i nadzornog odbora
66. 64
„JatAirways“a.d.
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca skupštine akcionara 1
Zamenik/ca predsednik/ce skupštine akcionara 1
Predsednik/ca upravnog odbora 1
Zamenik/ica upravnog odbora 1
Član/ica upravnog odbora 6 3
Generalni direktor/ka izvršnog odbora 1
Izvršni direktor/ka izvršnog odbora 3 1
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktora/ke 1
Direktor/ke sektora 4 3
67. 65
„ŽelezniceSrbije“a.d.
Pozicija Muškarac Žena
Predsednik/ca skupštine akcionara 1
Zamenik/ca predsednik/ce skupštine akcionara 4
Predsednik/ca upravnog odbora 1
Zamenik/ica upravnog odbora 1
Član/ica upravnog odbora 6 3
Generalni direktor/ka izvršnog odbora 1
Izvršni direktor/ka izvršnog odbora 3 1
Direktor/ka 1
Pomoćnik/ca direktor/ka 1 1
Direktor/ke sektora 4 3
68. 66
6. Prikaz učešća žena na pozicijama odlučivanja
u pojedinim državama Evropske unije i regiona
U tabeli se nalazi prikaz zastupljenosti žena na pozicijama u izvršnoj vlasti u pojedinim
državama Evropske unije i Jugoistočne Evrope i služi kao komparacija stanja zastupljenosti
žena u selektovanim državama i naše zemlje.
69. 67
Država
Ukupan broj
članova vlade
Broj ženskih članova kabineta
(ministarke)*
Premijer/
ka
Zamenici/e i
potpredsednici/e
Hrvatska 20 4 (spoljni poslovi) M 3 muškarca, 1 žena
BiH 16 1 M 2 muškarca
Slovenija 11 0 M 2 muškarca, 1 žena
Crna Gora 16 2 (odbrana) M 2 muškarca
Albanija 15 1 (EU integracije) M 1 muškarac
Austrija 13 6 (finansije, pravda, MUP) M 1 muškarac
Belgija 13 5 (MUP, pravda) M 4 muškarca, 2 žene
Češka 15 1 M 1 muškarac, 2 žene
Finska 19 9 M -
Holandija 11 4 M -
Island 9 4 (finansije) Ž -
Mađarska 9 1 M 2 muškarca
Makedonija 18 2 (MUP) M 3 muškarca, 1 žena
Nemačka 15 5 (pravda) Ž -
Norveška 18 10 (pravda, javna bezbednost) M -
Portugalija 11 2 (pravda) M -
Španija 13 4 M 1 žena
Švedska 23 13 (odbrana, pravda, EU) M -
* U zagradi se nalaze nazivi ministarstava na čijem čelu se tradicionalno nalaze muškarci.
70. 68
7. Zaključci
Ovo istraživanje je sprovedeno u toku trajanja mandata Vlade premijera Mirka Cvetkovića
i objavljeno je nakon formiranja nove Vlade nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora
održanih 6. i 20. maja 2012. godine. Samom činjenicom da je istraživanje ugledalo svetlost
dana nakon tranzicije izvršne vlasti nakon izbornog ciklusa, to mu daje jedan novi kvalitet,
a to je mogućnost da bude dobar alat za komparativno istraživanje unapređenja položaja
žena na pozicijama odlučivanja u Srbiji nakon konstituisanja nove vlade.
Sumirajući rezultate ovog istraživanja, izdvojeno je nekoliko zaključaka koje treba uzeti
o obzir prilikom daljeg kreiranja politika unapređivanja jednakih mogućnosti i rodne
ravnopravnosti. Evidentno je da je broj učešća žena na rukovodećim pozicijama viši što je
pozicija odlučivanja niža, čime je potvrđena teza da se na čelnim funkcijama dominantno
nalaze muškarci. Takvo stanje stvari je, pre svega, u suprotnosti sa najvišim pravnim
aktom u zemlji11
kao i sa odredbama Zakona o ravnopravnosti polova12
, ali i savremenim
društvenim odnosima u razvijenom svetu.
U delovima II (zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita) i V (politički i javni život)
Zakona o ravnopravnosti polova, nedvosmisleno su propisane odredbe o poštovanju
jednakih mogućnosti u ovim oblastima, ali faktičko stanje stvari je poprilično u koliziji sa
11 Ustav Republike Srbije, članovi 15. i 21.
12 “Službeni glasnik RS”, br. 104/2009 od 16.12.2009. godine.
71. 69
tim odredbama. Činjenica je da u organizacijama koje su obrađene vlada prava šarolikost
u smislu sistematizacije radnih mesta i pozicija, kao i personalnih rešenja, ali je opšti
zaključak da su žene rukovodioci u upadljivoj manjini u odnosu na muške kolege.
Osim ovoga, naročito je vidljivo odsustvo većeg broja žena na pozicijama odlučivanja
u pravnim subjektima sa većom finansijskom moći i profitabilnim delatnostima uopšte.
Dobar pokazatelj za to su upravni odbori i drugi odgovarajući organi gde je skoncentrisana
odlučujuća moć odlučivanja i donošenja najvažnijih odluka za poslovanje i kreiranje
poslovne politike uopšte. To je vidljivo u organima javnih preduzeća, ali i kod drugih
organa i organizacija u okviru sistema državne uprave u Srbiji.
Novu izvršnu vlast u Srbiji čeka sprovođenje ne samo odredbi, već što je možda i važnije
prepoznavanje duha i svrhe zakonskih odredaba. Nova Vlada će imati popriličan broj
prioriteta u svom radu, a rodna ravnopravnost realno do sada to nije bila, što opet ne znači
da ravnopravnost polova treba skrajnuti ili činiti korake unazad. U prilog tome, predlog
kao poruka ovog istraživanja je da je neophodno izvršiti procenu razloga koji postoje u
sistemu državne uprave i državnih preduzeća i to u svakoj jedinici ponaosob, a koji se
smatrajukaopreprekazavećiangažmanženanapozicijamaodlučivanja.Verujemodabise
time došlo do značajnih podataka, predloga ili smernica za dalje aktivnosti u ostvarivanju
rodne ravnopravnosti na pozicijama odlučivanja u organizaciji državne administracije i
javnih preduzeća.
72. CIP - Каталогизација у публикацији
Народна Библиотека Србије, Београд
305-055.1/.2(497.11)
32-055.2(497.11)
316.662-055.2(497.11)
МИТРОВИЋ, Бранимир, 1974-
Rodna nejednakost na pozicijama odlučivanja u Srbiji / [autor Branimir
Mitrović]. - Beograd : Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu
ravnopravnost, 2012 (Beograd : Kosmos).
- 69 str. : graf. prikazi, tabele ; 16 cmTiraž 1.000. - Str. 6-8: Predgovor /
Natalija Mićunović. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-7704-080-2
a) Родна равноправност - Истраживање - Србија
b) Жене - Политичка партиципација - Србија
c) Жене - Друштвено-економски положај - Србија
COBISS.SR-ID 193615116
73.
74. Kontakt:
Republika Srbija • MINISTARSTVO RADA,ZAPOŠLJAVANJA I SOCIJALNE POLITIKE • Uprava za rodnu ravnopravnost
Terazije 41, 11000 Beograd • Tel/fax: 011 3345 665 • Е-mail: rodna.ravnopravnost@minrzs.gov.rs • Website: www.gendernet.rs
