1. Puškin je rođen u Moskvijuna 1799.godine u aristokratskojporodici. Pradedapomajci mu je bio crnac,
Etiopljanin Ibrahim (Abram) PetrovičHanibal, koga je u Carigradukupiosrpskigrof Sava
VladislavidRaguzinski.Grof Sava je Puškinovogpradedu, popovratku u Rusiju, pokloniocaru, kojiga je
prisvojiozakumče.Puškin je imaointeresantnugenetskuosnovuzašarolik i buran život.U ranomdetinjstvu o
njemusu se staraledadilje i učiteljifrancuskogjezika.Sadvanaestgodina je primljen u elitnugimnaziju u
Carskomselu.
Revolucionarnamladost
VedsaosamnaestgodinaPuškin je živeopravimmondenskimživotom. Na dvoboje je
izlazioskorosvakenedelje, čak i beznekihvelikihpovoda.I njegovooblačenje je biloveomasmelo.Nosio je
velikišešir, crnupelerinu i krznookovrata.Nakonškole, obezbedio je mesto u Savetuspoljnihposlova u
Sankt Peterburgu.U to vreme je biloveomamodernopisatisarkastične i
podrugljivestihove.Teotrovnestrelicesusmelebitiupudenesvakome, osimcaru.Ali, zaPuškinakao da
nijevažilo to pravilo.Uzaludsugaprijateljiupozoravali da ne piševišelošenaračuncara i da se vednalazi u
njegovojnemilosti. Sasvegadvadeset i jednomgodinom, AleksandarSergejevič je prognaniz Sankt
Peterburga u Besarabiju, u Jekaterinoslav, a potom i u Kišinjev. Kada je stigaonamestosvogizgnanstva,
komandantzaBesarabiju, general koji je veomacenioPuškina, priredio mu je lepdoček.
Samonekolikodanapodolasku, šetajudiobalomDnjepra, Puškin je poželeo da se baci u reku. Teško se
razboleo.PosledugoglečenjaodlazinaKavkaz. Tuga je
prihvatilaporodicageneralaRajevskog.Porodicasačetiriprelepederke - Katarinom, Jelenom, Marijom i
Sofijom. Svakaodnjihdebitivelikainspiracija u Puškinovimremek-delima.
Nastavakputešestvija
Sa KavkazaPuškin je otišao u okolinuKijeva, kodporodiceDavidov, gde se
dešavajošjednaodPuškinovihljubavi - saAglajom. Velika, burna, punaprepirki i sitnih,
podmuklihosveta.Odesa je bila nova stanicaPuškinovogizgnanstva. U moruženakojegaprivlače i sakojima
je bio, posebnomestozauzimaju Karolina i Evelina. Bile su to ženepredkojimsunakolenimabili i Balzak i
Mickijevič. NjegovačudnaljubavpremaKarolininijeiščezlaniposlevišegodina, kada je opetsrede i počinje da
jojpišeljubavnapisma. Karolininljubomornimužzahtevaodcara Aleksandra da PuškinodmahnapustiOdesu.
I Puškin u avgustu 1824.odlazinasvojeimanjeMihajlovsko. Na imanjunemazabava i žena. U tom
seoskomizgnanstvu, PuškinpišejedanodnajlepšihromanasvihvremenaEvgenijeOnjegin.
Nekolikogodinaranije, u Sankt Peterburgu, Puškin je upoznaoAnu Kern,
devojkuudatuzaostareloggenerala, zakoju je ovajpesnikpisao: „Kako je nekomedozvoljeno da
budetakolep?" Upravo je ova žena, njegovaneostvarenaljubav,
bilaglavnipokretačzanastajanjedelaEvgenijeOnjegin, romana u kojem je
naprelepnačinopisananesrednaljubavdvojeljudi. Vrativši se 1826.godine u Sankt Peterburg,
nastavljasasvojimknjiževnimradom. MnogeženesuosvajalePuškinovosrce, alionakoja je uspela da
gasasvimvežezasebebila je NatalijaGončarova. Venčalisu se 1830.godine. Uzlepotuoveženeišlisuodmah
pod ruku i njenorasipništvo i razmaženost.Njegovemuke, kakosugodineprolazile, bivalesusvevede.Bilo je
gotovonemogudefinansijskiizdržatitakvuženu, četvorodece i ženinedvesestre.Ljubavpremasupruzi,
koketikojanikadaniječitalaknjigesvogmuža, došla mu je glave.

2. Kobnidvoboj
Dvadeset i sedmogjanuara 1837.godine, Puškin je zakazaodvobojŽoržuDantesu,
francuskomemigrantukoji je služio u ruskojgardi i koji je otvorenozavodionjegovuženuNataliju, a
njegasamogismevao. Prvimetak je opalioDantes.Pogodio je Puškina u stomak.Ovaj se
uhvatiorukomzaranu i paonapred u sneg.Rukama se pridigaonakolena, uperiopištolj i pokušao da opali.
Međutim, pištolj je bio pokvašen.Puškin je zatražio da zamenipištolj, što mu je i dozvoljeno. U
gotovoležedempoložaju, nišanio je dugo, skorodvaminuta, porečimajednogodsvedoka, i ondaopalio.
Dantes je pao, pogođen u grudi.Kadaga je video kakoposrde, Puškin je baciopištoljiznadsebe i povikao:
„Bravo ja!",poslečega je izgubiosvest. Kada je došaosebi, upitao je: „Jesam li gaubio?" „Niste", odgovori
mu jedan od svedoka, „alistegaranili."„Čudno, misliosam da de mi zbog toga bitidrago, alinije.Uostalom,
svejedno, ionakodemo se moratiponovosuočitikad se oporavimo."Ali se
Puškinnijeoporavio.Pažljivosugaprenelikudi i položilina divan njegoveradnesobeprepuneknjiga.
DoktorŠolcnijekrioodnjega da je ranasmrtna i upitaoga je da li želi da vidisvojeprijatelje, našta je
Puškinrekao: „Zbogom, prijateljimoji", pokazujudipri tom naknjigesvojebiblioteke. Agonija,
pradenaužasnimbolovima, potrajala je dvadana, pa je pomišljao da pištoljem, kogasu mu
pronašlisakrivenogispodpokrivača, prekratimuke. U poslednjimtrenucima,
kojisupostalipodnošljivizahvaljujudiopijumu, oprostio je Dantesu i svojojženiodkoje je zatražio da se ne
preudaje pre negoštoprođudvegodinetugovanja, „alineka to budenekičestitčovek", naglasio je.
Sahranabezpočasti
Dvadeset i devetogjanuara, u podne, zatražio je da mu se doneseogledalo i potom, pošto je
dugogledaosvojlik, zatražio je slatkooddudinja, njegovoomiljenojelo. Posle toga nastupilo je
bunilo.SvogprijateljaDala, koji je bdeonadnjim, uhvatio je zaruku i povikao: „Podigni me! Hajde,
jošmaloviše! Jošviše, hajde!",objasnivši mu potom: „Sanjaosamkako se s
tobompenjempopolicamasaknjigama i bilo je tolikovisoko da mi se zavrtelo u glavi." U 14.45 poslepodne
29.januara 1837. godine, Puškin je prošaputao: „Životu je kraj... kraj... nešto me pritiska..." i izdahnuo.
Posto se Puškinuvekizjašnjavaokao liberal, vlada je, strahujudi da bi njegovasahranamogla da
izazoveneredenaulici, naredila da se njegovsandukpreveze do groblja u kolimanatovarenimsenom i da se
sahranibezikakvihceremonija.
Izabranadela
Puškin je objavioprvupesmusa 14 godina, kaoučenik u carskojgimnaziji, u časopisuEvropskiglasnik.
Tokomškolovanja je počeo da piše i svojeprvovelikodeloRuslana i Ljudmilu.Delo je
baziranonabajkamakoje je čuo od svoje babe. Od 1817. do 1820. njegovapolitičkaaktivnost je
uticalanastvaralaštvo. Izmeđuostalog, napisao je deloOdaslobodi.Zbogovihdela je
prognan.Tokomprvogizgnanstva (1820-1823) napisao je delaKavkaskizatvorenik, Bradarazbojnici i
započeoČesmuBahčisaraja.Takođe je započeo rad najednom od svojihnajpoznatijihdela -
EvgenijuOnjeginu. Tokomkratkogperiodaslobode, završio je rad naČesmiBahčisaraja, i napisao je Cigane.

3. Tokomdrugogperioda u egzilu (1824-1826), započeo je rad naBorisuGodunovu. To delo je izdaotek
1831.ipravona to je dobiokaopoklonzavenčanje.