1. Б И О Л О Г И Ј А
Виолета Ђурић
Музичка школа ‘’Коста Манојловић’’
фебруар 2016.
2. Ћелије коштаног ткива – остеоците су звездастог
облика и на површини имају наставке којима се
додирују. Између њих налазе се велики
међућелијски простори испуњени чврстом
коштаном масом. Коштану масу луче коштане
ћелије. Њу чине протеинска структура осеин и
минералне материје (калцијум-карбонат и
калцијум-фосфат). Осеин костима даје гипкост, а
минералне материје чврстину. Количина осеина у
костима смањује се током живота, а количина
наталожених минералних соли повећава.
Међућелијска коштана маса је прожета
многобројним коштаним каналима (Хаверзови
канали) у којима се налазе крвни судови и огранци
нерава. Крвни судови снабдевају коштано ткиво
хранљивим материјама, а нерви чине кост
осетљивом.
Основна улога скелетног система састоји се у томе да телу даје потпору
помоћу које се организам супротставља деловању Земљине теже.
Осим тога скелет пружа заштиту многим осетљивим унутрашњим
органима, даје чврстину телу, ослонац је мишићима и заједно са њима
обезбеђује покретљивост појединих делова тела или читавог тела.
Разликују се два основна типа скелета:
- спољашњи (егзоскелет)
- унутрашњи (ендоскелет) – код кичмењака и човека
3. У телу човека има 208 костију.
Облик и величина костију су
различити, а зависе од места и
улоге које имају у организму. На
основу тога разликују се:
дуге или цевасте кости,
кратке кости и
пљоснате кости
Дуге (цевасте) кости граде костур удова. Оне су на крајевима
проширене и та проширења називају се јабучице, са друге
стране кости су чашице. Део између јабучица представља тело
кости. Спољашња површина кости покривена је покосницом коју
чини неколико слојева коштаних ћелија. Ћелије унутрашњих
слојева покоснице су живе и имају способност да се деле и
образују ново ткиво. То омогућава раст костију као и зарастање
преломљених костију. Испод покоснице налази се чврста
коштана маса. У централном делу кост је шупља. Шупљина је
испуњена коштаном сржи. Коштана срж младих особа је
способна да образује крвне ћелије. Јабучице дугих костију
прекривене су хрскавицом. У њиховој унутрашњости присутне су
многобројне шупљине – сунђерасто коштано ткиво у којима се
налази црвена коштана срж. Овде се образују коштане ћелије
током целог живота.
Кратке кости граде шаку и стопало и испуњене су сунђерастим
коштаним ткивом, а пљоснате кости граде лобању, грудни кош и
карлични појас. Пљоснате и кратке кости су такође покривене
покосницом испод које се налази чврста коштана маса.
Унутрашњост им је испуњена сунђерастим ткивом и црвеном
коштаном сржи.
4. Све кости заједно, складно распоређене и повезане, чине скелет или
костур. Повезан са скелетним мишићима, омогућава кретање. У састав
скелета улазе: кости, хрскавица и везивно ткиво. На скелету човека
разликују се: кости главе, кости трупа и кости удова.
Кости главе човека чине:
кости лобање и
кости лица.
Кости лобање образују лобањску чауру у којој се налази мозак. Кости
лобање и кости лица спојене су шавовима и непокретне су, изузев доње
вилице која је за лобању везана зглобом, што омогућава жвакање и
покрете при говору.
Кости трупа чине: кичмени стуб, ребра и грудна кост. Кичма је
осовински део скелета на који се ослањају остале кости. Састоји се од 33
до 34 кичмена пршљена, који су међусобно спојени хрскавичавим
дискосима, који омогућавају еластичну везу између пршљенова. У
средишњем делу кичмених пршљенова налази се канал у коме је
смештена кичмена мождина.
У састав кичменог стуба улазе: 7 вратних, 12 грудних, 5 слабинских, 5
крстачних (сраслих у крсну кост) и 4-5 репних (сраслих у репну кост)
пршљенова.
Према облику и грађи, први и други вратни пршљен разликују се од
свих осталих. Први је носач главе – атлас, он се обрће око израштаја
другог вратног пршљена, обртача – епистрофеуса. Захваљујући томе
глава може да се окреће лево и десно.
Ребра су дуге, пљоснате, узане и лучно савијене кости. Има их 12 пари.
Последња два пара ребара са предње стране тела слободно се
завршавају (вита ребра) за разлику од осталих који се спајају
хрскавицом (првих 7 пари директно са грудном кости, а следећа три
пара су спојена са седмим паром ребара.
Грудница (грудна кост) је пљосната кост која са ребрима и грудним
пршљеновима гради грудни кош и штити плућа, срце и крвне судове.
5. Кости удова чине непокретни (рамени и карлични појас) и
покретни делови горњих и доњих удова. Горњи екстремитети
за раме су везани раменим зглобом, а доњи су везани за
карлицу зглобом кука.
Рамени појас чине две лопатице и две кључњаче. Лопатице
су кости троугластог облика, које са задње стране грудног
коша належу на ребра. Кључњаче су у вези са лопатицом са
једне стране, а са друге стране са грудном кости. Кључњача и
лопатица заједно граде чауру раменог зглоба.
Покретни део горњих удова чине кости руке:
- рамењача
- лакатна кост и жбица и
- шака
Рамењача са лопатицом и кључном кости гради покретну
зглобну везу – раме. Она је у лакту зглобно везана са
лакатном кости и жбицом. На лакатној кости постоји
израштај који онемогућава савијање руке уназад.
У грађи шаке разликују се:
- корен шаке – гради га осам костију груписана у два реда,
- грана шаке – чине је пет дужих костију и
- прсти – којих има пет, са по три кости у сваком прсту, осим
палца који има две кости.
6. Карлични појас чине три парне кости:
- бедрењача,
- препоњача и
- седњача
Код одраслог човека оне су међусобно срасле и заједно
са крстачном кости градње карличну дупљу. Заједно са
бутном кости граде зглобну везу – кук.
Покретни део доњих удова граде следеће кости:
- бутна,
- голењача и лишњача, и
- кости стопала
Бутна кост је са голењачом са предње и лишњачом са
задње стране везана зглобом – у колену. Чашица на
једној страни колена спречава савијање ноге напред.
Бутна кост је највећа кост у телу човека.
У грађи стопала разликују се:
- корен стопала – састоји се од 7 костију (највећа је
петна кост)
- грана стопала – коју чини 5 костију и
- прсти стопала – има их пет као и на руци, мање су
покретљиви, а палац је примакнут осталим прстима.
7. Мишићни систем везан је за скелет помоћу тетива.
У различитим деловима скелета кости могу бити спојене непокретно, еластично и покретно.
Непокретно су везане пљоснате кости, ове везе су чврсте и означене су као шав. По њиховим ивицама
налазе се удубљења и испупчења, која улазе једно у друго чиме је обезбеђена чврста и непокретна веза.
Све кости лобање и лица везане су шавно, осим доње вилице која је покретно везана са лобањом чиме је
омогућено покретање при жвакању и говору.
Еластичну везу костију омогућава хрскавица уметнута између две кости (кичмени пршљенови, ребра и
грудна кост).
Зглоб је покретна веза између костију. Зглоб чине крајеви две суседне кости, од које једна има испупчење
– јабучицу, а друга удубљење – чашицу. Њихове површине су пресвучене танком, глатком хрскавицом
која лучи нарочиту течност која умањује трење. Ова течност подмазује зглоб и олакшава покрете
зглобова. Зглобна шупљина је херметички затворена везивним омотачем – зглобном чауром, и у њој
влада притисак мањи од атмосферског. Зглоб са спољашње стране учвршћују мишићи, који грчењем и
опружањем покрећу коштане полуге, а компактност зглобне везе омогућују лигаменти – везивне
влакнасте творевине које се састоје од густих и јаких влакана колагена.
8. Понекад се код људи могу јавити различите неправилности у развоју костију, које настају услед разних
оштећења и обољења.
Рахитис – обољење костију изазвано недостатком витамина D, што доводи до неправилности у
окоштавању. Код оболеле деце кости остају меке и криве се. Таква деца дуго не могу да проходају.
Најчешће последице рахитиса су деформације зглоба колена, икс и о-ноге, али и деформација грудног
коша, позната као кокошје груди. Рахитис се спречава боравком на сунцу и правилном исхраном.
Реуматизам – обољење коштано-зглобног и мишићног
система, без јасног узрока. Испољава се болом и отежаним
покретима, што онемогућава нормалне покрете тела. Један
од видова ове болести је реуматска грозница.
9. Сколиоза – деформација кичменог стуба. Јавља се као последица
неправилног седења, нарочито код школске деце. Ношење школске торбе
увек на истом рамену или у истој руци узрокује кривљење кичме на леву
или десну страну. Ако се на време реагује ова деформација се може
ублажити или потпуно отклонити посебним вежбама.
Равни табани – деформација стопала која настаје када се
свод стопала спусти тако да табан постане раван. Последица
је дугог стајања у месту и ходања у неподесној обући. Равни
табани отежавају ход, изазивају замор и болове у ногама.
Ова се деформација може ублажити адекватним вежбама.
Дископатија – болест еластичних веза
између кичмених пршљенова. Код
млађих особа настаје као резултат
претераног оптерећења кичменог
стуба при скоковима или при подизању
тежих терета. Код старијих особа
настаје као последица физиолошког
процеса старења.
10. Угануће – настаје при напетости зглобне чашице, када долази до
повреде слузнице, па услед тога зглоб отиче. Механизам повреде
често укључује незгодан доскок при чему долази до делимичног
или потпуно прекида лигамената.
Ишчашење – тежа повреда јер је ткиво зглобне чауре
покидано, а зглобна јабучица искочила из зглобне
чашице.
Прелом костију – тешка повреда која се препознаје по
необичном положају повређеног дела тела,
неспособности за кретање, великом болу и отоку.
Прелом може бити затворен, када је околно ткиво
само делимично озлеђено и отворени прелом, када је
околно ткиво нагњечено и искидано дако да се
створила спољашња рана из које вире делови
преломљених костију.
